Правда, 03. 07. 1933., стр. 4

СТРАНА 4

ПРАВЛА, 3 ЈУЛ 1933 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.293

ш« ј«

П ој прегселннштвом г. Мил)*тииа Станојевића. Београлска тргозннскз комора олржала је и трећ: плерарду селниц>. Прва тачка лнезнога рела бно је реферзт Генера.таог секретара Коморе . ј\. Светислава Н. Маролнћа о » Кднгресу Међунаролне трговннске коморе, који је олржан ол 29 маЈа до 3 јуна т. г. у Бечу. У «;во_ме реферату г. Маролић у почетку говорн о еволуцијн привре ле од националне ка систској привреди. Свет је нагло посталаО. Јелна приврелнна це.тина. Трговинске везе мећу -земљамд нагло су се множиле н постајале ,све пгшње, и на основу тога прчела се је увелико вршнти и међународна подела рада. Овоме развитку рат је задао тежак ударац. Л\еђународна размена доб?ра у ратујућим земљама скоро је сбсг-им ишчезла, а и у осталимзем .гама из основа је бнла поремећена. Ова дезорганизацнја светске привре де трајала је у прво време и после рата. Услед тога одмах после рата у сви ма већнм земљама појавила се је међу заинтересованим приврелницнма жеље за рестаурацију порушене свет ске прнвреле олнооно међународне тр говине, и као израз те жеље основа на је у Паризу 1920 године Међународна трговинска комора са задатком, да ради на што скориЈем обнављању светске привреде и на укла њању свих сметњи које постоје за слободну међународну размену доба ра. I одинама ова велнка установа вршила је овај свој залатак истраЈ" но и енергично. Нарочито Је запажен њен меморандум поднесен првој међународној економској конфе ренцији у Женеви 1927 године о сметњама које постоје у међународ ној трговини. Исто настојање прове јава и кроз све резолуције њених ра иијик шест конгреса. Међутнм са жаљењем вал>а конста товати, да бечки конгрес у своме по глед>' чини приличан изузетак. И привредници као да прилазе потпу но економскоме национализму, и тако видимо да се у резолуцији овога конгреса једва и наглашава принцип слободне међународне размене добара, док се с друге стране поку шава оправдати заштита поЈединих привредних грана, коју уводе поједине државе под изговором да су исте угрожене страном конкуренцијом. Услед тога овај конгрес је више личшр-на међународни конгрес привр^дничких организација. него ли на консЈтес Мећународне трговинске ко море. која претставл>а једну јединствену организацију са јасно одређсним програмом. На конгресу је констатовано, да ј *е стање у целоме свету врло тешко и показује у главном исте знаке болести. Ово се компликује утолико пише, што и сами привредници као ла губе своју линију и свесно или песвесно постају носиоци идеја званичннх политика, које су највише нзгрешиле што је до овога стања дошло. Послс овога реферата г. Радојко Гавриловић се осврће на питање неповерења које постоји како у нацио налним и у интернационалним одно сима, и које је један од главних уз рока. тешкога данашњега иривреднога стања. Сматра да би се то непо верење знатно ублажило па можда и отклонило, када би они који су га проузроковали били примерно кажњени. Пошто је пленарна седница прнмила предњи реферат са одобравањем к знању, прешло се је На последњу тачку дневнога реда: Предлози и питања. Г. Михаило Маринковић (Пожаре вац) моли да се предузму најенергичнији кораци да се ноново укине Закон о сеоским д>'ћанима и да се и на селима уведе слободна тргови на. Сматра да се овај' монопол задруга не сме даље толерирати. Мо ли ла се спречи одржавање пазарних лана по селнма. Исто тако моли за поновно дејство да се за управитеље стенишних маса трговачких по стављају трговцн, а не адвокати и други. Г. Трифун Ђурић (Јагодина) приДружује се предлогу. г. Маринковића 1з сћ најенергичније на.тане да «:е Закон »о сеоским лућанима поново укине. П*ажџ ла задруг? буду изјед начене у д&кностима према дожави, а' специја.п*о. у погледу лажбина са трговнима. пошто онс стварно ра | де на добит у корист оних који њнма управљају. Задруге су стварно ^рговачке радње. а међу трговачким гадњама не сме битн повлашћених и нодвлашћених. Г. Стеван Секерезовић примера ра ди износи случај Задруге жељезнич

