Правда, 30. 03. 1933., стр. 4

С1глпА, 4.

ПРАВДА, 30 МАРТ 1933 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.198

Ге остале без н Једног Апелационог суда. Господо, пошто су тако спречена бнла та два гледнппа н пошто је бпло потребно да те стварн баш због тога буде малко пажл>НБИје простулнране н пажл>нвнје нспнтаве, в свн тн моменти чнсто стручни сулскн, и ако хоКете, полигнчкн ко Јн треба да определе Владу н Вас све у Нзродпом претставннштву о дефнннтнвпом решењу тога пнтања — оно у огом тренутку ииЈе могло н. битн решено. Поред тога, посго Ји Један другн разлог због којег Је ово ш<тан>е за сада остало не решено в коЈе показује да оно нпЈе оста ло нерешено због тога што се није водпло рачуна о потребама народног жнвота, како је рекао неправда но, — Ја допуштам себн да кажем то без икаквог устручаваља — г. Глушгч. еего да Је бнло других разло га. Ти су пазлози исти којн нам сме тг'" да довршнмо органнзациЈу нашега судства. Јер док нама не достг'е тих скромних, како Је рекао г. Илиџановнћ 30. мнлиона, ла докончамо органлзацнју судства, Јер су сад Још читави крајевн без те органнзацнје, дотле не можемо нн 1 »о мншл>ати да у другим краЈевима >фа внмо те коректуре које бн претставд>але тако рећн луксуз. То су господо детаљи и потребне исправке које треба да дођу тек на крају кад се спроведе тгу систем кроз целу земљу. Ми имамо господо и занас срезова на пр. којн имаЈу по 2, 3, и 4 среска суда, али то Је затечено, то Је изузетак, алн то не значи аа од тога изузетка треба да правнмо правила н то у ономе тренутку к^д има других срезова којн немаЈу ннЈедног суда. Ја због тога молим господу која су у томе погледу учинила — нли можда веруЈу да треба да учине — извесне приговоре, да имаЈу све то у виду н да знају да су се свн ови моменти морали узети у обзир при решаван>у ове стзари. Верујем да сада кад нх знаду и Народна скупштина и Севат да се неће оглушнтн о те разлоге. Што се тнче потврде конкордата ■ важностн ових питан>а коЈе конкордат треба да расправи ту Краљевска влада иоже потпуно поделитн сне оне реЛлексије коЈе Је изнео р. др. Шврљуга, — алн за ближе саопштс;^е о фази у којоЈ се таЈ посао налази ниЈе Још време и због тога се ннс2.м дотакао тога у првом свом излагању. Ја сам господо тнме у главном дотакао све пале напомене н исцрпео пх и Ја молим господу сенаторе за у своје све ово што сам Ја изложио не као одаовор илн каку пол»5ику са > г. г. прелг->ворнгаптаа него просто као нуу-'л пасправљаље и обавештен>е с обзнром на све оне с:вапи коЈе су у дис^усиЈи дотакнуте. (Бурно одобравање). Пошто више није било говорннка прист\ - г^ило се решавању у појелиностима. Известилац је читао параграф по параграф буцета министарства правле и" сенат нх је усвајао, гласајући селањем и устајањем. После тога прелази се на буцет министарства просвете. Министар просвете г. Раденко Стан ковић дао је експозе о својој просветној по.итици, коју је нзложио и прел Наролном скупштином. После тога развила се дискусија о буцету министарстза просвете. Г. ЈОСИП ШИЛОВИЋ Сви културнн нароли имају исељелта у страним земљама н сви ти лароли побринути су се у земљама. у којима се налазе њихова браћа нсте крви да оонују и издржавају основне н средњ* школе. Ми Југословени чи нимо ту један жалостан изузетак Тражи ла се ово поправн, да се пошаљу уитељи у наше колоније у иностранству, ла се деле стипендже нашим људима копи долазе на студије из иностранства у домовину н да се библиотеке наших емиграната снабду са добрим књигама. Г. ПАВЛЕ ВУЈИЋ Изражава задовољстзо што иа пело просвете дошао човек као што је данашњи министар, који је већ ушао у све детаље наше просветне лолитике. — Тако је! Живео министар цросвете! кличу сенатори н аплаудирају. Г. Вујић говори затим против ре-1 дукције школа и нашем духовноч једанству, које још није иззршено. То се осетило по тако званим пунктацијама. — Ја са овог места поручујем, ка- ј же лаље г. Вујић, свима тим пункташима, а на прзом месту г. Мачеку, који је у стварању нових држава нашао да ће бити задовоља« само ондз ако гранична линија буде ишла преко Ужица, да ће и за ову прилику важити онз Његушева: Тврд је орах воћка чу лновата ,не сломи га а зубе Ј поломи. Доћи ће време кад ће се они! покајати за све ово што су радили. Г. ВАСО ГЛУШАЦ Говори о досалашњем раду мини-' старства просвете и изоси узроке због којих до сад није у раду тога министарства било онкх резултата који су се се могли очекивати са I правом. Ол ослобоћења до данас ни- ј је било у овом министарству ни про- I грама ни неке просветне политике. | Г. Глушац говори затим о просветиим приликама у Врбаској бановини, у којо1 је и он као просветни радник радио много на подизаљу просвете. Осзрће се на интерлелацију коју су поводом тог његовог рала упутили народни посланици г.г. Ловро Кнежезић и другови и цитира једно писмо бана Милосављезића, које поби 1 ја вазоде изнете у интеретелацији. Г. ПЕТАР ЂИРЛИЋ Ја ћу се ограничити само на загребачки Универзитет обзиром на го-

