Правда, 30. 03. 1933., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

БРОЈ 10.193

Огласм се примаЈу јг администрациЈи ВлаЈковиКева а. Чековии рачун код Пошгаискс 1Шедионние бр. 53.220. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРЛЦИЈЕ 25.551.

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК, 30 МАРТ 1933 Г.

Уредништво: Вдајковипева 8. Месечиа претпдата за нашу земл>у 20 дни., за инострансгво 50 аим. ТЕЛЕФОНМ РЕЈАКЦИЈЕ: 2Ш. 25.552, Ш61, 25.554, 25.553, 25.554. — Рукопнсм се ие враКаЈу.

Г0ЛИВА XXIX

ЗА СТИШАВАЦЈЕ ЕВРОПЕ Значајне изјаве Њ. В. Краља Алехеандра

„Ја мислим да ие треба губити хладкокрвиост и да према бучним лровокацијама треба локазати велику одмереност", рекао је Њ. В. Краљ Александар „Као ни Француска, Зугославија не мисли да икога нападне" ' мммааашм

Бурш, изаавапа од ревнзпонмста. крје бида мала, и тешко се стишава. Сиага пацифизма, сиага пацифкстич ашх народа и увераваља њихових мвда, имали су вбог тогв да смирг увнемнрену Европу, да изнесу праву истину да се доиста играло опасиим маиеврима, али да Је мир иа иад свнх ннтереса у овоме добу и да мирољубиви иароди чврсто стоЈ« иа становишту немењања садањегв териториЈалног статуса Евроле. ЈугослааиЈа, што Ј« м нарочито важно аа нас, увек мирол»убива. увек аа стишавање међународне узнгмирености и развијање болнх односа међу народима, хладно Је н овога пута гледала на развој догаК.вЈа. чинећи своје у чувању мира и указујући на странпутице коЈе воде хаотнчним односима и још веКем раздору уместо мнру. ТаЈ пацифиаам нашс земл>е ивражен Је у аначајннм изјава*4а Њ. В Крал.а париском листу „Г1ти /Курнал", и оне су СјвЈан документ сталне и непромен 1.ивг прибраности Југославије коЈом она оцењуЈе меКународпе заплете. Европа гледа у нашоЈ аемл>и моК* нога и снажнога фактора у ааштити мира и у његовом чувању, и европска Јавност и овом приликом ви дела Је како ЈугославиЈа, и цела Уала антанта, савршено сагласно, компактно, као Јсдаи организам, ставл.ају се одлучно, чврстом вол>ом, пуном решеношКу у одбрану данаш њег европског териториЈалног статуса. На оваЈ начин. беа икаквог двоумл>ења, свакако се наЈбо.»>е служи заЈедничким, општим интереснмв народа на нашем контнненту. На огај начин и сав експансивии ииперијализам, за коЈи европска Јавност оптужуЈе Италију, и политика ревапша, за коЈу Европа Немачку оптужуЈе, долазе на потребно место. Наш мииистар иностраних послова г. Б. ЈавтиК указао Је одмах м добро и истинито на иесумњиву потребу, кад се веК имаЈу разбуктале политичке страсти у Е в Р опи « М ,а " .* а имати у виду баш сада кр/пне интврссг Европе и да се прн томе одмла иаилази на регноналне споргзуме. ЈугославиЈа Је, увек и на овлЈ иа чри , чннила да ситуација буде Јасни сн њене стране. Данас, никакви раЈ лози не могу увернти правг прнЈатсл>е мира ла су миру потребни пак тови н директориуми четири челике силе, коЈи усто удалуЈу од своЈе сар*Д)не друге иароде. несумњиао исто тако ако не Једнаке оио важне факторе мира. Мпла антаита. кад Ј< заузела став прогив реаизи|е уговора ради коЈ« бн се днрскториу*. вгликих сила имао и да створн. и кад Је истаклв да су правилно функционисање Лруштва народа и оста Јаи.е при досадањим уговорииа о миру довол.нн миру и његоаоЈ игур нсстн, ако Је реч о томе да се новим споразумима ааштиКлва. - оида Је она бнла прави и првн браимлац мирног стања мс К у народима. ие дозвол>аваЈуКи та поК»* страипутицом и уопвгтс и ме мнслеКи да уКе у „Клуб иемирв", к»ко Је проЈгктоваии дирек»ориум вгло истинито иазвала румунсма и.т-1мпа. СнтуацнЈа се, могло би се реКн * омзиром Ма рашчмшКену стварнгч т око тогв шта би значио . Јирск криум - ' г. Мусолнниа. прикллала у правоЈ светлостм. И за сада )«• ак» Г>елно. и ие би било онда нових погргшки и стварања Још веКич загмгта. да се ревизионистички иапад ча 1»ропу отклоии. и то отклоии колико у иитересу мира ИвШгг коњ тингнта. молимо иаиме у иитересу мнр«л.уб1П1мх толико и у ммтересу I гваншарсмих м ревилионистмхкмх 6лролл>

