Правда

БРОЈ 10.252

ПРАВДА, 23 МАЈ 1833 ГОДИНЕ

» •»» с.°пГГ' и нзлаже разгоа °Р Вн сте заклетву положили пре Сечка... . пос - 1е н>ега, прилкком трећег преласка... - одговара Ленац претседаваоћем, а затим описује полагање заклетве Серванцну. ' Том приликом Серваци ми је читао неке одломке. Читао је из књиге. Већ сам заборавио шта је то бнло... — наставља Ленац. Претседавајући, примећује да је Ленац, судећи по свему," положио приликом другог доласка на Ријеку. —■ Да ли је у вашем присутву било на РиЈеци говора о томе да ће се цослати оружје? — Није било... Можете ли да се сетите текста заклетве? — Не могу. Оптуженом став.-ва питање судија г. Војислав Паљић. Између осталог г. Паљић пита: Ви сте на питање господина претседавајућег одговорили да сте оптужоу разумели и да се не осећате криви. Кад сте знали какви су ци .Ђеви ове терористичке организаци)е, ви сте ималн да то пријавите властима. Зашто нисте одгозорили да сте криви за непријављизање? —- Нисам се мо.ментано сетио... Судија г. Куртозић пита Лвнца: — Серваци је приликом полагања заклетве захтевао да изговорене речи понављате за њим. Зашто га нисте питалл какву то сврху има и зашто вам не да текст? — Био сам потпуно збуњен... — Ви баш не нзгледате ни најмање збуњенн и неприсебни. Долазе на ред питања заст^пника државног тужиоца г. др. Ива Мара. кина, а затим Ленчева браниоца адвоката г. Томе Милосављевића. Бранилац пита: — Зашто сте после полагања заклетве престали да одлазате на РнЈеку? — Било ми је жао пгго сам то у. радио. Бранилац оптуженог Сечка адвокат г. др. Влаховић ставља питања Ленцу, а затим претседавајући одређује одмор. КАКО ЈЕ ВЛАДИМИР СЕЧКА ПРЕШАО НА РИЈЕКУ После одмора приступа се испитивању другог оптуженог Владимира Сечке. — Осећате ли се криви? — пита ркривљеног г. Арнерић. — Крив сам утолико што нисам па Зио с ким имам поста. Одговарајући на питања претседавајућег, Сечка прича како је дошло до њетова одласка на Ријеку. Г. Арнет»ић предочава оптуженом његов исказ дат пред истражним судијом. Том приликом изјавио је Сечка да је, на наговарање Ленца, пристао да стј-пи у Безу са Милковићем и осталим е>гигрантима. Сечка прича да је прешао на Рије КУ лажном прелазном картом на име Пегра Сенчића, да га је тамо дочекао Балента и одвео у стан Паола. Код Сервациа Сечка је видео По спишила. Оптужени тврди да је том приликом више говорио са Милкови ћем него са Сервацием. — А када сте положили заклетву? — Приликом другог доласка. — Код иследног судије казали сте да сте већ први пут положили заклетву. — Не знам, господкне претседниче. — Јесте ли по повратку говорили са Добрилом? — Казао сам Добрили да би Милковић хтео да Добр<ила дође на Рије ку ради његових, Милковићевих, по родичних ствари... — Али ви сте за време ислеђења рекли да је Добрила позиван ради ступања у везу са емигрантима. Даље Сечка каже да је заклетау по ложио истог дана кад и Добрила. Се чка вели: — Кад сам ја полагао заклетву, са мо је Серваци био присутан. Милковић и Добрила би.ти су негде на дру пом месту. ПосЛе полагања заклетве, Серваци је питао да ли имамо оружја. Кад сам казао да немамо, он је нагласио да би нам оружје било потребно. — Код иследног судије рекли сте да је Серваци казао да би оружје би ло потребно „ за случај устанка"... — примећује г. Арнерић, а затим чита исказ Сечке, који је исказао да га је Милковић наговорио да ступи у терористичку организацију. — Зашто вам је, показана паклена машина— пита претседавајући. — Не знам... — Док је Добрила полагао заклет ву, јесте ли били тамо? — Јесам. Разговарао сам са Милковнћем. — Кажите шта ј 'е све и како било уговорено у погледу оружја, које сте имали да примите... Сечка прнча о договору и о човеку са цветом у рупици капута. — Милковић је рекао да ће тај човек доћи. И он је заиста дошао. — Да ли вам се претставио? — Није. — А како да се претстави Добрили? Претставио му се као Девчић. — Како сте Влаховићу поверили ту ствар? — Рекао сам да ће нам Милковић послати оружје и захтевао да га са•фије, пошто има магацин. — Јесте ли му оекли да сте прими ли новац и да оружје треба чуватп «за случај устанка"? — Нисам, не сећам се. Оружје и вксплозив налазили су се у две куТије. Једну смо отворили.

