Правда, 03. 12. 1932., стр. 3

БКЈЈ 338

ПРАВДА, 3 ДЕЦЕМБАР 1932 ГОД.

СТРАНА 3.

Слава Команде граннчне трупе у Снолљу Г СКОПЉЕ, 2. децембра. — (Љ. Д. лзв. „Правди"). — Јуче је прославкла своју славу 1 децембар, као успомену на дан оснивања Граничне трупе, Команда граничара у Скопљу. Обред сечења колача извршен је у 11 часова пре подне у присуству команданта армије г. Милана Недића, армијског генерала, подбана Вардарске бановине г. Јанићија Красојевића, претседника Скопске општине г. Јосифа Михаиловића, управ.чика града г. Мирка Хаџића, • финансијског директора г. Беговића, затим великог броја официра, претставника разних друштвених организација и корпорација и утледних скопских грађана. После тога је командант граничне трупе генерал г. Кооачевић прочитао телеграфске честитке које с\' Команди упутили Њ. В. Краљ, министар војске и морнарице генерал г. Драгомир Стојамовић, мииистар унутрашњих дела г. Живојин Лазић, министар иностраних послова г. Бзшко Јефтић, затим бивши командалти Граничне трупе у Скопљу и многобројни њенн поштоваоци и пријатељи. Честитка, коју је упутио Граиичној трупи Њ. В. Краљ гласи: „Команданту Граничне трупе Скопље. Јунаци! Уверен сам да у вашу напор ну службу на чувању гранипа наше велике Отаџбнне, уносите сву ревност, савесност и пожртвовање. Ја Вам срдачно честнтам данашњу славу и шаљем Мој краљевски поздрав Живели! — АЛЕКСАНДАР". На ове честитке отпослати су поздравнн телеграми Њ. В. Краљу, г. министру војске и морнарице и свима који су славу честитали. Телеграм упућен Њ. В. Краљу гласи: „ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАНСТВУ КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ ПРВОМ БЕОГРАД У име своје и господе официра, подофицира, каплара и редова Граннчне трупе покорно молим Ваше Ве личанство да благоизволите прнмити нашу дубоку захвалност на честитци упућеној нам на дан наше славе. Гранична трупа прослављајући данашњу славу на служби, будно чувајућн грани це драге нам Отаџбине, заветује се данас да ће и у будуће пожртвованим вршењем својих дужности оправдатн наде које Ваше Величанство у нас полаже. У дубокој и непоколебљивој верности кличемо из дубине срца и душе: Да живи наш Врховнн Командант Његово Величанство Краљ Александар Први и Његов светли Дом! Командант ђенерал Ковачевић" Затим је командант г. Драгиша Ковачевић, генерал, честитао граничарн ма славу и одржао говор, у коме је, између осталога, рекао: — Гранична трупа прославља данас своју славу, као успомелу на 1 децембар 1922 године, када је целокупна граница наше државе предата нама на чување. Прослављајући данас славу — она прославља и оживљује успомену и на један значајан датум у историји нашег народа, тесно везан са њеним развићем — дан нашег уједињења када су границе наше заједничке куће — наше Отаџбине — добиле свој задњи замах и пространство". У свом даљем говору г. Ковачевић је са пуно детаља и историских докумената изнео развој граничне служ бе и заслуге граничара за спречавање тућинских упада у нашу земљу, истичући да су гранлчари у својо] служби увек показали ону одважност и пожртвовање, које је својстве но синовима наше земље. Свој говор г. Ковачевић је завршио освртом на дужности граничара у будућности, наглашавајући да је њима у завет предата најдостојнија дужност и на крају рекао? На тим нашим данашњим заветом честитам вам данашњу славу, јунаци, и позивам вас да заједно са мном поздравите нашег узвишено! Краља громким и мушким узвиком, који треба да се заори дуж свих граница наше Уједињене Отаџбине: Живео наш Врховни командант Њ. В. Краљ Александар Први и Ње гов светли Дом!" Гграничари су крај говора г. Кова чевнћа дочекали трократим клицањем Њ. В. Краљу. Затим је за госте л званице приређена закуска, а у дво ришту команде је отпочело војничко весеље, које је трајало до мрака. ттттттттттт?ттттттттт*гттттттттттттт* Сазив Бансног већа Дунавсне баиовине НОВИ САД. 2 децембра. — (А. Б. изв. „Праади"). — Као што смо јавили, Банска у-права Дунавске бановине завршиће ових дана коначно редиговање буџета за 1933-1934 годину. Банско веће Дунавске бановине сазвано је за 12 децембар. Заседање је почело у 9 часова ујутру у великзј дворани Банске управе. Како је бан г. Ннколцћ још увек болестан, он неће моћи присуствовати заседању банског већа. На заседању њега ће заступати подбан г. Драгомир Тодоровић. Пре два дана кабинет бана Дунавеке бановине упутио је позивнице банским већннцима за учешће на за седању банског већа. Заседан^ ће отворити помоћник ба.на г. Тодоровић. На дневном реду биће претрес буџета у начелу и појединостима.

