Правда, 14. 04. 1933., стр. 2

ПМАВЛА, 14 А11СПЈ1 1ИЈЗ ГОЛПНВ

БРФЈ 10.213

Ускршња посланица Н>. Св. Патријарха г. Варнаве

ВЛСКРС ПОКАЈНЕ 1933 ГОДИНЕ ВАРНАВА по мнлоств БожЈоЈ православнн архаеиископ пећкн, митрополнт Београдско-карловачкн и Патријарх Срлски Срдачно честита светли

ло оззплоћен*« Сина Божјега, и дс»|ј^ н старе телесне н духовне болс* ло искупљења људскога рода и прејети н невоље. Ми смо свн свдоц ч те порођаја човечије природе. Снн Бо-.шког тслесног изроНазоња људч и жји Исус Хрнстос искупио је род^народа, душевног немира и оча^зња, људскн од греха н од свнх зала, ко I породичних трагеои^а, грозних зло је нзлазе из греха. Искупио је пе- чина у друштву и њнхових жалл| лим својим животом и ргмом, а ча-'сних последица. Сведоци смо чудно

лразник Христо; драгоме свештенстау и пастои уз поздрав: „Христос Васкрсе!" Ако је ко у лрнсту, нзва I је твар: старо прође, 1ле, све ново посгаде. (2 кор. 5,17). Дрога браћо н децо у Госпоау, Иако је наука постигла вели*е успехе, ипак она ннје још могла самз по себи да решн на^внше, и уједно и најзначажије питање: бића и живота. Наука стоји нема прел пн тањнма који су узроци и почеци све тз и човека? Ко1и су им крајњи цн.т>еви и последњи свршеци? Какав је смисао бнћа и живота света н све-1 што је у свету, а нарочито човека? На оза пнтања наука не може да дз ствзран и поуздан одговор, који бн зздозољио захтеве људског ума н лотребе људског срца Наука не зна о њима данас ништа поузданије, него што су људи могли по себи знз« ти у прастаро доба. Отуда је лако извести закључак, да наука неће мо ћн никада сама по себи ни рсшити оза питања. Алн од начнна решења овога питања зависи живот људи, људскога друштва, као н дух и пра вгц целог људског културног развића. Најочигледнијим доказом слу жи садање доба. Из философскЈГ материјалистичког схватања пигања бића и живота никао је и набујао матернја.тистички поглед на свет и материјалистичкн лравац живота. Ма теријалистичкн поглед н правац не признају духа, слободне воље, морала и моралне одговорности. Материјалистнчки поглед и правац, некада отвореио, а некад прикривсно, проповедају животињску борбу, у којој сила има да заменн право н иравду. Премилостиви Бог, ко |и |е усадио у човечју душу неодољиву чежњу за ргшење питања о бнћу и животу, лостарао се да и заловољи ту чежп>у. Син Божји, Исус Христос решио је озо питање на начин, кз)и «ас с једне стране уводи у подруч|е| вечних Божјих нстина и чнњен-ша, а с друге стране служи најдубљом ооновицом свнх људскнх природчшс и духовних знања, Христос нм1е објавио природна п духовна знања која су предмет прнродних и духовних наука. Христос је предоставио напорима људ* ског духа, да проничу у та|не природе и људског духа, да развигЈ |у природне н духовне науке, да по угледу на природу и по замишљаж« ма духа стварају уметничка дела. Христос је објазио само вечне истике о Богу и Божјем одношају к свету и човеку. Међутим само по-

вет.ти н радосни рочиго својом крашм жртвом и сво ! Ра тнх несуг Взскрсења сзоме ; мм Васкрссњем из мртвнх. Христ.»с!^ 0мске борб

ј —/гласица; д> г хоане и еко мртвнх. Хрнстос I номске борбе у доба мира и конфе>е умро зз грехе наше. (1 Кор 1б,(ренци|а о Шфу, оскудице у илбн3). Хркстос )е о Себи рекао: „1а сам л»у, прекомерне производње при не

Васкрсење н Живот: који верује у мене ако и умре живеће". (Јоа. 11, 25). Апостол Павле каже: „Хриотос уста из мртвнх, н би новина очима којн умреше". (1 Кор. 15, 20). Христова благодатна сила, којом нас је