случај био је предмет и интерпелаци јс у Народној скупштини, међутим сдговор на ту интерпелацнју још никако ннје дат. Г. Секерезовић сматра да се овак во стање не сме даљс дозволити, да се мора загарантовати трговцима једнакост пред законом у правима и дужностима, и зато моли да се цредузму најенергичннји кораци код наллежниХ министара, да се како овој задрузи тако и свима осталнм зндругама, које имају трговачки ка рлктер, одузму повластице, а намет ну дужностн кој"е стрпљиво сносе све трговачке радње. Генерални секретар г. Мародић нз лаже законско стање питања сеоских . дуђана. паЗарних дана по селима и задруга. Даље су говорили .о разним пита њима н чинили сходне предлоге: г.г. Никола Стојиљковић (Десковац), Бо жа Ђорђевић (Г. Милановац); Мих ; Маринковић (Пожаревац), Живко Бо чарски (Земун), СветислЗв Лазић (Прокупље), потпретседник г. Воја Петковиђ и Никола Ћурчин (Панчево). На крају седнице Претседник г. Милутин Станојевић чита писмену оставку г. Михаила Маринковића, Комориног већннка нз Пожаревца, на чланство у Комори. Г. Станојевић истиче неуморан и разноврсан рад г. Маринковића у Комори за свих ових седам и по година, изјав љује своје искрено жаљење што Ко морино веће губи г. Маринковића и жели му срећу и дуг живот. Г. Михаило Маринковић (Пожаре вац) најлепше се захваљује г. Прет

Први такав излет. приређује „Путник" 23 Јула до Врњачке Бање. Полазак из Београда- 22 јула по подне, повратак из Врњачке Бање 23 јула тако да се у Београд сгиже 24 ју.та у зору. Цена вожњи за одлазак и повратак, 70 динара трећа класа, 130 динара друга класа. „Путник" као и застугошштва примају пријаве за овај излет, као и пријаве за стан и храну. / Наредних празннка и нелеља „Пут ник" организује излете до Ковиљаче. бродом до Новог Сада, Палића, Ђердапа и других климатскнх места.

Претседннк Трговинске коморе г. Милутин Станојевић седнику на овим ласкавим речима. Изјављује да нити је уморан нити увређен. Комору напушта јер мора да је напусти у смислу важећих про писа, пошто услед тешких прилика у трговини нема више трговачку рад њу. Захваљујући се Комори на паж њи и сарадњи и жели Јој пун успех у раду. Овим је седница закључена. Паопнно победно Норинндела на бопзве — Публика је очекивала нокаут, алн он је изостао. БАРЦЕЛОНА, 2 јул. — Синоћ је у Барцелони одржан велики бокс-меч између првака Европе у тешкој категорији Паолина Ускудана и позна тог енглеског боксера Коркиндела. У целој Шпанији је за ову борбу владало велико интересовање, утолико пре што се тврдило да је Паолино борац који спада међу најбоље боксере света. Његов противник. Енглез Коркиндел, нема тако славно име и није био ни фаворит у овој борбн. Отуда се очекивало да ће Шпањолчсва песница овог пута учинити да се Енглез нађе на патосу. Међутим. нокаут је овог пуга изсстао, и с тим у вези пало је и велико одушевљење шпанске спортске публике за свога ноционалног боксера. Паолнно је био нешто тежи од свога противника. Пред саму борбу измерио се и тада је био тежак 93 ки лограма. И у поглсду телесне конструкције био је у надмоћности према своме протнвнику. Енглез је, међутим, бољи техничар и то га је спасило нокаута. Меч је трајао десет рунди. Борба је бнла врло интересантна. али публи ка је била незадовољна што њен љубимац никако није успевао да да одлучни ударац своме противнику и да га пошаље на под. На крзју десете рунде жири је прогласно Паолина победником на бодове. Још пре утакмице, Паолино је извно да је сигуран у своју победу

с м.,, енглеским боксером и да ће поког особља > Београду - а ј ^ | сле те победе изазвати на ринг италијанског џина Карнеру, који је пре

три дана у Њујорку победио нокау Т'ЈМ бнвшег шампиона света у боксу Џека Шаркеја. ▼ттттт**тттт*тт»тттттттттт*л

