Правда, 30. 03. 1933., стр. 2

СТРАНА, 2.

ПРАВДА, 30 МАРТ 1933 ГОЛИНЕ

БРОЈ 10.193

Миннстар г. Б. ЈевтиН ске владе да бп тнме Дали конкрст-

ск|е о ут»рћивању даиа када би ииа ле да се узиу у претрес подиете ии терпелације о спољиој полигици била је помеиута и Мала антанта. То Је дало повода претседнику владе г. Даладјеу да се у стоме говору дотакне и Мале антанте. Тои прнликом г. Даладје је изјавио следеће; „Поигго је поменута Мала антанта, ја вас питам када смо се ми одренли потпис. Када, у коме тренутку и у току којих преговора смо ми напустнли пријатеље Француске, напусгнли пријател>ство оних нарола који с> се родилн из наше заједничке по беде." Ту г. Даладје молн парламенат да се о међународној политици не ра справља у полемичном тону. Сем тога г. Даладје је изјавио: „Говорило се о опасностиМа ко,е су уперење против нас. Француска јс

не облике начелнма коЈа су садржана довол»но свесна свога права и свнх у плану г. Мусолнниа. Они то 1ре- средстава да прибави поштовање тн ба да постнгну путем размене

сли са Парнзом, Берлнном, евеигуал но Вашингтоном или неком Другом престоннцом, Уредлнк лнста „ДеЈли Телеграфа" Је мншлења да претстоЈећи сас1аиак воће америчке делегаццје г. Нормана Девнса са елглескнм премнјером Г. Макдоналдом н мннистром кносгра них послоза сер Џон Сајионом стоји у везн са изменом мисли нзмеђу престоннца великнх снла. — Што се тиче Немачке, каже се да .ге у лпсту, она ће ускоро доставити своЈе примедбе на г. Мусолинпев план енглескоЈ, францускоЈ италнјанскоЈ влади. Стап Немачке судећи ло последњнм пзјавама канцелара г. Хптлера н немачког Делега-а у Женеви г. Надолнна свакако ће олакшати дал>е преговоре. ЕКСПОЗЕ Г. САЈМОНА ЛОНДОН, 23. март. — (А. А.). Сер Џон Сајмон дао је на данашњоЈ седниш! парламента екслозе о раду конференцнје за разоружање, наглаољшн да Је конференцнја прихваги ла британскл план о разоружању за базу опигте конвенцнје о разоружању. Сер Џон СаЈмон Је истакао успех који Је нма.га брнтанска нницнјатива у Женеви. ОДБОР ЗА ВОЈНЕ ЕФЕКТИВЕ И ДАЉЕ ЋЕ РАДИТИ ЖЕНЕВА, 29 март. — (А. А.). Одбор за воЈне ефективе конференцнје за разоружање Днскутовао Је данас на својој седницн о ритању ла ли да настави или прекнне своЈ рад због Уснрштћнх празннка. Немачкн делегат Је нзЈавпо да он неће иоћн да учествуЈе у даљнм радовнма јер мора Још вечерас да отпутуЈе за Берлнн. француски делегат инспсткрао Је да одбор наставв рад, те Је са 11 пропгв 6 гласова одлучено да се рад наставп. Против су гласали претсгав ницн Швајцарске, ИталиЈе, Совјетске РуснЈе, Немачке, АустриЈе и Шведске. После гласања не>«ачкн делегат по ново Је нагласио да неће исћн

права а да би имала да се плаши не ке опасности па ма с које стране она долазила. „Ипак би требало, рекао Је на завршетку г. Далалје да избацимо из свих дискусија и написа штампе ову ратну психозу коју ништа не опраздава". ХАПШЕЊЕ ДВОЈИЦЕ ИТАЛИЈАНСКИХ ШПИЈУНА ПАРИЗ, 29. марта. — (А.А.) — Данашњи „Журнал" обЈављуЈе у своме провинциЈтом издању вест из Нипе, према коЈоЈ Је у ЈедноЈ тамошњоЈ кавани извршено хапшење двоЈнц? пталнЈанских државлана, који су билн у службн обавештаЈног бироа француског генералштаба. Та лва Италнјана, велп се у тоЈ „ЖурналовоЈ" вести, продали су ту скоро француском обавештаЈном 01 секу пека важна локумента нталијан ског мннистарства морнарнпе н Доби ли су за ту услугу замашну свогу новаца. Агенти француске обавештаЈ не службе отпутовали су на Ривијеру где су бнлп запажееи због свога

