Правда, 30. 03. 1933., стр. 5

6РОЈ 10.1У8

ПРАВДА, 30 МАР1 19.53 ГОдиНЕ

С1НАНА,

рођенл у здаку пектралктнчког слстема уређеша државе. Свн окн који су нас уверавалн да су хрватске масе протигв ове државе н занесене неком ндејом цепана рпаво су ннформнсане. Али. човек Је човек, а народ сачн«,авај> л>уди. Немојте доаволитн, каже г. др. Ивковнћ, да тај народ, миран н добродушан, недовол>но упознат са општим прилнкама, потпадне под утипај оних мрачних сила које та|но роваре не само у Хрватској непо и у целој нашо!Ј држави. — Унеснте, каже г. јцк Ивковић, обраћајући се министру г. Живојнну Лазићу, све своЈе велико искуство, растеретите Београд одговорностк, дајте оановинама право ла могу сва своја материЈална, лична, економска н остала питања, питања дана и опстанка, решавати тако_ (Код ових речн у сали настаје буран аллауз и сенатори узвицима одобравања прекндају за тренутак говорника). —ла се за непосредна решења онаЈ свет не мора зватн чак у Београд, да не мора, најзад, таЈ Београд стално да сноси одговорност. Крај говора г. др. Ивкоеића пр-зпраћен је такође бурним аллаузом. Г• Ивковић јс на крају изјавио да ће гласати за буџет. Г. ДР. ИВАН ХРИБАР Г. ДР- Иван Хрибар говори о пуик тацијама, а нарочито о декларадијама које су пале у Народном нретстзвништву н каже да је сличност између овнх декларација н пунктација које су израдили л»уди ван Набодног претставништва фрапантна. Јто се тиче утиска у иностранству које су озе декларациЈ« учиниле, г. Хрибар каже да је тај утисак био много већи него због оких пунктадија које су учинили л»уди ван Народног претставнишгва. — Господа колеге из Народног клуба, каже г. др. Хрибар, убациле су међу нас гесло: народ или племе, и ето нас већ у пуном ратном јеку: једни смо за народ, а други за племе. Г. др. Хрибар каже да Је назив в Славјани и , са којим )« у Сенату првог дана буџетске дебате опериСЛО сенатор г. др. Мажуранић, плоз фантазије неких хипермудријаша. — Словенн су се развијалн, каже г. др. Хрибар, према различити-м гео графским н хидрографскнм окол-»остима. Она која су основала сопстве ну државу ступала су у исторшу поди меном народа. Ми Словенци, например, смо ту ознаку употребл>авалн увек од народног препорода па дал>е, и конференција мира у Паризу нас је третирала као народ, иако веЉ одавно нисмо имали своју државу. Вековнма смо тежили да се ујединнмо у једну држ^ву, а кад смо се нашли заједно, онда су олједном настале противне тежње. Заиста, чуда« смо ми народ. Г. ПЕТАР ЋИРЛИЋ После г. др. Хрибара говорчо |е г. Петар Ћирлић, који је говорио о потреби деполитнзације држзвне Јгправе. Затим говори о кријумчарењу сружја код Задра и препоручује да власти предузму све мере да се народу обезбедн миран живот. Миннстар унутрашњнх послова г. Жиаојин Лазић одговорио је на нека назођења г. Ћирлића, а затим је добио реч сенатор г. Урош Десиипа. Г. ДР. УРОШ ДЕСНИЦА Г. Урош Десница у почетку свога говора истиче да ретко говори, а кад говорн онда то чини зато што заиста кма нешто да каже. Он се пкта да ли је патриотскн то све што се у Народном претставнкштву из - »»о си и ствари које не би требало износнти. — Ја не знам да ли је опрг*но, да ли је патриотски, каже г. Де сп-лпа, да мн ово наше прл>аво руб.ве перемо пред јавношћу. — Тако је, узвици код већине. — "Пред европском јавиошћу, наставља г. Десннца. — Срамота, добацује г. Гаврило Церовић. — Али, господо, каже г. Десниаа, кад смо већ једном загризти ову јабуку, онда треба да је прогутзмо пелу. — Једва ће дочекат италијанске новине, виче г. Шериф Арнаутовић, н изнети од речи до речи. Затим г. Деснипа говори о томе како јеи талијански лист „Ил лкторио далматико" искористио ингерпелацију народног посланика г. Кг.жул>а, даоклевета нашу земл>у. Осврће се на говор г. Ћирлића о приликама у Далмацкји и каже да су г. Ћирлићева навођења нетачна. После г. Деснице говорио је сенЈтор г. Стјепан Јанковнћ, па је Сенат усвојио буџет Мкнистарства унутрашњих послова. Седница је затнм прекннута. Рзспрздајз музе;сних пкбликгцкја Да би публикације Народнај мувеја добиле што шири круг чигалаоа, оне ће се у месецу априлу продавати у Народноме музеју (Милоша Велнког ул. 52) и у кн»ижаг>чихи Геце Кона далеко иопод ствтрне иене коштања и то: „1-а ре1п1нге »егће ди тоуеп Дке" (са 312 слика) ј динара 60.—; „Манастир Кале-нчћ" (са 73 слике) динара 50.—; ^Манастир Манасија" (са 81 сликом) ди-' нара 40.—; „Марков Манастир" (са 96 с-тика) динара 70.— Ове цене паже само од 1 априла до 30 априла ове године.

