Правда

БРОЈ 10.252

ПРАВДА,

МАЈ 1833 ГОДИНЕ

СТРАНА 5

Др. Никола Петровић и убица Михаило Мариовић хтели су да продаду сву имовину „Ддрије национал-филма" НА ОСНОВУ МЕНИЦЕ ОД 300.000 ДИНАРА ЛР. ПЕТРОВИТ, ЈЕ ТРЕБАЛО ДА ПРОДА „АДРИЈУ НАЦИОНАЛ-ФИЛМ" И НОВАЦ ПОДЕЛИ СА УБИЦАМА МАРКОВИЋЕМ И МИЉКОВИЋЕМ. —

Током исграге сазнају се многе нове ннтересантне појединости које расвет.-вавају \»рачне послове банде Марковић — Миљковић и адвоката др. Ннколе Петровића. Још пре самога хапшења адвоката др. Петровнћа говорено је о његовим веза.ма са Мнхаилом Марковмћем, али за многе од нуијх се сазнаје тек сада, када је овај адвокат у затвору и када се прогнв њега води опсежна истрага. Једна од најинтересантнијих чињеница која је откривена током истраге је да је др. Никола Петровић постао претседник управног одбора „Адрија национал-филм А. Д." без и једне акције. Како се то догодило? Довео га убица директор Михаило Марковић. Преговарајући о колаборацији „Адрије «ационал-филма", Марковић је бно обећао да ће откупити неуплаћених акција за 400.000 динара н да ће тнм новим капиталом моћи Друштво много боље радитн. Али тада је он поставио услове: тражио је да у управу уђе и др. Никола Петровић. Споразум је био постнгнут. Др. Никола Петровић је постао претседник Друштва, а Марковић директор. Уступке које је тражно добио је, а он ннје своје обећање испунио. И остали чланови управе, они који су ступили заједно са Марковнћем и Петровићем, били су у управи без • акција. Направили су били леп „по-! сао". Нису нншта уложили, па нису имали шта и да изгубе. У случају позитивног биланса они би бнли ту да деле. КАКО СЕ НЕЛЕГАЛНА УПРАВА ДРЖАЛА НА ВЛАСТИ Дошавши тако на управу нелегалро, без акција, ова гројица су се тру |2гил« само да се одрже на власти, не презајући ни од фалсификата. Радили су све на своју руку, не полажући никоме рачуна. Све се одигравало иза леђа г. г. Маринка Живковића и Милутина Игњачевкћа, који су били остали од стране старих чланова упразе да би контролисалн извршење споразума. Али је Марковић са претсединком др. Петровићем вешто нзбегавао извршење споразума. Стварали су тамо, у управи „Адрије национал-филма А. Д.", разне махинације и фалсификате само да би се одржалн на власти. То је ишло тако далеко, да је г. Живковић морао узети записнике, наредити да се скине фирма и престати да се вИше интересује за сваки рад Друштва. Оставши тако сами, они су тек тада почели да раде еве на своју руку. Никоме ни<је било могућно да их контролише, а они су се и даље, противзаконито, држа.ти на управи, ове док Марковић није као убица свога члана управе ухапшен, а после и др. Петровић, као фалсификатор. МАРКОВИЋ ПРОДАЈЕ „СВОЈУ" ИМОВИНУ Вршљајући по Друштву како су хтели, Марковић и Петровић једнога дана су смислили и да продаду последњу имовину „Адрије националфилма А. Д." Дошавши, од некуда, до неке менице од 300.000 динара, коју је суму Друштво дуговало, др. Петровић се посаветовао са Маркови ћем шта да раде са њом и како најбоље да је искористе. И после дужег већања споразумели су се да „Адрији национал-филм" зададу последњи ударац. План је био скројен: продати све што је још преостало и новац поделити. Претседник управног одбора појавио се да стави забрану на друштвену имовину, у коју није био унео нн паре. Када би се све ово лепо свршило, „днректор и „секретар" добили би своју провизију. И, једнога дана, писар адвокатске канцеларнје Николе Петровчћа, Жујовић, појавио се са меницом и ставио забрану. Маса је образована и за стараоца је одређен Никола Миљко°'Ић! „Директор" није протестовао сри су били задовољни. Нека пара имала је да падне и „претседнику и „директору", и „секретару", и писару Жујовићу, који је у послелње време раскошно живео и приметно расипао немилице новац. „Адрија национал-филм А. Д." престала би да живи. А.ти ништз с тим. Нашло би се неко друго „предузеће и . ДР. НИКОЛА ПЕТРОВИЋ И ДРУГОВИ БИЋЕ СУТРА ПРЕДАНИ СУДУ Како ће Одељење кривичне по.тиције Управе града у току дзнашњег дана завршити истрагу против уханшеног др. Николе Петровића. ЖујевиНа, ЈовановиНа и Боторића. го ће они сутра бити предани суду. У току истраге др. Петровић је више пута саслушаван. али је у својим исказима остао доста затворен. Он не признаје ништа за што је стављен у притвор, тзрдећн да није одговоран за дела која је нзвршио његов писар Жујевић. Кад му је прочита« Марковићев исказ о њиховим везама и заједннчким пословима, др. Петровић 4е рекао: — Марковић може да прича шта год хоће. Он је свестан својих злоЧ ^начких дела и сад хоће и мене да Упрт,а као тобоже да сам ја \ чество»ао у његовим послознма. Све је лаж •ито он ка че. Наравно, полчција не може да по-

