Правда, 30. 03. 1933., стр. 3

БРОЈ 10.198

ПРАВДА, 30 МАРТ 1933 ГОДМНЕ

СТР4НА Ч

Сенат је усвојио бур миннстарство правде

и просоете

Јуче после подне Сенат је наста вно специјалну дебату о буиету На реду је био буџет мннистарства правде и претседник г. др. ПавелиК одмах је дао реч министру правде Г. Божи Максимовићу. ГОВОР МИНИСТРА Г. Б. МАКСИМОВИЋА Господо, буџет Мннистарства прав де, одувек скромно дотиран н веома домаћинскн трошен, нпак Је морао лањске године да буде смањеп У односу на предходни буџет за скоро 44 милиона дннара а ове године у односу на лањскн за близу 31,5 милиона дннара. Како сам већ н у НародноЈ скупштннн нзјавио. а како је ве1> свакако н вама |асно и познато, била Је потребна Јелна крај н>а комиснја, па да се од средстава већ иначе незнаших, нарочнто после смањених 44 милиона динара у прошлоЈ годнни, откнне овога пута Још преко 31 милион динара. И ово н прошлогодншње пелокупно смање ње код нашег буџета извршено Је на правосуђу, док су нздаци верске управе у главном осталн готово нетакнути. У данашњнм прнвредним и финан еиЈскнм прнликама било Је неизбеж но н неоходно да се крајњн напори штедње учине код свих ресора па н код овога, ма да нас онн н овога пута лншавају могућности да довр шимо организациЈн судства н да нз таЈ начин задовољимо Једну живот ну и насушну потребу целе наше земље. Са свнх страна, разуме се Ја ћ> то одмах да додам, сасвим добро намерннх бнло Је приговора и критнке као да Је таЈ систем, замишл.е не н још ни до краја нзведене органнзације судства, по малко скуп, чак н луксузан н као да би га требало у много чему поЈефтнннтн а упростнтн. Алн то су, господо, сгва рн само детаља, које се могу узетн у дискусиЈу и коЈкма се могу датн потребне коректуре тек кад се пела реформа н цео систем ипак до краја спроведу, а у оннм крупним н начелннм лннијама, Ја бар тако инслнм, промена у овоме тренутку бнтн не може нити би оне Оиле о овоме тренутку препоручљиве. И због тога се мора рећи, да Је вензмерна штета, што Је довршење овога велнкога посла пало баш у дане, кад се на сваку пару мора да пази н када се можда поЈављуЈе н пречнх потреба, него што Је ова. Ја, господо, да не би парафразн рао оно што сам сумарно ту рекао баш поводом те штете, коЈа долази по наш политички рад од недоврше ња овога посла у НародноЈ скупштини, бићу слободан, да вам кажем дословно оно псто, што сам рекао у НародноЈ скупштнни наиме аа наш политички рад и наша потреба полнтичког успеха доводи се, ако не у питање, а оио сигурно у Једно ве лико успорење Једннм делом и го не малим н то због тога, што ми н у петнаестоЈ годкнн после уједињења немамо докончане организаииЈе судства. Докле год у овим свакздневним стварнма, од коЈих тако ре ћи живе људи, не буде нсти поредак у пелоЈ земљи и нста Јуднкатура на целоЈ териториЈи, докле год поједи на судства сматрају Један другога у извесном правном погледу иносгран ством, дотле у масн, дотле народ у великом обнму узимано никако нећ? моћи стећн поЈмове ни у унигарнзму, ни о државном Једннству »<и о југословенству. (Одобравање н аплауз.) Зато, господо, Ја мислнм да смем с обзнром на такову важност тога посла и његово довршење нзразити наду н вашу и своЈу, да мн неће мо тако бар схватајући са свих страна важност тога посла — ипак дуго чекати на његово довршење. Што се тнче законодавног рада н унификаторског рада Министарсгва пра _ де, господа већ знаЈу, у главном посао на формалннм законима Је довршен. На материЈалним законн ма се довршуЈе последња и прегпоследња редакциЈа. Има да се, ка ко сам нмао прилнке о томе већ ов де говори, средства које се пружаЈу за тај посао, додељују прилично шкрто и на њнма се поевише пле ди, ипак ће и с тим скромннм средс твнма моћи тај посао да се проведе Још по последњоЈ комисиЈи да се ускоро — Ја се надам — довршн таЈ посао скоро у целини. У погледу верске управе кредиги су у главном осталп скоро истоветнн. Има неких измена, али оне долазе скоро аутоматски и у главноч поЈављуЈу се код кредита за верску управу римо-католнчке цркве, не за то, да то одмах додам, што би се хтело направити ту Један изузетак. него због тога што Је код осталих конфесиЈа кредит коЈи се даЈе на верску управу у буџету приказан као Једна глобална дотаииЈа, а куд римо-католнчке цркве за то, што ни Је закључен конкордат, таЈ се кредит поЈављуЈе као раннЈе спеиифи» циран на партиЈе н позиииЈе и за то што Је такова спепнфикациЈа тако изведена, поЈављују се и оне аутоматске измене и смањења коЈа дола зе код личних прннадлежностн и ко ЈС се овога пута поЈављуЈу у рачун еком делу. Господо, у колико би било потрео ио и у колнко Је ваша дпскусиЈа до такла и питање бискупске посланчпе, г. Министар претседник лао Је о том познату Јавну изЈаву и на гаЈ на чпн Је с наЈмеродавниЈег места Јасно и одрећено саопгатено, како се гледа не само на то конкретно питање, не