У ЗАГРЕБУ ПРЕ 20 ГОДИНА

Загреб и Балкански рат — I. ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА У ХРВАТСКОЈ ПРЕД БАЛКАНСКИ РАТ. — КАКО ЈЕ ЗАГРЕБ ГЛЕДАО И КОМЕНТАРИСАО БАЛКАНСКИ РАТ. о:о УДАРАЦ ПО СРБИМА Једва што се Цувај мало освестио од страха што му га зададе атентат, једва што се затворима и нзго нима решио најопаснијег дела бунтовне омладине, кад опет дође уда рац с друге стране. Овога пута само морални. Ударац који није био намењен њему него читавој АустроУгарској, али је погађао и њега као њеног верног слугу. Првет свесловен ски соКолски слет у Прагу који се претвара не само у национа.тну манифестацију словенске солидарности него и у политичку демонстрацију против омражених туђннских режнма у Бечу и Пешти а уједно и против њихових експозитура. Хрватска искоришћава тај слет колико год јој допушта крути и теснн Цувајев комесарски обруч. Близу хиљаду хр ватских сокола братими се и мани фестује у Прагу са преко хиљаду српских сокола и ствара се план о уједнњењу српско-хрватског соколства у врховном вођењу. До истих манифестација долази и на конгре гу словенских новинара као и на омладинским приредбама за време слета. Цувај не може да ту манифестацију спречи, јер она има пропусницу његових господара, која премашује његову компентенцију. Али зато он може да демонтрира против тој националној манИфестацији. И он демонстрира. Десет дана после слета води он хрватску депутацију на Еухаристички конгрес у клерикални хабзбуршки Беч. Пресвета еухаристија треба да му умори савест и да га окрепи за нову борбу... Тек што се вратио из Беча, доби ва из Пеште од свог шефа Лукача у Хрватској суспендира српск\ црквену аутономију. Да удари у нзј јачу кулу српског националног и вер ског отпора. Ударац је добро прора чунат. Он је акт политичке освете. Треба се осветити Србима што држе заједно с Хрватима. Кушало се да се позаваде и раздвоје. Цувај је био добио и наређење да поступи по не кадањем Куенову рецепту и да баци кост међу Хрвате и Србе. И он је почео да се додвара Србима не би ли их раставио од хрватске опо зиције. Његови органи почели су доказивати како је „интрасигентно држање српске опозиције" бесмисле но и како то није „реална политиАли кад је српска опозиција с презиром одврнула главу од тог Цу вајевог кокетирања и једнодушно ударила на оне жалосне изузетке што су због личних интереса дезертирали народног фронта, називајући их подругљиво „Срби на козјим ногаонда није преостало друго него да се и по њима јаче удари. И тако је 26. јуна суспендована њихова давно загарантована црквена аутоно мија. Пилула је била горка, али је ипак прогутана. ПОЛИТИЧКИ ПРОЦЕС У таквој атмосфери почиње на суду процес против Јукићу и друго вима због атентата. Од 29. јула до 12. августа, колико траје суђење очи читаве хрватске управе су у судни цу. И не само хрватске већ и оста лих југословенских покрајина. И Бе оград и његова штампа концентриса ли су пажњу на тај процес. Шта ли ће изнети на видело тај процес и ка ли ће се свршитн? Оптужба је гешка и велика (коалиционашки „По крет" штампао је као специјални прилог свом редовном броју и износи читавих 8 страна. Исто тако штмпала је и сва остала опозициона штампа). Сам по себи он није сензација за Загреб, јер зар није пре две године у њему вођен онај знамени ги велеиздајнички процес? Али овај процес је ипак необичан. Јер овде се не суди зрелим људима и полити чарима него омладини, ђацима — деци. На оптуженичкој клупи су заиста све сама деца. Њих 12. Једном Јукићу је 25 година, а свима другима између 15 и 22. Сви ђаци. Бране их све сами истакнути политичари опо зиционари. Хрвати и Срби. Очито, процес је политички и даје му се политички карактер. Омладинци се држе храбро и мудро (један се додуше сложио и издао, али га оста ли кажњавају презиром). Јукић даје свима најбољи пример. Његово држање на процесу најбоље деманту је ону карактеристику његова значаја што је даде његов друг Ујевнћ после 19 година (у напред споменутом чланку). — Ја се не бојим џелата! — виче пред судијама одмах на почетку суђења овај тврди Босанац и тиме доказује колико је био свестаи и одлучан при извршењу своје намере. Читаво његово држање на суђењу је уистини јуначко и далеко од било какве слабости и превртљивости Читаво време он прави само неприлике судијама, толико да су присиље ни да га искључују са суђења. Он неће да одговара на питања судија, он им се руга, он демонстрира, он се рве са стражарима, и — што је најважније — он ћути о ствари, о свему што зна, о својим друговима. ортацима и саветницима. Он их својим упорним ћутањем спасава од оп тужничке клупе и од сигурне тамни це. — Живела слога и јединство Хрва та Срба и Словенаца! — кличе он у судници у најтежем часу, пред чи тањем осуде, и тиме тај »арчевићанац најјасније доказује колико Је његовој души била страна сепара-

