Правда, 30. 03. 1933., стр. 9

&КЛЈ 10.198

ПРАВДЛ, 30 МАР7 1»ЗЈ ГОДИИЕ

СТРАНА 9 ,

Дивља гуска

Бнла је страшна вок. Бура је б<снела, ломила голо грање м чупала Нз земл>е дрвске. Горди високм бор

се чу.ти страитм криии и лармч нал кућом, као и оне бурне ноКн. Ал.1 оаог пута почеше да клапараЈу и крила. Све гуске, јер то су заиста бкле о«е, сгтустише се на брежуЂак пред кућом. Да *и су дошле да потраже своју сестру? Јер жо сада ии кад иису ове гусхе остајале Лвде. А сад, гле! Кал је Ружина гуска чула крике својчх сестара, »срикну и оиа што је »*огла |аче и ислружи ши 1у. Затим ударн крилима, гјојижг их Још једном и она је понесошс. Са крицима среће узднже се гуска и прелети преко баштене ограде. Ру жа је ззала и примамљнвала на разне начнне. Ипак је њена навика бн ла |ача и она одлете. Гуске су се одмориле јелну ноћ на брежул,ку и кад је осзануло југро они --одлетеше дал»е. Ружа не видс више своју гуоку. Сваке године у Јесен и пролеће гу ске су прелетале преко оног бргжулжа, али Ружииа није могла мећу њима да позна своју гошћу. Једна је мећу гускама била увек пг»следња и као ла је разгледало по башти свако местаише. Можда је то бнда она?

Матровски разговор „Зар с*, прнЈо, Још тв овде?" Љубииа се чу днла, Кад Је сунцем Једног Јутра Висибабу будила.

Је прштао аовијајућн с« од ветра. Мала Ружица није могла да ааспч, )ер се бојала. Била је сама — родител»н су отлутовалн. Стара сл>жавка је ушла у спаваћу собу и опз ллла је Ружицу шо седи измећу |астука очију исколачених од страча. Она зато узе столицу, примаче је до Ружнцине постеље и седе крај ње. Заиста је било врло непријчтно Уа фнјукање ветра и јеку сувога грања допнрали су и некакви чудиозатн крици и ларма, која се све више н внше прнближавалн. Глаеемм н аарма су већ билн над самом кућом, а затим брзо почеше да се удаљују. Сл-ужаака сакри липе у на-' слоњачу, а Ружииа загњур« глаау у јастуке да ве чује паклену лгрму бу ре н тако обе заспаше. Ујутру Рушџ устаде рано н брзо се обуче да нзнће у двориште ■ ла видн какве је пакости бура н8прзвила. Била је то жалосна слика. Грање је лежало поломл»ено око дрвећа, а једно дрво је било сасвим пре бијена На огради баште стајала је једна гуска. Бнла је веома велнка, већа од свнх гусака које је Ружнца до сада видела. Гусха поче да шншти на девојче и снажно удар« крнлом. Друто крило нвде могла да по крене. Вриштећи побеже Ружипа у кујну и нспрнча служавпн сва преплашена шта је видела у баштн. Слу жазка поће с Р*ужом у башту. Одломи од гране једаа добар штап и крене озој великој тици. Гуска ге и на њу шипгтала, ггл она уопе дз је помоћу штапа утера у ш>тту. У ог/пи ИЈЈ дадоше храну в гуска је поједе прождрљиво. Ружа се ш\ото ра довала овој чудној гошћи н Једм је чекала да доћу родители да нм се похва.1и шта су добили. Кад су родитељн дошли. отап ! .е испричао да је то дивља гуска. То је велика тица селипа, од оних које зимн долазе на наше реде неколнко месецн, а доцније се опет враћају у севернс Ларма, *оју су оин ™ 1, ггта »пор-т.. оне страшне ноћн чули, то су бчли

СТАРИ ПИСЦИ ДЕЦИ Тако му и треба У малога Јове Ципелипе нове; Алн ништа за то. Он оде у бдато; Па по блату газн, А мати га спазн, Па му приће ближе И одмах га стиже, Цилеле иу скиде Нека сад бос аде. „И »о си малн Ал треба да видиш Оно што не вал>а, Па то да не чиинш". ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ.