Излети »Путнина«

вана по хрватскоме Закону о ак ционарскнм доуштвмма. који важи и з^ Земун. н зато јој је тобоже ссдиште у Земун\'. док стварно седиште јој * је у Београлу. и ради у државним згралама, неплаћајчћи кирију." Затим ужива прсвозну повла-1 стицу Р'Ј° о лок мећутим. као што : |;',.у :ато. услед оманулих прихо- — За Врњачку Бању, Ковиљачу, Нода пог" . не гарчфе за трговину по- ви Сад, Палић, Ђердап и друга мевишзвају се. Затим ова задруга пре- , ста у околини Београда. .1«'е с? г > п*>'': "•.•ице ■ Б. оград> г Мачсх* • Н1п М1еп\' под зпкуп. и ова; .,П>тник" из Београда. у сарадњи уж''В1 све попластиТ(е ко.је задруга, са својим заступништима, приређује као токва има. а тргује и трговач- у јулу и августу сваке недеље јелноч"ч ог.'"9п које сносе све дажбине ] диевие излете. под врло повољним • кткв• - повлагтииа наносн стра ј условима, у бање и друга климатска 1-овите губитке. Овај невероватан I места у ближој околини Београда.

„Дерби"-вечера у Џокеј-клубу — Вечеру је посетио Њ. Кр. Вис. Кнез Павле. Просторије београдског Џокеј-клл ба имале су синоћ нарочити изглед. То се опажало одмах при улаау у главни хол.' С обе стране улаза у ве.тики салу стајала су два џокеја, непомични као каријатиде, у дресовима плаво-жуте боје. Велиха дзорана била је сва у знаку ових двеју боја, које су триумфовале на овогодишњем југословен ском дербиу. Дупачак сто, постављен за велики бро1 званиЦа, покривен је од једног до дрлтог краја широком траком опет плаво-жуте боје. Чак и на укусно савијеним сервијатама биле су мннијатурне ките плавих и жутнх цветова, везаних плавом траком. Све је имало свечани тон и изглед, а у целокуттаој декоративности доминирале су ове две боје. То је г. др. Риналдо Чу.тић ставио победу свога од.тичног грла „Грет Хоуп", под овим бојама на овоголишњем дербиу. У част ове спортске победе г. до. Чулић је синоћ прнредно вечерл - у Џокеј-к.тубу и позвао је чланове Џокеј-клуба и Думавског Кола Јахача да поделе са њнм радост после ове победе. Одзив је био више него оби лан. Срдачно, пријател>ски и другарски, сви о' честитали победнику. Вечера је почела и текла у најлепшем расположењу. Г. др. Чу.тић је у једном топлом говору захвалио свима прис>'тним што су се одазва.ти његовом позиву н прочнтао је писмо Њ. Кр. Вис. Кнеза Павла, којим Кнез Павле срдачно честита слављенику и жа.ти што не може прнсуствоваТи вечери, пошто се налази непосредно пред по ласком на пут. Присутни су устајањем и клицањем пропрати.ти читање овога писма. Кли цање се поновило када је г. др. Чулић затим напио здразицу Кнезу Павлу, кзо дисоком претсед«ик>- Дунавског кола јахача и Џокеј-клуба. Честитајући г. др. Чу.тићу на* овогодишњој победи, г. др. Јанковић, потпретседник Кола јахача, говорн о значају овогодишњег нашег дербиа, који је заузео пето место у Европи. Успели смо ла тучемо чак и Париз. а може се слободно рећи ла је наш дерби био бољи и од извесних других. који су при класификацији заузели места испред нас. Г. др. Љ. Прохаска, који је присуствовао вечери у име Министра пољопривреде, честитао је г. др. Чулићу и нагласио важност коњарсгва. нзпоменувши потребу селекције грла по испитивању ваљаносуи, односзно селекцију по проду*цији. То је најваж* ије -са гледишта народног благостања. Г. др. ЈБуба Михаиловић. потпретсејвник Џокеј Кллба, са неко.тико топ лих речи такође је честитао г. Чу* лићу. У 10 и по часова. у дворанл- је ушао Њ. Кр. Вис. Кнез Павле. Пријатно изненаћени његовим доласком, сви присутни су устали и дочекали га одушевљеним к.тицањем: Живео! Одговоривши на поздрав. Његово Височанство Кнез Павле честитао је г. Чулићу и између осталог рекао да јако жали што због одласка на пут није могао присуствовати вечери, а.ти да ипак није могао одолети жељи а да при поласку на железничку станицу не сврати бар за неколико тренутака и да му лично честита. Г. др. Чулић је поздравио Кнеза Павла и захвалио му на овој високој пажњи. Затим су говорили г. др. Коен и г. др. Аца Петровић. Њ. Кр. Внс. Кнез Павле је ускоро устао. опростио се од свију присутних и напустио дворанл - , праћен кли цањем: Живео! Весеље је настављено у натлепшем расположељу и трајало је до после поноћи. Уз шампањац ређале су се духовите здравице. које с>- уносиле све више веселости. Говорили с\ јот г. др. Драг. Новаковић, г. др. Коста Јовзновић и други.