тистичка мисао. Јер тај његов повик, то је била исповест његове душе у последњем призору, пред трену так кад му је саопштена осуда, коју је вероватно и очекивао, — осуна на вешала. Његов друг Тартаља написао је да је „Јукић хтео да буде јунак и мученик". Својим држањем на процесу Јукић је доказао да је бно уистини и једно и друго. Достојан претходник својих земљака који пођоше истим путем две годи-. не после.... Ипак, чудан је човек био тај вечно гладни и непрнзнати песник и вечно узбуђени агитатор који је доспевао да пише. чак и драме („Свилајачка буна") па чак и — либрета за оперете („Фабула веритас")!

Јанко Хољац, градоначелник Загреба из 1912 године Управо за време суђења, Јукићевим и судијама и браниоцима долази као наручен један преседан који би могао да се одлично искористи у прилог Јукића. Наиме, маџарски посланик Ковач, који је у Пештанском сабору пуцао на претседника парламента грофа Тису, баш тада маџарски суд пушта испод суђења. Судбени вештаци наиме утврдили су да је Ковач претерано раздражљив човек, да је у моменту кад је пуцао био у афекту, и према томе неурачунљив. На основу тог налаза вештака суд пушта Ковача. Јукићези браниоци и онако су одмах у почетку суђења инсистирали на томе да Јукић није нормалан и урачунљив човек. За доказ су узе ли многе његове раније поступке, у првом реду чињеницу да је једном већ био проглашен у Боснн неурачунљивим, онда кад је ухваћен као војни бегунац, а затим и његово чуд понашање у самој судници. На тај захтев обране суд поставља два вештака, два лекара психијатра да посматрају Јукића и дају своје струч но мишљење. Али одмах се види да је то само формалност. Јер као што и сам? судије, добро знају да је у Цувајевим рукама њихова судбина (судска независност важила је Цува ју само на папиру), тако ће и диагнозе те двојице „стручњака" бити онакве какве жели Цувај. Поготово кад се зна да су обојица лекара др жавни чиновници, дакле сасвим у Цу вајевим рукама. И заиста вештачење те двојице делегираних лекара испада једна проста комедија. „Њихов" дилетантизам и управо тенден циозна површност постаје толико очита да револтира Јукићеве адвока и у стручној политици са тим званичним „стручњацима" испадају на крају адвокати боље верзирани у психијатрији него ли ти „стручњаци". Само да би се додворили Цу^ вају, они су достојанство свога звања погазили до толике мере да је Збор лекара Хрватске и Славоније на свом конгресу, одржаном месец и по дана после, донео једногласну резолуцију у којој се, у интересу ча сти лекарског позива, осуђује поступак обојице делегираних вештака. То је опет толико разбеснело Цуваја да је Збору лекара упутио писмо и дао га у званичном листу објавити у којем му прети да ће у случају сличног поступка са стране Збора „безусловно и без сваког истог обзира одредити распуст збора лнјечника." Тиме је Цувај сам јасно потврдио чијн су људи били ти дсле гирани вештаци и каква је била њи хова мисија. И тако, мимо сваког очекивања, суд осуђује Јукића на вешала, а шест његових млађих другова на по неколико година тамнице. Атентато ра Ковача маџарски суд пушта на слободу, а Јукића, за кога сам маџарски министар претседник изјави да је био заражен Ковачевим поступ ком и да је копирао Ковача, овај суд шаље на вешала. Драстичан при мер на коме је степену било судство у Хрватској. Осуду (Јукић на вешала, шесторица његових другова на по 5—6 година тамнице, четворица ослобођена« дочекују омладлнци 12 августа са протести.ма против насилног туђинског режима и певањем Хрватске химне, али јавност у Хрватској дочекује је са стрепњом и запр?пат ћењем. Није ни чудо, >ер није била навикла на тако крваве осуде. Бод. љикави програм комесара Цуваја за парао је дубље но што се могло и слутити. Цувај се није преварио у свом рачуну са ефектом те егземпларне казне. Страх је зауставио и

