Правда, 14. 12. 1933., стр. 14
Г 14 - XII - 33 Ф Е Љ Т О Н „П Р Д В Д Е'
Н
Госпођа Савић била је од оних жена које не воле авантуре. Ц>ен брачни живот текао је у слаткој хармонији. Никада није помислила да превари свога мужа, који је био тако добар према њој. Хтела је да за ЈЂек одржи реч коју му је дала одмах после венчања. Бнло је пуно прилика да падне у искушење, али је увек у том моменту искрсавало сећање на заклетву, које се испречавало пред њом као дебео зид и које није допуштало да посрне. Била је млада. И лепа. И свесна да је неодољнва. То су јој говорили многи погледи муш-
ла очајна. Најгоре јој је било што никога није познавала. 0сећала је као да је преграћена од света. По ваздан је седела кући и нестрпљиво чекала мужа да се врати из канцелари.је. Он је сада претстављао за њу и при јатеље и познанике. Недељом је излазнла с њим и шетала. У месту ннје бнло никаквих других разонода. Али је околииа места деловала на њу као благи мелем. И госнођа Савић је осећала неку иромену у души. Почела је да схвата ствари сасвим другаче. Осећала је бескрајну досаду. Увече јој се завлачила нека чеж-
караца који су се освртали за ња у срце. Она је решила да при њом. Често пута Је и слушала бави душевни мир и прекрати
галантне комплнменте неких који су покушали да јој се удварај& не знајући за њену заклетву. А она је на све то остајала мирна, не показујућн ннкаква узбуђења. Госпођа Савић се трудила да буде верна и доследна. И, збиља, њена савест за ово време била је чиста. Цзен муж, господин Савић, познавао је добро своју жену. И никада се код њега није изродила сумња, Н>егова жена се шалила, разговарала и смејала са његовим познаницима, али он није никада налазио „основ подозрења" у свему томе. И, знајући да му је верна и да само њему припада, он ју је волео вшпе иего што муж воли своју жену после више грдина брачног живљења. Једном речју, он се поносио њоме. Трудио се да јој прибави задовољства и да јој угоди. Шест годнна њиховог брачног живото прошло је тако. И, с обзнром на време у коме жнвимо, доста је било. Прекори се нису чули ни с једне ни с друге стране. 0 бурним сценама које се обично одигравају у брачном животу нс треба ни говорнти. Никада
досаду Ц)ен дотадањи живот изгледао јој је бескрајно глуп. Чинио јој се као књига у којој су сви лнстови неисписани и празни; било јој је због тога ррло тешко. А лепој женн, као отто је била она, кад реши да прнбави ра зонођења, иде лако. Ни је јој по требан никакав труд. Једним јединим замахом госпођа Савић је успела. Она је унапред знала да ће успети, само кад је решила да једном прекине глупе бра чне конвенције. Предмет - њене разоноде био је ту. То је био човек који је становао прекопута њеног стана. И свакога јутра видела га је да некуд одлазн. Увече се враћао. Једнога јутра госпођа Савић беше рано нзишла у варош. А кад се враћала, случајно се срете с њиме. Погле дао ју је мушки, изазивачки. Она осетн од погледа неку ватру по целом телу. Прошла је сасвим поред њега. У пролазу га умало није дотакла. Он се осврте за њом. Није остао равнодушан. Госпођа Савић је одавна осетила своју слабост према ње му. Од тада је она чешће стајала на прозору и гледала на супротан прозор, који је увек о-
их није бнло. И такав брак за. творен, а на коме се више пута овнх шест година достојан је , појављивао он. По некч пут газднвљења. дарнца, нека дебела стара жена, Господин Савић "је био чинов- кад је чистила собу, неочекиваник. Једнога дана му стиже у-! но се Воказивала на прозору, и каз о премештају. Био је као ] то је госпођу Савић веома љугромом погођен. Госпођа Савић јтнло. Она је "признавала себи да исто тако. Морали су да отпу-, воли тог човека. А он је у потују. Кад су допутовали у место ^ следње време чешће пута стајао које је било много мање него на прозору и пушио. Инстинкт! дотадање, госпођа Савић је би- 1 му је, снгурно, говорио о осе-
ОД ДУШАНА ЈАНКОВИЋА
