Правда, 30. 03. 1933., стр. 6
1РАНА 6
ПРАВДА, 30 МАРТ 1833 ГОДИШ
БРОЈ 10.198
Бановински буџети за 1933-34 годину
оо дине, већ њихов однос према буџет. 1931/32 години, која је истекла 1 априла пр. гоаине. Расходи. Сви баиовннски буџети за 1933/34 годину одобрени су у укупном изиосу од 726.752.081.— динар, што према 844.097.907.— дин. у 1932/33 години показује сман»ен>е од 117,345.В25.84 динара или И3.9?/#, а према буџетској 1931/32 смањење из носн 180,352.905.— или 20%. У овој глоба.тној цнфри банов-ижских буџетз за 1933/34 од 726,752.081.— дин., расходи на бановинску адмтаистрацију нзносе 518,610.760.— динара, а расхолл на баиооинска предузећа 145,141Л20.— динара. Ваља напомену тн да с>' расходи бановинских привредних предУзећа по буџету за 1933/34 према онима у претходној годнни смањени само за 14,657.043.или око 9%, што претставља знатно мање смањење онога којс |е погоди ло буџет администрације и што свема, потребно је, као и код државно-1 дочи да се водило рачуна, у гранибуцета, међусобно упоредити не само цама могућиости. о бановинском при цифре за две последње буцетске го-' вредном послозању. Упореднн преглед бановинских буџета за 1933/34 н 1932/33 годину БАНОВИНЕ Бановинска Бановин. прив. Укупно одобре- Укупно одоадминнстр. предуз ећа н нн буџети за ни буџети за установе 1933/34 год 1932/33 године 32,490.903.— 120.051.722.— 147.452.142.54,111.161.— 184.219.861.— 200.545.000.2,277.275.— 3,637.840.15,597.637.— 4,444.373.94 24,940 701.5,231.802.— 2,409.628.—
У Мштстарству финансија завршен је рад на бановинским буџеЈИма за 1933/34, који ступају на снагу 1 аттрила, дакле кад н државни буџет. Приликом одобравања бановинских буџета примење:н је онај исти критеријум реалности и строге штсд ње у авима правцима, који је г. Ми нистар финансија истакао као врхов но начело при изради државног 6уџета. Може се слободно рећи да су бановинскм расходи сведеии на она| неопходнн минимум, који условљава прзвилно пословање бановннске самоуправе. Не само да није допуштеко стварање нових пореских тер«_та. већ је, по друпи пут за годину дала присп'пл>ено снижењу бановннскнх дажбина. Све дажбине редуциране су према прошлој годинн (сем такса). Али да би се у потпуности могао проценити налор штедње, који| је учињен у бановинским финалсија
1. Дравска 2. Савска 3. Врбаска 4. Приморска 5. Дринска 6. Зетска 7. Дунавска
87,560.819.130,108.700.— 32,398.880.38,431.823.— 51,053.426.43,790.364.38 118.655.579.-
8. Моравска 41,337.099.849. Вардарска 38.274.069.—
34,676.155.42,069.663.— 66,651.063.48,234.738.32 143,596.2^0. 46,568.901.84 40,683.697.—
36,410.309.46,059.161.— 87,169.545.58,243.426.— 164.999.032.49,300.000.— 53,919.292.—
Свега: 581,610.760.22 145,141.320.94 726,752.081.16 844,097.907.-