зор г. Мтаистра просвете у раоправи буцета његова ресора у Народној скупштнни. У буцетскоЈ дебатн у Народној скупштини г. Миннствр просвете говорио је н о универзнтетнма. Нарочито се задржао на загребачком Универзнтету. Али, место да г. Ми

београдски студенти ншли у ЗагреО и Љубљану да врбују колеге з*. штрајк. онда бих ја гледао са оним наочарнма са којнма вн говорите. Да се Д010ДИЛ0 на београдском или љуб л-анском уннверситету, ла су госпо* да професори узнмалн без и-каквог ог образложења испитне таксе

стар брани потребу свога буџета н ј за себе, онла бих ја ге университете

споменуо као пример кал сам говонечем сасвим трећем. Ја сам,

да се дигне у одбрану чнновчжкз сзога ресора против евентуалннх на-, пада из опозиције, као што је то о- I госполине Ђирлићу, говорио о том^ бичај у свим парламентима, он је сам I са највишег места напао профеоре загребачког Уннверситета н нззвао Ј жем да онн студенти почињу шграјк их нн више ки мање него обичним ј и шире штрајк, којн су нозчано од I аљачкашима ради побирзња неких'дпжаве на-више фзворизирани. Ни| гакса. Не улазнмо у питање да ли је ј како нисам гозорио о томе што ви ова инкримннаци.ја г. »Министра о- говорите овде.

како студенти чепразедно пггражуЈу изнео полатке о цифрама да пока

мате наставиш<а, па то Је немогућс. А било је могуће да |е та вест да ће те школе прорадити, дошла у немачке новине Рајха. Ја сигурно нисам дао тзкзо саопштење, него га је морао лати неко други. Оваквим мерама 1Је може се нзпред ићи и радити. После овога Сенат је усвојио буует мннистарс!ва просвете и седни ца је закључена.