каналнзирао омладински револуционарни покрет. За читаву годину дана — све до Дојчића који годину дана после покушава атентат на Цувајева наследника комесара Шкрлца. и опет без успеха — он је спречио сличне акције и натерао омладину да потражи нове методе рада на извршивању свога програма. Манифестације за Јукића и против крваве осуде немају више ни оне ши рине ни оне бучности, па ни оно1 заноса као што је то било пре комесаријата. Бодљикави Цувајев програм нзгледа да је с овим крвавим вршком посејао страх по ХрватскоЈ. И зато се те колективне манифестације и демонстрације преносе на кри ториј до кога не досиже бодљикавк програм. Сплит се показује најкуражнијим и најоригиналнијим. Чим се сазнало за осуду приређена је необична манифестаци)а. Кроз сплитске улице пролази велика поворка омладине и грађанства у дубоком ћутању а пред поворком се носе велика вешала. Ипак, ни та мирна и необична демонстрација не свршава се без крви. Разумљиво, јер један и исти зао дух равнао је путевима двојне монархије... УЛОГА ПОЛИТИЧАРА У АТЕНТАТУ Да ли су политичари из опозиције суделовали, макар и индиректно, у том атентату? То питање није постављао ни режим ни ржавни тужилац ни пре нити за време процеса. Није постављао ваљда зато јер је сматрао да би ипак могло постати опасно доводити на оптуженичку клупу опозицију. Опасно у самој земљи а изван ње незгодно, јер би то сигурно привукло још већу пажњу иностранства. Тиме би се при знало да за тим омладинцнма и њиховим делом стоји читаз народ, а то нити би конвенирало Цувају нит^ његовим господарима. Ради тога Цувај, иако је уверен да прсти политичара нису чисти од тог Јукићева дела, ипак их не оптужује директно ни формално. Али зато, кад је процес већ свршен, он н < политичаре не пушта на миру. Тек толико да виде да је упућен, он их оптужује и напада преко своја два оргаиа. Цувај опозицију упозорује и прети јој у исти мах. Одмах после атентата, Цувајеви органи „Народне Новине" и „Јутар њи лист" е гнушањем констатују и тенденциозно наглашавају како „опозициона штампа није гнусни злочин ни једном речн осуд^ла". После довршеног процеса оба Цувајева органа подижу не само прст већ и длаку. Читав тај омладински покрет наглашавају они — настао је као по следица „бесавесног политичког радикалства", а своје везе са њим показују сами ти политичари. „Истакнути политичари прихватили су се демонстративно улоге бранитеља, а у јавном мншљењу учинила је борба (опозиција — пр. п.) све да процесу даде политички карактер а око главе оптужених савије ауреолу политичких мученика. Одмах после довршене истраге било је оправдано питање, је ли баш на оНим младићима сва кривња за жалосни догађа1 од 8 јуна или да ли ту младеж као индивидуалне кривце у повести Хрватске осамљеног злочина довела на оптуженчку клупу једна политичка струја којој је нзрабљивање полигичке незрелости и, код одраомх слојева народа најомиљенје оружје!.. Замисао атентата је плод бесавесног раздраживања политички незрелих елемената, те је никла за ђачког штрајка као логична и психолошка последица уплива једне и по сам народ погибељне политике на недорасли и за политичко просуђивање најмање зрели део народа, на младеж". Природно да је Цувај оптужнвао и опозицију. Међутим, данас је ннтересантно знати да ли су политичари заиста били упућени у атентат и да ли су што о њему знали пре његора извршења? На то питање даје нам јасан одговор Оскар Тартаља у својим цитираним успоменама. Он ту из рично вели: „О Јукићевој интенцији да изврши атентат на комесара Цуваја информирао сам и неке од вођа српско-хрватске коалиције". Дакле, вођство опозиције је знало за атентат, али га није спречило. Ни)$. јер му је у том моменту конвенирао. Исто тако као што би, да је могло, на еве могуће начине спречило годину дана после атентат идеалисте и фанатика Дојчића на Цувајева наследника Шкрлца. Зато јер јој та» атентат није конвенирао, пошто сс управо спремала да се с тим Маџзром помири и подели власт. Ево јед ног од многих примера како и политика која се сматра идеалистичком зна да постане и душманин чистом идеализму. То су парадокси политике. Парадокси који се у терми« нологији етике зову — злочини... (Наставиће се) Др. Иван Невистић