Велика изложба радова ученика граћанских школа из целе земље

— ИЗЛОЖБУ ЈЕ ОТВОРИО ПОМОЋНИК МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ Г. ДР. ДВОРНИКОВИЋ. — РУЧНИ РА ДОВИ, РЕЗБАРИЈЕ, НАРОДНА ОРНАМЕНТИКА, ВЕЗОВИ, ДУБОРЕЗИ УЧЕНИКА 66 ГРАЂАНСКИХ ШКОЛА У ЗЕМЉИ. —

-о: :о—

Најлепши део изложбе: радови жен ске грађанске школе „Краљица Марија" нз Загреба

КАКВОМБИТИ ВРЕМЕ НОВИ САД, 2 јул. — Извештај Метеоролошке школе. Европа: Аигиинклон над Средњом и Јужном Европом. Депресионо стање одржава се још увек над Источном и Северном Европом. Преовлађује облвчно у целој Европи. Температура мало порасла у Централној Евротти. Југославија: Преовлађује облачно у целој Краљевини, са ведринама V северо-запалном де.тл- К^аљевине. Тем пература опала просеодо за 2 степена. Минимална температ\-ра Плевља 7 а макснма.тна Кос. Митровица 27 степенн. ПРОГНОЗА ЗА 3 ЈУЛ, 1933 Де.тимично облачно. Местимично може бити .токрлних олуја. Сунце излази \ 3.55 а залази \ 19.28 часоеа. (А. А.)

У учноницама и у холовима Друге м\*шке гимназије данас су Београђани имали прилике да виде изложене радове ученика свих грађанскнх школа у држави, који претстављају доиста једну реткост и занимљивост своје врсте. Релрезентација народче примењене уметности, женских ручних радова, везова, дрвореза и сзега онога што је за један лепо украшен дом потребно, привукла је паж њу многобројних посетнлаца. Ову ве лику изложбу приредило је и организовало Удружење наставника грађанских школа под претседништвом г. Јосипа Рукавине. У организовању изложбе, која се само'пре девет година у свој размери могла видегн у Београду, узели су знатног улела свн наставници грађансчих шволз, а специја.тно је показало нарочнто ста рање месно београдско удружење на челу са г. Николом Станковићем. "На изложби су,- б.чагодврећи март»ивом организовању н при6ирањ>- рчдова, заступљене .све~ бановине, са 06 грађанских школа. Особито се нстичу радови ученика Дравске бзновине, која је лала готово најбољр радове у резбарији, док су женск;? ручни радовн највише заст\т1љечи из Загреба. Загребачка прва женскз грађанска школа. са школом „ К пј љице Марије", пружила је изложби један јединствен и ванредно сличовит к> так. Не мање су интересантни радови Панчева, Земуна, затим радови Мешовнте грађанске школе нз Београда. којима се придружуЈЈ кусно изабрани прилози ђака из Мо стара. Дл г навске бановине. Новог Слда. Сп.тита и других градова. Сомбор се особито истакао ђачким радовима из области вештина, лепим мушким ручним радовима. Знатну пажњу је прнзукла соба са изложеним радсвнма часних сестара из кзтоличких самостана. У присуству великог броја посетнлаца, наставника и ђака. отворг:1а је изложба у 11 часова. Госте је иоздравио претседннк Удружења наставника грађанских школа г. Рукавина. Г. Рукавина је рекао: — У овом истом дому, пре е годииа, Удружење наставника грађанских школа приредило је изложбу ученичких радова да се родитељи и иела јавност прес.тонице упозна с радом и задатком наших грађанских школа. Та је изложба имала одговарајуће успехе: у нашој престоници убрзо се отворнле Виша педагошка и гра ђанска школа, које се сваке године проширују и напррдују. У јужним коајевима отацбине отворено је око 20 граћанских школа. које пое тамо нис\ постојале. нитн су биле по својим засебним. васпитним циљеви ма уопште познате. Овогодишњом изложбом. као саставним делом конгреса Удружења наставника грађанских школа. имамо задатак да престониии прикаже мо даљи развитак и иапрелак наста ве у грађанским школама и за непуних 10 голина даље специјалне ус пеех ових школа у образовању омладине за све гране духовног и те лесног стваралаштва и \ потенцирању засебног смнсла. способности и воље за разне врсте мушких и жен ских.радова. Грађанске школе нмају специјалан задатак да култивншу отаџбину но ве, напредне и просвећене југословенске иривредннке и грађане, а ту специјалну дужност у свим делови ма наставе оне у првом реду хоће ла постигну интензивном културом ђачких саморадња". Нове наше грађанске и привредннчке генерације већ из најновијег доба треба да заволе озбиљан и ко ристан рад. Свестраним. истрајним радом има наша омладина да оч\та тековине својич јуначких отаца, југо словеиских ратника и великана, и са мо репоекидном. свестраном култур-