Њ. Св. Потркјарх г. Варнава искулио, кроз све векове чисти од греха, препорађа, освећује н усавршава. Христос препорађа телесну и духовну човечју природу. Хрисгос хоће да преко тога улутарњега пре чороћаја, прспороди и цео љу!.\чн спошаљњи начш живота. ИсториЈЗ потврћује да се само путем ХристзР.а унутарњега прспороћаја људске природе могу пргпородити и сае ра зне људске спољашње уредбе. \1огу бити најбољ* породичне, соцкалне, држазне и међунеродне уредбе, али, ако су људи у себи непобожни, »емораљчи, те ће уредбе мало вредетн. Без >-«утарњег хришћанског ире порођаја људске природе, нема пра вога напредка ни у једноме праицу Људскога жнвота и развиткз. Жалосна је човехова судбина у овоме свету и животу. Човек тежи к небу, али га земл>а вуче к себи, Чозек би хтео да се определи за правду и морално добро, али га тве гово грешно тело одводи на пут неправде и моралнога зла. Апостол Па вле каже: „Вчдим други закон у Vдима својнма, који се супроти ззкону ума мога, и заробљава ме зако* ном греховним, који је у удима мојим". (Рнм. 7, 23). Грешни жив-»т у-

, зима толико маха код људи н чаро хоку тих вечн-нх истинз могу м прв „ригушује нову твар, коју је п-.1тип поз\'ивттЈ гпо 1изи., ит 4 Г\г .. ' , - - - г . '

вилно разумети сва знања ко]а су предмет природних и духовних нау ка и њихова философија. Само из тих вечних истина људске уметнччке творевине могу добити виши <"ми сзо и трајну вредност. Само Христо во откривене истине и чињенице спа јају сва духовна и природна знања и све уметннчке творевике у )едчу вишу целину. Само оне дају јединствен и складан поглед на свсј и живот. Само оне задовољавају све ззхтеве ума и потребе срца. У Христу су наука, уметност и философнја постале „нова тзар; старо прЈђе, г.те, све ново постаде". (2 кор. 5,17). Христос није основао царство земаљско. Зато Он није одредио нарочите уредбе и прописе за ли гм и друштвени живот при остваривању врзменких задатака људскога блћа. Христос је предоставио људичз и наролима да према сво|им природ* ним особинама и тежњзма, као и пргма природним историским услпвима живота развија|у и времгче, породичне. друштвене, народне, мећународне, политнчке, социалне и економске прилике и одношаје. Хр* стос је основао Небеско Царств -Ј у људским душзма и у крилу свих ра зних људских друштзеннх прилнка и одногааЈа. Христос је објзвио одоедио само начела и основне Законе Свог Небеског Царства. Та на чела и тн осномји Закони налазе се у всчним истинама вере и морала. Христо^ Небеско Царство |е крајњи циљ ка коме све људске прилнке и одношаји има!у да воде. Ист.)рија потврђује да су људске тзоревиче свима прапцимз људског живота раззитка биле само онда спасоносне по времени живот људи, друштза и народа, када су почивале на начели ма Христовог Небеског Царства, ка да су служиле и водиле ка овоме Царству, и када су из њега црпсле св^ј дух, свој празац и своју силу. Кроз зекозе су наука и философи ја губиле из вида силу и замзшај људске грешне природе. Губнле су их из вида и породичне, социалне, држгвне и мећународне уредбе. Сви су они хте.ти да зидају културну зграду човечанства на грешноме чо веку. Зидалм су је на песку. „И уда ри дзжд. н доћоше воде и дупугае ветрови, и ударише у кућу ону. паде и распаде се страшно". (Мзтеј, 7, 27). Пропаде културна згрзда сазмланз на грешноме човеку. Пропаде онако. као што пропаде Вачн лонскз •:;.*.'»а. 1!а би се културна згза

Хрисгова наука и Христова благздатна сила створила у људској природи и људским међусобним односима. Наше је доба, можда више нсго лн икоје досадашње Хришћанско до.стове смртн и Христова Васкрсења