го н на сва питања верских н међуверскнх односа у нашој земљн. У тоЈ изЈавн кад Је реч о стварима гако укупно н у целинн у колнко се односе на верска питања у нашој зем љи, сасвнм Је прнродно да Је исгак нуто н начело, ла држава и државна управа третирају све вере на Један истн и равноправан начнн н сасвнм Је разумљиво, што Је у тоЈ нзЈа вн г. Министар претседннк на коју

Мнннстар г. Б. Макснмовић вас Је овде само потсећао, било то нарочито подвучено, Јер Је то израз нашег целокупног схватања у погле ду свнх политнчких пнтања. Та нзЈава израз Је нашег схватања о учитаризму, о државном н народном Јединству, о Југословенству. То наше схватање могло бн да се збнЈе у неколико речи н да се овако фор мулише: Један народ, Једна држава, Један краљ, Једно парламентарно претставништво, Једна вкада, и Један закон, једна иста и равноправна примена закона према свнма племе нпма, свима верама, свкма покрајинама, свнма сталежима н свнма граћанима (Одобравање и пљесак.) Господо, Ја мислим и ако 1е ово излагање и кратко и врло сумарно, н ако оно може бити не претставља потпун осврт на све оно што је пало у начелноЈ дискусиЈи и што би се односило на пнтања коЈа гангирају овај ресор, Ја мислим да ћете допустити , да са ово неколико речи Ја и завршим и да вас замолим, да изволите гласати за буџет Министар ства правде овако како Је предложен и како га је изгласала Народна скупштина (Пљесак). Г. ДИМИТРИЈЕ ИЛИЏАНОВИЋ После експозеа миннстра правде Максимовића, добнја реч г. Димнтри је Илиџановић. Он говори о среским судовима и њиховој надлежно сти и каже: — Код нас са ове стране Саве и Дунава срески суд је репата звезда. На двадесет до тридесет и више оп штина имамо тек један срески суд. Срески судови су претрпани. Финан сиске прилике не дозвољавају да мо жемо сад у ово време увести среске судове онако како их имаЈу бановине преко Саве н Дунава. Ја смзтрам да би било опортуно да и у будуће спорове до 500 динара расправљају општинске управе све дотле док се не дође до могућностн *.а се н код нас умноже срески судови. У аакону о извршењима избачена је дна одредба нашег садашњег грађан ског законика која је обезбеђивала земљораднику и маломе занатлији минимум за опстанак, који се ни за државу ни за приватна потраживања иије могао узети ни на извршење. Ја бих замолио министра правде г.а поднесе један законски предлог у за кону о извршењима. Организација судова, каже затнм г. Илиџановић, извршена је готово у целој земљи. Остало је само да <-е та организација спроведе у ЈужноЈ Србији и Црној Гори. Молим миннстра правде да изврши ову органнзацију, која је предуслов за нзједна чење законодавства. Говори даље о изједначењу законодавства и каже да се није нн до данас за петнаест година успело да се законодавство изједначи. Ми има мо пет разних законодавства. Крај ње је време да се једаред изврши унификација законодавства. Г. ДР. ВАСА ГЛУШАЦ Говори о организацији судства у Врбаској бановини. Према скорашњем закону о апелационим судовима учињена је неправда Врбаској и Моравској бановини, јер су само њих две остале без апелаиионих судова. То се оправдава са неједчлким законодавством у појединим кра јевима, али је до данас било доста времена да се то законодавство изједначи. Неопходно је потребно да се што пре законом проведе реорганизаиија судства по бановинама и да се ово питање на тај начин пра1Лно реши. Његово решење могло би се извести овако — што се тиче Впбаске бановине: 1) да се оснује Апелациони суд у Бањој Дуци; 2) да се осим она два Окружна суда које постоје, оснује још Окружни суд у Дервенти за среске судове: Дервенту, Босански Брод, ДобоЈ, Шамац, Градачац, Грачаницу и Маглај; 3) да се оснуте Окружни суд у Јајцу за среске судове: Јајие, Мркоњић град, Гламоч, Кључ и Бос. Петровац. На овај начин много би се помогло народу тога краја и он би много лакше и јевтније дошао до правде. Стога молим Господина Минисгра пг"чде да 0 овом воли Р ач Ј' на кал

