Правда, 03. 07. 1933., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА Т ДИНАР

БРОЈ 10.293

Огласи се примаЈу у адмииистравиЈи ВлаЈковићсва 8. Чековни рачун код Поштанске Штсаионнце бр. 53.220. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ 25.551.

БЕОГРДД, ПОНЕДЕЉНИК, 3 ЈУЛ 1933 Г.

Уредништво: ВлаЈковнћева 8. Месечна претплата за нашу земљу 20 дин., за нностранство 50 дии. ТЕЛЕФОНИ РЕДАКЦИЈЕ: 25.555, 25.552, 25.556, 25.558, 25.553, 25.554. — Руиописн се не враћаЈу.

Г0ВИНА XXIX

Георгиос Кондилис

У последњим грчким дога-1 невоосноване Народне одбране, а у-

Кајима, који су се развијали филмском брзином, једну од главних улога н.рао је неоспорно генерал Георгичс Кондилис, шеф национално-радикалне странке. Војник, револуционар и политичар, генерал Кондилис, допринео је огромно победн опозицноног блокл на мартовским изборима. Што је диктатура генерала Пластираса про пала одмах у почетку, главна је заслуга г. Кондилиса, уз ко га је била цела аруга армиЈа у Лариси и већина нижих и виших официра треће армије у Солуну и четврте армије у у Кавали. Овај чланак написао је специјално ва „Правду" г. В. Месолонгитис, директор дневног листа „Македоника Неа" који је посетио Београд у новембру прошле године приликом отварања грчке покретне издожбе и написао тада низ одушевл>ених чланака о Југославији. Г. В. Месолонгитис ратни је друг г енерала Кондилиса, његов лични пријатељ н један од првака националнорадикалне странке. Генерал Георгиос Кондилис је дауас опет јунак дана у Грчкој. Бла1о рарећи својој хладној храбрости, своме иккуству и утицају успео је да смрви, пре три месеца, још један бунт и да спасе, ситуацију. И заиста, да се г. Кондилис није б марта нашао у Солуну, трећи армијски корпус пришао би цео диктаторском атентату г. Пластираса. Јер већина нижих официра треће армије која је била ва поштовање народне воље, испољеце тако свечано тек неколико часова пре тога, да је у Солуну у слободи генерал Кондклис, који спрема напад на бунтовнике, запретила је вишим и највишим својим официрима да ће их похапсити ако не буду мирни. Скривајући се у првим часовима објаве пронунциамента и успевши брзо да се споразуме са официрима у Солуну, који су остали верни уставу, генерал Кондилис је отишао 6 марта поподне под романтичним околностима у Ларису и ставио се на чело тамошњег дру гог армиског корпуса. Генерал Пластирас је провео највећи део времена своје кратке диктаторске власти на телефону, споразумевајући се са приврженицима у Солуну за хапшење г. Кондилиса. Је дан од главних разлога што је г. Пластирас напустио власт и побегао била је чињенииа да г. Кондилис ни је ухваћен и да је он организовао угушивање превратничког покрета. Ко је Георгиос Кондилис? Он је творац самога себе. Човек, који је од простог војника постао генерал, један од најбољих вођа. Родно му је место. Врусно, једно селанце у крше вима Аграфа. Детињство је провео у Трикали, не стигавши да заврши гимназију, отишао је као добровољац у несрећни рат од 1897, и после остао у во.јсци. Постао је подофицир. Живот његов у пешадијским пуковима типичан је и потсећа у не чем на живот некадањих витезова. Кад би био расположен, а онда му се то није ретко дешавало, извла' чио би из корица свој мач, мач подофицира, и имао више двобоја од којих му је остало неколико ожиља ка и који га, са извесном несталги јом, потсећају на горчину прве мла дости. Било је онда време почетка борбе у Македонији. Многи грчки официри и подофицири били су тада на челу мањих чета у оној мученмччој земљи коју су бугарски крволочници заливали грчком крвљу. Г. Кондилис није могао да изостане. Он је био један од најагилнијих и најславнијих четничких војвода. После, по објави турског устава, када су се чете повукле, г. Кондилис, прерушен, нашао се као учитељ у Источној Тракији. Радио Је опет као народни апостол, служећи се више пиштољем а мање пером Балкански рат затекао је г. Кондилиса као погпоручника. Борио се јупачки у ратовима против Турске и Бугарске и добио две звездиие на ратном пољу. Затим, 1914 године, у борби за Епир, заблистао је његов војнички гениј, када је са незнатним п неорганизован-им онагама растерао организовану многобројнију арбанску војску, којом су командовали холандски официри и када! је заузео Корч\-. Код Сиве Стене када су 1916 Родине Бугари заузели Источну Македонију, као кома«дант утврђења, сласао је част грчког оружја. Код Ровмне дао је праи доказ вредности