о::о клони вере овом исказу, јер су истра гом утврђене многе ствари за које ће др. Петровић одговарати пред судом. У све те ствари био је умешан и њег^в писар ЖујевићКолико је истрага могла до сада да утврди, ухапшени Жујевнћ бно је умешан у сва дела за која се др. Пегровић опгужле, али, засебно од тога, по.тицнја је добила још неко.тико пријава против Жујевића, који се свуда претстављао као адвокзт и на тај начин обмањивао. На свом саслушању, Жујевић јепри знао нзвесна дела, али покушава да бацн кривнцу на др. Петровића, тврдећи да је радио по његовом наређењу. Истрага ће се проширити и верује се да ће се открнти још многа дела која је он нзвршио. ПРЕТРЕС У СТАНУ ДР. ПЕТРОВИЋА Данас пре подне г. Анђел Бреговљанин, шеф истражне службе кривич ке полицнје, извршио је поновни претрес канцеларије и стана др. Николе Петровића. О томе шта је пронађено у канцеларнји у Кнез Михаиловој улици 33 полиција неће да да никаква обавештења због даље истраге.

Исто тако се држи у тајности и штасигурне гаранције. Недостаје је пронађено у његовом стану у Кнез - Михаиловој улици 19. Поподнс, око пет часова, др. Пе-

Др. Никола Петровић тровић и остали ухапшени понова су саслушани, а затим је извршено суочење између убице Михаило Марковића и др. Николе Петровића.