такво предавање. Кашаљ га непрсстано напада, услед чега неможе да говори лако и без прекида. За го. ворника и слушаче то је велико мучење. Па зашто не узме КРЕ5ИВА/

то хиљаду пута испитано средство које би и њега излечило.

Одобрено од Мин. соц. пол. и нар. здравл>а С. Бр. 16562 од 29. 9. 1932. Предавање г. Нинолајевића у Новом Саду

НОВИ САД, 2. децембра. — Синоћ је у 6 часова после подне у великој дворани Матице Српске одржао г^редавање о мисаоном стварању Жопжа Клемансоа г. Душан Николајевић. Од.тични познавалац Клемансовљевога духовног дела, г. Николајевић : е прошле године у „Правди" објавио неколико чланака о томе. Овога пута, он је дао још много нових анализа. Исцрпно је г. Николајевић говорио о духовном аристократнзму Клемансовљезом: проналазио У његовом аристократизму оно што носи печат францускога рационализма, као и оно што је особено, лично Клемансовљево. Паралела између Клемансовљевог аристократизма и Ничеовог била је необично снажна. Од.тачни предавач је, затим, поредио духовни аристократизам Клемансовљев с аристократизмом Божидара Кнежевића, налазећи да између ова два аристократизма постоје и додирне тачке. Анализа и критика Клемансовљевих гледишта на човека уопште, на алтруизам, космичку еволуцију Ја, религију, — садржала је нове моменте, нове потезе. Сигурне, убедљиве. Сала је била препуна најотменнје публике новосадске и омладине. За време предавања у сали )е владала тншнна, а после гфедавање предавач је врло срдачно поздрављен.

најлепше поклоне за децу и одраспе, добиЂете код 1Н1И УМГ РЕШННЕ ЦЕНЕ!

Оснивање Сонс-лсвог пруштза у рупнику Вршка Чуса

ЗАЈЕЧАР, 2 децембар. — (П. Р. А. изв. „Правди"). — У присуству изасланика За/ечарског Соколског др\штва г. г. Стојановнћа, Мнлојевића и Шчеглова, уз учешће многобројног радништва, створено је овде рад ничко Соколско друштво „Вршка Чука". О значају соколства говорно је г. Милојевић. Затим се приступило упису у чланство. Састављена је и друштвена управа.

Културни фипм наше земље

На предлог београдског Ротар-1клуба, југословенски просветни филм припремно је нарочити филм пун лепота наше земље која их нма као рет ко која. Претстава ће се дати у петак, 2. децембра, у биоскопу Стара Скупштина, у 21 час. Приступ слободан, а улазна је цена 5 динара. Може се слободно тврдитн да ћг сваки бити задовољан гледајући наше дивне крајеве.

Најбољи шкн штофовн ц НА ОТЛЛАТУ

ВгасНогс!

»»

47147

Н А

I Крш Петра 26. О Т П Л А Т У