БОРБА СЕ ЈОШ ВОДИ

брзо после тога нзазвао је дивљење учврстио поверење савезника у грч ку војску. Свака стопа грчке Македоннје та1, за време опигтег налета н победа, и свака стопа Малоазијских висоравни у оној крајњој епопеји што се завршила трагедијом, говор о његовој слави. Био је већ пуковник. Године 1920. после неповољног исхода избора по г. Веннзелоса, за мало што није убијен од стране раздражеких роја.тистичких војника. Мо рао је да побегне у Цариград. Кад с>' -се прилике нешто утишале, писао шефу ге«ералштаба нудећи се да ратује макар као' и прост војмик. Није добио никакав одговор. После отступања са Сангариа прелвидео је грчки пораз, писао чланке, викао, бориоо се, али није предупредио трагедију августа 1922 године. У реоргаиизованој и понова створвној маричкој војсци године 1923 5ио је на челу Крићанске дивизије. Вест о закључењу мира у Лозани затекла је његову дивизиј-у у часу укрцавања на бродове у Елефтерама. Његова дивизија имала је налог да се пробнје кроз Дарданелски теснац. Није прошло дуго времена, а огроман по снази и сатански по плану контрареволуционарни покрет Леонардопулоса-Гаргалидоса, загрозио је да сруши све и да изазове страш но крвопролиће. Са једним пуком пешадије и мало топова растерао је у теонацу Нароса пред Солуном читаве дивизије, и за неколико часова нашао се у Катерону, пред Атином, где је потукао и посекао другу руку покрета која је од Пелопонеза грозила престоници. Тада је добио назив „Гром". За овом ојајном војничком каркјером, настаје скромна политичка каријера Георгија Кбндилиса. Морал честитост 14>изиају му пријатељи непријатељи. Довољно је да напоменемо чињеницу да, обукавши понова војничку униформу августа 1926 године и оборившн за једну ноћ Пан галосову диктатуру, не само да није задржао власт него је распустио и своју странтсу да не би поцепао републиканске редове, н као претседник владе спрове^ поштене и мир не изборе, који су добили надимак „енглески избори". Распустио је, борећи се лично, републиканске батал>оне који су били постали нека врста јаннчара. Вршећи у међувремену једну за другом дужности министра војног и хгинистра унутрашњих послова, био је пример вредног и мудрог министра. Године 1928, ооновавши понова сзоју национално-радикалну странку, ступио је у коалицију са либералима, у чијој је влади имао два министра својих прнпадннка. Разишавши се са г. Веннзелосом, изишао је сам на изборе у септембру 1932 године и добио седам посланика. На изборима од 5 марта ове године изи шао је у коалицији са популнстичком странком и странком слободњака г. Метаксаса, и добио десетак мандата, а оам је изабран, са огром ном већином, у своме завичају, Трикали. Дахле, после улоге коју је одиграо за угушивање комично-трагично-диктаторског покрета од 6 марта генерал Кондилис претставља главну тачку тежишта, морални и динамични ослонац стања. Г. Кондилис је од оних које Карлајл назива народннм вођима. Самоук, он има високо образовање, бавећи се нарочито проучавањем историје. Од.тичан је писац, ватрен и убедљив говорник. Са таквом прошлоигћ\\ Георгиос Кондилис има широку будућност. Он је човек јучерашњице и данашњице, али је и човек сутрашњице за Грчтсу. На крају треба да истакнем још и то да генерал Кондилис гаји нарочиту љубав према јутословенском на роду, чијнм се вр.тинама и у рату и у миру диви и велича их. У једноЈ његовој историји, још необјављеној, о Европском рату на Балкану, посвећене су читаве стране српском херојству. В. Месолонгитнс

Г. Рузвелт остаје упорно проткз стабилизације, до краја?

