Правда, 03. 07. 1933., стр. 2

СТРАНА 2

ПРАВДА, з ЈУЛ 1033 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.293

у томе погледу ништа предузетн, тако да ће банка нматн да сносн све гу бнтке којн могу настатн услед подизан>а нлн пада курса долара. Под оваквим условима. операиија Федералне резервне банке мораће да буде врло обазрива и ограннчена, а према томе без великог утицаја на даљи курс долара. ОДЛУЧАН СТАВ ДРЖАВА „ЗЛАТНОГ БЛОКА" у поглед\' одбране националних ј девиза. ПАРИЗ, 2 јул. — (А. А.). — Јавља ј\ из Лондона да се у тамошњнм до бро обавештеннм круговима тврдн да су претоавниии држава које желе да и даље одрже златно важење одлјчнлн да бране своје националне Левнзе у уској међусобној сарадњн и да су у том погледу већ пре узете потребне мере. У том смнслу известио је Швајцар ску телеграфску агенцнју њен лондолски допнсник, којн је обично врло добро обавештен. Г. РУЗВЕЛТ ШАЉЕ У ЕВРОПУ ФИНАНСИСКОГ МАГНАТА Г. БАРУХА ПАРИЗ, 2 јул. — (А. А.). — Према последњим вестима из Вашннгтона, претседннк г. Рузвелт одлучио је да пошаље у Европу свога фннанснског стручњака и магната г. Баруха. Г. Барух, од кога је амернчка делегаиија у Лондону до сада добијала свс лотребне нструкције, отпутоваће прво за Енглеску, одакле ће 15 овог месеца отпутовати за Француску, где Не изгледа остати за време целог свог боравка у Европи. Додуше, сам г. Барух изјављује да његов пут у Европу нема везе са Светском привгедном конференцијом и да н*».а намеру да нде у Лондон.

Несрећа експедиције при спуштању у Амстердаму ЕКООКЕАНСКИ ЛЕТ ИТАЛИЈАНСКЕ АВИОНСКЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ - У ИТАЛИЈИ СЕ ЖИВО 11РАТИ ЛЕТ ЕКСПЕДИЦИЈЕ. —

ПРЕД КОНГРЕС Ј. Р. С. Д. Говор министра тзбору у

г. др. Нојића Крагујевцу

— ЗБОРУ ЈЕ ПРИСУСТВОВАО И МИНИСТАР ИНОСТРАНИХ ПОСЛО ВА Г. Б. ЈЕВТИЋ. —

Пиквидирање сукоба Енглесне н Совјета — Енглески инжењерн пуштени на слободу. ЛОНДђН, 2. — (Б. изв. „Правдн"). — Забрана увоза руске робе у Енгле ску укинута је оДлуком крунског са вета, који је јуче бно хитно сазван под претседништвом краља Ђорђа. Укидање забране ступа на снагу онога дана када у Москви осуђени енглески инжењери напусте границе Совјетске Русије. Према вестима из Москве то се већ Догоднло.

Генерал г. Балбо, вођ нталианске ваздухопловне ескаДриле са својим штабо.м, очекује последње метеоролошке извештаје пред старт

Пред занључење југосповенско-грчког трговннског уговора — По предлогу грчке делегацнје, размена добара до закључења редовног трговинског уговора вршиће се по клаузули: сто за сто. —