да. У томе поглелу, она је савладвла стварне тешкоће. Југославија се сада састоји у главном из два ллемена, Срби и Хрвати, и њима срадног племена Словенци. Разлнчите ре лигије, интелектуалне формације, »ш тереси, у почетку су претстављали тешкоће за дело амалгамнсања ноје је је хтео да оствари Краљ Алексанлар по завршетку рата и који )е, сад« коначно. запечатио уједињење тих народа. Било је потребно да у даном моменту он снажно интерзекише, укинувши за иоменат парла-

Г. ХИТЛЕРОВА НЕМАЧКА У ОПШТЕМ БОЈКОТУ ЈЕВРЕЈА [. М садг ц 18 №шчиа ј ш №п« вкаде

ОСИМ ТОГА Г. АЈНШТАЈН ВЕРУЈЕ ДА БИ ФРАНЦУСКА ДАЛА ВЕЛИКЕ РЕЈУ ЛТАТЕ ЗА МИР. —

ТЕЗА

ПАРИЗ, 29 март. — (А. А.). — Ја-| — То ми Је немогуће да вам изло

ментарни режим. да бн довршио де- 1 »л-ају из Анверса да (е у тамошњс ж.чм у неколико речн, алн веруЈем - |А<п ПГкЈ/тапитт« РТИГЛА П ППП Лп Г\ Ч ^Ч» 1. 11 ГЛТП I. О .. . > 1Ј

ло зточето 1919. Резултати његове акције у томе погледу бнли еу дивни, да је могјо васпаставити парламентарни режим и да*се Југославија сада већ може сматрати као једна потпуно ујгдињена земља Италија, уосталом, својом неспретном н провокаторском политичом, знатно је допринела, последњих кесеца, да се још јаче учврсте незе мећу југословенским становништзом. Пред опасношћу ко|а се указивала, Срби, Хрвати и Словенци разуи**ли су да они нису ништа друго него једна породица и још чвршће су се груписали у једно.

пристаниште стигао пароброд „Бгл-јда бн фргнцуска теза, кад би њсна генланд", на коме је допутоваз из начела могла бити оствгрена, дала Америке у Европу познати немзчки' ве.иже резултате. Принцнп колек.нз

научник Ајнштајн.

Г. Пол-Бонкур

прнсуствује раду одбора, а нсто то луксузног жнвота. СумњаЈући у н>н Је изјаано и делегат Италнје. |хову исправност, стручњаци француПосле тога францускп делегат Ј е 1ског ииннстарства иорнарнце пажнзјавно да он пристаје Да одбор <>-) љјгво су проучилн документа коЈа су Дложи своЈ рад ако за одлагање бу требало да потичу из италиЈанског ЛУ гкп прцргати гиагзто (ш/п 1 р

ду сви делегати гласали. Како Је известан броЈ делегата бно миш.геи>а да рад треба наставити, то Је на краЈу одлучено да одбор за воЈне ефекпгее и дал>е ради. Г. ДАЛАДЈЕ О САВЕЗНИЦИМА И МАЛОЈ АНТАНТИ ПАРИЗ, 29. марта. — (А.А.) — У току данашње парламентарне диск>-

министарства морнарице н утврДилв су да су она наЈобичннЈи фалсифнкат. Оба ИталнЈана су таДа узеха под строгу присмотру од стране француске полнциЈе коЈа Је утврднла да онв стоЈе у блиским везама са агентима италнЈанске обавештајке служ бе. Чим с)- ухапшенн, Ита.1вЈани су све прнзнали".