доћемо до могућности да мењамо са дашњи Закон о Апелационнм судовнма. (Одобравање). ГОВОР Г. ДР. ШВРЉУГЕ Господо сенатори, буџет Мшшстар ства правде уЈедно Је и буџет ве-ра. Жалнм што нам господин Министар правде ниЈе ништа саопштио о стадију преговора са Севетом Столицом у погледу склаиања конкордата, а који посао, сем Миннстарства иностраних дела, у првом реду припада његовом ресору. На склапању конкордата ради се већ дуги низ година, па мислим н слажем се са г. Бањаннном — да Је већ донста наступио моменат, да тре. ба те преговоре финализнрати, илн пак нашу Јавност известити зашто је таЈ споразум немогућ. ПостоЈи уверење, мислим н оправдано уверење, да бн закључком конкордата дошла до решења многа горућа питања црк вено-политвчке природе, коЈа су још увек нерешена. Ну ми имамо Још један великн наинонално-полнтички ин терес у погледу конкордата са Светом Столииом, а то Је пнтање славенског богослужија. Како ће се г. г. сенатори сећати, католички Је епископат на свом састанку од 27 до 29 новембра 1918 године тражио од Свете Столице да се старословенско богослужије протегне на цело подручЈе ЈугославиЈе, в како Је Света Столица одговорила, да ће се то питање решити у конкордату са нашом државом. Сада приликом склапања конкорда та нмамо наЈбољу прилику да остваримо Једну идеЈу, за коЈу су се ве« ковима борнлн наши дедови. Бискуп ШтросмаЈер озиачио Је Језично Једин ство између православне и католичке цркве за наЈважнију историјску етапу, (Гласови: Слава му!) у процесу верског и народног уједињења Југословена. Ако нам конкордат са Светом Столицом не бн донео нншта него то, он би тиме био важан акт, а будућа поколења бнла би нам за то благодарна. Питање старословенсхог богослужЈа у ЈугословенскоЈ католичкоЈ цркви може се реппгтн Једино споразумно са Светом Столнцом, Јер Је то ствар њене компетенцнЈе, а нипошто наших бискупа. Господо сенатори, од када постоЈи наша држава, црквсно политичке распре нису никада избиле толиком жестином и изазвале у свим слоЈевнма нашега народа толнко узбуђеае, као што Је то данас. Различити законскн предлози, гозори у НародноЈ скупштини, неке алузнЈе изнесене у овом високом дому, јавне манифеста циЈе н писање чланака, све то би могло у неупућеном иностранству произвести утисак, као да се католички део нашега народа барем у већнни дигао против наше државе и да се налази свесно или несвесно у табору наших вековних непријатеља. Међутнм ефекат тих изјава и манифестапнја такође је и таЈ, да се у земљи, у извесним круговима, ствара мишљењг као да су се Југословени като.тици дигли протнв своје државе. Ко би тако мис-тио и удесио своЈе држање према католииима не би учинио само неправду своЈпм суграђанима католичке вероисповести него н тешку н фаталну погрешку. Историја Хрвата и Словенаца доказуЈе нам да Је наше католичко све ћенсгво од вајкада у наЈтежим прилнкама водило наш народ у борбн против свих његових непријатеља. Кад Је наступило модерно уставно доба, те су се промениле социЈалне и политичке прилкке и дошле нове методе борбе, тада су опет били католички свећеницн у првим редовнма наших народних бораца. Када све те чнњенице трезно оценимо, онда се доиста морамо питати, да лн Је могуће, да Је то исто католичко свећениство данас у своЈој вла ститоЈ државн изненада окренуло ле ђа сзоме народу, Је ли могуће, како се говори, да се ставило чак у служ« бу туђинства, то би било највеће психолошко чудо или отворено речено, то би био прави алсурд. То ми наЈодлучније од като.тичке цркве одбиЈамо. Ка ошто обично у свим људским односима, тако и овде ннЈе сва кривња само на Једној страни, тако Је то документарно Јутрос изнео г. сенатор Бањанин. С тога не сме приступити решавању овога пнтања само свиЈешћу властите непогрешивости, него у духу сусретљнвости н широко грудостн, без понижавања и умањивања престижа ни с Једне ни с друге стране. Нека сваки буде свестан, да уступци, које треба учинити, неће бн тн учињени никоме другоме него за Једници, дакле своме народу н својоЈ државн, коЈа мора да Је над свим интересима и свима амбициЈама, било група било појединаца. Буде лн краљевска влада поступила тако онда ће стећн непролазне заслуге и моћи ће ставнти на нашу државну зграду оне рнјечи, коЈе Је ШтросмаЈер ставио на своју катедралу у Ђакову: „Слоги и љубави народа свога, Јединству цокава". Г. ДР. ИВАН ХРИБАР Господо сенатори, добили смо но« вл грађански поступак. На подручју Апелацијског судишта у Љубљани ступа тај поступак дне 1 априла тек. године на анагу. По њему пристојни су, да суде гледе вредности спорног предмета до 5000 динара (§ 543 грп) срески судови за багателне ствари, гледе осталих парница до износа 12.000 динара (§ 44 грп) срески судови, гледе парница до износа 30.000 динара (§ 6 грп) судци појединци окруж. судова и гледе парница пре-