Шта

се у Сколљу зка о шчинцу МаркооиЈју

НОВЕ ПОЈЕДИНОСТИ О ЊЕГОВОМ БАВЉЕЊУ ИЗ КОЈИХ СЕ ЈАСНО ВИДЕ ЊЕГОВЕ „ПОШТЕНЕ' НАМЕРЕ ПРИ ОТВАРАЊУ КРЕДИТА. — ЈЕДНА ЊЕГОВА ПРИЈЛТЕЉИЦА КОЈУ БИ У ИНТЕРЕСУ ИСТРАГЕ ТРЕБА ЛО ПРОНАЋИ. о::о СКОПЉЕ, 22 маја. — (Изв. „Правди"). — Пре неколико дана изнели смо неколико занимљивих појединости о Марковићевом бављењу у Скоплу >'. Из њих се донекле дало видети да је овај шеф „кабинета за убијање" и овде покушавао да разграна своје „иослове". Додуше, нема доказа да је убијао, али је вршио злочине друге врсте: подваљивао, узимао лажне менице, под видом „пословних интереда" . наводио људе са којима је долазио у додир на непралике. с?их врста. и т. д. Бизти ,! сопствен&к „Позоришне касине" у Скопљу г. Милорад Петковић познавао је такође злочинца Марковића у време када је, као директор Савезне кредитне банке, био овде. Своје везе са „госпоаином директором", које је одржавао у заблуди, г. Петкозић је платио доста скупо. Он ми је испричао ово: — Када сам држао „Позоришну кзсину" Марковић је често долазио код мене са једном дебелом странкињом, која му је била прнјатељица. Ова странкиња је била запослена као домаћица код г. Хола, тадањег хотелијера у „Бристолу" и звала се Хелена Портоза. Марковић је са њом стално говорио на неком страном језику. На моја питања о Хелени Марковић ми је рекао да је то његова пријатељица, која има доста пара и коју би требало искористити. Меие то није више занимало и ја сам престао да даље распитујем. Марковић, међутим, почео је да ме свакодневно наговара да му помогнем да паре ове странкиње дограби. Он ми је, наиме, нудио „посао". Хелена располаже са прек<? 200.000 динара, па нека закупи „Позоришну касину" за свој рачун, говорио ми је Марковић. — Ничега ту страшног нема. Ти ћеш добити ле<пе паре за предају каване њој, а ја лепу провнзију. И сзе ће бити у реду, говорио мн је Марковић. Ттета би било некорнстити овакву прилику. Наравно, ја сам ову понуду одбио. Али, Марковић је и даље наваљивао и свакодневно ми једно те исто понављао. Говорио ми је да сам луд што не користим овако повољну прилику. Мени је у то време радња ншла добро и ја нисам ни помишљао да кавану предајем другоме. Тачз сам и остао упоран према Марковићевом наваљивању. А данас, после све га што се десило, задовољан сам што сам избегао примање ове његопонуде. Јер, ко зна, шта би • се могло десити да сам узео Хеленине паре. Можда се Марковнћ не би зсдовољио само провизијом... — А шта је даље било са том Хеленом? упитао сам. — Не знам тачно! Али, она је жива. Виђалн оу је људи у Београду. Њене везе са Марковићем, изгледл ми, нису прекидане. Али, то не знам поуздано. Било би, сматрам, добро проверити то. На моје питање да ли је са Марковићем имао још каквих веза г. Петковић ми је нспричао и озо: — Као директор Савезне банке Марковић је продавао банчине акције. Долазећн свакодневно код мене, навео ме је да и сам купим 86 комада ових акција. Платио сам нх по 316 динара од комада. Марко&ић ми је говорио да Банка даје добру дивнденду и да ћу, ако купим 100 комада. постати члан управног ^ одбора. Мислећи да се радн о озбиљном послу, ја сам и куповао акцнјг. Међутнм, доцније сам дознао да Марковић ове акције куповао врло и друго. Али, за то треба да пружи

