Правда, 03. 07. 1933., стр. 3
БРОЈ 10.293
ПРАВДА, 8 ЈУЛ 1333 годита
СТРАНА 3
ПРАВО ЛИЦЕ НЕМАЧКОГ СОЦИАЛИЗМА -««. :а"мв,г" - —»•
СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПАРТИЈА И РАДНИЧКИ СИНДИКАТИ У СЛУЖБИ НЕМАЧКОГА ЗМА И МИЛИТАРИЗМА. —
ИМГ1ЕРИЈАЛИ
НЕМАЧКИ С°Ш«АЛИСТИЧКИ' ПОКРЕТ ПОСЛЕ РАТА. - СЛОМ КА11ИТАЛИСТИЧКО-ЈУНКЕРСКЕ НЕМАЧКЕ И СОЦИ ЈАЛ ИСТИ. — НЕМАЧКИ СОЦИЈАЛИСТИ НА ВЛАСТИ. СОЦИЈАЛИСТИ И и ДЕМОКРАТИЈА" У НЕМАЧКОЈ — СОЦИЈАЛИСТИ И КПМУНИГТИ нрмдитЈ НАЦИОНАЛНИ СОЦИЈАЛИЗАМ КАО ПЛОД ПОГРЕШНЕ ПОЛИТИКЕ СОЦИ ЈАЛ^
- КАТАСТРОФА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГА И КОМУНИСТИЧКОГ\ ПОКРЕТА
У НЕМАЧКОЈ.
— ПРЕД ЛИКВИДАЦИЈУ II И III ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ И ЊИХОВОГА ЛАЖНОГ ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗМЛ — СОЦИЈАЛИСГИЧКИ ПОКРЕТ °У НЕМАЧКОЈ ПРЕ РАТА —
Молерни социјалистичзси покрет у Немачкој појав-о се, к*ао што се зна, селамдесетих голина прошлога века. Као почетак тога покрета сматра се оснивање Општега немачкога ралничкога савеза ол стране Фердинанла Ласала. Тај покрет се, иако је био подел>ен у лве противничке фракције (ајзенаховце и ласалијанце), почео олмах бујмо развијатн н нагло напредоватм. У Немачкој је, после немачко-француаоога рата (1871), на стала ера једнога пигантскога капиталисгичкога развитка, индустрискога цветања и подизања животних услова пролетаријата. Али, поред ових веома повољних економских погодаба, постојале с> т и знатно повол> не политичке при.тике да се у Немачкој подигне и развнје соција.тистички покрет. Ту пре евега ваља поменлти изборно право које је и рад ницмма омогућавало да дођу до израза у претставничким телима немачке државе. Тако је немзчки пролетаријат, већ приликом избора за први немачки Рајхстаг (1871) дао соци јализму 102.000 гласова. Тај број се на изборима од 1874 повећао на 352.000 гласова. Према раније двојици посланика, сада је у немачком Рајхстату, било четири посланика ко ји с>' заступали социјалистички про грам. У то време још није било дошло до уједињења између ајзенаховаца н ласалијотаца. А.ти су радничке масе тражиле ово уједињење, и оно је постнгнуто 1874 у Готи. Тада је прихзаћем тзкозвани Готски прогрлм који је био једна демократскореформнстичко-пацифистичка смеша. Две године после тога, на изборима за Рајхстаг од 1878 немачки социјалисти су добили пола ми.таона гласова и 13 мандата. Али са овим број ним снажењем соција.тистичкога покр&та расли су и прогони партиских вођа, редактора и агитатора докле партија није најзад — после два атентата на цара Вил>ема ГТрзог ставл>ена под из\зегни закон ( Закон против социјалиста који је донео кнез Бизмарк.) Међутим, ови прогони нису били у стању да униште социјалистичку партију. Она се реорганизовала на нелегалној основици и стицала из дана у дан нове приста.тице. На изборнма од 1887 она је добила 763.000 гласова, на изборима од 1890 1,427.128 гласова. У то доба пао је са власти и кнез Бизмарк, па заједно са њим и Закон против социјзлиста. 1891 партија је на конгресу у Ерфурту прнхватила нов програм, такоззанн Ерфуртски програм, којн је саставио Карл Кауцки. Тај програм је у свом теоретском делу био марксистички, али је у свом практич ном делу био демократско-реформистички — као и Готски програм. У Ерфуртском програму биле су предвиђене све мере које партија има при мењивати у епохи мирнога друштвенога раззитка, али нису биле предвиђене никакзе мере којима ће партија пристуттити у моментима друштвеиих потреса. Идеја рево.туције била је из овота програма потпуно избачена. Али, и насутгрот овом теоретском рефоркизму који је провејавао кроз њен протрам, ипак је тај први пери од историје немачке социјалистичке партије (период од оснивања Општега немачкога радничкога савеза па до Ерфуртскога програма) био њен. може се рећи, херојски период. Иако у теорити реформистичка. њена поли тика у пракси била је револуционар на. У том периоду је социјалистичка партнја избацила на површину читав низ великих и пожртвованих бораца као пгто су, например, бити Август Бебел, Виљем Лнпкнехт и други. Међутим, сасвим друкчији карактер добила је немачка социјалистччка партија од г деведесетих годкна прошлога века.'