СТРАНА 3.

Претседавајућн показује оптужсном паклене машине и бомбе нађене у (.ењу и демонтиране. Затим г. Арнерић прелази на испитивање о разговорима Сечка са Р уп чићем. Јесте ли њему спомињали пакле не машнне и рекли да ће он добити Једну машину? — Нисам. — Он је исто исказао. Вн кажете да вам устанак уопште није споменут. — Колико се сећам није... Зашто оада називате ону заклет ву уста:,ком? — Јесте ли Драгићеви пу говорили да сте били на РнЈеци, положилн заклетву и добили оруж— Ннсам. — Јесте ли Сервациа питалн: откуд му толико оружје? Нисам, али ми је то било необично. Сечку стављају пнтања судије г. Куртовић и Филиповић и бранилац г. др. Влаховић. Оптужени каже: — Полагање заклетве ишло је на брзмну... Адвокат г. Нинко Петровић упућу је Сечку питања, која су у вези са одговорношћу г. Петровића брањеннка Добриле, а затим пита Рупчнћев и Драгићевићев бранилац г. Про дановић. Г Арнерић предочава Сечку његов ранији исказ о томе да је он са Ленцем наговорио Добрилу да ступи у везу са емнгрантима, а затим је наговарао Влаховића V истом прав цу. ОПТУЖЕНИ АНТЕ ДОБРИЛА Прелази се на испитивање трећег оптуженог Анта Добриле, који изјав љује да се осећа крив. Добрила вели: Ленац ми је рекао да би било пожељно да неко сарађује са емирацијом. Ја сам га први пут одбио. Био сам протнв средства, којима се емигранти служе, а одбијало ме Је> и то што их Италијани, како сам чуо, помажу. Казао ми је Ленац да би Милковић хтео да ја дођем на Ријеку ради неких његових приватних ствари. И ја сам рекао, на крају крајева, да ћу отићи. Да ли вам је Ленац причао да је положио неку заклетву? — Није. Ја сам пг>ешао са прелаз ном картом, које је гласила на име Карла Личана. Карту ми је донсо Сечка, коме сам неколико дана пре тога дао своју слику... Ја сам пргшао први, а два три минута касниЈе Сечка. Он ме је одвео у -један стан, у коме сам нашао Милковића и )сднбг . в^сокчг господинја, Руковали смо се... — Кога сте видели још? — Једног што нам је отворио вра та. Звао се Мате. (Врата је отворио Поспишил, убица Шлегла. „Високи господин", о коме говори Добрила, био је В;екослав Серваци). Оптужени прича затим како је до шло до полагања заклетве. — Шта је Серваци читао? — Усташку заклетву. Правила нч каква ннсу читали. Сечка је стаЈ 'ао на страни. Серваци ми је показао касније револвер н паклену машину. Затим је говорио о устанку, а ја сам се изјаснио против атентата. Претседавајући испитује оптужсног Добрилу о догађајима после заклетве и о његовом другом одласку на Ријеку. Том приликом Милковић је изјавио — каже Добрила — да ће се они „обрачунати с онима, који не слушају". СЕРВАЦИЕВО ОРУЖЈЕ Оптужени наставља: — Серваци ми је казао да ће послати оружје, које је намењено за устанак, и да ће се ту појавити човек са модрим цветом. Ја са.м га питао: „У каквим сте односима са И-