ПРИХОДИ. Властити бановински приходи, којн служе за покриће ад министративннх расхода — дажфне (прирез, таксе, трошарине) износе по буцету за 1033/34 421,527.793 дин., а за 1932/33 годину 497,039.218 дииара или ма^е за 74,171.4)25.— од носнд 15.13%. Треба истаћн аоа су бановински приходи од трошгрине по буџету за 1932/33, због извршене рсформе трошаринског система, пали за око 70% према претходној бу џетској години и да су стога у буџету за 1933/34 прелиминирани у су-
ми од 102,640.000.— према 167,913.ОоО у 1932/33 години. ДОТИРАНИ ПРИХОДИ (Државна помоћ) по бановинским буџетима за 1933/34 годмну одобрени су у укупној суми од 90,4€в.257.6® динарз, док су у претходној години износнли 106,319.897.— дииара, према томе извршема редукција износи динзра 15.&56.639.12. Ево како се приказују бановински приходи за 1933/34 г. "по врстамаБановнне. — Дравска: прирези 45 мил. 71.636; трошарина 19,15^000,
таксе 12,550.000; привр. приходи 32 мил. 506803; државна помоћ —; о сталн приходи 10,473.283; укупни приходи у Дравској бановнни за 1933-34 годину су 120,057.722 динара. Савска: прирези 47,500.000; трошзрина 28,930.000; таксе 33,405 000; привредни приходи 54,911.161; државна помоћ 1,500.000; остали приходи 17,973.700; дакле, укупни приходи у Савској бановини су 184,219.861. Врбаска: прирези 7.500.000; трошарина 2,650.000, таксе 1,190 000; привр. приходи »2,277.275, државна помоћ 16,236.078; остали приходи 4,822.802; соега 34,366.115 динара. Приморска: прирези 7,500.000; трошарина 5,210.000; таксе 2,730.0(4); привр. приходи 3,637.840; државна помоћ 18,383.435, осталн приходи 4,608.388; свега 42,069.663. Дринска: прирези 17.500.000; трошарина 7,250.000; таксе 6,770.000; привр. приходи 15,759.369; државпа помоћ 11,721.694; остали приходн 7,650.000; свега 66,651.063 динара. Зетска: прирези 6,957.379,50; троц.арнна 5,800.000; таксе 2,790.000; привр. прнходи 4,444.373,94; државна помоћ 21,164.239; остали приходи 7,078.745,88; свега 48,234.738,32 динара. Дунавска: прирези 35,200.000; трошарина 23,000.000; таксе 20,960.000; привр. приходи 25,227.901; државна помоћ —; остали приходи 39,208.379; свега 143,596.280 динара. Моравска: прирезн 10,395.000; трошарина 5 ,900 .000; такое 3,115 .000; привр. приходи 5,231.802; држаина помоћ 16,600.000; остали приходн 5.437.0&0.&4; свега 46^3.901^4 динара. Вардарска: прирези 13,995.445; тро шарина 4,550.0о0; та«се 3,324 ОпО; гтрнвр. приходи 2,719.108; државна помоћ 4 .5Ј57 .&11; остали приходи 11,247.333; свега 40,663.697. Дакле, укупан приход у свима бановинама приказан је овако: прирези 191,598.460,50; трошарина 102 мил. 640.0О0; таксе 86,834.000; привр. приходи 146,715.632,94; државна помоћ 90,463.257; остали приходи 108 мил. 499.730,72 динара. Према томе, сума целокупног прихода у свнма бановинама износи 726,752.081,16 динара.
Демзнтн г. Слалајновнћа Умол>ени смо од стране нашег посланика у Паризу г. др. М. Спалајковнћа изјавити да интервју, којн је гсре месец и по дана дао дописнику листа „Најсајс Велтблат" а који ј« ШТ#&љен 28. овог месеца, неверно претставља мисао г. Спалајковића. (А.А.)