Тада је она ушла у онај период свога развитка који је, најзад, довео до 4 августа 1914 и свега онога што је са тим кобним датумом везано. У том периоду је немачка социјалнстичка партија истина теоретски марширала под заставом марксизма коју је носио Карл Кауцки, а.ти је њена пракса била сасвим реформистичка и опортунистичка. У доба сзога стварања, немачка социјалистичка партија се држала марксизма као једне а.тгебарске формчле, а.ти јој је сада марксизам слу жио само као теоретски метод помоћу кога се прилагођавала национално-катгиталистичкој држави која је ма глави носила пр\'ски шлем. Капитализам је непрекидно рево.туциониСао економск\-* основицу националноГа живота. Немачка је стално повећавала своју војску. Буржоазија је све своје политичке позиције предавала феудалној монархији, али се утолико енергичније, под заштитом мнлитаристичко-полицискога апара-
та, учвршћивала у својим економским позицнјама. Победоносни капитализам, милитаризам постав.т>ен на капнталистичку основицу, политичка реакшгја која се рађала из срашћнвања феудалне н капнталистичке кла се, револуционисање економскога >лн вота, као и потлуно отсуство револуционарних метода и градиција у политичком животу — све су то дакле биле ооновне лнније раззитка у Немачкој од деведесетих година про шлога века. У тој епохн целоклттна делатност немачке социјалистичке партије сводила се на буђ<гње радничких маса помоћу једне љтанске борбе за непосредне потребе, на стварање ве.тиких организација, на повећавање бројних снага, на развитак штампе, на освајање свију приступачннх позиција, на њихово иекоришћавање, прошнривање и удубл>ивање. У том времену је, например, цео немачки синдикалнн покрет био непосредно наслоњен на развитак национа.тне ишг>'стрије и прилагођен успеенма ове индустрије на домаћој и светској пијаци где је вршио контролу над ценама снровина и фабриката. Политнчке организације које су биле прнлагођене изборном праву хва тале су корена у варошким и сеоским општинама. Немачка социјалистичка партија је већ у то доба имала једну огромну бирократску чијерархију, на хнљаде п.таћених партиских чиновника н функционера, четирн милнона гласача, 91 партискн лист и 65 штампарија. Безмало у свима местима је имала евоје властите домове и локале. У банкама су лежале њене дебеле паре. Разуме се да је овај бирократскн апарат у синдикалном покрегу бно још кудикамо већи н гломазнијн. То је неоспорно претстављало један гигантски рад. али рад кој« је практично био сав прожет духом посибнлизма и опортунизма. После рата је овај огромни партиско-бнрократски апарат још већма умножен појачан. Тада с>', поред легиона партиских и синдикалних чиновника, почели партију притискивати и иногобројни државни чиновдици који су у њу, нз каркјеристичких побуда, по
ЖИВОТ АУСТРИСКЕ ЦАРИЦЕ ЈЕЛИСАВЕТЕ Рудолф и Мери Вечера познавали су се свега два и по месеца пре трагедије — ЦАРИЦА ПОСЛЕ РУДОЛФОВЕ СМРТИ ИСТРАЖУЈЕ ЊЕГОВУ ПРОШЛОСТ. —
о:: о—
— ШТА Г1РИЧА РУДОЛФОВ ИНТИМАН ПРИЈАТЕЉ ГРОФ ХОЈОС. —
39
врвели. У току овога периода свога жнвота, немачкој соцнјалистичкој партији се више пута пружала прилика да револуционарним медотима сруши сметње које јој стоје на путу ј и освоји противничке позиције, ал»! је она, због својих многобројннх по везаних интереса са буржоазијом, увек морала да око ових смепм обилази или да им се прилагођава. У тој пракси је марксизам, као метол мншљења, био драгоцеио оруђе њене по.тигнчке орнјентације Алн он није могао да нзменн њен посибилнстички и опортунистички карактер. У погледу праксе, немачка социјалистичка партија била је у свему иден тична, и стајала је на истом по.