Правда, 14. 04. 1933., стр. 1

ЦОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

Огласи се примаЈу у алминистрацији Влајковићева 8. Чековни рачун коа Поиланске Ш|езионипе 6р. 51220. ТЕЛЕФОН АДМИНИ СТРАЦИЈЕ 25.551.

БЕОГРАД, ПЕТАК, 14 АПРИЛ 1933 ГОД.

БРОЈ 10.213

Уредништво: ВлаЈковипева И. Месечна прегплата за нашу земл>у 20 дим., за иностранство 50 ТЕЛРФОНИ РРЛАКПИЈЕ: 25.555. 25.552. 25.556, 25.558, 25.553, 25.554. — Рукопжи се не враћају.

ГОДИНЛ XXIX

ПРЕД ВАШИНГТОНСКУ КОНФЕРЕНЦИЈУ

Америчка влада позива нашу на преговоре у Башкнгтсну

Г. Мзџару о фмнансихно: саргдњи експергта Друштва народа у Румунији

Г. ЕРИО ИСТИЧЕ ДА ЋЕ УСКОРО ДОЋИ ДО КОНАЧНОГ ЗБЛИЖЕЊА ИЗМЕЂУ МАЛЕ АНТАНТЕ И ПОЉСКЕ оо Влада Сједпњеинх Америчктгх Држава упутила је позив Кра .ЂСвској владп да измеие мкслн о ма којоЈ тачци дневног реда претстојеће Свет ске еко«омске конференцнје која нас интересује. Пошто Је време н сувнше кратко да се одредн наш делегат, }ер 20. овог месеца стижу у Вашннгтон претставници држава које учествују у раду Прелиминарне конфе-

Министар нностраних послова г. Б. Јевтић ренппЈе, то Је Америчка влада предло«ила да се ова размена мнсли нзврши дппломатским путем. Примајући позив Владе Сједиљених Америчкпх Држава Краљевска влада овластнла Је Крал>евског посла ника у Вашнигтону да ступн у везу са претставинком Америчке владе н изложи му наша гледишта по питањима Светске економске конферениије коЈа директно интерссују нашу Краљевииу. (А. А.) ВАРШАВА И ПАРИЗ ИМАЈУ ИСТО МИШЉЕЊЕ, КАЖЕ Г. ЕРИО ПАРИЗ, 13. — (Б. изв. „Правди"). — Данашњн „Ер Нувел" доноси чла нак бившег претседннка владе г. Ериоа, у коме француски државник износн своЈе утиске о последњој по сети пољских парламентараца Паризу. Г. Ерио каже да му Је претседник спољно полнтнчког о"бора у СсЈму кнез Радзивил изјавио да Пољска са највећим интересовањем пратн развоЈ догађаја у Немачкој. Даље Је он мншљења да се не треба мешати у унутрашње политнчке ствари ЈеДне државе. Г. Ерио дал>е каже у свом чланку да се он нада да ћемо још ндућих неДеља бити сведоци зблнже ња Мале антанте и Пољске. Из раз говора коЈе Је он водио са пољским парламентарцима може се закључитн да у свима спољно политичким пита њнма Варшава и Париз имаЈу исто мишљење. Између Француске и СовеЈтске Ру снје Пољска ће претстављати везу и тнме ће битн оЈачано францускословенско прнјатељство. Иначе, каже г. Ерио на крају, Пољ ска ннкако не угрожава немачку гра ницу и она Је спремна да у том погледу да све потребне гарантиЈе. Г. РУЗВЕЛТ ЈЕ ПОЗВАО 44 ДРЖАВЕ НА КОНФЕРЕНЦИЈУ ВА1ЈЈИНГТОН, 13. априла. — (Б. нзв. „Правди"). — С обзиром на протест Пољске и Чехословачке што нн су бнле позванс на претходну конференцију у Вашингтон. амернчка влада Је оЛлучила да позове све владе коЈе имаЈу дипломатска заступ ннштва у Вашннгтону да учествују на преговорима која су у везн са пнтаљима која се односе на прнвредну конференцију, као и на пнтања о разоружању. ОваЈ општи позив упу ћен Је 44 лржавн. Сенатор Бора, коЈн се већ година ма бори за причнање Совјетске Руа1.је, поставио Је згхтев да се и руска влала позове на вашингтонске преговоре. Без Руси1е не може се ни какав програм нзрадити и без ње се не може успоставити мнр на свету. Г. ЕРИО О СИТУАЦИЈИ У САРСКОЈ ОБЛАСТИ ПАРИЗ, 13. априла. — (А. А.). На данашњој седници парламентарног одбора за иностране послове, Је дан члан тога одбора у свом говору скренЈ'о Је пажњу на политичку сигуациЈу у СарскоЈ области, замолив-