Италија к Југославф

Пре два дана ии сио објавили краћи телеграм из следећег чланка и Ер Иузела" о нашој земљи. Због његове интересантности мн га сада преносимо у целипи: За иас, Фраицузе, Југослзвнја остаје још једна далека зсмља. 0на, међутим, у садашњем часу, прет стаеља најснгурнијег савезника кога имамо. савезника на кога можемо рачунати у свима околностимз. Она претставља у томе делу немирне Европе један елеменат реда

Возови полазе н долазе тачно у одређенн сат. Подигнуте су нове ста нице; материјал је осетно побољшан. Југославија је искорнстила ре жим прнмања у натури да позећа свој парк иашина и вагона. Само једна кућа лиферовала 101 »е 120 локоиотива. Сувише лаке пруге замењене су тежим, које омогућавају повећање брзине. Промет на свима пругаиа, н поред кризе, повећава се иа годнне у годину. И сама мрежа путева постала је предмет потпуне трансформације. Некада, није човек могао изићи из Београда, а да

уиерености. Она, у једној ширзкој не западне у рупчаге. Сада, путеви мерн, доприносн одржању свегског се уредно одржавају. Све многоброј мира. Напослетку, не заборавимо,

она !е настањена 1едном младом бујном расом која нас воли, којз не разуме ништа у увнјеним полнтичким компликацијама, која је, и у многом које чему, слична нама. ЈугослоБенскн сел>ак је близак нашем. Они обадва имају исте особнне. Али до сада, ретки су били они наши сународници који су путозали у Београд или у Загреб. Пут нам изгледа сувише дуг. Ми се задов >.ћа вамо да ценимо Србе по њихозом херојству за време рата, по њнхоаој енергији коју показују у понозном израђивању једног солидног цаостза на томе Балканском полуострву, које остаје огњиште интрига и не потпуно угашених пожара. Ми их целимо, али ии их не познајемо. То је грешка. Њнхова земља је у п>иом полету. Човек постаје свестан тога чнм уће мало дубље у ту земл»у и кад Дође и непосредан контакт са њеним становништром. Саобраћајие ли није постају сзе многобројннје. По ?ед главних железннчких артерија: рст — Београд — Софи:а; Ниш Солун; Загреб — Букурешт, — и на другим линиЈама сада саобраћају возови, чта комерци!ална брзина је осетно позећана, најмање аа 25"/в.

Камснтарм о нступању Јапана из Друштва норода ЛОНДОН, 29. марта. — (А.А.) Иступање Јапана из Друштва Нгрода у Лондону је примљено Доста рав нодушно. „Стар" каже поред осталог да Јапан напуштаЈућн Друштво Народа ни Је могао избећн осуду целог цивилн зованог света. иИвнннг Њус - вели да Је Јапан, карактеришући Друштво Народа као Једну доктрннарну установу Дао пот прека свима онима који желе да своЈе сукобе решаваЈу путем силе. ИСТУПАЊЕ ЈАПАНА ИЗ ДРУШТВА НАРОДА ЖЕНЕВА, 29. марта. — (А.А.) Саветодавнн одбор Друштва Нарола, коЈн има за цнљ да н даље пратн кинеско-јапанскн сукоб. прнмио Је данас Јапанску ноту у коЈоЈ се достав ља нступање Јапана из Друштва Народа. ОДбор Је решио ла не коментарише најновнЈе излагање Јапанске владе. Одбор ће приступнти проучавању оннх проблеиа коЈи се односе на нег.рнзнавање иове манџурске државе. Г. Ајкшгајн Пошто је пркмно претседннка знверске општине и чланове јеврејске црквене општнне, г. АЈНштаји је одговорио на неха пнтања постављена иу од претставника штампе. На питање шта мнсли о садањоЈ ситуапијн у НемачкоЈ, г. АЈнштајн Је одгозорио да данашње стање У Немачкој у иногоме потсећа на почетак фашнстичког режима у Италн Ји, с том разликом што околности ко Је су претходнле томе стању нису