Ц). В. Крал» Александар

Изјава Њ. В. Краља ПАРИЗ. 29. марта. — (А. А.) „Можда сте вн, долазећи опамо, очекинали да Ксте бити сведок иеких призора, иереда, онаквих призора како они изла>е сасвим удешеии из маште иаших иепријател>а. У томе случаЈу много се боЈим да сте бнли разочарани..." То су речи које је Нђегово Величанство Крал> Алексаидар упутио нарочитом изасланнку париског листа „ПТИ ЖУРНАЛ" г Жану Кувреру, коме Је Н>егово Велнчанство Краљ дао подужи интервју. Интервју Је обЈав.Ђеи на првој страни листа и уз текст објавље на је и слика Ц>еговог Величаиства Крал>а као и Једиа фо* тографија Дворца на Дедин.у. Дописник Је најпре описао Деднње и Једноставност с« коЈом Је био примљеи од стране Ц)еговог Велнчаиства Крлља и он да, описуЈући Ц)егово Величан ство Крал.а. измсКу осталог вели: „Предамном Је Један од гослолара балканске и еаропске судбние. Мећутим, у присуству овога државног поглавара Ја нмам ванредан утнсак спокоЈствл". Нзневшн улогу Гђеговог Релнчанства Крал>а у рату И после рата, дописннк изиоси разговор који Је водио са Н>егоаим Ввлнчансшом Крал.ем и

који Је почео Владаревин речима које смо навели у почетку овог извештаја. Дописник износи да Је Југославија уреКена и мирна земла и изјављује да Је дошао до убеНења да Срби и Хрвати чог V да сачувају своју независност само ако буду у истом блоку. Затии г. Куирер наподи ове речи 1-ђеговог Оеличанства Краља: „У инострансгву се миого прнча на наш рачун. Ча« се толико прича да наЈзад странци н поверују. Мећутим, ником ми не бранимо да до|>е овамо и ла внди шта се овде логаНа. Треба да се зна да ми немамо шта да крнЈемо. Ми смо здрава раса, Јака раса. Народ ие усваја озлојеђеност неколиинне незадовољника. Још мање ои слуша савете своЈих непрнјатеља из иностранства". Дописник |е, вели, иапоменуо (ђегопои Величаиству Краљу д -а и Француску много клеаетају у инострансгву. „Маравно, одговорно Је Н>егово Величанство Краљ, богата и моКна Француска предмет Је похлепности м многе. Мање богата и мање моћма, алн здрааа и уравнотежена Југославн|а не даЈе мирна сиа истим оннм завндљивцима. Ја мислим да ие треба губи ги хладио-

крвност и да према бучним' провокациЈама треба пока- 1 зати велику одмереност. Као ни Француска, ЈугославиЈа ие мисли да икога нападие". После ових речи настав.мн Је разговор о Француској. Дописник са радошКу истиче да Ц^егово Величаиство Краљ госори о ФранцускоЈ необичнз топло. Када се дописиик пожалио на недостатке француске пропаганде из страни, Ц>егово Велнчанство Краљ му је рекао: „Надам се да се то што кажете ие тиче нас. ФранаускоЈ ниЈе потребна никаква пропаганла у Југосла■ији. Обратите се ма коме чоаеку коа н»е. игите у ка|забачеииЈе село н оида ми реиите да лн Је франпуска данас мање вољена него лн пре 20 година". Ту допнсник признаје да се н сам уверио у љубав Југослави|е према ФранцускоЈ и онда помиње речи кој« му је рекао један Француз иа Београда: „ЈуI ословенско приЈатељство Је чисто сентиментално. То Је љубав нн уговор потписан чврстом руком: На живот и на смрт". Поменувши изјаву Ц^еговог Величанства Краља да Југословени никада неће заборавити Француску, г. Куврер вели да је из Дворца иа Дедињу изншао носеКи собом одјек једног искреног узбуђења топлнх пријагељских речи. ИЗЈАВА МИНИСТРА Г. Б. ЈЕВТИТ.А ПАРИЗ. ». март*. — (А. А.) „Птм Журиал" обЈавио Је сниоК подужи интервју свога сарадника г. Жа на Куарера са југссловенским мннистром нностраних послова г. ЈевгнКем. У тексту чланка лист Је донео слику г. ЈевтиКа као и Једну слику Београда. Г. Жан Куврер иајпре доказу1е ко.тнко Је Југославија корисиа по стање мира и вели да бн ЈугославиЈу, када она не бн постоЈала, ва.г>ало измислити. Г. Жан Куврер износи спо| разговор са г. ЈевтнКем. ОписујуКм Југословенског министра нностраиих послова г. Куврер вели да Је г. ЈевтнК човек снажног опгимизма као полуга челика алн че лика углаКеиог, пониклованог тако да се аа њега не хвата рКа горчннс ГовореКи о Југословеиском народу г. ЈевтиК Је изЈавио да Једннство Ју(ословенског народа претстввл.а његово сел>аштва Када се прешло иа питање меКународне привредне сарадње г. ЈгвтиК Је рекао да у томе правцу треба ралити н то тако да се наЈпре поч не св регионалиим спооазумима као ппо Је то случаЈ са Малом Аитаитом. „Меим е« чиии, мзЈавмо Је г. ЈевтмК. да у |едноие часу кала су се ратбуктале политичке сграсти у Европи, треба ииатм крупне цил>еве. Почиимо са регио1маимв| споразумима—Г Када Јв Г. Куврер питао мминстра г. ЈевтиКа да ли поменуте ралбуктале политичке стпасти вада|у бриге ЈугославиЈи, г. ЈевтнК Је рекао: „Нс. ии иаЈмање. Ја сматрам аа Је иаша спожиа ситуапиЈа обе»ЛеКена. Оио итто чиам то Је. да ако Ли се десио мемм меред иарочито у СредњоЈ Евроим. то би Лио почетак Једие катастрофе. Дужиост Је с*ах оаговоримх л.ии аа то кажу. Само оодитиком сарадњ« иож« да