шн г. Ериоа да се код владе обавести како Је њено држање по гом питању. Г. Ерио Је у свом излагању признао озбиљност снтуациЈе у СарскоЈ области. Одбор је затим на предлог г. Ерноа наименовао известноца коЈи ће прнкупити потребие податке о прнлпкама у Сарској области. Г.Г. ЕРИО И МАКДОНАЛД ГОСТИ БЕЛЕ КУЋЕ ВАШИНГТОН, 13. апрнла. — (А.А.) — У обавештеним круговнма се нзјављуЈе да ће г. Макдоналд и г. Ерио битн гости Беле Куће, док ће претставници осталнх земал>а засту пл>ених на вашингтонској предконференциЈи отсестн у гмбасадама и посланствнма своЈих земаља. Исто тако се изЈављуЈе да Је претседннк г. Рузвелт изЈавио да са г. Макдоналдом и г. Ериоом неће понаособ преговаратн, већ да ће се, како он каже, „сва троЈица разговаратн у Једном иктимном куту Беле Куће* 4 . ФРАНЦУСКИ ПРОТИВПРЕДЛОЗИ НА ПАКТ ЧЕТИРИ ВЕЛИКЕ СИЛЕ ПАРИЗ, 13. Према вестима коЈе се одржаваЈу у овдашњим политичклм круговнма, франц>ска влада ставнће контраиое длоге на Пакт четири велике силе. Ти противпредлози углгвном сасгоје се у овоме: 1. — Све ч<тири велике силе Договорно ће расггравл>ап1 питања која само љих тигтересују. 2. — Растрављање ће се водити

БУКУРЕШТ, 13. априла. — (А.А.) — Радор Јавља: На данашњој седници парламента ратификован Је са 155 гласова про^ тив 64 гласа спсразум о техничкоЈ изнела Мала антанта у свом позна-! сарадњи Друштва народа у циљу том комуникеу. И белгиска влада на фкнаисијске обнове земље.

глашава да европска питања не могу бити решена искључењем Мале антанте, Пољске и БелгиЈе. СВИ РИМСКИ ЛИСТОВИ ОБЈАВ-

Против ратифнкацнје гласали су посланпцн из опозициЈе. Минкстар фииансиЈа г. Маџару хва лио Је у своме говору рад Друштва

ЉУЈУ ОНОМАДАШЊИ ЧЛАНАК! наоа д а п затнм , е енеогичн« поогеГ. МУСОЛИНИА ПРОТИВ МАЛЕ' И ЗЗТИМ Је п *° т,:

АНТАНТЕ РИМ, 13. — (Б. и.зв. „Правди"). Општу пажњу Је овде изазвала чи-

стовао протнв изјава нзвесних опозицлоних послаггика којн тврде да са радља Друпттва нгрода значи страну контролу у земљн. НастављаЈући