БОРБА МЕЂУ ЗЕМЉОРАДНИЧКИМ ЗАДРУГАРИМА Изјаве г. Бранка Аврамовића, народког посланика

Овах дана на склтпптинама Глав ног савеза српских земл>орадничких задруга и Главие земл>орадкичке набавл>ачке задруте организоваки су напади од спране г. Воје В. Ђорђевнћа на мене н приказгн је мој рад као антизадругарски и подметано мн је од сгране г. претседшгка Јанковкћа и Воје Ђорђевић да радим протнв задругарсгва. Мој рад у задругарству био је увек чисто задругарски што су ми и задругари признали дајући мн положаје, које у задругарству имам. Неисткна, је да сам ја противннк „слободног задр>тарства" како оин то зова у Главном савезу српских земљорадикчких задрута, јер сам и

Г. Б. Аврамовић сам био члан управиог одбора са г. Војом Ђорђевићем у Главној Виноградарској задрузи под окриљем Глав ког савеза српских земљораднкчккх задрута. Ооновао сам н свесрдно радио на опште признање свију чланова Фрушкогорску виноградарску и во ћарску задругу у Иригу, са задругарима подигао велелепну зграду, задружнн дом у коју је смештен подрум, радионица, вриокица, лабораториум, канцеларије и стан стручњака и послуте у Иркгу. Управнкк Главног савеза г. Воја В. Ђорђевкћ инсценирао је све нападе на скупшгнни Главног савеза против мене зато да скрене крктику незадовољних делегата многих Земл>орад ничкн задруга са себе, н да прнкаже, како он у брошури коју је напнсао и раздавао задр\»гаркма на скупштинн, прнказује да 1е задр.\тарство у опасности и да га треба браннти. Велнк>* цвнзуру над делегатнма завео је г. Ђорђевић са својим организиранкм пријатељима и чуваркма да није било могуће ни уми многим задр.\тарима у са.ту, за које се знало да ће криткковати рад Главног савеза односно г. Воје Ђорђевнћа. Господкн претседннк Ја-нковић ишчуђава се и фасцинира да један правостзвни свештеник устаје проткв за другарства. Ннсам устао протнв задругарства Јер га волнм и добро му желим. Него сам устао против рада Главног савеза српских земл>ораднич ких задруга у внтересу самих задругара и Земљорадничких зајфуга коЈе су незадовољне са радом Г. с. с. з. з. Устао сам против рада Савезовог око извоза стоке (свиња), Јер Савез тиме изазива извесне сталеже протнв пелокупног задругарства и такав се рад мора спречити у ннтересу баш тог „слободног" задругарства. Ретко коЈа житарска задруга да ниЈе оштећена н друге задруге коЈе су своје производе слале преко Главног савеза у цил>у задружне продаЈе. Ове задруге буне се, али нм нкшта не вреди. Виноградарска задруга у Иригу нсто тако оштећена Је са око 20 хиљада динара посгупком Главног савеза Јер Јој је наплаћена провизнЈа код пролаје вина војсци, а н камата на новац коЈи Је предуЈмио Сзвез задрузн, а новац своЈом кривииом није дигао сам од Мтшнстарства ф1гаанси.'а Јер у оде.-нењу за задружну продаЈу у наЈвећем смислу речи постоЈн хаос. Неистина Је да Је мене одбор Фрушкогорске вкноградарске задруте у Иригу сменио, са мога положаја иего на против физички мн Је било немогуће, када сам постао послакик да вршим оне дужности у задрузи, коЈе сам вршио. На моЈе место довео сам мога заменика. Увек, од почетка а н данас Внноградарока залруга у Иригу ослања се на моЈу помоћ и нишга не ради без мога знања. У истој задрузи Ја сам и данас управник, а и редован члан као виноградар. Ја нисам декретиран задругар, а претседник Главног савеза уважени г. Јанковић, беопрадски адвокат, постао је задругар онда када је изабра« за члана надзорног одбора у Главном савезу, а када је г. Воја Ђорђевић отсекао главу г. Јеши Протнћу, бившем претседнику Савеза, та да је г. Јанковкћ још више утврђен за задругара и постао ггретседник Г. с. з. з. Нншта нисам клеветао Главни савез а најмање задругарство него само гражим анкету која ће помоћи за другама да даље их не оштећуЈе Главни савез, а овде мислнм првенствено на жнтарску задругу у Башанлу н задругу у Шидском Товарнику, као и многе друте које ће се јавиги саме а прилнчне податке поседујсм. Истина је пак Г. с. з. а. у својој штампарији пггампа партнскн лмст \-«кверситеској омладкнн „Омла .ТН1ГСКО село" и да људи око Савезз стоје у посредно? и непЈсретгј веаа са омладкнш1ма око тога лткта