се спаси свет. Свака друга линнј З држања води у пустоловнне и у неред". Ту је министар г. ЈевтнК. мислеКи на таЈ нерсд, рекао следеКе: „То Ои бнло горе него ли неки рат. У рату бар нма победиоца в иобеКених. а неред оставл>а за собом само побеКене* 4 . Разговор измсКу г . ЈевтиКа и фран цуског новинара заоршен је југословенским унутрашњим приликама. где је министар г. ЈевтиК рекао да тсшкоКе потнчу из Југословенске прошлости. нагласнвши да та прошлост уЈедно ддје право Југославијн да тврдн да њене унутрашње несугласнцс немају дубокога корсна и да меКу Југословенима нс постоЈе озбн.* нн мотивн за подвајање ^Мв смо, рекао Је г. ЈевтнК. Једна држава скорашње формациЈе и нмпровизовани за мање од 15 годииа. Машнна Је чврста н она Је слграКена за дуго граЈање". Г. Куврср на крају истиче да му се чини да је г. ЈевтнК личност коЈа |с нзјбол.е обааештена о Југословгиским унутрашњнм стварима и 6 н.нховим односнма са слол>ним проблемима. ШПАНИЈЛ ЗА МИР МАДРИЛ. 29. — (Б. изв .Прчвди"). — Шпанска в.тада |е синоК др жала дугачку седницу ко»а 1е била посвсКгна дискусији и претресању спол.не полнтике. После седниие вла да |е нздала званично саопштење а дискусији на седници и о званичмом гледишту Шпаније на меКунароЈне догаКа)е н меК>*нвродну полиг.<ку као и на гледиште Шпани|е о учу трашњо) политици по|единих зем.с л>а. — Шпанска влада. каже се у саопштењу, остаКе верна своЈоЈ полигици мира. БраниКе нраао и иитерсге ШплниЈе. искрено Ке се Јлла«ати Пакт Друштва иарода в за солнаариост свих народл. ШпаннЈа с великнм сммпатиЈама прмтн иастоЈан-а Еиглеске ла се спасе м КонференцнЈв за разоружање. — Шпанска в.мда Ке и зал,е би1Н румовоКемл како у унутрашњо.1 гвко у слол>ашиоЈ полмтнпи начелима аемократмЈе, али то и>у неће спречмти да одржи приЈателске везе св гвима држаплма ма какви били р<*ичи и в.га.тг у њима. Зато влада vпозорава шпаисму штампу да буде умереип кад критикуЈе >нутрациае нолнтичке прилике у поЈедииим *авама и да показуЈе поштован.е страннх државиих поглавара и стрв них Аипло»»атскнх претстаамика. КОНФЕРИСЛЊЕ Г. ПОЛ-БОНКУРА СА ИТАЛИЈАНСКИМ АМБЛСАДОРОМ ПАРИЗ, 2*. марта. — (Б. извештаЈ иПравли"). — Министар иностраинх послова Франц>тке т. Жозеф ПолБонкур прнмио |е у гоку Јучерашњег дана италнЈанског амбисатора у Парнзу и с њим остао дуго у разговору. Раковор мзмеКу мталнЈаиског амбасадора н г. Пол-Бонкура вода се о разоружању в о споразуму великих сила иа основу плана о директорнуму четирн велнке смле г. Мусолмниа. У политичким круговима се приза Је велики аиачвЈ овоме састанку г. 11ол-Боикура н италн1аиског амбасалора, Јер дуго времеиа до сад иш јсдан фраицуски одговорни полнтв чар ииЈе примио италиЈапског амба галора у Паризу да би с њим разгоаарао или иретрееао актуелна питања меКународне полнтнке. Лнстови су мишл>ења да сваЈ свств иак претстав».а први покушв Ј да с» доКе до француско-нталиЈанског споразума. ПРЕТСТОЈЕЋИ ПРЕГОВОРИ ВЕЛИКИХ СИЛА ЛОНДОН. ®. — (Б. иза. Лраади"). — 0 дал>ем развоЈу меКумлр'* дммх прегоаора дипломатсжи уреЈГ ник јејли Телеграфа" лоиоси дачас ове по!едимости: ф.\ха ко1а Је иастулмлл у раду Кгв*фереи1П(Је хл рл«пр>*ање ЛмКВ исмормшКена од епгдесае и итллчЈам

а