Јевтнно, а поменуту цену Је произвољно утврдио. Истовремено, када сам од Савезне банке затражио да ми за прве купоне исплати дизиденду — отуда ми је одговорено да се акције не исплаћују. Банка је би ла у ликвидацији и ми који смо купили њене акције имали смо да се помиримо са губитком новца. Још чувам тих 86 акција, за које сам дао 27.176 динара. Али нисам само ја ов^ко насео са акиијама Савезне банке, коју је заступао злнковац Марковић. У Скопљу има пуно таквих људи. Марковић је ове акције наметао свакоме је од ове Банке тражно кредит, завршио је своју причу о скупом пријатељству са Марковићем, г. Пет ковић. ИНТЕРЕС САВЕЗНЕ БАНКЕ И МАР КОВИЋЕВЕ ВЕЗЕ СА ИНОСТРАНСТВОМ Један угледни скопски грађанин, који је своје познанство са Марковићем такође скупо платио, испричао ми је свој случај: — Са још једним пријатељем ја сам потписао меницу на 26.000 динара неком Димитрију Мајсторовићу При есконту код Савезне банке по овој меници је Мајсторовнћ примио око 20.000 динара у готову. Међу-« тим, после годину и по дана лгжања ове меннце — ми потписници смо по њој морали платити Савезној бан ци око 40.000 динара. Као што видите, интерес је био обилат. То нам је била добра лекција и више нисмо же лели да се обраћамо Марковићу за кредит. Толнко Вам само могу рећи о том злочинцу, завршио је овај гра ђанин. Интересантан собом — овај случај намеће једну кратку дигреснју. Добро би било утврдити да ли је Марковић одређнвао по свом нахођењу интерес, нли је Савезна креаит на банка сама толико одређивала? Ако је Банка, онда... Препреден и огрезао у неваљалствима, злочинац Марковић је н у Скопљу ковао мрачне планове за упропашћивање људи. Под сигурном маском директора банке, он је цано ноћно измишљао „послове" на к*>је су наседали лаковерни и поштечи људи. Окретан, упуНен добро у „за нат", он је са лакоћом налазио начине да „зарадн" и свој раснпнички живот несметано продужује. Случај који ми је испричао г. Панче Зого јевић, власник „Пнвнице Дунђерски" у Скопљу н бивши члан управног одбора филијале Савезне банке, на чијем је челу стајао Марковнћ, један је нови докуменат о тим лакле ним плановима, које је овај злико вац, заклоњен за титулу банкарског директора, несметано нспредао... — У време када је Марковић Сио директор овдашње филијале Сн«езне кредитне банке, ја сам био члан њеног управног одбора, причао ми је г. Богојевнћ. У Марковића спочегка нисам нншта сумњао, нитн сам имао за то разлога. Он је био вешт глумац и пред нама којн смо били у пословним везама са њим нзгледао безазлено јагње. Али, ваљда, »ато што му злочиначка крв није далл ми ра, он је иочео н са нама да поку шава „експерименте". Испрнчаћ* Вам само мој случај... Једнога дана мн је Марковић рекао како му је потребна једна меница на ЗО.Ооо дннара. Ступио је, каже, у везу са неком чешком фнрмом, која ће му дати у продају писаће машине, бицикле, неке лампе, аутомобиле

ненађен. — ГТа роба од чешке фнрме коју заступате, писаће машине, аутомоби ли, бицикли и друго што сте пого днлн са директором Марковићем. — Пбјма ја о томе немам, нити сам ја агент неке чешке фирме. Са Марковићем такве разговоре у опште нисам водио, одговорио ми је овај, изненађен оним што га питам. Било ми је одмах јаоно да сам преварен. Г. Богдановићу, који се умешао у разговор, објаснио сам све и рекао му како сам Марковићу дао меницу на 30.000 динара. „Преварио те! Варалица је Маркозић", рекао ми је г. Богдаонвић, саветујући ми да одмах идем и узмем меницу натраг. Отишао сам Марковићу, испри чао му сусрет са непознатим и затражио меницу натраг. „Баш си луд. Агент фирме није хтео да ти каже о пословима ништа. То је његова професионална тајна. Није требало да га питаш", одговорио ми је Марковић н понова почео да ме убеђује како је ствар озбиљна а моје узнемн равање неооновано. Слаткоречив и окретан какав је био — и овог пута уе успео да ме убеди и ја сам отишао умирен. Међутим, после два три да на дознао сам да Марковић тражи пасош за иностранство и да не постоји никаква погодба између њега и неке чешке фирме. Овога пута ви ше није било сумње да сам преварен. Са потписником на мојој мекици г. Воштињаром отишао сам да силом узмем од Марковића меницу. Ту з<*ма ло није дошло до туче. Марковић је претио да ће позвати полицију у помоћ, тврдећи да меница није ту. Ми смо ствар испричали полицији. И тек на њену интервенцију — Марковић је у Управи града морао да нам врати меницу. Био је озлојеђен на мене и при изласку из полиције ми је рекао: — Ја сам мислио да си ти трговац и да се разумеш у пословима. А ти си у ствари прост сељак и ниси за сзбиљне подухвате. На томе се ова ствар свршила. Ма да су ми људи саветовали — ја нисам хтео да тужим Марковића. И не знам шта да Вам више кажем о том злочинцу, завршио је г. када сам приметио оно исто лице | Богојевић своје исказе. Да Вам се које ми је Марковић претставно каој жалим кахо мн је продао 100 акшма агента „чешке фирме". Непознати је Савезне банке по цени од 316 динаседео са г. Богдановићем и разго-! Р а п0 к омаду, било бн бесхорисно. варао чисто српски. Пришао сам им ' 31.600 динара, које сам дао за њих и ј а | одавно сам лрежалио. Прежалио сам — Када ће нам доћи остале ства-ј сам и ДРУ ге штете на које ме је ова| ри? улитао сам тада непозкатог. I з-™к°ваа навео. Отишло )е то за — Кзкве ствари? Не разумем шта! вечна времена...