АТИНА, 2. јул. — (Н. изв. „Правди"). — Прегсвори којн се воде између делегације Грчке републике и Краљевине Југославије у Атини о закључењу новог трговинског уговора приводе се већ крају. По свему нзгледа да ће се брзо постнћи сагласност између делегација Републике Грчке и делегацмје наше државе н да ће угсвор битн потпнсан у току следеће недеље. Приликом прегозора делегати Грч ке републике захтевали су на основу извештаја њнхсвих нндустриских и трговачких организаиија да извоз робе и продуката буде сто од сго, тојест колико се увсзи да се толико и извози, мотнвишући то да ранијих 35°/« није било дозољно. У току дискусије између грчке н наше делегације грчка делегацнја је предложила 55*/« од чега би наши трговцн приликом увоза могли да приме 45!/» уготову. Делегација наше државе није се могла сложитн <;а овим предлогом грчке делегације већ је предложила 45 в /о. Поред тога, нашн делегати су тражили да Грчка купује жито од наше државе. Пошто је Грчка до сада већниом набављала жито у другнм државама и плаћала у готову, нашн де легати учинили су Грчкој један врло повољан предлог, тојест да Грчка за набавке жита из наше државе илаћа 70 # /» у готовом новцу, а 30 -, ч у боновима. Исто тако, дискутовано је о питању ревизије трговннског уговора, чији је рок истекао јуче, 1 Јула. Предложено је ла се овај уговор продужи. Како је престанком важности трговниског уговсра настало једно неугозорно стање, грчки делегати су тражили да се од сада, до потгтаса новог трговинског уговора, размена добара нзмеђу ове две земље вршн, у смислу решења грчког министоа народне привреде, сто за сто, тојест колико наша држава увезе робе у К*рчку толико и да извезе. 05« делегације изразиле су жељу Ј*а ово привремено неуговорно стабуле што краћег вска и да се регуларни трговински уговор закљу чи тто пре. Д. П.

РИМ, 2. — (Б. изв. „Правди"). Вест о лету итаднанске ваздухоплов не ескадриле, нарочито о прблетању Алпа, изазвало је одушевљење у јавностн. Листови истичу Да је то првн случаЈ у нсторији авиациЈе да једна тако многобројна авионска ескадрила са успехом савлађуЈе тешкоће масива Алпа. До Америке има још Две опасне етапе и то између Енглеске и Ирске, где стално влада магла и ^уж обале Лабрадора, где је магла тако густа да ће пилотн битн упућенн само на своју интуицију код орнентжгања. Првог дана лета прелетено Је 1400 километара. У 25 азиона налази се свега 160 лица од којих десет официра за преглед мотора и техничких постројења леге само до Исланда. Прилкном Јучерашњег спуштања код Амстердама десила се прва тежа несрећа н пала Је прва жртва ове експедиинје. Хндроавион капетана Балвини спустио се гако незгодно на воду да се преврнуо и Једно крило му Је отпало. Капетан Балвини, пилот поручннк Новала и раднотелеграфиста Дориа су само лак ше рањени. Један механнчар осгло је неповређен, док је други механичар Севинтобеле погинуо. * АМСТЕРДАМ, 2. Јула. Ескадрнла генерала г. Балбоа наставнђе данас у 5 часова лет ако атмосферске прилике буду повољне. ЕКСПЕДИЦИЈА ОДЛАЖЕ ЛЕТ? АМСТЕРДАМ, 2. Јула. — (А. А.) Накнадно се Јавља да Је „С 55", ига-

лиЈански хидроавион коме се данас десила незгода, испрва летео великом брзином, али да се нагло спустио на водену површину тако да Је одмах потонуо. Један моторнн чамац спасао је четнри лица из хидроавиона, а холанд ска Телеграфска АгенциЈа Дознаје да пето лице, које се налазило на палуби хпдроавиона, није спасено. Услед овог инцидеита круже гласови да ће ескадрила италијанских авиона одложити лет преко Атлантнка. ОДЈЕК НЕСРЕЋЕ У ИТАЛИЈИ РИМ, 2. Јула. — (А. А.) — Првн део пута ескадриле генерала г. Балбоа пређен Је по лепом времену, али је лет нзнад Алпа био врло деликатан због велике магле. Инцидент који се десио приликом спуштања ескадриле необично Је бол но одјекнуо у целој Италији. НОВЕ ПОЈЕДИНОСТИ АМСТЕРДАМ, 2. Јула. — (А. А.) У тренутку спуштања флотиле игалијанскнх хидроавиона један хидроавион се преврнуо* Три авијатичара су тешко рањени, а четврти Је нестао. После извесног времена оваЈ нестали авијатнчар извучен • Је жив и здрав из воде. Мајор г. Балдини добио Је потрес у мозгу. Авион коме се десила несрећа Је уништен, али ће га заменитн резервни авион, тако да ће флотила италиЈанских авиона наставнтн данас лет.