Чшн У
У четвртак 30 овог месеца у старокатоличкој цркви у Дубровачкој улици 1, у 18,30 часова одржаће се коризмена служба божја. После службе одржаће предавање г. др. Нико Калођера о теми: „Везе социјалнот жквота". После предавања пева бас соло Јеремијнну тужалжу: „Мајкама сиојим рекоше". Берзе БЕОГРАД, 29 На данашњем састанку Београдске берзе промет у дннарима код Девиза 237,000; код државних папнра 180,000. Тенденцнја код државних папнра чвр шћа. На прод>таној берзн ннје ништа рађено, Цене пшеннци, кукурузу н млински.м производима су пале. Тендениија код продуката лабавија. ДЕВИЗЕ (понуда-тражња): Лондон 197,57 — 195,97; Нариз 226,91 225,79; Њујорк 5751,79 - 5723,53; Н>ујорк кабл 5773 79 — 5745,53; Женева 1113,85 — 1108 35; Мнлано 226,75 294,35; Праг 171,53 — 1 Д0.67; Амаер Дам 2326,07 — 2314,71; Берлин 1378,44 — 1367 64; Брисел 804,18 — 800,24;' Беч (у приватном клирннгу) 86о 855; бонови Грчке банке понуда 38. ДРЖАВНИ ПАПИРИ Рента ратне пттете 182 — 181, рађено по 181; 7% ипвестиционн зајам 43 — 42; 6% државне обвезнипг 31,50 — 31, рађено по 31,25 — 30,50; 7% Блеров зајам 35,50 — 34,50, рађено по 35; 7% заложнице Државне хипотекарне банке 42 — 41, рађено по 42 — 41,50. АКЦИЈЕ Народне банке тражња 3370; Аграрне банке 192 — 191, ра1>е но по 193 — 192. ЦИРИШКА БЕРЗА ЦИРИХ, 29.Париз 20,37 1 /«; Лсждон 17,71; Н>ујорк 518,3/<; Брисел 72 20; Милано 26,60; Амстердам 208,83Х; Берлин 123,5%; Беч 72,&7; Софија 3,70; Праг 15,40; Атина 2,92; Букурешт 3,08. ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА ДЕВЗИЕ: Амстердам 2314.71 2.326.07; Беч 850 — 800, 855; грчки бо 1п >ви 37.50 — 38'/«; Берлин 1367.64 1378.44; Брисел 800,24 — 8С4.18; Мила И'.> 294*35 — 296.75; Лондон 195.37 —' 1Р7.57; ЊуЈорк кабл 5745.53 6773.79; чек 5723.53, — 5751. 79; Париз 225.79 — 226.91; Праг 170.67 171.53; Цирих 1108.35 — 1113.85. ДРЖАВНИ ПАПИРИ: Ратна штеТа каса 182 — 184, 180; април 178 181, 180; 7% дож. заЈам 42.50 4,1.50: аграрпи 22 — 24. 8% Блер 36.50 - 37.50; 7% Блер 34.50 — 35.50, 34.50
— 35; Хипотекарна банка 40.50 — 41; 3150 беГЛучке °бвезннце 30.50 НАРОДНА БАНКА: 3400 — 3600; Прнвилегована банка 191 — 194. ТЕДЕНЦИЈА код девиза ненроме њена. ПРОМЕТА ниЈе било. ТенденциЈа код држ. папира слаба, промет слаб. ИЗ КАСАЦИОНОГ СУДА Касацнзнн суд је осн^жно пресуду осуђзнима за убново Спасоја Кнежевкћа из Врчнна Касаштони суд |е оснажно пресуду Окружног о\-да за округ београдски по мистериозном убиству у Врчину о коме јђ „Правда" у сво;е време опширно писала. Радован Грбић и Маримко Вггнћ, обоцгца из Врчииа, осућени О' игто су, по претходном договору, 10 апрнла прошле године убили Спасоја Кнежевића. Ост« ове двојице били су оптужени још и Глигорије Васић, СласоЈе Вагнћ, Жтгван Ристић и Димитрије Маринковић, а.тн су онн за ово дело било ослобођени пресудом Окружног суда за окрут београдск«. Касанија је одбила ревнзију и ггри3!гв државног тужиоца и бранилаца оптуженог Радована н Маринка. Пре ма томе, казне су оснажене: Радовану петнаест година робнје, а Маринку дванаест.
Мзлверзацнје са уложним нњнжнцама
ЗАГРЕБ, 29. марта. — (ЦЈ. Изк. , Правди"). — У неколико махова пнсали смо о малверзацијаму са уложним књижицама и о малверзачи јама које је са тим књижицама вршио овдашњи трговац Емич Меркић који станује у Николићевој улици. Он је раније био ухапшен и предат суду, али га је суд убрзо пјстио . Јутрос међутим у полицију је дошао овдашњи инжењер г. Арнери који је поднео приЈаву протнв Меркића, коме је поверио своју уложну књижицу која је глЈСИла на 320.000 динара. Меркнћ му је обе ћао да ће настојатн да ову лњижицу реализује. Г. Арнери Је са Меркнћем у том погледу склопио уговор, који се знатно разликује од другнх уговора склопљених при овсм послу. У овом се уговору наиме каже, изричито, да се та књижица ни у којем случају не сме залсжити. Трговац Меркић ннЈе се тога држао, јер је књижицу продао Богдану Пушићу из Бакаћеве улице бр. 4 и тако је инжењер г. Арнери остао и без књижице и без новаца. У почетку он то ниЈе пријавл.ивао, али је то најзад учннио Јутрос Полицијски комесар који води истрагу по овим уложним књижицама поново је ухапсно Меркића. Ова афера узела је још веће размере, јср је и љубљанска полициЈа у вези са продајом уложних књижица извршила хапшење неколико лица,
Биоскоп „К О Р 31 О"
99
приказује са огроуцим успехом нзјслађу нсмачку оперету Царев валцер
А1
у којој играју:
МАРТА ЕГЕРТ Секе Сакал и Паул Хезбигер Доаатак: ФОКС-ЖУННАЛ.