Записи

Ано т* Је рука вредна ■ радлива, Нигда ниЈе оразиа ■ ниЈе кралдлва.

Ако ■ иорате с лудии друтовати, А вн не иорате с њнме дудоватн.

празне речн само говорати.

крицн ових тииа. Оне су прелетале озај крај. Ружнна гуска се сигурно у лет*- ударила о неку гвоздеиу ограду и сломила крнло. Тако је она против сзоје воље остала као гошћа Руже. Ружипа 1е ову густсу втпе волела него своје другарипе и ова се навикда на њу и волела своју господарицу такоће, тако да је Ружица већ иислила да ће она остати код ње за увек. То је било једино питање о коме је гуска имала другојаче мишл>ење него Ружа. Н>ена урођена стрзсг за селењеи ниЈе се угасила у њој и кад год је видела че ку тицу како лети преко кућа. она је ззаидлиао пружала главу за њоц и оокушавала да подигне сломиЈено крнло. Али крила су јсгј била слабз и увек би пала поноза. Тада бн се чуо тужни крик гуске. Тако дође и време. кад сиег поче да се топи. Диваи ааздух 1е 6 иј над пол»ем. Сваки час су наилазила 1ата тица са »уга. Гуска је нелрестао по кушавала да дигне крило. али јг жа лосно увек крикиула од бола. Ружица је то све запажала ■ обухазтчо ју је велики страх- «Кад би хтело крило да остане одузето за увек" помишл>ала је у сеЛи Ружица Сало јо! је ииого жа о итто гуска же ди да одлети. Стидила се Ружииа што је тако рћава. А.ти доће дан која је поква;ио све њене себнчне наде. Опет

БоЈ еш ооашоста жока« дошла наЈе, А кад Јелвом доће Јуначми сретни Је. ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ.

Дуњиаа

Коиоплапа сиетала

Дуњичипа оветала у оозно пролеће. И косачи сгагоша са косаиа злалгам: сву ливаду дигоше с цаетнћина цааттеда*. Млрисала, ллљштст, топла душа њена —

ва откосу сева. Заплакала хиаада! — Никад немам иврка! Уздахнула због Јада без лета летттнрка. Росапа Је и&жлт за дуњицои златио*: мртво ивеће залала суаом умилатиом. А лахора етруинпа заЈецаше сања: о покоЈу круним из иоћи Ивања!ПЕРИША Г. БОГДАНОВИЋ.