заиослености милиона људи! Вог>с народа, дипломатн, политичари, мудрзцн овога саета труде се, да пг>онађу узрохе и лекове личним и социзлним, народним н мећународннм болестима и невоља ма: али до сада су њихови изпори узалудни. Не могу да чађу узроке јер траже на површшж, а не у дубини. Узроци болестн и не аол>е налазе с« у налуштању бо-а н Христа, у неверју, у материјалистичком схватзњу н правцу, жизота, у слушању лажних учитеља. Хрнстос је претсказао повраћање таквих времена: „Чућете ратове и гла сове о ратовима... Устаће народ ка народ н царство на царство; и биће глади и помора и земља ће се гресги по свету. Тада ће вас предати на муке и побиће вас.. И тада ће се многи саблазнити, и друг друга .13даће, и омрзнуће друг на друга. И изићиће многи лажнн пророци и нре вариће многе" (Матеј, 24, 6—11). Не могу да нађу ни лехове болестииа и невољама, јђр их лече према њч:<»вим површним знацима, а не лече њихове узроке у самоме корену. Јзсно је да се лек овоме злу налази само у Христу, у Христовој науцн и Његовој благодатној сили. „Темгља другога нико не може поставити осим онога који је постазљен, ко:и је Исус Христос" (1 Кор. 3, 11). „Да одбаците по првом живљењу стлрога човека који се распада у жељама прељубивим и да се обновите духом ума свога, и обучете у нозо:а чозека, којн је саздан по Богу у пргзди и у светини истине". „Ззто одбаците лаж и говорите истину сва ки са својим ближњим; јер смо уди један другоме". (Ефес. 4, 22—25). Молимо се Господу да нас сачузз од заразе невернје, материјалисгичког схаатања и материјалистичкзг прзвца живота од лажне фнлософ-1 је и празне преваре по казивању чо вечјем, по науци света (Кол. 2, 8) и од неморалнога живота. Мо.тимо се Господу, да по примеру предака, останемо нова твар у Христу, да не упаднемо више у старога заблуделог и грешног човека. Потребно је да молитвом, саветом, поуком, материјалном помоћу будемо једа« дру гоме на руци, а нарочито онима који су залуталн, којн су посрнули, ко ји су сиромашни. „Да не буде распре у телу, нсго да се уди једнако брину један за другога. Иако сгоада једа-н уд, с њим страдају сви Vди; ако ли се један уд слави, с њнм се радују сви уди. А ви сте те.10 Христово н уди међу собом" (1 Кор. 12.25—27). Христос је саојом смрћу и своЈнм Васкрсењем искупио свет. Христова смрт и Христово Васкрсење трзј|т је извор верскога препорођаја људн и народа. Усаајањем плодове Хрн

ба, сведок, како се понавл>ају и ја чају итзре ззблуде грешнога чопека. Шири се међу свима друшта .*н !М редоаима матери|алистичко схвзтзње света и живота, материјалистички поглед на свет и материјалистички правац живота. Тражи се да се

благодатно) вери и животу, људи и народн се под.млађују и обнављл)У- Прославл>ајући оае Покајне Године за]едно са саима вама спасоносно и славно Христово Васкрсење шиљем свима Архипастирскн благо-

наука, уметност, философија и см1слов и радосно Вас поздрав .Ђам: Људска енергнја, па чак и морал о- Христос васхрсе1_н Ваистину васкр-

:лободе од сва-ке везе оа вечним ј кривеним истинама и начелима. Кжи се да се постави човек меричом свих гвари, док се у исти мах он сиатра простом материјом и дск му се поставља иатерија.тни живој као једини циљ бића, живота и рада. Хо ће да се породица, друштво, држав ни н међународни односи постазе и изграде на чис.ој матернјалистич'

се!

ПатриЈарх Срлски ВАРНАВА.

Предсуђење г. др. Вл. Мачеку

Државнп тужнлац поднео Је Дрој подлози, која пориче дух аечни жавном суду за заштиту државе оп-