безбеђење сада угроженог маџарског извоза у Немачку. Немачки новинар, пак, ово| изЈавн додаје да и немачка има извесне жеље према Марарској, а оне се одиосе на поступак маџарске владе г.рема 500 хиљада Немаца који живе у МаџарскоЈ. — Маџарска влада, ве.ти новинар, гребало Је да испуни већ једном она обећања коЈа Је Још пре годину дана дао граф Бетлен у погледу школопзнмз деце немачке мањние. О ЧЕМУ СЕ У РИМУ РАЗГОВАР.А ПАРИЗ, 13. априла. — (А. А.) БаБећн се у свсме нзвештаЈу посетом г.г. фон Папена и Геринга Риму, Авасоа римски дописник између осталог вели: ^Тачио Је да Је главнн циљ г. фон Папеновог боравка у Риму расправ« л.ање питања немачких католика са тамошњим меродавним круговима. „Исто Је тако тачно да је г. Геринг расправљао са г. Балбои о про

Г. Ерио њетгица што су сви рнмски аистова синоћ донели на видном месту увод

обзнром на 10, 16 н 19 члаи Пакта, ни чланак г. Мусолинна о МалоЈ ан-

Друштва народа. 3. — Да се у свему придржазаЈу Статута н пропедуре Друштва народа и Да се по њима само постуна. У даљнм тачкама предвића се Немачке не може с обгиром своју Једнакост у наоружању да се даље оружа без етатга. Пакт бн траЈао 10 годнна. БЕЛГИЈА ПРОТИВ ПАКТА ЧЕТИРИ ВЕЛИКЕ СИЛЕ БРИСЕЛ, 13. апрнла. — (Б. извештај „Правди"). — Сада Је и БелгиЈа заузела став против Пакта четири снле како га Је предложио г. Мусолини. Белгиска влада против овог паркта износи исте замерке коЈе је

танти и ревизиЈн мнровних уговора, коЈн Је прошле недеље изишао у неким великим европскнм лнстовлма. До сада италнанска штампа није сме да | ла никада такве члапке г. Мусолнниа да прештампа, Док Је сада, свакако по вишем налогу, чак и примо рана на го. Тај факат се коментарнше на разне начине. БЕРЛИНСКО САОПШТЕЊЕ БЕРЛИН, 13 апрнл. — (А. А.). Противно извеснпм вестима у страној штампи, са надлежне стране изЈављују да посетама нематаих микистара у Риму ниЈе сврха измена мислн са г. Мусолиинем о пакту четирн силе.

истакао Је Да ће оза сарадња гаран товати стбилност румунске монете. Нзтедра за г. Ајнипајна у ФЈанцуској

ПАРИЗ, 13. апрнла. — (А-А.) ! Мнниотар просве1е г. Де Монзц подI нео је парламенту законскн пред.тог о стварању катедре за фнзнчку математику на Колеаа Де Франс. Ова би катедра бнла иамењена ве лнком немачкои научнику г. Ајиштајну. ПАРИЗ, 13. аттрила. У обрааложењу нацрта • згпсотга о стварзњу катедрс за физнчку математику намењене чувеном научнику професору г. Ајнштајну потсећа се да је.у Јулу 1840. године образована катедра словенских језика и књижевности на „Колеж д' Франс" и да је та катедра била пов.рена Адлму Мицкнјевићу чнјн Је патриогизам задобио љубав Француза. « Даље се вели да Трећа република не сме да се покаже мање лнбералном од јулске монархнЈе. Сваки научник, вели се наЈзад наићиће на широм отворена врата ове слав«е куће коју је отворио Фраасоа Првн да служи као уточиште слободи духа. И Ајнштајн иаћи ће у њој могућности да у потребноЈ ведрини настави своје радове.