му још 30.000 динара, па ме молн да му дам једну меницу на ту суму. У накнаду за то — Марковнћ ми је обећао заједничко учешће у послу и заради. Нисам сумњао ништа, поготову не када ми је прочитао некакву тобож оригиналну преписку са овом фирмом. Да би ме што боље уверио, Марковић ми је пружао све нове и нове доказе о повољним изгледима за овај посао. После 5—6 дана, када сам дошао у Марковиће канцеларију, затекао сам га у разговору са једним непознатнм човеком. Једна нова писаћа машина марке „Адлер" стајала је на његовом столу. Поздравивши се са мном Марковић је са непознатим ушао у другу собу, и мени рекао да га прн чекам. Разговарали су тамо дуже, па су се вратили. Непознати је изишао, а Марковић ми је тада рекао да је то агент фирме са којом води преговоре о нашем послу. „Донео је и једну писаћу машину „на углед", рекао је Марковић, показујући ми нов „Адлер" на столу. Агент му је, каже, обећао да ће остале ствари ускоро доћи. Ово сам ја узео у својој наивности као нови доказ да меница коју сам већ био дао Марко вићу и коју су ми потписали СтоЈан Воштињар и Стефан Џикић, такође чланови управе ове банке, није узалуд дата. Зар сам гогао претпоставити да ме директор банке, чијег сам управног одбора члан вара на овакав начин! Али, мало затим, увидео сам сву своју наивност и заблуде у односу према Марковићу. Из банке, после овог разговора са Марковићем, отишао сам у хотел „Краљ", који је тада држао г. Владан Богдановић, и сам тада члан нашег управ ног одбора. Тамо сам се изненадио,

ме питате, одговорио ми Је

оваЈ из- 1 о':о—

Љуб. М. Добричанин

Убица Мнљковић откривен у Биоковским Планинама?