титичком нивоу, са свима другим опор тлнистичким радничким партијама које нису имале марксистнчки програм као она. Једиом речи, немачка социјалнстнчка партија је теоретски стајала по-д заставом маркснзма, и марксизам у њој није био ништа ни случајно ни безначајно. А.ти бнло би сасвим неосзновано када би се у овој њеној званичној идеологији тражио њен реБолуционарнн кграктер. Идеологија је веома важан фактор политике, али није меродаван. Идеологија није темељ по.титике него само служи по.титици. Немачкој социјалистичкој партији је марксистичка идеоло гија само сл>'жила да њоме покрије своју опортунистичку праксу. Теоретичар немачке социјалистичке парти је Карл Кауцки баш је гиме и стекао велики глас што је, помоћл' марк систичке теорије, дијалектички измирио противуречност између реформе и револ>ције. Али при томе је Карл Кауцкн само једно заборавио, наиме: да је дијалектика исторнскога развитка нешто много важннје него дијалектика теоретскога мишљења. Марксизам се, ако се схвати по свом стварном духу и бићу, ннпошто не може довести у сагласност са капитализмом нити прилагодити капиталистичком друштвеном систему. Марксизам је нетација капитализма, — марксизам, као теорија и пракса радничкога покрета, у другој форми не постоји нити може постојати. Живота Милојковић
Царнца је већ н пре трагичног д01 ађаја у Мајерлннгу много патнла због свога сина, она је видела да је Рудолф несрећан и да ће му се лесити нека крупна непријатност I зу или права трагедија. Али после тра ' гедијс у Мајерлингу, царичине патње су се још повећале. Она је у првнм тренуцима потпуно сачувала своју присебност и би ла јелина на бечком двору која је умела да се снађе. Али то Је било само иривремено. Убрзо је читав вал болова снашао царицу и она је у момеитима помишљала ла ће је ти болотерати до лудила.
није слутила да је цар пружио Рудолфу непосредан повод да одузме ссби живот, претећи му и узимајућн му часну реч да ће са баронесом Мери Вечером прекинути сваку ве-
Да лн ће житна рђа нанети и ове године велкне штете пшеници РУМА, 2 јул. — После прошлогодишње рђаве летине, коју су проузроковале разне елементарне непогоде, овогодишња жетва очекивана је са великом надом, нарочито у погледу пшенице, која претставља један од најважнијих продуката овог краја. Као што >је познато, Срез рум скн важи као један од најплоднијих срезова у Срему, у коме се, нарочнто велике површкне, засејавају пшеницом, те годишња производња износи више десетина хиљада вагона. Ове године, на највеће задовољство народа, пшеница је понела као ретко када и очекивала се необично бо гата жетва. Но, баш анда када је те жак и напоран рад сељака требало да буде крунисан успехом и ускоро да падне толико жуђени и очекивани сноп, појавила се пшенична рђа, која прети да и ове године, као прошле, упропасти летину. Колико се до сада могло констато вати, рђа се појавила на више места, и то на раннм пшеницама. Скоро истовремено је.примећеио да од рђе прети опасност читавим селима и општннама, само негде у мањој, а негде у већој мери. Постоји опасност да се рђа врло брзо проширп и на цео остали срез и у том с.туча ју усевима би била нанета врло велика штета, тим пре што се услед длтотрајних киша и хладног времена задржало и успорило цветање пшенице, тако да се она сада налази местимично у цвету, а местимично у млеку. У случају да пљускови кише и даље потрају опасност ће бити још већа, јер су сувишна влага и то плота главни услови за развијање ове пшеничне болести. Интересантно |је напоменути да ни ове године, као ни прошле када је пшенична рђа на нела велике штете Румском срезу, рђа није нашкодила пшеници такозваној „пролифик", али су површине засејане овом врстом шпеиице ове године врло мале. Појава пшеннчне рђе, од ко)е је у опасности целокупна жетва многих општина Румског среза, проузро ковала је у народу, а нарочито по селима највећу забринутост. Збогто га овдашњи земљорадник очекуЈе са великом стрепњом даље кретање ове пшеничне болести. И. Г.