Слелећи профам: ремек лело нем ,.чке тонфипмске уметности СЕНКЕ ПРОШЛОСТИ по роману А/1ФРЕДА МАШАРА
ЋЕВАБЏИЈА СВЕТОЗАР СТЕ ФАНОВИЋ КАЈЕ СЕ ШТО ЈЕ И.ЗВРШИО ЗЛОЧИН. —
Злочин Светозара Стефановића, ко ј и је јуче у подне убио жену власника каване „Румунски краљ", биће ускоро већ пред судом расправљеи. Јер, полиција је учинила своје, саслушала и гл ппптоколом уви-
Покојна ВиДа Кеслер ћаЈа и обдукције упутила га данас нследном судији Окружног суда за град Београд. Пошто убица признчје и пошто није по свему судећн, потребно у истрази чинити нарочига проширивања, јер иео случај није нимало сложен, то ће Стефзновић врло брзо сести на оптуженичку клупу.
На саслушању пред старешином Првог кварта г. Душаном Попов.1ћем, као што је „Правда" синоћ објазлла, убица је, у оправдање злочина, навео како је покојна Вида Кеслер била врло груба у понашању према њему и изазвала га, те је злочин учинио у афекту. Из разговора са столним гостима „Румунског краља" и познаницима Виде Кеслер да се закључити да је убица Стефановић заиста могао бити изазван, јер је убиЈена била лозната као пргава и нлпрасита жена, готова на свађу ,чесго и з^ог какве ситиице. Каже се да је »на, откада њсн муж држи под закуп кавану „Румунски краљ", у н^колико махова имала сукобе, било са послутом Сило са људима који су долазили споља. Међутим, у оном тренутку када јс злочин извршен у дворишту није било никога, па се не може провериЈИ Стерановића исказ да га је газдгрица изазвала. Зна се само го да се њој није свиђао његов рад и да га је н раније прекоревала. Што је нарочито пало у очи, они који су знали и убнцу и његову жртву, ма да ужаснути злочином, жалили су Стефановића, верујући да није могао подићи нож на своју гагдарицу без дубљега разлога. Испитивањем аерсонала у кавани иследни судија ће моћи, несумњиво, да добије одређеннју слику о свему.
која су на велико трговала са књижицама које су дооили из Загреба. Осим тога сазцаје се .да ^ц Ј Јрва хрватска штедионнца одлучила да полицији преда својнх седам чиновника, за које је утврдила да с> билг. у вези са овом недопуштеном трговином.
Пон&вно суђење Емнк-бег у СГ;С»ЉУ
НЕ ЗАБОРАЗИТЕ!