алидрвце

- ■■■ -<||*

Погледа Је висибаба Испод ока нежнога: „Одавна бнх Ја отишла, Ал' Је ово од Бога. Дошла си нам рано с неба Где се Весна родила; Како лл си снежиим путем Тако нежиа бродила? „Облаком сам, мнла иоЈа, Полетелл к'о стрела, Пахул>ипе нигде Једне Путем нисаи сусрела. Желела сам зраком срие Земл>шгу да прошиЈем, Зеленилом поља, шуме Брзо све да гижриЈем". „И Ја хтедох дазно ића У краЈеве премиле, Но пахуље од шсћера Све су стазе покрнле. Зато тако, љубичицо, Главипу сам сагнула, Увијам се белнм велом Да бих што пре свеиула - . ЧИКА ЉУБА Б. Мачка пређе 260 мил>а Познато је да су псето и иачка веома верне животиње. Псето је вер но н везано за сзога господара, а иачка за кућу у којој се живи. Ова прича ће то потзрдити. Једног јутра потледа иистер Томас Фаирбетхер у Вудсвилу кроз прозор. Није верозао сзојии очима. Пред прозором је седео оредући vгодно мачор, који је био својича ње говог брата. Он се пре новембра ке сеиа прошле годнне преселио у Сеаточ, који је био од овог места удал>ен 260 иил>а. Овог црног персиског мачка понео је био собом у 1едној корпи. Тинкер — тако се звао иачор сигурно није волео ново иесто. Напостетку пси и мачке имаг/ као и луди, своје познанике. Тинкер је почео да тужи за околинои у којо) је раније жнвео и зато се решио да потража понова своју стару оаоллиу, коју је изгубио. Он је био воћеи сагмо инстжтхтои и прешао Је миого брда и села и вароти, док су га његове слабе ноге донеле понова у Вудсвил. Без л»удске помоћи, без путоказа, географске карте и беа коипасл на шао је мачак пут као голуби писмо ноше. Мора бити да |е преживео безброј дожиаљаја, кад је тражио храну, а ноћу ое сигурно одмарао по необичним преноћиштима. Можемо замислити колико Је био срећаи овагј иачак кад је опет видео позната места у Вудсвилу ■ како ди је тек бно радостан, кад га Ј« мистер Фаирбетхер позиао и поинловао. Даиас, децо, вр.то лако можете да ЈобиЈете варницу и ватру. Мећуим, некада ни|е тако било. Да би се до бн.1а ватра требало је утрошити мно го груда. На пример, стари људи су морали сатима да трл>а)у два суаа дрвета једно о друго док се она не би упалила. Тала нису оставл.ал-< ва тру да се угаси. него су |е увек одржавали. Доиније. када су л»у1и постади мало образоввнији. пронашли су да се кременом може добити варница. Још доцниЈе, пре сто ч више гооина пронаћеиа је смеса по моћу које су л»удн почели да прззе палидЈ>зца Још раније у Кини позната |е бнла та смеса и тако изра ћене шибице. Кинески продавци су пошлн кроз свет и продавали палидраца. Тада су се палидрвца тгшко израћнва.та и зато )е та роба бчла скупа н није се могла трошити као данас. Данас су нарочито познате отведске шибиие. Главни проиавоћачи ма штг били су Швећани. Али и у дру гим државама ииа научиика н хеми

чара, који су заслужии за прои!а->д њу шибииа. Тако се у Бнглеско! помиње Ва.ткер, у Неиачкој Бетгер и други. Прочзводња и потрашња ши бииа данас |е врло аелика. На слчин је претстгвл>еио сликом и цифра иа ко.тико по троши отприлике

дна аеил>а од око осам ми.тиона ста иовника, зчачи скоро као половина иаше Крал>еиине Ту се види колико 1е само потребно дрвета за кути-е, палидрвца. и харти^е за обавии«1у€ кутија. Тако исто аидите катико треба воска за палидрчца (јер има палидрваца и од воска).

Укрштене речи броЈ 2. Водоравно: 4) београлски бноосоп. 8) птица, 10) заика, 11) оригина.гна

* 1

•д

РЕШЕЊЕ МАЛОГ РЕБУСА Мали ребус у прошлом броју значн: Кисела вода. (К (р) ис 1-=:(ел) лав (р)одаА

подвала„ 12) алочин, 13) реч за потвр ћивање, 14) катран, 15) врећа, 16) нота, 17) узвик, 19) наЈситнији воваи. 22) покрајина у Грчкој. 24) онај коЈи нема рада, 27) негодовање. Вертикално: 1) гордост, 2) планета, 3) суд за воду, 4) коњско кретање, 5) иота, 6) улипа (Франц.) 7) владар. 8» чин у војсци, 9) припа.шик скнтачког народа, 16) иие филмске глумипе, 18) иесто у ДалиациЈи, 2п) израст код животиња, 21) музичкн зна цн, 23) број, 25) река у Италији и 26) заменнца.