ко износа 30.000 динара (§ 6 грп) Сенат окружних судова. Практично искуство судаца у дугогодишњем примењивању начела модерног цивилнопарбеног поступника на подручју Љубљанског апелационог судишта довело је „Друштво су даца Краљевине Југославнје, секција Љубљана", до осведочења, да ова подела компентенциЈа није прнмерна н сврсн схолна. По његовом мишљењу и свестраном уважавању данашњих прилика имале би се компетентне границе са узакоњењем нарочите новеле и к грађанскому поступнику што пре довести у склад са захтевнма односно потребама смотрености у оснажавању приватноправних захтева код судова тако, да се одреди пристојне за багателне ствари до из носа 1.000 динара и за остале парни« це -о износа 15.000 динора среске судове, за парнице до 15.000 динара окружне судове код судца појединца н за остале парнице преко 150.000 ди нара сенате окружних с*'-ова. Да се на упражњена места тројици апелационих судија поставе три нова члана гремија код алелацио но! судишта у Љубљани Пошто с> та места систематизована и V буџет> предвиђена, обраћам се гооподину Министру, за кога знам да нма јак осећај за опште државне потребе, да озе попуне што пре изврши. Тиме би господо моја. могао да завршим. А.ти ми је поштовани колега сенатор г. Драговнћ, у свом јучерашњем лепом и духовитом говору дао повода, да се осврнем на један пасус тога говора. н то у колико се тиче лефетистичких изјаза, које да је како вели чуо из уста словеначких држазмчх намештеникз. Не ка ми поштовани господи« колега не замери: илн се је о занату Слозенаца. са којима је на сром путу говорио, недовољно нмформисао. илн му се је поткрао лапсус лннгве. Из уста каквог словехаччог .1ржазног чн-