које је зелено обојадисан као и његов покрет. Оокквање Земљорадничких задруга од стране Главног савеза, а после расцепа који је изазвао Јагодински конгрес у пречанским крајевима у већини случајева носио је чисто пар тисјси карактер' ЗемлЈОрадничке стран ке. Добро познат је став поједине господе око Главног савеза и њихова уверења. Ништа немам против да господа имају своја уверење и то таква каква кх имају, али интересу задругарства не може се дозволкти да се цео покрет обојадише онако како тој господи конвеннра, и како они настоје и мисле да даннм моментом искорнсте. Задруге за привредни кредит су основане и раде по начелима без вер ског, племенског и репионалног обележја а у себи заиста немају нкчег паргијског ни партизанског него само неговање љубави према народном н државном једннству у свкма крајевнма наше миле Краљезине Југославије. Бранко Аврамовић нар. послаккк. ДРУГА ИЗЈАВА Г. БРАНКА АВРАМОВИЋА Изјава г. Воје Ђорђевића против мене кнпти од увредљивих израза. Само он може тако да „слободним' изразкма фаадокира јавност и дрскошћу својом одржава се на том положају, н ако ни до данас није повукао консеквенце за свој рад у Окружном Савезу с. з. з. у Пожарев> цу. Ко прочкта моју ннтерпелацију, вндеће да у њој нема ни један увредлжв израз ни за задругарство, а ни за лнчности, него ка прогив конкрет ни захтеви. Догађај код „Лондона" прнказалн су мн моје колеге народнн посланнци који су случајно прксуствовали, и уверен сам да су тај догађај извели људи, који стоје у било посредом или непосредом чланстзу вођства употребили за партиске сврхе и то се г. Ђорђевићу, не да побнти увредљквкм изразима, како ви то мис.тите. Гооподин Воја Ђорђевић уме сјајно да се претвара и пркказује као политички незаинтересована особа, јер му то греба да би могао искори стити и одржавати пријатељство са људима од положаЈа док их треба, а кад кх не треба он нм сече главе н баца их као исцеђен лиму^. Успеси Г. с з. з. нншта мене не буне него на проткв радују, али исто тако жалосте ме јауци н вапаји сиротих задрута и задругара који не могу кити смеју да покажу своје незадовољство јер им се не даје при лика односно одузима овака могућност за то на скупштинама Савезовнм. Тражим анкету над радом Главног савеза, ако ћете нашто из ксгих разлога као пгто сам тражио у своје време од Миннстарства пол»опривреде н над радом Облзсне задруге. Уверен сам, г. Ђорђевнћу, да ће неко повући консеквенције у Савезу, у првом реду Ви, као што је и у Облаоној задрузи пре две годнне било консеквенција. Баш ја кмам моралнот права внше него ви, г. Ђорђевићу, да говорим о задругарству. У Вашој изјави говорите да су господа која су вас тужила уцењивала и тражила паре да одустану, можда је би.то и таквих, али за те ја немам податке. Уверен сам, господкне Ђорђевићу, да ове кривичне прнјаве — тужбе које ћу навести аигурно нису уцењнвачке природе н то: др. Никола П. Крстнћ, шеф одељења опшге државне болнице, тужио вас је 2 јуна 1930 године Окружном суду за град Београд бр. 26482, г. Душан Костић. рен тијер нз Београда, под бр. 27845, г. др. Александар Радосављевкћ, профе сор универснтета, под бр. 27846 за дело уговорне преваре из § 334 у в. § 335 тач. 1 к. з. Упрзва града Београда тужЈила вас је г. Воју Ђорђевкћа тужбом својом од 17/9 1931 гохине бр. 46553. Исто тако г. др. Никола Крстнћ предао је и 3 деиед«бра 1932 г. овоју оптужкнцу суду по § 319 к. з. у в. чл. 1 зак. о сузбијању зл. у сл. дужностн. Против г. Ђорђевкћа постојала је тужба од стране г. Антића, грговца из Пожапевца, г. Жквадкна Петковића, нз Пољане, код иследне власти среза пожаревачког, затим туткба Ми ливоја Станкочића, из Пругова и тако даље, и тако даље. Не знам хоће ли г. Воја Ђорђевнћ све ове тужбе огласити за уцењивач ке, а мис.тим и уверен сам да нн једна ни1'е уцењивачка. Постојн чнтава лнтература проткв г. Воје Ђорђевнћа и штампанн су v књизи препиои судскнх исправа, алн г. В. Ђорђевнћ својим насртљивим понашањем успео је ипак да се одржи на положају управнкка Г. с з. з. Ја спадам у круг тих људи који помажу ове оптужбе и држнм да мн ннје лоше друштво, како то хоће дз прнкаже г. Ђорђевић. Он и не зна ко се све мени обраћа поводом полемике и какве податке даје. Задругарство за пољопрквредни креднт кога сте ви, г. Ђорђевнћу, на звалн најлошип»м, по*ша се ткх увреда које сте њему нанели и то људима који нису хте.ти да буду Ваши поданици после тога кад сте обори.тн уваженог ветерана и опа Земљорадкичког задрутарства Мику Авра-