Чисте ране

„Дал>е руке од сваке ране!" То је прва заповест, јер иначе можете доћи у опасност да загадите рвиу. Да би сте то разумели, објаснићеио мало опшириије. При паду на колено совредн се горњи слој коже и укаже се лако црвенило, а често и слој који крвави. При паду од играња покидали су се крвоносни судићи и иаишла Је крв. Ако ниЈе крвављење јако, крв ће се убрзо *усирити" и престаће да тече. Зато је важно да се ово место веже сагвни чистои неупотребљенои мараиицом. Али при тоие не треба пипатн прстииа, јер прсти иису никад сасвим чисти и у рану иогу да продру бактериЈе, коЈе изазивају запал>ење- Ове бактерије продиру кроз крвоносне сулове н уСрзо се Јаве болови и оток. Ако оапг остане чиста, брзо оздрави. Добро је, ако сте у близини бувара или чистог извора у шуии, да умијете ра ну чистом текућом водом. Али никад немрјте рану да пекријете фластерои, већ саио чистом мараинцои нли парчетои чисте газе. Тек преко тога може да се стави фластер да држи завој. Фластер и газа се купују у дрогерији заједно већ припреил>ене за ране. Због живаца на површиии коже, свака рана боли. Али свако дете, било иушко било женско, не треба да плаче кал осети бол, Јер то Је иекуштво. Деца треба да буду срчана и јунаци, па јз претрпе бол без плача. Не вреди и да се стење или Јауче. Најбоље је и таквом часу да се мисли на нешто лруго, на неку лепу игру а бол ће брзо проћи На месту поврећене коже, нзрасте иова и то се не принети иао да није ништа нн било-

Мој боат Успомене нз детињсгва.

Било Је то за време Светског рата. Мој стари отаи и Ја седели смо често увече за столом. Слушао сам шта он као искусан човек прича. Мајка спрема за вечеру и док то ради, ја седии опу у крилу и обасилам га разнии питањима: — Оче, ја не зиднм одазна нзшега бату. Где је бата? — Е, драго дете моЈе, колико пу та ћу ти говорити: он је во)иик. \ во|ник је онај којн чувв Крал >з и сво| дом и браии Отацбииу. И ои је сад отишао далеко. — А шта ће тамо? — Он се тамо бори за Отацбкму, за срећу њену и иашу. Мени није још јасно сае то а аитам дал>е: — Је ли. тата, а мучи ли се он та мо? Да ли му ?« лако и добро? — Е, драго дете, није тамо лако. То Је 6 ојно под»е, ту грувају пу*пке и топови. Ту се гине и пада за св*>га Крал>а и заставу. за народ сз . ј Ј и слободу. Али прави војник »е IV« нак и ннкад ве жали да гчне кад то Крал> и Отацбина затрзже. — А хоће ли се бата зрзтити и кад ће се врагити? — питам ја. Очеве очи иало се помутише ■ он рече благим гласом: — Ја се надаи. Јуче свм преко Цр вечог крста добио писмо. Пише да }е здрав. Рат је већ на завршегку. А твоч бата је од.тичан воЈник и кад доће кући биће иу груди искићене одликозањнма, јер је |учаквадећеш. А меии иеобично мило и тапшем рукама весе.10. — Је ли 1а ће се и мајка радовата кад доће? Оцу дрхти суза на очима, иилује ме и ћути, а Ја настазлам. — Јуче сам видео нану где плаче, кад си ти читао батино писмоАли сад неће више плакати, јер ће бата доћи скоро и онда ће остата код нас. Отац одобрава. — Хоће, сине, хоћеИ оол»уби ме у чело. Доће маЈка, постази вечеру и ч-з вечеру отац поче причати како наша војсха гони и туче иепријател>а; а мени мило веома, што је и мој бата мећу оннма. што гоне иепои1а тел>а и жао ми што и ја нисам зелики да и 1а будем во ; ник. После вечере отап извуче бг^ипо писмо и поче га читати прел м?јком. Мајка р>*кавом брише сузе и глаа:о моли Бога зз његово здозв» л»е. А отап додаје: — Сзмо да ч>-ва образ и част заставе, то је најзажније. в Рат се свршио. Бата је дошаа Це ло га је село дочекало, веицииа н убрусииа кити.зо. Старе жене и с*и су га грлили в л>убили; а на ње-овим груднма блистале су златне ■ сребрне иедал>е. Ја сам бно поносан пгто !е то мо| брат, што је бно јунак, што је одбранио Отацбину и оцу сам казао: — И Ја хоћу да будем то истз што је и бата. Отац и« помилова ■ рече: — То је и мо>ја *ел»а1 Р. Спагић.