Правда, 30. 03. 1933., стр. 7

БРОЈ 10.198

11РАВДА, 30 МАРГ 1933 [ ОДИНВ

СТРАНА, 7

ЗАВРШЕТАК СУЂЕН ј А ПОРУЧНИКУ СТЈУАРТУ Афера поручника Бејли-Стјуарта упућена вишем суду — НИЖИ ВОЈНИ СУД НИЈЕ МОГАО ДА УТВРДИ КРИВИЦУ П( РУЧНИКА СТЈУАРТА. —

г. Плркер Браннлац СтЈуарта, адвокат ЛОНДОН, 29. Јучерашњи н послелњи лан сућен>з поручнику Нормеиу Бејли-Стјузр ту очекивао се са највећим интересозЈњем. Навала ралоаиале публике бнла је .ећа ио и јелног дала до са да, али број оних „срећника" ком су моглн да ућу у судску дворалу бно је као н до сада врло ограничен. Јучерзшњи дан бно је посзећгн Јтлааном огттужби и одбранн. Кзчо се могло и очекнвати војни тужнлац нелш.тосрдно је нзносно тачку ло та чку тешке оптужбе за кривнцу извршену излззањем важних војннх

тзјни, Једној страној држави. Наћеше забелешке и плановн прилнком хапшења поручннка Стјуарта нису могјви толико да послуже као главнн основ тешке опужбе, јер се још у току сућења могло констатоватн, да су оне сасвим елементарне природе, н да се с њима једна страиа држава не би могла много користнги. Остагу само још мистериозиа или имагинарна Марија Лујза и фатални шпиј.\*н Ва.гдемар Обст. Опг>'жба је за читаоо време сз'ћења упорно у њпх упирала прстом, а у томе је оетала консеквонгна и сада, познвајући се на несхватл>иву резервисаност оптуженог поручннка да било о Маријн Лујзи илн било о Валлемар>- Обсту даде било какве позчтизне податке о њнховим личностнма и њиховом боравишту. И заиста, озде је војни тужнлац нашао доволаног ослонца, пруженог упорннм прикривањем овнх лнца од стрзне оптуженог, да је могао сматрати да је тиме његова кривмца доказана и да га стигне казна која се у овакзим случајевима по закону треба да изрече. Предложена казна је тол.гко

тешка да се раднло о глави оптуже ног поручника Бсјли-Стјуарта који је на опште чућење за врсме сућења заоржао не само овој мир, н«го |е и за време пауза измећу слћења бивао арло расположен. Адвокат оптужеиог поручнкка Пар кер, који је и за време суНења у свакој прилици доказивао невииост поручникову и изнео неколнко лрет поставки о мистериозиости Марије •ПујАе н упорног К>тања Стјуартовог, које су могле повол*но утицати на суд и сада је у.тожио саоју велику правничку н говорничку бс штину да цео случај поручннка ПеЈ лн-Стјуарта прикаже као последчцу једне непромтпљене младалзчке лвантуре. Поручник Стјуарт |е до кра)а упорно одрицао сваку кривицу и још |е упортгји остао н у последњсм треиутку, када се раднло о томе да ипак нешто више каже о Марији Лујзи, како бн катико толико ола«, шао свој и онако тежак положај. Баш ово упорно ћутање и прикри вање лнчности Марије Ллјзе н Взлдемара Обста допричело је општем

' — Ј*. • • ... & 42. ?•

Ш

Поручник Бели Стјуарт у разговору са својнм бранноцима у суЛском дворншту за време одмора