КрагуЈевац, 2. Данас је у Крагујевцу одржана кон ференција Ј. р. с- Д., кбја је, због доласка велнког броја учесника претворена у збор. Збору су од миннјстара присуствовали министар иној страних послова г. Богољуб Јевтић јк министар без портфеља г. др. Дра [гутин Којић. Збор је отворио министар г. Којић, који је том приликом одржао говор у коме је између осталог реI као: ! — Вама су свима, браћо, добро познате тешке привредне прилике, Јер их највише и подносите, у коЈима иео свет, па следствено и наша земља сада живи. Велики Светски рат материЈално је разорио ненакнадиве милијардите економске |вредности и морално и политички јпотпуно преврнуо прилике у којима је свет раниЈе живео. Душевно ста ње целога света на свима континен тнма поремећено је и преврнуто та |ко да и не личи на оно што Је пре Великог рата било; поЈмови полити ке и морала готово су потпуно промењени, те се укратко може рећи да су и ствари и људи и људски поЈмови поготову потпуно претумбани. У материјалном погледу тако можете да утврдите чуда невиђена: да оне земље коЈе имају пајвнше злата и сребра, немају хлеба, нити могућности да милионе својнх глад ннх грађана исхране; да оне земље коЈе су, као Русија пре рата имале наЈвише и злата и хлеба, немају данас ни злата ни хлеба; да земље ко Је су пре рата имале премало радних руку, т. Ј. нису имале довољно радника за своЈу велику привредну радиност, данас имају милионе незапослених и гладних радннка; да државе коЈе су пре рата биле наЈве ћи купии и потрошачн сељачкнх про извода и највећи продавци и произвођачи индустријских производа, данас нису ни купци, ни продавци, ни потрошачи, ни произвођачи у оноЈ мери у коЈоЈ су то раније бнли. Наша земља, браћо, ниЈе високо острво од кога су се таласи светс ког економски и политички пореме ћеног мора могли потпуно да одбију. Али благодарећи богатству на шег поднебља и нашег подземља и старању нашег Великог Владаоца (опшги бурни поклнин: „Жнвео Краљ!") ми смо ипак светску економску и политичку крнзу наЈмање осетили и осећамо.

Припреме за дочек Брнтансне средоземне флоте на Јадрану — Телеграм главног команданта флоте адмирала сер Вилиама Фишера. —

СПЛИТ, 2. Идуће недеље у југословенске воде стиже главни део британске средоземне флоте да посети пристаниш га на даЛматинској обали. Око 30 ратних бродова, не рачунајући помоКне јединице, стићи ће око 15 овог месеца на наш Јадран и тако об новити и ове године посету британ скнх ескадра, које су постале стари познаницн југословенских пристаниш та. У Сплиту, где ће главни командант сер Вилиам Вордсфорд Фишер стићи на броду „Краљица Јелисаве та" спрсма се дочек, а исто тако и у Дубровнику. где ће вице адмирал г. Бекхауа стићи на броду „Ривени". Адмнрал сер Фишер упутио је са Малте београдском „Саутслав Хералд" следећи телеграм: „Молим вас захвалите Југословен ским далматинским пристаништима на њиховој израженој добродошли цн, која, као што знамо из прошлог искуства, увек дочекују радосно бро дове Његовог Величанства, а коју ,ми тако ценимо". Бан приморске бановине дао је „Хералду" следећу изјзву: „Дозволите ми да изразим нашу најтоплнју добродошлицу и ове године као и увек официрима и морнарима британске марине, а нарочи то главном команданту адмиралу сер Вилиаму Фишеру, који нам указује част својом посетом Сплиту". Ма да Је глгвни командант. како „Хералд" сазнаЈе, нарочито замолио да се добродошлица која се указује британским бродовима ограничи на уобичајену измену куртоазије, ипак ће југословенска пристаништа показати своје пријатељство и расположење према британским морнарима, добродошлииу која ће бити пишс спонтана него формална.