живот и слободну вољу, морал л мо тужнигу против др. Владилтра Маралну одговормост Мзтеријалистлч- чека, којо.м га оптужује због злочж! ко схвзтање и матери!алистички пра ства кз чл. 3 Закона о заштнти Јаввац живота не поштују ауторчтет не безбедности и поретка у државн, власти ни у породицн, ни у разним гато Је у Загребу сарађквао на додруштве.ним поретцима, ни у држа- ношењу позиате новембарске резови, не поштују ни предање ни ј 6 и - луонЈе, назване пунктациЈа, као и чаје наслеђене од предака; не по- на њеном писмеиом саставл>ању у штују нн културних тековина, којс сзрху растурања, а коЈом се трзжи су великани у вноју лица свога и н.з за зем.%е преко Дрнне, Саве и Дупорима духа, у сагоревању свјјих иава враћање у г. 1918, дакле њихо животних сила, у својој крви, у плс,во нздва.'ање из државне пслине, ла меиитом жртвовању и самог свог жи постану самостална државз, ко,1а бн вота створили за савременике н по-1 онда евентуално ступила у пре. овотомке. ре са осталим земљама данашње лрУ домаћем и јавном животу осе- жаве, у сврху изграђења Једие дрћа се како осваја разврат; на палн-.жавне заЈедитше. тичком по.1>у несређеност; на со- Глаани претрес по овоЈ олтушпрци оталном пољу борба, чссто нсмило-1 одре|1а , ,, м л0 „ 24 априла. срдна борба између друштвених сло јева и класа и пакосна, кадкад упра во сатзнсча мржња међу такмацчма истог познва; на економском тдруч]у с 1едне стра?»с крајњи себич н)1 и немилосрдни капитализам, о с друге социа.тизам и комунизам, ч\?!и газе права личности, права личне слободе, права личне сво1ине, п,1 и света породично права. која спГ.з« »у мужа сз женом и родитеље са деиом; на међународном пољу оп-

М И Р

Није мир сзетиња само људима но и свима бићима уопште, свако| ства ри, свсму што живи и свој васељени. И кад Бог не нарушава таЈ мир, пита се: ко би га смео нарушиги?.. Тако је природно мислити. Па нлак историја је препуна примерима да људи, по праву које су сами ееби дали, руше мир_. Људи се дан-ас једнако разговарзју о миру као да га хоће и желе, а међутмм самим тим разговорпма они га руше и поткопавају му ->пстанак. И што је на»чудније и до Бога смешко и жалосно у исто време, сви једни друге оптужују и терете, називајући се међусобно рушиоцима мира! Ко да се снађе V овом хаосу којн је по збуњензсти, пометњама и неспоразумима ваистину прсвазншао и онај препотопски, који |е владао око зидања „вааиддн ске куле". И по кс-«е праву то кад је у знаку ролтања и протеста и човек (слв свет ван тих који се разговарају) и животиња? И тица у ваздуху и рнба у води и звериње у агуми у револту су што понеки људи хоће да нм ускрате слободу Богом дарозану и плодове земаљске који су мутро распоређени тако да за свакога за доста има, и да би то што имају мо« глн ужнвати у миру успоставље.чом и благословеном од Господара свота и васноне... Ко жели мир, та) мора иматн мир у себи. Мир се може желети ради мира, а никако по мерама добигн или штете н у вези са интересчма. Једини још допуштен, ахо би се то могло назвати интересом, могао бч бнтн интерес општег благостања среће људске... Данашњи разговори о миру лише ни су тога битког услова и обзнра на правду и мора.тне аахтеве. И једино оруђе, којим се служе људи што се рззговарају о миру, то је право. И чудновато, сваки га Је на шао и сваки га има! Речју, свак |е V праву! Алн ако се ке послуже Правдо.м, као ауторнтетом божзнског карактера — никад се споразу мети нсће. Мир није људско дело н зато се он и не може прибављати људским махинацијама и њнма одржавати и чуаати уколико га има. Не ваља, да кле стаковкпле са кога се трзжи мир, и то је несрсћа. И кад преведете оно високо дилломатско на разумљивији људскн |сзик, ви ћеге се зспањитн од Ф/да кад станете да чи тате зановетања и прегонен»а којз приближно гласе овако: „ДаЈ, да дам! — пада буде.мнр... Недам док не даш!... Нећеш ли ти мени, псћу ни јз теби!..." А то је тзко далс-ко од Прааде а сзакако, и бгш зато, и од људске среће... Како бн овн путевн могли љухе