Претседннк ВоЈног суда генералмаЈор г. Даган веровању, да је оптужени поручмик чпак крив и да тако лако неће моћи нзбећи тешкој казни. Тим је веће било изн««аћење када је изречена пресуда војног суда која гласи: Суд Је нашао ла оптужени поручник Нормен БеЈли-СтЈуарт ниЈе крив по стедећнм тачкаиа оптутсбе: 1. Пок>тиај прнбнрања обавештења важних за државну одбрану; 2. покушаЈ лобављања исправа у вези са тнм обавештењима и 3 поку шај да се та обавештења доставе заннтересованоЈ страни. У саопштењу војног суда по чрн вици поручнЈгка Бејли-Стјуарта каже се поред осталог да се из опгуж бе не могу извући Јасни доказч о кривнии поручника Бејли-СтЈуарта, н да је суд због тога донео реш-ње да се овај сдучаЈ упути вишем воЈном суду на решење. Оваквом решењу с>-да у првој ннстанцнји није се нико надао, пз ипак, иако ова пресуда није дефмнитивиа, јер ће виши суд да даде коначн>- реч, поручннк Бејли-СтЈуарт нкје могао да прикрије своје велико задовол»ство. Прнсутна публнка, чоја је до сада сачувала држање објектианог посматрача — изузев онај инцнденат са свеа!тен»ком за време првог сућења — примила је ову пре суду без упадица н без икаквих манифестацнја. Поручник Нормен Бејлн-Стјуарт остаће до коначног решења вкшег суда н дал»е „Тауерски заточеник", а.тн не више онако тајанствен и ннтересантан„. сестре. У КрагуЈевцу Је нашао револвер и отишао у Јагодину. Предраг је по доласку у Јагоднну дуже времена тражио Марковић*, али без успеха. Тек после нашао гј Је у једној крчми. Кад га је видео, потрчао му је у сусрет и без нр^* домишл>ања извадио револвер и опалио на њега неколико револвсрскнх метака, који су смртпо погоди ли Марковића н он је пао мртаз на зсм .Ђу. Уврећени брат одмах је ухапшон и данас Је спроведен у Крагујевац. На саслушању пред полицијом он је изјавио да није могао да издржи срамоту коју је његовој сестри и ч>е говој породици нанео Марковић и да је могао да се смири само тако ако убије онога који је ту срамогу проузроковао.

За [|

СЕДНИЦА ПЕДАГОШКОГ ДРУШТ ВА

— ЗАНИМЉИВА КЊИГА ЕНГЛЕС КОГ ПСИХОЛОГА Г. УАТСОНА. —

ШТА МИСЛИ О КЊИЗИ Г. ДР. БРАНИСЛАВ КРСТИЋ. - ПИТАЊЕ ЗМАЈЕВОГ СПОМЕНИКА —

Педагошко друштво бавнло се на синоћној седници у почетку свога ра да питањем подизања споменика песннку Змзју. Претседник г. др. Милан Шевић, у кратклм потезима, истакао је да је Педагошко друштво још пре три године било покренуло акцију за подизање споменика Змају. Са том се акци;ом. мећутим, застало. Сада, пак, пошто је Среско учитељско друштво у Ирику понова покренуло ово питање. оно је постало актуе-гно. Г. Шезић )е додао да би се ова идеја могла реализовати кад ол свако дете приложнло по један динар за подизање споменика. После тога, професор г. др. Бракнслав Крстнћ дао је реферат о књи зн енглеског психолога Уатсона, која је изишла иод насловом „Пскхолошко неговање деце м . Г. др. Крстић је, углазном, приказао идеје бихеври стичке психологије Уатсона. Бихеври стичка нсихологија бави се тумачењем детињег поиашања (бихевр на енглеском значи понашање). Научни ку је код малог детета за проучавање једнно пруступачно понашање. У психологији се јавл»а тенденпи)а да се 'психичко прогласи као нешто споредно. Е^инхар је, на пример, ивтакао да је то нешто без чега се ^лвек може замисллтн. Ту се наводи пример Наполеона. Он је издавао заповести и добијао битке, а ки сам није био свестан њихових главних узрока ни значаја. Бихевризам се, по Уатсону, може применити код детета од годину да-