Одлазан мланова пиротсне Хришћансне заједннце на Охридсно Језеро ПИРОТ, 2. јула. — (П. С. изв. „Правди"). — Данас по подне, после молепствија у овдашњој Старој цркви, са литнјом на челу, образована је поворка чланица и чланова Пиротске хришћанске заједнице, који су се пријавили за пут до манастира Св. Наума. Поворка је отишла на железничку станицу и возом отпутовала за Скопље и Охрид. Ове покло ннке воде г. Љубомнр Антић, свештеник, и г. Димитрије Тошић, пешадиски капетан у пензији. Њих ће у Охриду дочекати охридски епископ г. др. Николај Велимировић и одвешће их у Манастир Св. Наум да заједно прославе Св. Ћирила и Методија, а потом ће разгледати и оста ле знаменитости у Охриду и околини. Савезно стрељачно удружење у Руми
РУМА, 2. јула. — (И. Г. изв. „Прав ди"). — Савезно стрељачко удружење у Руми понова је наставило свој рад. Иницмјагивом неколицине углвдних румскик грађана, сазвана >је скупштина, којој је — поред старих чланова — присуствовао велики број грађана којн су се сада угсисали у чланство. На смупштиии је срески начелннк г. Јаван Дотлић говорио о циљу овог удружења. Затнм је изабрана управа. За прегседника г. Јован Дотлић, срески начелник; з« потпретседника г. др. Душан Петровић, лекар; за секретара г. Влада Николајевић; за благајника г. Радован Стрика, општински благајник; у управни одбор су ушли и г.г. Марко Гудурић, капетан; Алфред Кинг; Никола Кнежевић; др. Никола Јанчо; Јосип Дајч; Десадер Шлезингер; Матија Флеш; Данило Печник; Максим Погповнћ; Душан Остојић н Дратиша Милеуонић. На др\-штвеном стре-тинпу је одржано неколико успелих гађања. Иста клн су се: г. В.тада Николајевић од сто могућих гађа 90; г. поручник Жизановић 80, г. поручник М. Псхповић 70 и г. Драгиша Милеуснић 66 кругова.
ДВА И ПО МЕСЕЦА ПОЗНАНСТВА
Кронпринц Рудолф Јелисавета је себи пребацивала много што шта. Она је после смрти свога сина увидела да је могла чешћс да интервенише у Рудолфову корист код цара и бар донекле је могла да учини нешто да се Рудолфово нссносни и тешки положај на двору ублажи. Али — она је то сада себи пребацивала с доста претеривања она је пропустила да „заштити" свога сина пред оцем... СТРАШНА ПИТАЊА Мучена тим тешким боловнма, гри жом савешћу, Јелнсавета је сада себн постављала безброј питања и осећала је, да као мајка мора на сва та питања да нађе јасан одговор. Али да на та страшна питања одговори, није јој било лако и она је доцније тврдила да се никада није осећала блнже лудило него баш тих дана. Како се све то догодило? питала се царица безброј пута. Зар је Рудолф морао умрети? Зар је морао баш сам себе да уништи? Зар није било руке која га је могла спастн? Зар Рудолф није имао пријатеља, саветника, ини тимуса, помагача у невољи? Зар није било уха које би га као човека саслушало? Можда је ипак по стојао неки излаз из грозног лавиринта, у који је Рудолф запао? Рудолф је свакако постато жртва дворских обзира и извештаченог морала на двору, који он није могао да трпи. Мучена овим питањима, царица по кушава да реконструише цео Рудол фов живот, да га види у потпуностн, као човека. Она се сећа Рудолфовог детињства, његове радости и среће, несташлука, па и послушности према родитељима, вредноћи и истрајности у учењу. Све то показивало јој Је да је Рудолф у младости био здра во и потпуно нормално развијено дете, које има све услове да постане прави, цео човек. РУДОЛФОВА КОРЕСПОНДЕНЦИЈА Царица је сада још једном прегле дала сву Рудолфову кореспонденцију, која се налазила у њеним рукама. Безброј писама, цедуљица и карата дочарале су јој још већи хаос него што је раније био. Сада је царица тек била збуњена и није умела да се снађе. Из писама је, између редова, сада чнтала јасније и много више него раније. Многе ствари постојале су сада јасне., многе загонетке су одгонетнуте. И после свега тога, Јелисавета је дошла до закључка да један човек другога тако мало познаје. Мајка не зна скоро ништа о своме сину, син не познаје мајку. Она је увидела да свога сина није ни приближно позна вала. Његова права душа тек сада се показала у својој јасноћи. Јелисавета је очајавала тих дана. Док се двор спремао за погреб несрећног Рудолфа, она се бавила најмрачнијим мислима. Ко зна није ли у то време и сама помишљала на самоубиство. Ко је крив за Рудолфов трагичан крај, за њеогово самоубиство? Знала је царица добро, да је Рудолф_ и сам био доста крив за то, али је бн-