Ираљица н Краљевићи на Бледу

ЉУБЉАНА, 2 јул. — Јуче изјутра у 7.30 часова приопео је у Љубљану дворски воз, којим је, са легозања на мору, доп>товала, на путу за Блед, Њено Величанство Краљица са Престолонаследником Петром н Краљевићима Томиславом и Андрејом. На главној станици' Краљевскт Породицу дочекали с\ г дивизијскн генерал г. Цукавац, помоћник Бана гдр. Пиркмајер и директор Обласне железничке дирекције г. Цугмус са особљем. После неколико \отоута задржавања воз је наставио ка Лешћу где је стигао у 9 часова, одакле је Њено Ве.тичанство Кралуица са Краљевићима и пратњом продужила аутомобилом ка Бледу. На железничкој ста ници у Лешћу и поред пута, куда је ауто Њеног Велнчанства Краљице пролазио. сакупило се јшоштво света који је топло поздрављао внсоке госте. ▼▼▼»▼▼ТГТТТТТТТТТПГТТТТТТГТТТТТТГТТТТ Мнннстар војсне генепал г. Стојановнћ у Нраљеву КРАЉЕВО, 1 јул. — (П. изв. „Пра вди"). — Јуче у седам часова ујутру допутовао је у Краљево миннетар војске и морнариие генерал г. Драгољуб Стојановић. Министар г. Сто јановић допутовао је без пратње са лонским колима, која су била прикачена за кохшозицију путничког оо за Београд — Рашка — Скопље. Одмах по изласку из воза, министар се одвезао у овдашњн Ваздухопловно — технички завод, где му је реферисао о стању завода управ ник потпуковник г. Филиповић. Затим је министар г. Стојановић разгледао фабрику аероплана, и послс тога се одвезао у Врњачку Бању аутомобилом, одакле се вратио поподне у Краљево са женом и децом, који су се у Врњцима налазили на лечењу. Синоћ у десет часова генерал г. Стојановић је отпутовао из Краљеаа за Београд.

Кад Је авет светске гладн и неза« послености запретила нашој земљи, онда Је богатство нашег народног тла ту авет одагнала, Јер у свету нема гно.НжЈе н плодније њиве но што Је нашз Југословенска њнра.

Министар г. др. Којић Потребно Је знати и то, браћо, да се све та раниЈа зла у отежаним еко номским и финансиЈским прилнкама у којима се наша земља услед опште светске ситуације сада налази нису могла и не могу решавати старим политичкнм методама и реиептима. Услед тога Је и дошло до политичких новачења, која ипак не значе прекид са оним што Је било добро из наше народне прошлости, већ само са оним рђавим а све у Једној тежњи: да се нађу нови мелеми новим народним ранама, нови лекови за нове послератне болести и невоље. Сав је наш проблем — проблем и питање наше администрациЈе. Она чије добра, јер се доста грешило а мало имало времена да се она поправи и начинн добро.м; јер тек једну деценију живимо новим државним животом и то у најтежим свет■:ким приликама. Али кад удруженим снагама и добрим новим методама будемо изградили нову и добру државну управу, изградићемо потпуно н вечито Јаку државну зграду. На крају свога говора г. др. Драгутин Којић је био бурно поздрављен од присутних. После трга го$орили су бивит народнн посланик, г. Александар Обрадовић -и народди посланик г. Веља Марковић, па је за тим збор ззкључен.