на, јер је то доба у коме дете не може ништа да нам каже о себн, а човек се, пак, не сећа тога доба свога живота н не може да га објасни. Уатсон у саојој књизи сматра да је психолошка нега детета важнија од физиолошке, и вели да би најбол>е било када се 20 година не би раћала деца. За то време треба васчи тати родитела, па тек онда васпитавати дете. Број икстинката које дете докоск нг свет врло је мали, а све остало зависи од прилика и васпитања Дете по Уатсону доноси на свет само страх н гнев. Уроћеног страха има, али је врло редак. Прелазећи на тумачење узрока страха, г. др. Крстнћ вели да страх изазивају, углавном, јакн тонови у близини детињег >-®а. Тако исто н губл>ење равнотеже је >*зрок страха. Уатсон искључује постојање другоЈ уроћеног страха. Кад дете плаче, па га мати подигне мало у вис, оно с«. ућути, јер је изгубило разнотежу. Оно је тада добило једну врсту шока. Има, мећутим, и условљеног страха. Дете се игра зецом врло радо, јер се дете инстинктивно не боји ни једне жлвотиње. Али ако у току неколкко дана узастопце неко јако лул не чекићем у металну таблу у тренутку када је оно хтело да помклује зеца, дете ће почети после да га се плаши. И мајчино «не м , иако сама реч није страшна, извзива код детета страх, пошто је она нзговорена

Долазм руски тонфилм

ш нп шм

нарочито оштрим тоном, када )е детс хтело да ухвати неки опасан пред мет. Доцније се дете може плашити тога предмета ма да не постоји оно не. Исто тако као што се добија условл>ени страх, он се може н лечити супротном методом рада. Ако дете, на пример, неће да га купа ма) ка у кадипи, то не значи да се о<но плаши воде. Оно је доживело нешто непријатно: или је вода била хладна, или сувише топла, нлл се, пак, ударило. Зато треба узетн другн суд за купање, усути у њега мзло воде н ползко привнкаватн дете на куттање. Нешто дошшје се дете може купати н у истој кади у којој се плашнло. Занимљиво поглавље Јатинове ј књиге је н о мажењу деце. Јагсон »сматрз да сва деца уживају у г/.аћењу по телу. Најосетљивија ме~1 за то су уста, око врата и полних органа. То осећање уживања од ми л^-вања у вези је н са л>убавт>у. Дсиа воле све оне људе који му чине то задовол>ство. Јатсон тврди да >роћење љубави, према томе, нека у деце према мајци, она није инстипктивна. Писац ту додаје, да миловање може да буде опасно. МаЈке, кгже, кад ми.т>'ју своје дете то чине из два разлога: жеља да виде своје дете задовољно, а друго зато што су мајке често жељне љубави То је реакција за полним уживањем. Јатсон препоручује да се деца не милују, не љубе и не узимај/ > крило. Родитељи греше што држе своју децу уза се. Децу треба држати удаљену. Ту Уатсон, вели ре!«е рент, каже једну смелу мисао: да матн нема права да раћа децу, ако им за прве две године не може да ти засебну собу, јер и нначе има с> више људн на свету. Једна друга глава Уатсонове књи ге говори о гњеву, бесу. Инсганкти вни гнев код деце постоЈи кад -е спречи слободно кретање. Доцнии*. ако је неко у више махова спречио детету слободно кретање, дете ћс почети да плаче чим га види Повоа за гнев може бити и играчка. На крају своје књиге Уатсон г'«во ри и о питању полног обавештавања деце. Он је присталица раног пглног обавештавања, које треба да буде у четвртој години. Ако Је мајк.1 трудна она му може слободно рећи: у мени је твоЈ брат. Дете ће. наравно, запитати одакле ЈоЈ његов брат, а она ће му одговорити да ће постати од једног јајета које Је да<> тата. Такво обавештење малом детету неће изгледати неприродно, али ће дете нмати већ извесног лој ма размонажавању. Али ако :се овако обавести већ једно дете од 12 го дина, биће много опасније. Зато Уатсон сматра да дете трсба што раније о овоме обавестити, а то тре ба најпре да ураде родитељи, забавиље нли учитељи. После овог занимљивог реферата г. др. Крстића настала је кратка дис кусија, па је седница закључена. Љ. Б.