РИМСКИ ХАЏИЛУК

Г. фон Папен о својој миснји у Риму о:о — НЕМАЧКИ ПОТКАНЦЕЛАР НАДА СЕ ДА ЋЕ СЕ СИЛЕ ВРАТИТИ ПРЕГОВОРИМА О ПРВОБИТНОМ ПЛАНУ Г. МУСОЛИНИА —

ПАРИЗ, 13 април. (А. А.) — ЈављаЈу из Берлина да већнна Јутрошњих немачких листова репродукуЈе без коментара изЈаву коЈу Је дао прет-

Г. фон Палеи ставницима штампе у Риму државнн поткаицелар г. фон Папен. Према писању лнста „Берлснер Тагблат 44 , г. фон Пчпен Је истакао приватнн карактер своЈе посете Риму н нзразио своЈе задовољство поводом срдачног приЈема на коЈи Је наншао у италиЈапскоЈ престоници. Г. фон Папен Је затим додао да се не може говорити о иекаквом његовом успеху или неуспеху у Риму, пошто он у Рим ннје дошао никаквом службеном мнсиЈом. На питање коЈе му Је упутио Један новинар: да ли Је преговарао о закључењу споразума сличног спора-

зуму којн Је закључен измећу фашистичке вллде и Ватикана, г. фон Папен Је рекао да то питање ниЈе било уопште помињано. ОдговараЈући на питање: да ли се сада у НемачкоЈ радн на образовању Једне нове католичке странке, г. фон Папен Је рекао: — Нисмо прнступилн укидању стра нака. Зашто бнсмо онда образовалп нове странке. Нама Је једини циљ да зближимо католике садашњем режиму. Нарочито нам Је стало да се демантуЈу вести, коЈе се шире у иностранству о образовању нове каголичке странке. У везн са Пактом четири силе г. Папен Је нзЈавио следеће: — Надам се да ћемо се, у интересу гениЈалног плана г Мусолкниа о Пакту учетворо и у интересу свих европских држава, понова вратити преговорима о првобитном надрту тога плана. Г. фон Папеи Је у везн с тим рекао да Је г. Мусолинн направио на њега утисак Једног великог државника. Г. фон Папен Је, затим, нагласио да ње гова посета нема никакве везе са боравком у италијанскоЈ престонипн аустрнског канцелара г. др. Долфуса. Осврћући се на крају на гласове коЈи се шире о томе да Је он, г. фон Папен, дошао у Рнм да припреми долазак немачког државног канцелара г. Хитлера н изЈавио да су ти гласови, уколико Је он у пнтању, нетачни, и да би слнчна мисиЈа пре била поверена г. Герингу. — Што се мене лично тиче, рекао Је на краЈу г. фон Папен, надаи се да ће канпелар г. Хнтлер ускоро посетити Рим. Г. МУСОЛИНИЕВ БАНКЕТ У ЧАСТ Г. ДОЛФУСА РИМ, 13 алрида. — (Б. изв. „Прав-