Госпвдин сенатор Ђирлић прочн* тао ЈеДђн састав који је добио од пријатеља. — Слушајући тај састав видим да

праздана, не узнмамо у обрану ни загребачке професоре; онн спадају I у највншу иЛте.тнгенцију, па ће зна- ј ги. надамо се, за>зетн став, који им Ј част и понос налажу. Нзс заннмз са- | ™ инрише на јелан службени мо нзјава г. Министра, јер је онз ј ак т који је писао ректор Загребачтешка н с обзиром а) на онога. ко :е I кс>г унизерситет^. после седн/.це унирекао, б) на време кад је рекао и верситетског већа... (Граја и узвиии: в) на место где је рекао. — а) То је [ ча! >- — КаД будем имао текст, ја ћу рекао Министар, који има да воли \ упоредити акт са гекстом, који акт надзор над универз1ггегима, који је ' "* **"

првн дужан, да уклонн једну злоу потребу, која се у подручје његове власги увуче. Иначе он је више одговоран као врховна надзорна зласт за те злоупотребе него онај, ко нх уводи н он за те злоупотребе морао би сносити највећн део одгозорности. Г. Министар се је тужио на те злупотребе, алн нн једном речи није опоменуо, пгга је подузео, да се те злоупотребе отклоне. За неупуће«* за све ово изгледа да је загреоачки уннверситет анфан гате овога режнма, јер његоз бу џет износи 1,700.000 динара внше не го буџет београдског университета. Међути.^ ствар стоји друкчије и г. Миннстар ннје изкео потпуну нстину пред народне посланике. Јер, док београдски университет има 6 факул тета: теолошки, правни, филозофски, медицински, технички и шумар ски, загребачки има све ове плус ветеринарски. Евеатуално одвајање техничког, ветеринарског н пол>опривредно шумарског факултета из склопа универ ситета значило би не само слабљење универс^тета као целости, већ би отварало н могућност дислокације такових факултета са свим њеним штетним последииама. Нарочито штетна била би деслока ција, по којој бл самосталне висок* школе биле бачене у прозинцију. На гај начин би се пре свега поннштила она неопходна потребна могућ ност колоборације. Са забринутошћу гледамо и констатујемо, да се већ читав низ голинћ стално појазљују пројекти и пред лози, којима је ииљ било релукшја било дислокација, било цепање и деградација факултета. У овом часу треба нарочито уважити познату чињеницу, да је наша држава изразито агрнкултурна држа ва. У њој техннка, пољопр терела, шумарство и ветеринарство играју врло важну улогу. По тој важности треба просуђивати и важност оних факултета, којима је задатак да унапрећују интерес народног благостања уопће. Миннстар просвете др. Раденко Станковић. — Господо сенатори, г. сенатор Ђирлић малочас је устзрдио овде да сам ја у Скупштини приликом дебате о бучету без нкаквог раз лога изрекао критику спецнјалчо о \-ниверситету у Загребу. Нека опрости г. сенатор Ђирлић. али то што је он казао, није тачно. Ја сам одговорио на излагања једног посланика и то дан раније изреченог од стране г. др. Лукића, који је некада био допент Београдског университета и који је гооврио само о моментаним немирнма на унивепситету, даље, господо, г. сенатору Ђирлићу имам да кажем ово. Ја гледам на једне наочаре и то из овога разлога: да су ти немнри потекли из Београда и да су