[ Кешто ново и до сада навнђако 50234]

Уброђени брат уОно завоаника т шре

КРАГУЈЕВАЦ, 29 март. — ПХ изв. Лравди"). — У Крагујевац је стражарно спроведен из Јагодине 14 го дишњи дечко Предраг Јовзновић, син Јована Јовановића, берберип 1 из Крагујевца. Предраг је нз рев »лвера убио Љубомира Марковићл. берберског помоћника, коЈи ;е обеш частио његову сестру. Још пре две године Марковић је био помоћник у берберској радњи Јована Јовановића, чија Је кћи исго тако бнла запослена у очевој рад-, њи као фризерка. Измећу њих дво-; Је развијале су се постепено симплтије, а ове симпатије су се претво- { риле у интимне односе. Пре неко- I лико дана Марковић Је одвео Јооач»| вићеву у Јагодину из Крагујевца и | тамо је нашо запослење. П«"»што 1е Ј извршио обљубу над девојком, Мчр ковић је вратио њеним родите-1>има у Крагујевац. Девојка је била сграш но утучена и испричала своЈу н*срећну судбину родитељима. којн су је примили у кућу. Ову причу чуо Је и њен брат Предраг и одлу чио да се освети заводнику својс

СУБОТИЦА. 29 март. - (Ђ. Мизв. „Правди"). — Бан Дунавске бановнне г. Милан Никотић поставио је познатог нанионалног и јавног радника г. Ивана Ивковића-Ивандекића, инжењера за градоначелника у Суботици. Г. Ивандекић је скн једне угледне националне буњевачке породице. Његоз отац пок Бозо Ивковић-Ивандекић особито је за време рата, због свога националног рада, био прогањан. 1915 године осућен је на годину дана затвора због тога што је јавно проповедао и говорио да ће Суботипу ослободнти из вековног ропства братска војска Кааљезине Србије. Зато је постављење г. Ивандекића у с чма суботичким круговима примљено са одушевљењем. Пошто је именован градоначелник баи Дунавске бановине г. Николнћ поставио је десет нових општннских одборннка н то г. г. Николу Мчтковнћа, претседникз Пучке касине; Антуна Вуковића, Пају Руског, Војислава Матковића, професора: Матију Ишпановића, школског нзлЗ"р ника у пенснји; Бошка Николићз. па ринског посредника, Мишка Плегчкосића, Албу Цвијнна, др. Лазара Матијевића, адвокатског приправчика и Благоја Бојића, поседника. Дјсадање дужности разрешени су г. г. Лока Скендеровнћ, др. Хофман Коломан, Милнвој Нићин. Никола Стнпић, Лаза Тумбас, Л ојзијз Вујков.тпБуквин, Петар Бојнћ, Стипан Габрнћ, и Ђурица Терзин. Уједно бан Д\ч<авске бановине г. Николић за главног градског флзикуса поставио је г. др. Милету Ђуричића, општннског лекара. Кзпсжба шка В. Ргзннкоза

Клуб незавнсних књижевника прирећује у недељу 2 алрила 1933 у великој дворани Кола српских сестара (Франкопанова бр. 11) изложбу слика свога члана, песника н сликара Васил.ла Резникова. — Програм: 1. У недељу 2 априла у 11 часова пре псдне свечано отварање нзложбе. Го всри Сима Пандуровић. — 2. У недељу 9 априла у 5 (17) часова књижевно псподне: 1. Трифун Ђукић: „Васнлије Резников, песник и с.тнкар"; 2. Ђорће Глумап: стихови; 3. Мила Марковић: „Кроз кључаоницу", прлповетка; 4. К. Т. Тарачокск«- п л « певи из В. Резникова; 5. Мила Бошковнћ-Агатоновић: а) Коњовић: Шан сон, б) М. Мнлојевић: Елегија; 6. Јакко Туфегцнћ: „На скели", прнповетка; 7. Полексија Димитријевић* стиховн. Улазннце од 10 динара добијају л на каси у дому Кола српских сестара.

Иступањ! г. Тркуље нз Ј.п.с.и. Народни посланик за срез Вргинмост г. Станко Тросуља известио је дацас посланички клуб ЈРСД да иступа из тога К.туба. Г. Тркуља је од мах ступно у Југословенски народни клуб г. Ставре Трпковића.

ХАЛО, ХАЛО!

С Е К 1 П АУ Л

С А К А Л К ХЕРБИГЕР

ВЕСЕЛИ ДРУГОВИ Хумор, темпо, шлагер песме, дивна музика пружају 2 сата сјајне забзве и смеха. Сутра премијера у КолосеуИУ

50235