|талијом?" Он је казао: „То је ствар I наша...." I — Да ли вам је показао нешто? I — Показао ми је паклену машину и рекао да она може да ради ако је навијена. После извесног времена Сечка ме је обавестио да је човек са модрим цветом дошао. Мо лио ме је да тога човека сачека.м. Ја сам то учинио. — Јесте ли га познавали? — Не, био ми је непознат. Прет ставио ми се као Девчић и казао да је онај материјал сакрио у увалн, под камењем. Истога дана, ја сам то саопштио Сечки и Влаховнћу. Даље Добрила прича како је са Влаховићем нашао оружјс, екснлозив и илегалне списе. — Све се ово налазило у две кан те... — вели оптужени. — Јесте ли отворили паклене машине? — Једну смо отворили. Ово Је све пренето у Влаховићев магацин. — Јесте ли Влаховићу говорилч о том? да сте ступили у везу са емигрантнма. — Не, говорио сам да ћемо Сечка н ја прнмити оружје са Ријеке. Нисам рекао ко ће то оружје послаги. 10 заклетви није било речи, а :едном ; сам споменуо да сам добио новац... ; Казао сам да оружје треба чивати „ако до нечега дође..." У на..тазку исггигивзнз, судија г. Куртовић ставља Добрили ггнтања о заклетви. Оптужени одговарз: — Ја нисам знао да полажр,м заклетву. Серваци је читао, веома брзо, а јз га-м понззљго за њим. Можда је у томе тексту б^ла реч „з^к.тињем се".... Ја се не сећам. Он м.н 1е после тота рекао да сам постао тлан „Усташе". Знам да сам крив, али да нисам позван због Милковићевих приватннх ствари, не бих от.ишао. Ја се каЈ 'ем што сам то учинио. Миран сам иначе човек, по природи, а сада испадам терорист. Судија г. Паљић пита Добоилу: — Шта мислите, против кога је онај човек (Поспншил) чувао Сервациев стан? — Свакако против неког нежељеног. Власти италијанеке, свакако. зна ле су чији је то стан и ко се у њему налазн, па ово чување није могло да буде уперено протнз њих. — Јесте ли зна.ти на чему раде ти људи — Паве.тићи, Перчеци и други? ! — Па јесте ли видели да постоји контакт између вас и њих? — Ја нисам намглавао ништа да ] радим... Оружје је лежало месецима. — Осећате ли да сте погрешили тиме што сте хтели да нападнете државу? — Осећам... Окривљеном затим ставља-ју п.чтања г. др. Марокино и бранилзц г. Нинко Петровић. Јесте ли се слагали са радом др. Павелића? — Нисам. Питањима г. др. Влаховића завршено је испитнвање оптуженог Добриле. Претседавајућн г. Арнерић прекида суђење закававши наставпк за сутра, у седам и по часова пре подне. Оптужене бране: Ленца и Влаховића — г. Тома Милосављевић по званичној дужности; Сечку — г. др. Влаховић. Добрилу — г. Нинко Петровић, Драгићевића и Рупчића г. Бора Продановнћ; Јута — г. Пазле Миљаковић по званичноЈ' дужности. Т>ТТТТТТТТТТТТТТТУТТУТТТТТТТТТТТУТТТТ

\ЈТВ ГГ/ТТЦјефтина квалитетнамарка

гумена потпетица

угосл Фабрикат

Зутрос, почели су први радови на зидању палате Београдске берзе — ПАЛАТА БЕОГРАДСКЕ БЕРЗЕ БИЋЕ ЈЕДНА ОД НАЈЛЕПШИХ ГРАЂЕВИНА ПРЕСТОНИЦЕ. —

Архнтеш - Александар Саша М. Кр. Ђорђевић: Пројект Београдске берзе

Несрећа на тркама у Варшавн ВАРШАВА, 22. маја. — (А.А.) На коњским тркама дошло је до великог несрећног случаја. Од 15 коња, коллко је на једној трци учествовало, 7 коња је запало у гужву тако да су два џокеја смрт но рањвна, а више њих теже контузовано. Јутрос, рано, чули су се први пијуци на пустом терену преко пута Университета и Општине. Зидање лепе палате Београдсхе берзе, о коI јој су правили комбинацнје и же[лели тшо брже њено естварење ње! ни оснивачи и генерације привредниика, најзад ће се дефинитивно о1 стварити. ! Палате берза, тих модерних цен! тара привреде и финансија, прави ; су украс великих финансиских ме. тропола у свету. Сваком, чак и ојнима који нио' напушталн своја ме ' ста добро познате и лепе фасаде старог грчког стила берза у Пармзу, Лондону, Бриселу и Њујорку. Наша Београдска берза неће истнна имати тај стерготипни изгл<:д берза, али ће зато бити зидана у најмодерннјем стн.ту н са распоредом, који ће најбоље одговарати стоженом организму берзе. Са лепом зградом Аероклуба, затим новом палато.м Трговннске коморе, Университета, Коларчевог университета и реновиране зграде Београдске општине зграда берзе правиће ј "едан од најлепиних краЈ 'еза ирестонице. На овом месту ће се мање више концентрисати трговачке устаноне, јер одмах до зграде Берзе диже се и зграда Трговинске коморе, у којој ће наћи свој Дом највећи део трговачких организациЈ "а у Београду. Ово место је у близини Народне банке и највећег дела београдских „Биг фајв". Историја подизањ! палате берзе је веома дуга и уско везана са радом саме берзе. Кад су пре неколчко деценија у акромним просторнјама Трговачког удружења у Београду састали се тадањи носиоцн привредног живота мале Србије да прн ступе оснивању Берзе, која ће имзти за задаггак да потпомаже и развија трговину Србије, ма како ла су тих неколико озбиљних поборника за развитак привреае у Србији били оптимисти, нису могли да часлуте перипетије кроз које ће та Берза да сзе пролази, нити да ће имати тако леп развитак. Заснована и подржавана на слабим ногама, чак повремено обустав љајућн рад, Берза се развила до садашњег великог ступња. Пријатељска нега и љубав оснивача је ув'-к пратила Берзу, и ту је поред њемог привреЈДног основа главни узрок ње ног просперитета. Имена многих од ових биће уклесана златним словн-" ма на палати Берзе. После дуже анемије Берза, нарочито после Балканских ратова, оживључе. Углавном се тргује дезизама, док ефектна и продуктна бер за, ако су услови за рад повољнији, ипак остају још са слабим прометом. Ратне године онемогућују рзд, али је зато полет после рата надмашио најсмелија предвиђања. Велика валутна колебања, појава многих нових ефеката, државннх н при ватних на тржишту, оживљавају Берзу н она доживљује своје „Зллт но доба". Тада је по величини трансакцнја и по броју закључака, а нај више по својој великој живости, ли чила на велике берзе Запада. Она доживљава богаћења, и губљења, запањујући великим закључцима, амелим ком"бинацијама, стварањем тзв. берзанских капнтала. Алн се ускоро слнка мења. Истииа