Шта зна гроф Хојос, Рудолфов интиман пријатељ, о Рудолфовој вези са баронесом Мери Вечером и да ли је он знао шта се припрема? Да ли је гроф Хојос, после трагедије, казао целу нстину цару? Јелисавета хоће све да сазна, пред њом, као мајком не сме бити никакви тајни у вези са трагедијом њеног сина. Колико дуго је познавао Рудолф баронесу? Гроф Хојос се одмах одазвао царнчином позиву, знајући зашто га она зове. Био је искрен и све је испричао што је знао. Од дана када су се Рудолф и Мери упознали и толико страсно заволсли, па до трагедије у Мајерлингу, прошло је свега 78 дана, нешто више од два и по месеца. Кронпринц је баронесу упознао 5 новембра 1888. Она га је свега пет пута посетила у бечком двору. Баронесу је до двора увек довезао Рудолфов љубимац Братфнш, фијакериста. Пред капијом двора дочекивао је баронесу Рудолфов собар Лошек, који је уводио кроз двориште до Рудолфових одаја. Како је баронес^на мајка допуштала да Мери одлази у двор на љубавне састанке са Рудслфом? Мери је у љубави постала лукава и одважна. Она је нашла стотину изговора да за извесно време оде из родитељског дома. Стара бароница Вечера није ни слутила да је њена млађа кћи постала пријатељица аустриског наследника престола. Једног вечера породица Вечера се спремала за одлазак у оперу. Мери је била решена да не оде са својим у оперу већ да се састане са Рудолфом. Она је пре одласка толико дуго прала косу, да је задоцнила. Мајка н старија сестра нису хтеле да је чекају и отишле су без ње у оперу. Кад је чула да су кочије са мајком и сестром отишле, она је поквашену косу повезала марамом и истрчала на улицу. Иза угла већ је чекао верни Братфиш са кронпринчевим фијакером... СПОРАЗУМ О САМОУБИСТВУ Што се тиче интимнијих односа из међу Рудолфа и баронесе, о изјавн љубави и Мерином пристанку да постане кронпринчева љубавница, гр_»ф Хојос није знао многе појединостн. О томе је далеко боље била обаве штена грофица Лариш, пријатељнца баронесе Мери Вечере. Изгледа да је интимна веза између Рудолфа и Мери почела 12 јануара 1889, пола месеца пре трагедије у Ма јерлингу. Тада јој је Рудолф поклонио једну златну табакеру за цигаре те са овим изгравираним речима: „Сети се великог дана нашс љубави, 13 јануара 1889." Гроф Хојос је био добро информи сан. На царичино питање да лн су се унапред припремали Рудолф и Ме ри за самоубнство, гроф Хојос је одговорио, да су се они споразумели и тачно договорили о свему. Хојос је царицу обавестно и оном што она није знала: да је Рудолф дао цару часну реч да ће прекинути сваку везу са Мери. Љубав ;е била јача од свега и она је победила. Царица је упитала грофа Хојоса: — Јесу ли се они о самоубиству споразумели већ много раннје или на сам дан кад је Рудолф већ дао ца ру часну реч? — Много раније. Рудолф је изгле да, слутио да ће га цар ставиги пред тако страшну алтернативу и то је ре као још пре неколико дана баронеси. Они су тада били већ решени да заједно и драговољно пођу у смрт. Пре него што је Рудо.тф дао цчру часну реч, да ће прекинути сваку везу са баронесом, он је својој драга ни дао часну реч и најсветије обећање, да је никако неће напустити... Два супротна обећања су се овде сукобила. Оба обећања је могао, ча стан н искрен какав је Рудолф одувек био, испунити само по ценн своје смрти...
Изложба Женсне занатсне шнопе у Добоју
ДОБОЈ, 2 јула. — (Ц. Л. изв. „Прав ди.") — Женска занатска школа у Добоју приредила је своју изложбу која је трајала два дана. На овој изложи изложенн су мо* дели женских хаљина и веза. Изложено је ћнлима, тепиха, свилених чаршава женског рубља и вела уверена да су и други допринели ' за, радови ученица.
томе да Рудолф себи одузме живот Царица није још знала о последн.ем разговору, који је вођен између Фрање Јосифа и Рудолфа, два дана пред трагедију у Мајерлпнгу. Она
Посетиоци, који су били на изложбиб, задовољни су овим радовима ученица Женске занатске школе у Добоју. Изложба је успела и заслужује нарочиту похралу.