Завера у Харкову против Стаљина ПАРИЗ, 29. марта. — (А.А.) — Пре ма ЈедиоЈ вестн из Москве коЈу Је објавио данашњи „Журнал", у Харкову, главном граду СовЈетске Украјине, откривена Је завера у коју Је умешано неколико личностн из пентралног извршног оДбора УкраЈннске совЈетске републике н која Је имала за пиљ протеривање Стаљн новнх претставника п проглашење потпуне независностн Украјнне од СовЈетског савеза. Иако се ова афера држи у наЈвећоЈ таЈности, велн „Журнал", сазнаЈе се у вези са њеннм открићем да су ухапшена многа лица н да су вође завере, пошто пм Је Г. П. У. судио по кратком посгупку, стрељанн у Харкову. Пртеставннк Г. П. У. у Харкову г. Реденс смењсн Је са свога положаја и на његово место нанменован Је по моћник шефа Г. П. У. нз Москве, г. Баличкн.

не интервенције требало би ла буде света дужност сваке државе, чим бн то одлучно надлсжни међународни организам. ВОЂСТВО ХИТЛЕРОВАЦА ПРОГЛАШАВА ОПШТИ БОЈКОТ ЈЕВРЕЈА МИНХЕН, 29. марта. — (А. А.) Вођство национал-социЈал ист!. чке странке обЈавило Је данас да ће у суботу отпочети општи боЈкот ЈевреЈа у НемачкоЈ, као протнвмера акција коју ЈевреЈи у инострансгву воде против садашње владе Рајха. Вођство национал-социЈалистичке странке образоваће акиионн одбор коЈн ће нматн за циљ да обЈаснн циљ боЈкота и да поведе борбу про тив пропаганде коју ЈевреЈи у ино странству воде против Немачке. ОваЈ акинони одбор биће одговоран за деЈство и успех бојкота. Између мерз коЈе се овим боЈкотои предвнђају налазе се и ове: Немачка штампа неће смети да пра ма огласе и друге публикацнЈе од стране Јевреја. БоЈкот ће се проширити на шкоде и университете, где ће према ђапима и студентима ЈевреЈима бити примењиван „клаузус нумерус. Лекари ЈевреЈи н остали ЈевреЈн интелектуалци такође ће бнти боЈ* котовани. У манифесту вођства напионал-со цнЈалнстичке странке даље се каже да кркмннална акцнЈа коЈу против Немачке воде комунисти и марксис ти Јеврејн у нностранству не може остати некажњена и да ће према то ке коЈима ће бити изпесене мере ко

нсте као оне коЈе су претходиле фа . , шнсппком решнму. Зато се ништа " 65 « прелузетн „ротив ЈевреЈа. не може прорицати на основу аил- Цевтра-иш вомитет коЈи ће руководи * т 11 91/гш'ли |1Л11'лтпвзи.а .1<>ппр1а ил

логиЈе та два покрета. Затнм је г. Ајнштајн одговориода се неће враћати у Немачку све дотле до« тамо не буде загарантовдча слобода мишљења и док не буде обезбеђена заштита свих грађана без разлике н да намерава да остаие у Белгији пет до шест месеци, где ће

тн акцнЈом бојкотовања ЈевреЈа на лазчће се у Мннхену. БОЈКОТ ЈЕВРЕЈА У НЕМАЧКОЈ БЕРЛИН, 29. марта. — (А.А.). У манифесту коЈи Је данас издада нзцнонал-социЈалистичка странка у Мннхену и у коме се од 1 апрнла за воДн бојкот ЈевреЈских трговаца, де-

му се претствити као аснстент бечкч, кара, адвокзта и студената, каже се на\*чннк г. др'. Мајер, са којим ћеЈпоред осталог да ће тај бојкоТ има-

наставнти да ради у Бечу.