ЗА ПРОЈ1Е1ЊУ И Ј1ЕТЊУ СЕЗОНУ ПРЕПОРУЧУ1Е

Министар г. Р. Станковић новника није могао да чује дефе« тнстичке речи о нашој држави. До« бро познајем то чиновништво. Био сам му у годинама 1921—1923 као покрајински намесник. Са пун^м узерењем н мирном савешћу могу дакле рећи, да је слозеначко државно чиновништво верно Краљ >- н -"•'•■*зн своме народу одано, у вршењу својих дужности савесно н скроз праведно. Истина је господо сенатори, да се у озом високом скупу чу»у често пута оштре речи о нашем ложазном апарату. Али Вас уверавам гос^-до, да би овнх жалби нес т ~-о, ако би свеколико државно ч*ногннштво свс је д ,? под''"" ~ ода но, марљиво, истрајно, савеоно, че себнчио н коректно, као што га врши чнновнишгзо Дравске бановине. И са овим господо завршавам. Г. МИЛУТИН ДРАГОВИЋ Јавља се за реч г. Милутин Драгозић ради личног објашњења л каже: — Гоеполо, ја мнслкм да ме је г. Хрибар погрешно разумео. Ја нисам казао да сам гозорио са појединим чиновницима и да сам из тог разговора дошао до уверења, да су тн чч новннци непоуздани за државу, како рече г. Хрибар. Ја сам казао сзмо то да се извесне наредбе Банске управ« 3 у Загребу и Љубљани пре саопштавају претставницима опозиције, негЈ среским наче.тницима. А то је тачно и то могу доказати. После тога добта реч мннистао правде г. Божа Максимозић, којч одговара предговорницима. ОДГОВОР Г. БОЖЕ МАКСИМОВИЋА Господо, Ја ћу само са две трн речн да се осврнем на пале прнмедбе н то ако ми допустите оннм редом како су овде пале. Први говорник г. Илиџановић пред ложио Је, да се пгго пре новелираЈу прописи о т. зв. багателном поступку н да се одреди да компетемција за ствари коЈе су у том поступку предвиђене остане не привремено него стално општинским судовима све донде докле год се не бн умножнли срески судови, Јер је њихов броЈ пре ма његовом схватању малн н недовољан да то све савлада н обухвати. Поред тога г. Илнџановнћ Је приговорно и дуже аргументирао таЈ своЈ приговор, да ннЈе требало да нз новог Закона о извршењима нзостане пропис нашег србијанског грађанског парничког поступка у 471. Кад сам већ ту да говорим о тоЈ компентенцнЈи, да се прво задржим за моменат на том о чем Је говорио на крају свога говора г. Хрибар, истичућн, да према новом грађанском парннчком поступку« који у њиховим

ВУНА НЛГАЏИЋА 14 ТЕЛЕФОН 22-412. Свој првооазредни кројачки атеље за отмену сосиоду. Присаели су нам наЈмооернији дезени оригиналних енглеских штофова у великом избору. 50222