чмам у Министарству, — и онда ћу видети ко је лојалан а ко није и ко гледа на двоје наочари... — Што тога ректора ке удаљите? Пита г. Гаврнло Церовић. — Кажите, истину, ко је послао тај допис.То је моЈ посао! добацује г. Петар Тирлнћ. — Утзрдићемо ми, наставчља г. Станковић, ипак ко |е тај ваш пријатељ. Несме овако човек да говори, шта хоће... — Хоће човек да сломи врзт своме пријатељу — добацује г. Матија Поповић. Г. АСИМ БЕГ АЛИБЕГОВИЋ Од свих бановина најгоре стоју у просветном погледу Врбаска бано-ш на. Ово нарочито зажи за срелњошколску наставу. И ако има преко милион становиика ова бановнна не ма внше од четири гимназије. Тра жи да се отвори гимназије у Дервенти. Г. ДР. ГЕОРГ ГРАСЛ Говори о школским прнликама не мачких националних мањнна и признзје заслуге претседника владе, ко ји је узео иницијатнву за то да приведе у дело основну наставу на ма терњем језику. Наредбом мнннстарства просз;те одређено је које дете треба та посећује немачке школе, али се наргд ба не поштује од школских орглна и догаћа се да надзорници и упр^витељи уклањају из немачких одеље ња децу која само немачки гозоре и која имају чисто немачка пре зимена. ОДГОВОР МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ Г. ДР. СТАНКОВИЋА Господо сенатори, дозволите да Вас за кратко време задржим да I бих одговорио Аа изјаву сенатора г. Ј Грасла. Ви сте из мога експозеа видели да има народних осковних [ школа на државном језику 1.100 ко- | је немаЈу наставника. Ви сте чули да се стање мало побољшало. Па ако Ј сс деси да у једноЈ мањннској школи мало запне и да нема наставника, допустите да и у нашој школи има 1 случајева где нема наставника. Код нас су закони прописали ово: да ' признате мањнне могу имати на сво ме м^герњем језику основпих школа. ! Г. сенатор о грађанским школама на немачком језику каже да сам ја дао обећање да ће до 10 јануара бнти отворене а оне ни до данас још нису отворене. Што се пак тиче самог обећања ствар стоји озако: Највише дзе недс ље од 10 јануара био је др. Крафт и сенатор г. Грасл код мене кад сам ја казао да ћу наредити да се те 1р* ђанске школе отворе. Господо, за дое недеље да се отворе школе, за ко,е немате ни најпотребнији елеменат, не

Данашња седница Сенат је данас пре гкхзне нзстазио ј рад. На дневном реду био Је преј грес буџета Мнннстарства унут^ипњих послова. Пошто је мда<нстар унутрашњнх послова г. Жквојин Лазић дао свој експозе, који садржи цсто оно што и експозе који је дао у НароднОј скушитинн, добио је реч г. Јозан Алтнпармаковићћ. ГОВОР Г. ЈОВАНА АЛТИПАРМАКОВИЋА Између осталог г. Алтипармаховић је рекао: • — Задаци коЈи очекуЈу инннстра >нутрашњих дела у току ове гоДЈше нису ланп. Прнвредна крнза има за последнду повећање соцналне беде, која, нема сунње, сгвара расподоже

ТАЈФУН ; ■ ... -• '• • I ' ' 1 ч- г 'та & Р

"•V г.^ч, >•.

лЈК-УЈ,- V ' ФјЛ/, ;

«

/■- • *.-• >'■ лј»«и*г Ј СОМЕТС^И ГЛУШАЦ

С0аЗЕТС«И ГЛ>ЈТ1А14 , ИННИШИН0Б лили* »глш :: * -• -

I У гл. удоаи познати и иаЈвећи совјетски глумац нз филма .Вура над Азијом" инкишнноз Лиана Хајд, Виктор де Кова Рекорд брзинв доношења! Рекорд успеха1 50236