мовића. Ти људи оснивали су задруге по Србији, а пришли су км и прнјател»и млађи међу које и ја спадам и У другим крајевима наше државе. Изгледа тако да Је створен посебан народ по мишљењу г. Воје Ђорђеви ћа од преко 100.000 људи који не ваљају. Он заборавља да су ти нсти људи чланов« и у његовом Савезу у прокзвођачким и потрошачко набављачкнм задругама. Ако ко кука, ја мислкм да г. Воја Ђорђевић кука, а и за невољу му је сигурно. ' Бранко Аврамовић нар. посланик.

Треће вече хумора Клуб незавионих књнжевника при ређује у четвртак 6 априла 193з г. у 6.1б у дворани Коларчеве задужбине треће вече хумора. — Програм: 1. Радослав Веснић: Наоги позоришки хумористи; 2. Божа Митрозић: а) Мајар: Винска песма кз „Виларових драгона"; б) Моцарт: Ари/ја Папагена нз „Чаробне фруле"; 3. Разни пнсци нз клуба: Впиграми; 4. Даница Живановић и Рнкн Леви: Балетска гротеска; 5. Мнлан Јелић: „Женидба Мите апотекзра"; в. Мнлан Тимотић: Народне хуморнстичне песме; 7. Бранислав Нушић: Три лекције (први пут). Комад у трн чнна. Трећн чкн (Раззод). Лица: Она — г-ђа Деса НедељкозићДуталић; Он: г. Нккола Гошкћ. Цене: 16, 10 и 5 дин. Улазнице се добијају на благајки Коларчеве задужбнне. НИШТА ГА НЕ РАДУЈЕ Чак и код куће у топлој соби, не даје му мира тај страшан катаљ. Због честих нападаја кашља, мора сваки час да прекида игру шаха са својом сестром. Сутра ће му мати набавити КРЕ5МВА/

и он ће аа неколнко дана оздравити.