довести срећи? Није ли све што св у центрима Европе и Америке као ра.гн о миру јсдно прижељкисање туђега? Па зар то! То теглењо н огкидање? Зар то, и зар у томе гарантује за мир и постојанство ми* ра?! Па то су принуде н насиља и неправде. А неправде и касиља су греси који ватгију за осветом... А освета нимало не личи на мир ио на нспријатељство. Људи се дич? 1с >'Лтуром. Културз!... Култура!._ И ва&игх почео већ да гуши од ове вик^ и дреке. Мсђ;,гим, Прзддн се трсб« лицем окрену ти. Правда се пише вђгтнкнм словом јер је њен иззор у највишсм, у ауторитету Божанства, и човск по мсри заступљеиости овога ^тојма у себи једино и има сноје д6*то)аиство. Каква култура? Нс зна да ли она нма у себи више добра илн зла._ Култура често значи плач и шкргут зуба. Погледајте оне манпГа ке тамо!.... Море крви пролили да у нме „културе" створе „рај и на земљи!.. Ако је рао непомућена срећа, онда се до тога раја само Прлвдом долази. Рећи то или рећи да треба се окренути Вечној истини и про.мисли — свеједно је. Није сзе културно и добро. Многа културна изумења морају најпре кроз често сито. Без тога многе ње ке тековнне значе јад н чемер жнвота. Па кпак мисли се да је детчњарија мислити о Правди код људи кад граде мир. Може бити. Али увсрење да је та и тако створена фа ма тачна, а не онај други, јединн п>т у вези са нстнном и Правдом продужиће овај данашњи јад ка ве чита времена. Мора се на прави пут! Иначе — на лутања! На бсзумл»е: стварати па уннштавати! Гушење значн рат, а рат долази са безумља. И да не буде рата питање |е по каквој допуштености то да се милиони душа свакога дана држе у страви н очају са рата који може и не доћи! То је злочин или како би наше помрле мајке казале: „бесиилук и помамлух".... Треба укротиги манијаке. Рогуше се а не смеју у рат. Костреше се као уплашена овца ко|а табана когама, бајаги :уиачећи се, баш онда кад је највише уплашена. Секунд два тачвог јуначења и претње па одмах иза тога окретање н бежање натраг трком_ Такво !е и кострешење маиијака који прете зато што се боје. Знамо се ми с ову и с ону страну „барс" по догађајима коЈе смо преживљавали илн чита.тн са листова рзтне »гсторије... Нема рата и нема државе која би то хтела и — смела... Све су оне у ставу овие кад претн. Трсба се смејати, а не очајавати. Прота МилнвоЈ М. ПетроанК.

Црвгцесет пета скупштина читаокнце

ВАРАЖДИН, 13 апрнла. — (М. изв. „ПравдиЏ). — Вараждинска На родна читаоница одржала Је '.воју деведесетпету редовну годишњу скуп гатииу. На скупштини поднео Је опссжан

дз

ште узајамно неповерење и ду <Ј »»ча и економска борба, која једном мо-|извсштај секретар Читаонице I. Мил же лако да изби|е у опптти рзт^и четић. Из извсштаЈа се види да се пожар, од кога се може очекичати јове године навршава петнаес1огоглом вековне културе и културног.дишњица рада прстссдника Читаони порегка. ие г. Кемфеља и дссетогодишњица Верске заблуде и греси носе у се-'рада благаЈника г. Либермана. Уг«ко 11 одоли дзжду, би и суд и казну. Јачање старога за чесници скупштине честиталн су им ио.реСно ]е би! блудслог и трешног човежа доигло!срдачно.