Г. Алтипар-маковић к>а коЈа слабе везе са друштвом н његовим поретком. Држава ће н у току ове године кнгервенисатн на те рену социаликх прњ1ика, као шго је и прошле године то учннила, али ње не фстшнсиске моћи допуипаЈу јој само такву кнтервенциЈу, да нико У озоЈ №аче богатоЈ земљи не умре од глади. Алармантни закључци о међународннм компликациЈама, коЈе »н>гу наступнтн због манифестооане намере да се пореметн међународни поредак, кбЈа Је уговорнма о миру установљен, компликацкЈе које не би нас мимоишле, Јер и ми са своЈим савезннцнма и приЈатељнма учеј ствуЈемо у мећународиом животу <а' непоколебљнвом жељом да лоприне семо консолидациЈи мира у свету, изазквају узнемиреност у нашнм широким мирољубизим народкнм масама, коЈу Још више појачаваЈу вести о неккм покушаЈима споља, да се изазову немири у земљи, а у намери да се престави, као да се народ односно Један његов део, почео оријентнсати протнву државе односно као да му Је она постала инднференгаа. Када се свему овоме ло да и политнчка делатност људи нзвг« парламента нзражена у разнкм гтуктацнЈама коЈа такође лелају негативно на опште расположење народних маса, Јер ствараЈу претставу о поцеланостп наролних снага, дсбЈгће се кратка слика нашег уиутарњег живота. А.ти, госнодо, н поред повећане соцналне беде која влада у целом свету можемо да се поноси мо тнме што ниЈе било антисоциалних појава код нас, а неће их бити ни у будуће, Јер као што ннсмо допустили прошле годпне нећемо Допустити ни ове да Југословенски гра ћани умиру од глади; не може 1Ржава да даЈе незапосленима и гладнима оно што им реотгмо Енглеска даЈе, али хлеба може и мора ки дати. Затмм г. Алтипармаковић говори о привредннм приликама у Јужној Србији и каже да су тамо прилике мно го теже него у крајевима где је равница, пошто сељак у рав«ици има бар оно што је најелементарније за његов жнвот, док је у брдским крајевима беда много већа. Говорм затим о акцнјн мажедонствујушчнх у Јужној Србијн и кажс: О МАКЕДОНСКОМ КОМИТЕТУ — Македонски комитет, ако ниЈе Још нестао са политичке позорнице, ако се о њему и Данас говори, то Је зато, пгго Је он некима потребан, ка же г. Алтипармаковић. Он Је потребан на првом месту онима коЈи су заннтересовани, да ннкад не наступе добри олноси између ЈугославиЈе и Бугарске. Било Је и у средњем веку а и у наЈновиЈоЈ историји српско! и бугарског народа непрнЈатељства, ра това, али било Је ц пернода наЈкори сниЈег за оба нароДа пријатељства и савеза. А како може да се говори о припреми предуслова за добре сусеД ске односе све Док траЈе рад овог Комнтета, н док се са систематичношћу која већ постаЈе досадна, постав ља питање националних мањина у Јужној СрбнЈи протнв изражене жеље њеног становништва, да као саставни део великог Југословенског па рода хоће ла учествуЈе V његовом *и воту са свима полнтичкттм правнма коЈа су му обезбећена? Како Је могуће, господо сенатори, замнслитн установу нацноналиих мањина у ЈужноЈ СрбиЈи и подићи вештачки *ид нзмећу народа с Једне стране и нацио налне државе с друге, када се у то-. ку 15 и више година жнвота систе- 1