Одобрено од Мин. соц. пол. и нар. вдравља С Бр. 16562 од 29. 9- 1932. 48556

ВАРОШКИ СУД

„Живот и прикључеиија" једие младе сељаиие из Рипња — о .6 — КАКО ЈЕ ШОФЕРСКОМ ПОМОЋНИКУ ЖИВАНУ НЕСТАЛО 300 ДИНАРА, А СТОЛАРУ РАДОВАНУ ЗЛАТАН САТ И ЛАНАЦ. — ОПТУЖЕНА САВЕТА КАЖЊЕНА СА МЕСЕЦ ДАНА ЗАТВОРА. —

Пре седам-осам месеца млада Рипањка Савета Чакић дошла је у Београд да пиљари. Становала је не^де далеко на Пашином Брду, а кмала у редну легнтимацију, издату од Рипањске општине. У Београду је нико није познавао, али је, тргујући, полако стварала круг пријатеља. Често је одлазила н у мале каване, по седела би ту неко време, па одлазила кући. Она је једра млада сељанка. Има двадесет трн године само. Обучена је пола сељачки пола варошки. На ногама има излизане опазгее, а отаорено црвеки џемпер јој служи месо капута. Црвена ша мија употтгуњује целу њену појаву и даје јој нарочити израз. Једне вечери почетком овога месеца седела је Савета Чакић у кавани „Српска застава" и забазљала се. У друштву је било. више људи, међу којим Живам Радисављевнћ, шоферскн помоћкик Дирекције пошта и телеграфа и Радован Сердаревић, сто лар. Кала се сеаељка свршила, Савета се нашла у Радовановом стану, а Живојкн је пркметио да му нема око 300 динара. Сутрадан ујутру и Радован је, каже ое, приметио да су му нестале неке ствари. У питању је био сат и ланац. Разуме ое, обоји ца су поднели тужбе суду. Савета је данас пре подне изведе на пред судију појединца г- Душана Банића у Окружном суду за град Београд. На питање је ли удата одговара: — Разлвајам се. Што ће мн она пропалица! После је државни тужилац г. Остојих гтрочитао оптужннпу. — Зашто да те тужи, болан? — Е, дао мн прво пелесет банке што сам ишла његовој кући, а после каже нестале му паре. — Зашто да идеш с њим? Оптужена се смешка н слеже раменима: — Одвукао ме. —Зар тебе толику? — Да зкате вн какав је — два пут већи од вас. — Ама остави ти мене, нисам ја за то, одговара јој судија. Савета после каже да се срела са тужиоцем на улнци и да јој је он одузео сат. Прича да је код „Срп^ке заставе" бнла и нека певачица Жив ка. — Она се мувала око њи, а они све: ^Цркка, цртгка..." — Јест лепо ете ви њега оцрниле, прекида је г. Баннћ.

„ЖЕНИ НИСАМ РЕКАО ЗА НОВАЦ"... У судннцу затим улази шоферскн помоћник Живан Радисављевић, униформисан. — Јел' то тај за триста динара? пнта судија. — Ахм, одговара оптужена. Приступивши нспитнвању сведока и оштећенога, судија пита како су седели у кавани. — Па ечо тако: ћевабција. кавеџија... — А где тн је Црнка? упада у реч Савета. — То је било из сажаљења. Сведок прича да је својој жени рекао како је био пијан, али је прећутао да каже да је са њиме у кавани била и нека млада сељанка н да му је нестао новац. Сулија га после тога пита да ли би смео да се закуне да му је баш Савета узела новац. Он се снебива н каже да то не би смео, јер има малу децу. — Нека јој је, вели, новац аг/., али ће јој бити арам. Затим мало застаје: — Знате шта, г. судија, молио бих вас да не дајете ово у новине. Ће дочују ови моји што ме држе, па ће буде зло. Судија се смешка. Радован СредоЈевић није дошао, па је само прочитан његов исказ. После речи државног тужиоца г. Остојића судија је изрекао пресуду, којом је казнио оптужену са месец дана затвора.

Споразум нгтолнчне црнве у Немгчкој и г. Хчтпера — Постигнуто Је примирје. —

БЕРЛИН, 29. марта. — (Б. изв. „Правдн"). — Између католкчке цркве и канцелара г Хшлера дошло Је до споразума измирења. Надбчскуп Келна, кардннал Шулте, објавио је закључак конференције немачуих бнскупа, у коме се каже да канцелар Хитлер коЈи је н одговорни вођ нацнонал-социјалнста, прнзнаје неприкоГновеност католнчке цркве. Према томе католичкн бискупи су мишљења ла не треба одржати на снази раније ономене које су биле упућене верннцима да се чувају национал-социЈалиста. 8ИЛИ ФОРСТ игра главну улогу у савременој нонели Јоша Цвајга ГОРУЋА ТАЈНА Ускоро у бноскопу „У Р А Н И Л А" 50233