I ти за ииљ да једнсм стане на пут ал-

На питање дз ли сматра да садаш I тинемачкоЈ пропаганди коЈу воде Је-

Катастрофална бура у Италији РИМ, 29. марта. — (А.А.) — Листови пишу да је јуче беснела страшна бура у области Катане и да је 162 породице остало без крова. Варош Катана знатно је опггећена. Унапре^екга

ње стање у Немачкој представља о пасност за иир, г. Ајнштајн је од говорио: — Убеђен сам да садашња немачка влада нема намеру да изазове сукобе са иностранством. На пнтање да ли би могао ад одго вори која би средства била најбоља да би се спречно рат, г. Ајншгајн је одговорно:

вреЈи н да ће нарочити акциони одбор и нарочите Јуришие колоне хитлероваца пред свима јевреЈскнм радњама и слречаватн њнх ово послова ње. Исто тако у манлфесту се предвиђају монстр-зборовн на коЈнма ће се указивати на злочнначки рад ЈевреЈа против немачког народа н немачке државе. 1

Г. ХИТЛЕРУ СЕ »ОСИПА ТЛО ИСПОД НОГУ"

[ји 03 № 011011шн

ПОХАПШЕНИ ЈЦТАЛХЕЛМОВЦИ- ГОТОВО СВИ ПУШТЕНИ СУ ИЗ ЗАТВОРА. — 1

БЕРЛИН, 29. — (Б. изв. „Правди") — Догађаји у Брауншвајгу још увек су предиет преговора између по гођених странака, између вођстЈа Шталхелма и национал — социалистичких мнннстара. И у другим делозкма Немачке национал — соцчалистичка јуришна одељења зачнт^ресовала су се за догађаје у Браун швајгу. Канцелар г. Хнтлер био је јуче це лога дана у Минхену, одакле сс зра тио авионом у Берлин. Он је у Мин хену, целога данз разговарао са нодећим личностима нацнонал — сзцч алжггичхе странке, затнм са гечиралом г. Епом, комесарем Рајха у Баварској. Вођ јурншннх одел>ења \ Минхену прилнком догађз^а у Бра>-н швајгу упутно је проглас члановиуа Указом Њего*ог Величанства Кра- оле .Ђен >а, у 'коме с обзнром на дога-

ннји аутомобили омогућавају разви- — — .. к - . . с јање турнзиа. У случају конфлик- ља, на преДлог г. Мннистар социјлл- * а)е У орауншвајгу издаје налог за та, они ће олакшати пренос трула не политике ц нароДног здразља, у- 9 е С8а5(И покуша] прогив револуци са једног операцноног фронта на напређенн су: за саветника Полнкли други. нике за кожне н венернчне болести И индустрија се рађа. Некада, Ју' Централног хнгкјенског завода у гославија је била Тедно житно по- Б с ограду, 4. групе 2. степена, др. ље, на коме су се засејана жита та- Љубнда Каверзњеаа-Бркић, здрзв-

ласала под дахом ветра. Сада, становништво је ужурбано и око рудника из којих се вади магнсзијум, бакар, угаљ, пирит. Термо и хидроелектричне централе подижу се постепено свуда, преносећи до нзјзабачениијх кутова електричну енерги)у и светлост. Стварају се топнонице. Подижу се метатурги|ске фабрнке. Југославија жури да стави у експлоатацнју огромна индустриска богвства, која садржи њено тле. Она се налази тек у почетном периоду. Индустрија трансформације тек покушава да се зклиматизује. То је једина њена инферчор ност за моМенат, инфернорност коју она настоји да отклони, али ко!а би, у случају престојећих конфликта, могла учинити тешким снзб лег^^ њених днвних армнја како у ратиом материјалу тако и у муницији. У исто време, њена влада настоји да остварн духовно јединстао наро- Сушаку, исте грј-пе и стелеиа.

ствени саветннк исте Полнклннике, 5. групе; за саветннка код начелника Сргза чаковачког, 5. групе, др. Блаж Илнјаннћ, здравствени саветннк код нстог сресог начелннка, 6. групе; за вишег пристава код начелннка жупског, 6. групе, Др. Милан Мноковић, виши пристав код истог среског на челника, 7. групе; за вишег пристава код среског начелннка Среза царибродст<ог, 6. групе, др. Хусни.'а Хасан беговнћ, вишн иристав код истог сре ског начелника, 7. групе. ПРЕМЕШТАЈИ Указом Његовог Велнчанства Кра-