ног сложног рада, моћи ће наша узданииа да унапреди свеколики жи вот наше драге, природом богате и простране, уједињене отацбине. На изложеним омладинским радовима испољава се не само напредак савремене наставе у грађанској шко ли, у вези с молерним педагошким принципима, који владају данас у напредном свету, већ се на тим ћачким радовима има да огледа читава наша национална нсторија и сачувано наподно благо. Док су наши дедови и оцеви брани ил кроз столећа „крст части н слободу златну"' наше су маЈке као ичеле ралиле у најтежнм животним приликама, уз с.таби жижак лучи и кандила, стварале народну орнамсн тику, с таквнм везовима. боЈама и отменошћу, да им се диви читав кул турни сзет. Омлалина наша такоће среће у .отаџбини ливне споменике ломаће архитектуре, уметностн и зацатства, што су га стварали мушки жуљеви њихових јуиачкнх отаца. И те богате ризнице нашег југославен-национализма у првом реду црпн настава ручног рада у грзћанској школи своју духовну снагу и тим национализмом рада и ства ралаштва желимо и даље да обраћу јемо наше б>-д.\'ћс југославенске гра ћанске и приврелничке генерацијеПосле гозора претседпика У др\жења г. РЧкавине. помоћник Миннстра просвете г. др. Владимир Дзорникоаић отворио је изложбу речима: — Као што видите, ова је изложба сва у духу националче култчре. Напори Удружења наставикка гртђанских школа данас су крунисани успехом, који заслужује најлепшу похвалу. Ми нисмо имали на југу, међу Јужним Словенима, особито ка глашено и формирано-оно што се на Запад>- зове ..граћанстзо". Дошао <е моменат да т\ граћаиску културч - , са свим њеним добрим особинзмз. развијамо и појачамо у свима правцима. Верујући да ће напТ)ри Удр'.'жења наставннка граћзнских шкода уродити још већнм плодом, отвардм ову изложбу. У мноштву посетилаца излож>е примећени с%' нзставници и ђаци школе „Краљице Марије" из Загреба са директорком г-ђом Милезом Коледер на челу. ▼ттттттттттттт^ттттттттттттттттттттт* Прослава Плвог занртлкснсрациичког дпуштва у Загребу ЗАГРЕБ. 2. ј\*л. — (Н. Ш гтз«. . Правди"). — Прво хрззтско зан'Т."иско и радничко друштво V Ззп>бу прославнло је јуче и д->чзс .0годишњицу свога опстанкз. Про-лава је почела синођ бакљззсм у ■ <, формисаних члзноза др\ - штва. чоји су се упутили да позлраве сгога п<> коовитеља иадбискупз г. др Вау-.'р1. Целнм путем. на чел> поворке. счј :рала је друштвена музика. Всл 'ка поворка отишла ;е ззтим прг^д стмл куме друштвене застазе г-ђе' Тере| зије Прпић, коју је у име друштна ј позлравио претселник г. Стјепзч П^троковић. Надбискупу г. до Баусру ппиређене су Врло велике овације и он је том приликом одржзо говоо \* коме је истакао да је ово друшгво увек ишло правнм пчтем. Ловорка са музиком на челу о^шла је затим пред Банске дзоре. иа чијем су се балкону налазили подбан г. др. Хаџија и градоначеличк г. др. Крбек. После манифестацта пред Банским дворима. поворка :е растуркла. Даиас пре подне прослава је мзстављена службом божјом у клте* драли, а после тога одржгнз је сзечана седннца > друштвеном дому. У подне је био банкет, а поподне кермес у Максимиру.