Суђење енглешм шељеркма у Мосчви — Нови искази Макдоналда. ЛОНДОН, 13. — (Б. нзв. „Правди"). — Лондонски лнстови доносе врло опширие нзвепггаје о проиесу коЈн Је Јуче лочео протнв енгле<.чнх инжењера у Москви. На синоћњем вечерњем претресу саслушгн Је подробно главнн оптужени, Рус Гушев, коЈи је истовремено н глдвни сведок оптужбе. Он Је изјавно да Је крив што Је извршио саботажу у електричној централи. Додао Је ла Је за ову саботажу био плаћен оа енглеских инжењера. Гушев Је испричао да Је раније служно у воЈсш! адмнрала Колчака и да Је и даље остао огорченн нелријатељ бољшевичке револуције. Енглески инжењери су га наговорили да бацн гвоз дене отпатке у машнне. На таЈ качин машнне су покварене в постале неупотребљиве због чега се морало престати са пронзводњом оружЈа, Јер Је електрична фабрнка била у вези са фабриком оружЈа. Оптужени Гушев Је изјавио да Је аобио 35.000 рубаља. Међутим, он ннје извршно саботажу збот новца, исго из мржње према СовЈетн.ма. Еиглесни ннжењер Макдоналд ко)и Једини од енглеских оптужених признаје дело делимнчио 1е погврДио исказ Гушева о саботажи, док Је друге исказе Гушева оповргао. Макдоналд Је изјавио да Је занста тражно обавештења од Гугаева, али да су она имала пркватни карактер. Признао Је такође да Је давао новаца оптуженом Гушеву. Гушсв Је добиЈао по 750 рубал>а месечно свега Је примио 35.000 рубал>а. Исто тано Је признао н енгл^гскн кнжењер Тортон да Је дао 2000 руба л>а за неке пнформациЈе. Овде се, рекао Је он, није радило о шлијуна жи, него Је хтео да се ннформнше о раду фабрнке коју Је уредило његово предузеће. У даљем току ислита Тортон Је нз Јавио да је знао да Је Гушев лавао кнформацнЈе оптуженом МакдоналДу. Обавештења су се односнла на послове Викерсонове компаннЈе. — Ннсам, међутим, знао, рекао Је Тортон да Је по среди шпиЈунажа. После овога Један од судиЈа је прочнтао исказ Тортона од 15 мар^а дат лред истражним судиЈом. У томе Је нсказу Тортон прнзнао да Је знао да се реди о шпиЈунажи. — Јесте лн тада говорили иствну? тпао Је судиЈа оптуженог Тортона. — Не, Ја сам био убеђен у то! олговорпо Је олтужени. Даље Је олтужени на пнтање Државног тужиопа изЈавио аа иу за време истражног затвлг«* •**

ћено, н.ттн Је употребљена сила поо тив њега. Додао Је да ниЈе подвргавсл саслушању „трећег степена". Претрес Је лрек!шут снноћ у 22 часа. После суђења од свих опгуже нах Енглеза само је Мзкдоналд вра ћен у затвор. Суђење Је настављено данас пре полне у десет часога нспнтом осгалнх оптуженнх. ДРЖАЊЕ ЕНГЛЕСКЕ ВЛАДЕ ЛОНДОН, 13 алриљ - (А. А.). Чим буде завршено суђење бритзнскпм инжењернма у Москви, потпретссдник владе г. Баллзин сазваће седницу мннистарског савета па коЈоЈ ће се проучнти ситуапиЈа ство рена нсходом тога пропеса.

ттттттттттмтттттг

ттттп

Свечаност у Материнском удоужењу — Г-ђама Андсновнћ и Марннковнћ прсдага су одликовања. Изасланнк микнстра социа.тне политнке н нгродког здравља г-ћа Милска Атанаиковић предала је ј>-че у са.ти дома Метсртгског у.оужења од лтсовања вредчим члакнцзма овог др>*шгва г-ћзма Зоркн Андоновић и Луубики Марииковић. Њ. В. Краљ одликовао 1е г-ђу Андсжовић орден м Светог Саве трећег реда, а г-ђа Марккиовнћ ист>гм орде^ЈОм петог реда за користа« ц предаи рад V Материчском удр>*жезу. При.тгуом предг^е озих одлихо* вања г-ћа Атанаккотетгћ одржала је леп пригодан ро»оп . Сре^змоетн су пр !»сустЕОЕ.с.те све управне члашше Матетпгкског удр>'жења на челу са претседнкцом г-ђом Зорком Влажћ. »тмттттттт^ттттттттт Освећење ссопсне застове у Нуршумаији На други дан Ускрса. иа свечот иачин, у присуству ве.ткког броја сокола и глстију нз Беогрзда. Соколско друхнтво у Куршумлијн осветиће сво ју заставу, коју |е добило од трговца из Беогрлда г. Рад. Анг.'.ћа. Застава је израћена у ЈБубљани и данас је изложека у »злогу радње г. г. Кукулилка и Секара.тидиса, у палати АкадемиЈе наука. Мкнистарство сзобрв)ћа ; а одобри.то је члановтгма Удружења Топлмчаиа у Београду ко№ желе да учествују на свечаности у Курптумлији повласти* цу од 50*/в на свнма Лзовима, сеи експресннх. нз прузи Беогр-зд — Кур* шум.ти!а. Легмтимаци1е за повлашће* иу вожчл' мог>' се добитн у Улр\'же* њу Тг»".т»'»в ,, в Чи»и1 Лу\-Аина улкца