Растурање католичког центрума Центрумаши прелазе у хнтлеровсне редове БЕРЛИН, 2 јул. — (А. А.) — Већања у вођству центрумашке странке Још нису коначно завршена, али се може сматрати да је у начелу већ одобрено распуштање странке, с тиме да посланицн, односно одборници ове странке у поједнним претставничккм телима, имаЈу да ступе као ванредни члановн у хитлеровске посланичке (односно одборничке) клубове тих претставништава. Хришћанско-социЈална народна организациЈа, коЈа се у неку руку може сматрати као неки протестантски пандан центрумашкоЈ странци, већ Је одлучила своЈе распуштање. Открнвене малверзацнје са бноскопским картама у „Мјузин-холу" у Загребу ЗАГРЕБ, 1. јул. 'Н. Ш. изв„Правди"). — У Загребу се већ роодавно говорило о преварама и мал всрзацијама коЈе сј ' чињене у овдашњем биоскопу „Музик-хол", којима Је држава оштећена за велику суму новца. О овоме је неколико пута била анонимно обавеш, нз и овдашња финансиска контролд. Тк >дило се да власниин биоскопа Адалберт и Ела Бенчип употребљаваЈу биоскоп ске карте по неколико п\'та, да бн избегли плаћање таксе. Међутим, кад год су органи Финанснске контроле присуствовали код уласка на претсгаве, нису могли приметити иикакве неправнлности. У међувремену, 30 јула прошле године н 18 маја ове године, власницн биоскопа су ухваћени у вршењу неправилности и због тога су платили новчане казне. Трећег пута најзад се ушло у траг малверзацијама. То је било 23 јуна ове годнне. Тога дана један студент је пријавио г. Манојлу Мишевићу, инспекто ру овдашње Финзнсиске контроле, да су му људи ко^и су стајали на улазу у биоскоп узели целу карту. Ре хао је осим тога. да му купон уопште нису далн. Инспектор г. Мншевић је одмах сутрадан организовао замку. Са два органа финансијске контроле, два детектива и са поменутим студентом, он је отншао у био скоп „Мјузмк-хол". Сви су се обукли у цивнлна одела да би на тај начнн лакше открили неисправностн. Једаи орган фннансијске контроле к.\'

пио је карту и пошао у салу. На улазу у салу 1едан човек, који ?е цепао карте, узео је његову карту и пустио га у салу без купона. То се исго десило и са другим чиновником. Као сведоци ово су посматрали оба детектива и г. Мишевић. Одмах после тога, они су изврши ли личнн претрес над намештеником који је иепао карте.и том приликом иашли велики број читазих карата. Г. Мишевић је исто тако извршио претрес благајне, где су нађена два блока улазница приватног издањаод по 15 и 13 динара. На улазннцама др жавног издања није било ни броја ни серије, а исто тако ни датума, ни жига. Утврђено је да су карте упо требљаване по неколико пута и да су власницн на тај нзчин избегавали плаћање државне и општннске таксе. Мисли се да су на тај начин власници „Мјузик-хола" раднли пуне две биоскопске сезоне и да је држава за то време оиггећена за суму од 600.000 дкнара. Заплењено су из^азнице по 15, 10 и 8 динара. Овдашња финансијска контрола по ђела је поводом овог случаја енергнчну истрагу, а исто тако истрагу води и градска општина. ко»а је такође овим ма.1верзацијама оштеће на.

Повратак нвшкх авкатнчара из Бугарске

Јутрос, у шест и по часова. допутсвали су > Београд наши авиатичари, који су били залутали у магли и морали да се спусте на бугарску територију. Као што је познато, екипа од три војна авиона са два официра, три подо"фицира и једним механнчарем коену ла је из Мостара за Земун. Услед рђавог времена, кише и магле, млади вазд.\хопловци изгубнли сл- орнентацију и стиглн до бугарске гра нице. Ту су, међутнм. моралн да се спусте, јер нм је нестало бензина. На жалост, они су се спустили на бугарској територији. После многих формалностн нашим ваздухопловцима је одобрек повратвк у Југославнју. Апарати сЈ демонтнранн и стиће ће накнадно У пратњи једног од подофицира, који је остао још у Бугарској. Авиатичари су синоћ кренули нз Софнје и стнгли јутрос у Београд. Данас, у два часа поподне, онн су наставили пут за свој гарннзон Мостар .