I наша Берза није доживела великн ! црни дан, као што су доживљазале ! берзе на страни, нити серије самзј убистава које су пратили берзански I крах у Њујорк\-. Али игак и она по , степено одражаза све већи пад привредне делатности. Она је била и ' остала, као свуда у свету, барометзр јза привредне ведре дане или нело! годе. Привредна депресија се у свему огледа на њој. И по курсевима и по обртима. И ту би се могла поновити шала из „Лиа": иде линија> на , ниже, ниже и... стално на ниже, све док није криза, како кажу Енглези, | напипала дно. | Очигледно да сада само претсто' јн један велики „Вег ц\рик", јер су привредни страшљивцн већ толмко !изгубили да нм је чар^па на нсзци! ма досадила, и човечанство ће дл се I врати из садашње већ по извесним знацнма натуралне призреде као мсв чаној и ефектној, која једина може да исхрани милијарде људи и нове које надолазе. Огромне трансакциЈ "е за време полета донеле су много прихода Берзи и сума њеног капитала допушта да се праве смеле комбинације за зидања палате. Дуго се претресало у нашој *'авности и крлтовима берзе питање по дизања њезине палате. Прављени су често фантастични планови.. Испочетка дата идеја да се палата Берзе дигне на комплексу имзња око Арбаније, али је та комбинација отпала, јер би за сам откуп земљишта морала се издати огромна су ма новаца. После је једно време сматрана као добра комбинација да се створи једна палата за Берзу на такозваној теразиској тераси, али је и та замењена комбинацијом да се дигне ј "една лепа модерна грађелпна на Краљевом тргу преко пута Университета и Коларчеве задужбнне. Управа Берзе у којој седе еминентни претставници наших привред них и финансискнх кругова донела је пре кратког времена дефинитивну одлуку да се приступи подизању палате. | Желећи да зграда што боље ое. презенуује наш економско-фннанси' ски живот, Упраза ј *е распнсала кон курс за пројекте зграде, на коме су узели учешћа многобројни истакнути наши архитекте. Усвојен је пројекат г. Алекоандра Ђорђевића, по^ што су у њему најбол>е измиренн распоред просторија са спол>ним изгледом и хигијенски.м условима, Сзакако да је момент за зидање изабран повољно, јер данас у доба беспослице треба дати што више ра да и зараде. Зграда ће бити брзо готова, јер је предузеће г. Милоша Савчића и Ацовнћа, које је добмло у рад палату, намера да је сврши још пре рока допуштеног уговором. Тако ће најпосле после неколнко деценија и наша Београдска берза добитн сво.ј дом, а берзијанци долазити под свој кров. Можда још дуго неће да се и ту као и у другим центрима модерних финансија да се сливају милијарде, н за један дли губе и стварају богатства, алц ипак она за нашу берзу значн најважни« ји датум и за нашу пок«ое^С ■тнаисије н трговину знатан напредак. Г.