своЈ говор г. Марар истакго Је да ј блему грађанске авиациЈе. влада очекуЈе најбоље резултате од „Затнм се мора истаћи да римски саралле тсхнвчких саветника Дру- сл >' ж ' 51 ' ни "РУови ке лемаитуЈу гласове да су г.г. фон Пгпен н Геринг штва иарода. расправљали са г. МусолиниЈем о наНа краЈу свог говора г. Маџару прту четири силе, али да у тим круговнма тако исто нстнче да нн г. фон Папен ни г. Герннг нпсу квалифнковани да о томе питању воде службене преговоре са претседником нталиЈанске владе. „На краЈу се сазна,|е да Је пемачкн миннстар нНостраних послова, барон фон НоЈрат, известио италиЈавску владу преко немачког амбасадора г. фссн Хасела да ће се даљи преговори о пакту четнрн снле водитн обичгаш дкпломатским путеи. „Што се тиче посете Риму од стране аустрнјског савезног канцелгра г. Долфуса, у мерозавким круговнма се тврди да Је та посета у вези са планом о ауггрнјском коннордату и да је г. Долфус корнстио ту нрилику да обавестн италијанску владу о уиутрашњем ноложају у АустриЈи, а нарочит.о о намерама аустријскнх хнтлеровапа у иогледу аншлуса". Састанак савета Друштва народа ЖЕНЕВА, 13. априла. — (А. А.). Претседннк Савета Друштва народа, после саветовања са члановима савета, одлучно Је да се Савет Друштва народа сазове у заседање 42 ма Ја, а не 8 иаЈа као шго је претход« но било одлучено. Нснференцнја Цовевог нрста средњс-евролских земаља ПРАГ, 13. априла. — (А. А.) — Четека Јавља: КонференциЈа друштва Црвеног крста средње-европскнх земаља свечано Је отворена данас у палатн прашке општине у присуству министра здравља г. Спине. Заступљено Је бнло 15 земаља међу којнма су бнли и пре^ставппци Југословенског Црвеног крста. Поздравни говор одржала Је кћн нретседннка републике г. Масаркка |-па Алиса Масарикова, коЈа Је претседннпа Чехословачког црвеног крста. Генералнн секретар лиге друштва Црвеног крста, коЈа заседава у Паризу, г. Ернест Свнфт истакао Је пацифпчки рад Црвеног крста, подвла чсћн да се конференцнЈа коЈа сада почнње у Прагу обавља у томе духу. У име ЈугославиЈе говорио Је г. др. Рувндић. КонференциЈа сутра наставља рад н прва тачка дневног реда Је претрес положаЈа болничарки. Смрт Игњата Бе.н а ВАРШАВА, 13. апрнла. — (А. А.) — Пат јавља: Овде је преминуо Игњат Бернер, миннстар пошта н телеграфа Пољске републике. Покојник је провео читаве четирн годнне на положају на коме га је затекла смрт. Био Је један од сарадннка маршала г. Пнлсудског у борбама за успоставу независности Пољске. Умрпа уметница т-ђа пе Паднља БЕРЛИН, 13. аирила. — (А. А.) —• Преминула Је г-ћз Лола Арто

ди"). — Синоћ Је г. Мусолинн прнредио у част канцелара г. Долфуса, у хотелу „Ексцелснор", банкет, на коме су учествовали претселници нталнјанског Сената и скупштине, као н више чланова владе. У току вечере г. Мусолнни Је испно чашу у здравље аустриског савезног претседника и савезног канцелара г. Долфуса за добру будућност аустриске републике. Данас пре подне потканцелар г. Папен и канцелар г. Долфус присуствовалн су свечаноЈ ииси коЈу Је Папа држао у своЈоЈ приватноЈ капели, а затнм су узелн учешћа на великоЈ ускршњоЈ служби у СнкстннскоЈ капели. После тога Је Папа дао члановииа своЈе пратње ускршњу причест н оба државника су том приликом примнла ускршњу прнчест из руку Патте. НЕМАЧКА И МАЏАРСКА Г. ГЕМБЕШ О ЗБЛИЖЕЊУ МАЏАР СКЕ И НЕМАЧКЕ БЕРЛИН, 13. — (Б. нзв. „Правди"). — Претседннк маџарске владе г. Геч беш примио Је уредннка берлинског лнста „Берзен цаЈтунг". Са њнме Је водио ннформатнвни разговор о немачко-мацарскнм односима. Г. Гембеш Је нагласио дубок утнсак коЈн Је изазвала немачка национална револуциЈа у МаџарскоЈ. -- Пријатељски односи са Немачком билн су увек идеЈа воднља маџарске спољне политике, рекао Је претседник владе /. Гембеш. Наша д |.\а народа имаЈу заЈедннчку судбину. У ннтересу зближења обе стране мораЈу поднети извесне жртве. Г. Гембеш се нада да ће се у Бер- . лнну увндети да треба задовољити ј Паднља, дугогодишња чувена примаџарске жеље које се односе на о-'мадона Берлинске опере.