' матски показуЈе такво расположењ« од стране наро^а, из кога се мо -мг известв и закључак, да он хоће да ^ чествуЈе у пуном животу државе? Јасно Је чијнм циљевима Комитет служи. Заслспљенн мржњом коЈа не Даје њиховим вођима да се уздигну до шнрег разумевања постоЈећег ста ња створеног ратовима на Балкану, за коЈе ратове и они носе велики, ако не и наЈвећи део одговорности, не познаваЈућн нншта друго сем мржње, они су свели своЈу улогу на уло«у обичннх наЈамннка за спровођење по знатих империЈалистичкнх циљева на Балкану. И ка^а би се, не дао Бог, остварили њиховн планови, када би се срушила калиЈа коЈа задржава вал овог нмперијалнзма, Још сада мо гле би се предвидети последице: колонијално ропство нгшег народа на Југу илн ропство под несловенским народима наЈчистиЈих Југословена, по томака Светог Ћирила н МетоДија, Светог Наума и Климента и Светог Саве н свнх наших великана нз СреДњега века. (Б>т>но одобравање!). На крају г. Алтипармаковић је изјавио да ће гласати за буџет. Г. ФРАН НОВАК Г. Фран Новак говорио је прво о бановинским сакоуправама н рскао да би што пре требало спровести децентрализацију управе. Моли да вла да већ једном донесе ту „мистери!у" бановинских самоуправа, која је позната само врло уском кругу. Г. Новак даље апелује на министра унутрашњих послова да он не скраћу је бановинске буџете, који се доносе сагласним закључком бановинском већа, јер ако народ хоће сам себи да наметне извесне терете, зашто да му то не допусти држава. Уосталом, и сами банскн већници не желе да у банскнм већнма буду само фнгуранти. Пледира затим за ревнзју трошари не на алкохолна пића, пошто би >ки дањем ове трошарине настао мањак у бановннсккм буџетима. О посланици католичког епископата каже да је бнла депласирана, а став бискупа неразумљив. Позива ми нистра унутрашњих послова да протнв бискупа употреби сву снагу државног ауторитета. Осврће се на гоеор г. др. Шврљуге и замера му што се заузима за распуштену организацију „Просиегна звеза" у Љубл>а«н, која је носила маску политичче организације за кре лнкалне ав -рхе. Моли мнншстра унутрашњмх послова да н у овом случају предузме све што 1е потребно да државни а>торнтет дође до изра^ аја. Г. ДР. МОМЧИЛО ИВКОВИЋ После г. Новака говорно је г. др. Момчило Ивковић, који је у поч«.'тку свога говора нагласио да говори као једини Србин из Србије којогз је бкрао хрватскн део нашег народа и послао у Народно претставпиштво. — Хрватски део нашег народа. ре као је г. др. Ивкоеић, бар она1 у Подравнни н Славоннји, много је приступачнији и мекши од српског дела нашег народа у тим крајечима. Хрватске масе имају много вкше см^кла за задругарство, хрвагски сељак уопште итиа много више с.мисла за социјално и патитичко Vдруживан>е. Отуда, ако се нађе нско спретан да га заинтересује за чеки покрет, он се цео покреће. Тгј свет је уопште диспиплннован. Ховатска полнтичка интелиренција је у том погледу супгга противност хрзатсккм народним масама. Многи од оних којн су обукли тогу сепаратизма хтелн би да идентнфнкују себе са циљевима и тежњама хрватског народа. Онн хоће да претставе хрватски народ као К'Дну бесвесну масу, која је способна да у мржњи према свему ономе што је српско иде дотле да прнстане ла понова нде у робље Маиарске илн Ита-тије, само да не остане у овој лепој заједннчкој држави, у којоч' кмамо сви једнака прааа и једнаке дужности. Ми сви знамо да покојни Радић н његов покрет нису били протнв заједннце са Србима и Словенцима. О декларацијама наших другоза овде нећу да говорим, нити да дозодим у било какву везу са пунктзцијама. Ми знамо да тн наши друпви воле нашу државу исто толико колико и ми. Зато њихове декларзцнје треба посматрати као једно усвојено партиско обележје. Али, поред свега тога, то не знлчи да у хрватским масама нема незадовољства. Незадовољство постоји, али оно није онакво, и не иде у оном правцу, како би то хтелн да претставе крајњи елементи. Незадовољство хрватскнх маса исто је онакво као н незадовољство маса у осталим крајевима. То су оне свакидашње тешке невоље. Од почсгча стварања наше државе бно је једнни референт у Београду за сва \рватска питања г. Светозар Прчбићевић. Какве Је он савете давао н како је радио знамо свн. Ишло се једној крајности. Тај начин рада учинно је да су се хрзатоке масе груписале око покојног Стјепана Радића, и таквнм радЈМ масе су све више гуране у опозчцију. Што Је најгоре, насилне и-фе претстадника власти чнњене су у име централистичког уређења др-каве, у име Београда. 1925 годкне СтЈе пан Раднћ је постао референт за хрватска питања. Тада Је почела но ва борба, која је бнла заснована на гресима раније политике кок |е спроводио г. Светозар Прибићевнћ. Ова нова борба била је спро-