! краЈевима као и у наЈвећем делу ! државе ступа на снагу 1 априла ове | године, стварна надлежност ниЈ« добро одређена н да Је недовољна. Ја ј сам баш у вези с тим пре неки дан I наредио Једну хитну анкету односно консултапију свих наших судова и I сви судовн у нашоЈ земљи дали су један дугачак и образложен експозе у одговорнма на постављена питања, која су се у главном кретала баш око тога, да лн је внснна стварне над лежности довољно одређена не само у багателном поступку него и У свнм осталим стварима. Тај материЈал Је хитно прибављен, сређен н прегледан и на основу њега, нако може битн није много упутно иако смем казати ни теоријски ни практич но препоручиво, да се врши новелнрање закона који Још нису нп дошли у примену, можда ће се кад се Још једанпут ревилнрзти све што садржи тај материјал, та новела у најкраћем времену донети. Том приликом узеће се у опену и остале палс примедбе па разуме се н прнмедбе коЈе Је учииио г. Илнџановић. Што се тиче примедбе г. Илиџановића у погледу закона о извршењима, она ће се такође узетн у оцену, али ће се морати на сваки начнн у том погледу конзултовати и Још кога са других страна и чутн она мишљења, коЈа су и довела до тога, да је пропис о коме Је говорио г. И.тнџановић управо она институција коЈу Је о« бранио била нзузета из новог Закона о нзвршењима. Што се тнче довршења оргаиизације судова, о чему Је такође г. Илнџановић, ја сам ту већ казао своЈе мишљење и да се не би понављао, Ја ћу да кажем само на цифре буџетских издатака, коЈе су потребне за то довршење, а о којнма Је говорио г. Илиџановић. Г. Илиџановић каже да би према његовим информацијама потребно око 30 милиона динара, да се судска организапија заврши и нзразио Је сасвим оправдано уверење да би мог.тн н да би гре бало да имамо тих 30 милиона. Алн као што видите уместо повећања нашег буџета за 30 милнона динара, ми смо нмалн у ствари 31 ми.тион смањења буџета. У том тренутку каз се, како сам малочас у свом кратком експозеу рекао, од нашег скромног н оскудног буџета откида 31 милион динара, ниЈе могуће мислитн да иожемо добитн 30 мнлнона динара повећања, Јер би то претстављало оазлнку од преко 60 милнона дииара. Или у краЈњем случаЈу то бн на.га ало г. Миннстру финансиЈа да нам ових трндесет н Један мнлион шго смо их самн од себе уштедели, ипак врати натраг да бнсмо их уп->требнли на спровођење и дозршава ње те организацнје. (Шериф Арнату товнћ: Али он неда нн пет пара!) Господин Арнауговић добацуЈе да г. Миннстар фснансиЈа неда ипак ни пет пара. Не. Г. Минпстар фикансија ннЈе ту, алн нпак нмам да кажем да н код г. Министра фннансија има до вољно разумевања за ту потребу, за њену важиост и за њену — ако хоћете — прошлост. Али кад Је он ипзк оставио незадовољену, значн да су друге потребе биле прече н да су његова средства можда била довољна таман толико да задовоље оне прече потребе. Исто тако, госпо до, истпна Је н то да Је довршељ« те организаииЈе предуслов за довр шење изједначења законозавс* па. Али кад се ми налазимо у прчликама у коЈнма, како сам рекзо и у Нз родноЈ скупштинн, свака пара у по гледу њеног трошења заслужуЈу ка шу пажњу, онда смо норалн да се помиримо, а ако тешка срца, са гим да и ове године лншимо се могућнссти да тај посао дсвршпмо. Што се тнче напомена које је уча нио г. Глушац, коЈе су по фактпма у њнма изнетим потпуно тачне, Ја сам о тим стварима овде у Сенату говорно кад смо претресалп Закон о седиштима и назквпма Апелационих судова. Истина Је то, господо, да су Вобаска бановина н Моравскз оета ле без своЈнх АпелациЈа. Алн Је, го сподо, истина и то да Је бнло и у Н--одноЈ скупштинн, ако се не рам и овде у Сенату, предлога коЈи су пнтање установљавања нознх апелацнЈа решавалн и покушавати решнтп са Једннм друтнм крнтериЈумом, коЈи су предлагали, наиме, да се нове Апелације не ствараЈу преиа териториЈн банскоЈ, него према другим потребама, и на таЈ начин иоја вио се и предлог да се установи пз мећу осталих нових Апелацноннх су дова н новн Апелационн суд у Осеку, н ако Баиовина коЈоЈ прпплда Осек има своЈ Апелаиионн суд. Дру гкм речима пспало бн по томе пред логу, по томе схватању, Јер Је засновано на сасз "м другом коитерију му, да бн бнло Бановина коЈе нмају по два Апелациона судв, док бн дру