СПЛИТ, 22 мај. — (Н. изв. „Правди"). — Данас су надлежне властн примиле из Омиша ову телефонску вест: Синоћ се чуло да се у планинамз крај Биокова крнје ибииа Никола Миљковић. Чим се за ово сазнало, настала је велика узбуна међу станов ништвом и олмах су алармирани сви жандармериски одреди који се налазе у блнзини. Јутрос је потврђена вест да се Миљковић заиста крије у планинама крај Биокова. Неки чобани и сељаци видели су у шуми једног човека сасвим обраелог у браду, по коме се видело да је странац. Он је хтео да купи млека и хлеба. Опис овог непознатог човека потпуно се слаже са описом разбојника Николе Миљковића. Јутрос је у планину, у којој се налази овај непознати човек, пошла чета жзндарма, која неуморно трага за Миљковићем. Верује се да ће овај човек још у току данашњег да на или ноћас пасти у руке жандармерији. ЗБОГ ВЕЗЕ СА УБИЦОМ МИХАИЛОМ МАРКОВИЋЕМ БАНКАРСКИ ЧИНОВНИК Г. ЛУДВИГ ЛЕВЕНЗОН ОТПУШТЕН ИЗ СЛУЖБЕ Отнуштање нз службе г. Лудзига Левензона који је био вице директор у једној ,банци изазвало д велику сензацију међу београдслим банкарима. Г. Левензон отпуштен |е моментано, после хапшења пустоло ва и убице Михаила Марковића. Он јс, како се сада сазнаје, нзгубио службу зато што је у једном послу посредовао између Михаила Марко вића и Драгише Стефановића. Наиме, убицу Марковића је довео у вс зу г. Левензон са Драгишом Стефановића. којн је Марковићу продао акције Космајске кредитне банке из Младеновца, и за тај посаи примио хонорар од 30.000 динара. Кахо, међутим, по правилима банче у којој је г. Левензон био на служби ни један чиновннк не сме да обавља никакве приватне банкарске послове, то је управни одбор тг банке одлучио да се г. Левенз н од мах отпусти из службе.

И ТЕРЕЗА МАРКОВИЋ БИЋЕ ПРЕДАНА СУДУ Иако истрага по злочину извршеном над трговцем Ђорђем Станковићем није завршена, јер није ухваћен други убица Никола Миљковић, који би могао дати важне податке о злочиначкој банди Михаила Марковића, полнцнја је ипак успела да донекле утврди да је и Тереза Марковић знала за Станковићезо убиство. Она истнна упорно одбија сваху сум њу од себе, тврдећи да се није мешала у послове свога мужа, Михаила Марковића, што, међутим, није та чно. Чести састанци Николе Миљковића и њеног мужа морали су јој уливати сумњу у исправност њихових послова, а, затим, изгледа да је и она присуствовала некима од тих састанака. Тереза Марковић је свакако мора ла знати откуда је била она крв у канцеларији њеног мужа, у Жоржа Клемансоа улици, а затим ко је ту крв опрао са пода и кожне фотеље на којој је Станковнћ убијен. Она тврди да о томе нема појма, и тобо же не зна ко је прао под. Али када би и то било истина, онда како Терези Марковић није пао у очи неста нак великог тепиха из кзнцелариЈе њеног мужа и два ћебета, у којима је био леш Станковићев увнјен. Она ће, кад истрага буде окончана. заједно са њеним мужем, убнцом Марковићем, бити предата суду. ▼ттттттт*»™т*тт»тт*тттттттттттттттг? Мост на Дунгву БУКУРЕШТ, 22. маја. — (А. А.) На телефонски познв министра нно страних послова г. Тнтулеска, Јутрос је отпутовао у Женеву румунски ми ннстар саобраћаја г. Мнрто. Листови тврде да ће се г. Мирто састати у Женевн са југословенским министром саобраћаја, са којим ће у присуству мннистара г. г. Јевгића и Титулеска дискутовати како финансијска тако и техничка питања у вези са грађењем моста на Дунаву. Лист „Кувентул" тврдн да пуг г. Мнрта треба довести у везу искључиво са тешкоћама техничке природе које су искрсле у овом пнтању.

иннниинииииинм ииир шштт дДОН ХОЗЕ МОХИКА најпопуларннји певач данашњнце трнумфује у својој најновијоЈ' креацији АЛАХОВ ЗАКОН - ЉУБАВ ЛЕПОГ ШЕИКА Певајући шест днвних песама од којих ће .М1 8ЕРЕМАТА' остатн у вепнтој успоменн Београђана. 57416 СЛЕДШ ПРОГРАМ КОД КОЛАРЦД