ТОН БИОСКОП КОЛАРАЦ реорганнзовго и узео под своју управу нов власник познати престоничкн ресторатер ИАИЈА ЂОРЂЕВИЋ те ће одсад приказнвати само првокпасне и успеле тон филм шлагере и увек оправлати указано поверење пошт. публике. ПРВА СВЕЧАНА ПРЕТСТАВА У СУБОТУ 1 АПРИЛА У 9 30 УВЕЧЕ на коЈоЈ ће бити приказапа величанствена 100% тон филм премијера АТЛАНТИДА оллично дело по мотивима истоименог романа крал>а француске литературс ПЈЕР БЕНОА У главвоЈ улози ливна и завол.гнва БРИГИТА ХЕЛМ и симпатични ГУСТДВ ДИ9Л Режија: Пабст
НЕ ЗАБОРАВИТЕI
СКОПЉЕ, 29. марта. — (Л изв. „Правди"). — Данас је у Скоп:ком првостепеном суду отиочело ново и:-виђање по делу убиства Наше Цве тановића, бившег четиика из села Бутеља близу Скопља. У ^воје време по овом делу воћен је процес у овом суду и убице су били осуђеии. За расветљавање овог злочина ингересовање је бнло врло ве.тико, а утолико веће што Је био ухапшен бив ши народни посланик и угледан муслиман из Скопља Еммн бег Јашар. Њему се ставило на терет да је ово убиство лично инсценирао и да је према томе био морални убнца. Као физички убице били су означени Илија и Исмајил Намзићи, а као њихови саучесници Јордан Нешић, за кога се тврдило да Је најмно убице, Арслан Осман н Илија Зјетис којн су били узети на одговор зато што су знали за спремање овог злочина, а о томе нису обавестили надлежне власти. Сви су они после злочнна похапшенн н предати суду После одржаног суђења о коме се опширно пнсало Илијаш н Исмаил Хамзићи осуђени су на по 20 година робије, Јордан Нешић као иницијатор на 15 година, Еминбег Јашар био је ослобођен као невин, пошто се ннје могло утврдити да Је он био испиратор злочина. Остали су били осуђенн на неколико месеци затвора или пуштени у слободу. Ову пресуду оснажио је Апелациони суд у Скопљу. Међутим Касациони суд у Београду поништио |е одлуку Апелационог суда зато, што је одбрана осућеннх Јордана Нешића н Илијаша Хамзића у својој жалби истакла да Је њихово признање код полициЈски-х власти било изнуђено, и да су том прилнком на саслушању прнсуствовала лица која на то немају право. Одбрана се v исто време позвала на сведоке. Касационн суд усвојио је озу жалбу одбране и поништио пресуду Апелације са примедбом да се узму у оцену наводи одбраие. Апелација је ову примедбу усвојила и ндложчла Скопском првостепеном суду, да у озом правцу обнови извиђање, како бн се утардило да ли су њнхоеа при . зиања кзнуђена, као што то нав->I ди одбрана. Тако су се на оптуженичкој клупи опет нашлн: Еиинбег Јашар, који Јс већ одавна у слободи, затнм Јордан Нешић, Илија и Исмајил Хамзнћ, који издржавају робију и Илнјп Зсјетић и Арслан Осман, који су такође у слободи. Данашњи претрес отпочео Је читањем одлуке Кл-
јсационог суда, а затим су узели реч (браниоци оптужених, коЈи су' изна) вили да ^ихови брањеници остаЈУ !при ранијим исказима пред овнм сујдом и моле, да се извиђање одложи на кратко време, док буду прнкупили податке и доказе. Суд Је ово усиојио и претрес је одложен. Наста Вс к се очекује са великим интересовањем. Хапшоње днректора „Тапреда" у Зг .греоу ЗАГРЕБ, 29. марта. — <Ш. Изв. ..Правди"). — Данас је у аЈ»ери фалсификованнх превозних карота гред>зећа „Тапред" настао нагли преокрет, Јер је вођење даље истра гс узео у своЈе руке сам шеф дагре бачке полиције г. Станоје Миха.(иић. Дгнас пре подне дефиннтивно Је учгпшен директор „Тарпеда" Адолф 1Јипфер, док је књиговођа Ото Шил снноћ ухапшен у Бакру и јутрос допраћен у Загреб.
Оно плана енснгјзераВиљема ва се в|ши у Нгм&чну БЕРЛИН, 29. марта. — (А.А.) — У вези са вестнма некнх листова да Је опилински одбор познате немачке бање Хомбург позвао бившег цара Вилхелма да се преселн у оближњи замак истога нмена, управа добзра бившега цара издала Је саопштење у коме се велн да бившн цар ни у колико ннЈе променио своЈу одлуку да се не враћа у Немачку без претходног споразума са влаДом Рајха и са осталим надлежним чинноцима. У исто време, са мероДавне стране овш1 поводом потсећаЈу на скорашњу изјаву државиог канцелара г. Адолфа Хитлера коЈн Је рекао да питање успоставе монархије н повратка бнзше дннастнЈе Хоенцолерна сад уопште није актуелно.
» I / (Јл^
50191