! 1е још у зачетку угушн. Блварска земаљска ооганизациЈа Челичног шлема такође Је објавила пзјаву, у коЈоЈ наглашуЈе да Је Челичнн шлем ОД.73.ЧНО за револуциЈу н за сарадњу са садањом влалом. Саолштава се даље да Је издато ка ређење командантима месннх органнзацнја Шталхелма у БаварскоЈ ла нн у ком случају не смеЈу лримати бнвше чланове левлчарских органнзацпЈа као што су РаЈхсбанер н ®РУ ге сличне органнзације. Званнчно схватање о догађајнма V Брауншвајгу нзрзжено је у једном комуникеу, које је издато после састанка врховног вођа Шталхелма ми нистра рада г. Селтеа са пруским мн нистром унутрашњих дела г. Герингом. У овом комуникеу се каже да се испнтивањем догађа?а утврдило да се радн о чисто локалној ствари ко-

_ _ II - |>иЈп « чп1 |у лило.шо II пауп пиГ ; М "" нст Р а правле, ја у на!кр з ћем вр!мену витн р,. премештенв: су. ар. Фраво Волари!!. шема 0 д сграие пладе Ра-јха. Мкнисгар старегапла Котарскот суда у Омишу, г . Гер1шг је послао у Браташзајг јсл 3. ГП\ Т1а 7 ГТРПЖЛ. Ча пт » Г»г/п\ и.- ' -

3. Групе 2. степена, за суднЈу Окружног суда на Сушану, исте групе и стелена; Иван Рајчић, старешш^а Ко тарског суда у Каставу, 3. груле 2.

ног свог поверљивог човека да испита ствари. У Брауншвајг је такође стигао и вођ берлинеког Шталхелма мзјор

степена, заЈудију^Окрујкног суда на^Стефанн. Синоћ је стигао у Браунави0 ном и г. Селте. Он је од-

иах имао дуг разговсф са мнннстром унутрашњих дела Брауншвајга г. Клагеном, којн је био наредио распуштање Шталхелма. Се.тте се у току ноћн вратио у Берлнн. Резултат овог састанка био |е да сл- још у току ноћи п>тнтени на слободу 1250 липа која су била зздржана у згради болесничхе благајне, док је 100 ухалшених кнтерннрако у Војсенбнтел. Мере предострожностн су укинуте. До нових инцндената н сукоба није дошло. Орган национал-социалиста _Фелкишер Беобахтер" јавља да је код вођа земаљсче ор"ани3оције ПЈталхелма у Брауншаајгу г. Шрадера нађен матерн : ал који га терети. О пуштању на слободу г. Шрадера за са да не може битн ни говора, јер његоео држање у целој овој ствара даје',повода да се с\*м-ла да је спремно веленздају протнв национа.тне Немачке. ■V владиним кр\торнма инзче се на глашује да локални догађаЈи у Брауншзајгу нчкако не утнчу на- г саоадњу нацнонал-социалист*"чкнх одељења н Штзлхелма у свинз сстал ; :м де лозима РаЈха. Даље се, наглзшаза да V влиДн посто^н Једнодушна воља да се садања сарадња одрн^и н још учврстп. Међутим, у опозиционим круговима скзтра се да се г. Хнтлеру „осипа тло нслод ногу". ИЗЛШРЕЊЕ Г. ХИТЛЕРА И ШТРАСЕРА БЕРЛИН, 29. марта. — (А. А.). Јављају из Мннхена да тамошњи лист „БаЈерншер Кур1ф и тврдн да се државнн канцелар г. Адолф Хитлер понлнком последњег Ооравка V Мннхену помирно са г. Грегорон Штрасером .бнвшнм угледннм прБа ком н ндеологом народно-соцнјалнстичке странке. Као што Је познато, г. г. Хитлер н Штрасер начелно су се разЈ-шлн у новембру прошле годнне око пнтања учешћа у влади н г. Штрасер је тада иступпо из странке. Лист тврдн да г. Хнтлер намерава да понуди г. Штрасеру некн внсоки државнн лолож^Ј.