■■■■ — ЈЕДАН ДАН БЕЗ И ЈЕДНОГ ЧЛАНА НА ЛОНДОНСКОЈ К ОНФЕРЕНЦИЈИ. —

— ДАЉИ РАЗВОЈ ДОГАЂАЈА НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ВИДЕЋЕ СЕ ДО ПОНЕДЕЉНИКА. —

ЛОНДОН, 2. — (Б. нзв. „Правди"). — Тек за понедељник очекује се од гопор претседннка г. Рузвелта на формулу држава златних валута и Енглеске о стабилизацији валута. Гео лошки музеј био је јуче и данас пот пуно напуштен. Г. Макдоналд Је отпутовао у Чекерс, а остали шефовн делегациЈа су се вратилн на конти нент да би ступнлн у вез> са своЈим владама. Према последњим вестнма

21^23 Професор Рајмонд МолеЈ из Вашингтона г. Рузвелт и даље упорно одбиЈа стабилизациЈу и сваку меру коЈа би била у супротностн са тежњама прошнрења кредита, помоћу кога он хоће да успостави благо стање у Америци. Он Је Једино за сарадњу емисионих банака за спречава ње пренаглих скокова у валутарним курсевима. о:; о

ПРЕОКРЕТ: Г. РУЗВЕЛТ ПРОТИВ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ ЛОНДОН, 2. Јула. — (А.А.) — У круговима америчке делегациЈе се нзЈављује Да Је изјава претсеДника г. Рузвелта, у коЈоЈ одбацуЈе предлог за стабилизирање новца од стра не Држава са златним важењем дата преко г. Хела и то у његовом своЈству министра иностраних послова а не шефа америчке ДелегациЈе на СветскоЈ привредноЈ конференциЈи, што потврћуЈе гледнпгге да питање о стабилизаииЈи новца не спада у делокруг делегациЈе СЈедињених Амернчких Држава на СветскоЈ привредноЈ конференциЈи. СВЕ ЗАВИСИ ОД АМЕРИКЕ ЊУ ЈОРК, 2. Јула. — (А.А.) — Њу Јоршка „Хералд ТрибЈун" пишући СветскоЈ привредноЈ конференциЈи каже поред осталог слеДеће: ,Вашингтонска влада тако Је мане врисала у Лондону да је сада тамо заузела одлучуЈућу снтуацију Јер све остале државе отворено изЈављуЈу да успех или неуспех Светске привредне конференциЈе Једино и искљу чиво зависи од Америке. Ако се прет седник г. Рузвелт изЈасни против хн тне стабилизацнЈе новиа, та његова оДлука биће Једна од наЈдрамапгчни јих одлука коЈе су донесене поеле Хуверовог мораториума". ОДГОВОР Г. РУЗВЕЛТА ВАШИНГТОН, 2. Јула. — (А.А.) Одговор претседника г. Рузвелта на нацрт резолуциЈе о стабилизациЈи новца достављен Је зашпересованим владама пре«о њихових претставника у Лондону. У америчким круговима се сматра да резолуциЈа о стабилизациЈн треба да буде посебног састава за америчку владу да би Је она могла прн хватити. Г. МолеЈ и у току Данашњег дана био Је у сталном контакту са претседником г. Рузвелтом.

Видећемо да ли ће он променнти ми шљење у Лондону. У ствари, судбина КонференциЈе зависи скоро искључиво, од сада, од држања Енглеске прсма монетар ном проблему. Да ли ће се британска влада придружити погледима Ен глеске банке која сматра да треОа привући у Лондон капитале изван интереса трговине и енглеског кре-

Промене у вођству »Хајмвера БЕЧ, 2. — (Б. изв. „Правди"). Као што је познато, воћ салцбуршког ХаЈматсшуца г. др. Хибер, бив ши одборник, отступио Је, пошто, како он изЈављуЈе, не може да се сложн са политиком владе и полити ком кнеза Штаренберга. Солцбуршки Хајматсшуц изабрао Је Једногласно г. Штаренберга за земаљског вођа за Салцбург, место г. др. Хибера. Судбина Конференције зависи од држања Енглеске о::о (СПЕЦИЈАЛНО ЗА „ПРАВДУ" НАПИСАО ЛИСЈЕН РОМЈЕ) о: Ма да изгледа да се напор Лон-1 довол>ство празнећи боце доброг ви донске конференције троши у много на; мало по мало, присталице врлнбројним дебатама које немају тесне не падају у искушење да пређу у со

везе једна с другом, ипак изнад све га тога доминира монетарни проблем. Г. Макдоналд је узалуд мислио и изјавио да би омогућио Конференцн ји да живи, да се може без великих незгода одбацити пројект о монетар ном примирју н поћи даље, нн један посматрач здравог разума не мисли да Конференција има шанса да постигне користан резу.тгат ако главне нације не постигну известан облик сагласности у погледу за^едничке оријентације њихове монетарнс политике. То се најбоље видело код питања жита. Изгледало је да је већ закључен савез између претставника маља које извозе жито. Али нови пад долара, променивши брутално ситуацмју на америчком тржишту це реалија, учинио је одмах да закљу^ чење савеза постане немогућно. Продужење монетарне неизвесности нема само за последицу да обе лежи једним карактером нестабилно сти одлуке економоког реда којетра жи Конференција, па чак и студије које врше техничке комисије. Ова монетарна неизвесност, самим тнм што је у неку руку посвећена отво* реном немогућношћу Конференције да јој нађе лек, врши постепено деморализаторски уплив на дух ч делегата, који су у почетку, изгледа, били везани за принципе интернационалног асанирања. На Конференци,јн изгледа као у једном трезвењач ком салону, где се проповеда апстиненција, док у суседној соби веселн младићн бучно изражавају саоје за

Г. Жорж Боне пред одлазак из Лон дона разговара са Једннм чланом франиуске делегаиије дита и, према томе, консолидова! и гаранције сгабилитета фунте сгерлинга? Илн ће британска влада попустити двоструком притиску енглсских индустријалаца и домнниона, који би хте.ти понова девалорнзовати фунту. стерлинга,. из страха да пад долара не фаворизује америчку конкуренцију? Водећн енглески круговн су несум њиво Јако подвојени у томе погледу и веома збуњени. Верозатно" ;е да ће Енглеска, као и увек, потражити једно мешовнто решење, ко^е јој се прво укаже најподеснијим... Ако Енглези осгану неодлучни, би ће паметно одложити КонферснциЈУ до јессни: тада ће авангура долара амерички експерименат моћи бши оцењеки по добЈСјеним резултатима, а не по садаџ1њем блефу. Г. РУЗВЕЛТОВИ КОМПРОМИСИ ВАШИНГТОН, 2. Јула. — (А.А.) Са меродавног места се изјављуЈе Да се претседник г. Рузвелт, иако Је одбио предлог резолуције новца ко Ји су поднеле државе са златним ва жењем, неће противити мерама коЈе бн предузеле централне банке у циљу ограничења флуктуациЈа Девизе. Г. РУЗВЕЛТ ОДБИЈА СТАБИЛИЗАЦИЈУ ЛОНДОН, 2. јула. — (А.А.) — Прет седннк г. Рузвелт доставио је данас шефу амернчке делегациЈе г. Хелу да одбија преДлог држава са златним важењем за стабилизациЈу новца, нагласивши да тај предлог одбија у форми у каквоЈ је саДа изложен. Г. Хел ће у понедељннк изложити америчку полнтнку у погледу стабилизације. АМЕРИЧКО МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА НЕЋЕ СЕ МЕШАТИ У ИНТЕРВЕНЦИЈУ ФЕДЕРАЛНЕ БАНКЕ ПАРИЗ, 2 Јул. — (А. А ). — Према последњим вестнма нз ЊуЈорка, изгледа да Је претседник г. Рузвелт нзјавио, а према пнсању некнх амернч кнх листова, који су обнчно врло до бро обавештени, да ће интервенцнја америчке Резервне федералне банке, ако до ње уопипе дође, бнтн потпуприватног карактера н да аме-

бу у којој се забавља. Бог зна да ли ће они који претендуцу да се забављај-у монетарном неизвесношћу извући из тога профит, док се Американцима и свима који праве спекулације на паду монета буде свидело да остану у томе стању. Сваког дана, Америка нам шаље више или мање тенденциозне вести о враћању просперитета, којс мора да јој донесе пад долара. И, сваког дана, један добро организо вани хор објављује да та или та мо нета, која је још везана за злато, на прнмер холандска форинта или шва-јцарски франак, неће дуго чека> ти да се такође одвоји од злата. За неколико дана, сва радозналост Конференције оријентисаће се према поступцима н речима професора Молеја; иитимног саветника претседника Рузвелта, кога је овај послед њи сада делегирао за Лондон, дг тамо изнесе његова најновија глсдишта. Г. Молеј, који је недавно предавао на Университету Колумбија, у Њујорку, постао је, и поред своје релативне младостИ, шеф „Клу ба мозгова" и главнн инспнратор но ве америчке политике. До сада, њс. гове идеуе нису ни наклоњене Једној заједничксцј и солидарној акци |ји рззних народа за асанирање свет ске економије. Он радо изјављује да ситуација треба да буде решена унутрашњости сваке државе примсном аутономних средстава и тражењем једне независне равнотеже. Он не веруџе у оживљење међународне — размене добара на ранијим базама... ричко мнннстарство фннанснја недо