ћањима његове „сусетке". Решио је да и он, са своје стране, стави до знања лепој жени, како није равнодушан, пошто је већ још пре тога добро испитао њена- осећања, да не бн пропао у свом очекивању. Кад је срећа наклоњена човеку, онда он не треба да брине. Сама срећа отклања све незгоде. Догодило се да је тада господин Савић морао ићи у друго место службеннм послом. А то је добро дошло обема странама. Господин сусед се почео обавештавати о свему. Кад је муж госпође Савић отишао, ствари су ишле врло глатко. У ствари, терен је био припремљен, само се на то чекало, па да њих двсје излију своја осећања, која су се већ преливала. Те вечери госпођа Савић пустила је суседа у собу. На прозоре су биле навучене дебеле завесе. Зелена светлост је испуњавала собу. Све стварн су ћутале Ц)их двоје су шапутали о љубавним осећањима. Госпођа Савић је седела у фотељи, а он је стајао поред ње. Гледао је у њу. Светлост је чинила још лепшом него што је била. Он је био усхићен. Разговарали су ти хо. Он јој се удварао. А после су обоје ућутали, док су им срца потмуло ударала. Али наједном она се трже. Као да је нека далека мисао изменила цео ток ствари. — Шта ја ово чиним?... Питала се V мислима. Да ли је ово јава? Хоћу да преварим мужа!... И, намах, у мислима јој се створи муж и цео њнхов живот за шест година. Сети ге како је он увек био добар према њзј; како јој испуњавао сваху жељу. Био је послушан као дете и увек је волео. Она је ,претурила у мнслима цео живот и трудила се да нађе ма и јелан догађај који јој је донео увреду па да му због тога сада осветн. Ничега није било. Осетила је како чини неправду своме мужу. И готово га је зажалила. — Зар за сву његову доброту и љубав да му платим скрнављењем брака? И то баш сада кад он није ту? Зар то ни\е одиста одвратно? Ох, колико је то ниско и подло!... мислила је
она док је он гледао у њу и дивио јој се. — Не, то нећу да чиним! рече одлучно Нећу да вређам мужа. Подло је то... Он је хтеде упитати нешто. Али је опет ућутао. — Ви сте... хтеде нешто рећи — Не, не, ништа нисам ја. Извините, господине, али излазите напоље. Све ово сматрајте комедијом!... рече она и устаде. Показала му је руком врата. Беше јој врло неугодно. Ове речи изговорила је плачним гласом. —Госпођо, ја сам... хтео је нешто да каже. — Молнм вас, напоље, понова Јаукну она. Човек је бно гапањен. У недоумици. Да ли га је она заиста позвала или је хтела да направи комедију?... Или је покајање дошло у последњем моменту када се још ништа није деснло. И, по одлучним гестовима госпође Савић, видео је да нема шале и да га она тера напоље. Без икаквог објашњења изишао је. А госпођа Савић се сруши у фотељу и бризну у искрен плач. шишшпшшшпшпшшшшшишншппишмишшипшшшотп Мост преко Тисе код Старе Кањхже
РАДИО
- БЕОГРАД -
Стара Кањнжа, 13 децембар Општина Стара Кањижа веК десетине годнна одржавала је понтонски мост преко Тисе у својој режији. Тај се мост обично за време знме, кад нанНу санте леда, расклапао и превоз се тада вршно скелом. Прошле године стара градска управа јс пропустила, после| внше опомена, да плати Капетанији ( пристаништа у Сенти државну так-. су од свега 500 динара. Због тога је Капетанија пристаниппа издала градску скелу на лицитацију под ! закуп г. Михаилу Агбаби. Нови градски начелник г. Славко ВоргнК увидео је да су забраном понтонског моста и прелазом скеле приватном закупцу опггеКени оппггннски ннтересн, па је са управом и градским одбором донео решен>е да се мост оправи н поново пусти у саобраКај, јер се утврдило да је услед затваранза моста преко Тисе саобраКај са Банатом знатно опао. Ова сметн>а у саобраКају знатно је утицала на привреднн живот покрајина са једне и друге стране Тнсе, а нарочито оштетила виталне интересе Старе Кањиже. Сада је мост реновнран у понова пуштен у саобраКај.
СРЕДА, 13 ДЕЦЕМБАР 17.00 Васпитаље деие за негу уста и зуба, предавање г. др. Мил. Пе« гровића. 18.45 Т*жо време. Об)ављивање вечерњег програма и програма за следећи дан. 19.00 Југословенски концерт Радио оркестра. 20.00 Народне песме уз пратњу оркестра пева г. Милан Тимотић. 20^8 Освојење Београза 180«, предавање г. проф. Милана Косгића. 21.00 Пренос из Љубљане. 22.00 Тачно врече. Новинарски извештаји. Народна иузика (грамофонске плоче). 22.45 Пре нос музике циганск* капеле иа ресторана „Два Јелена". ЧЕТВРГАК, 14 ДЕЦЕМБАР 11.00 Објављнвање дневног програма. Шарели програа« (граашфонске плоче). 11.20 Званчни извештај о водостању. Наставак шареног програма (грамофонске плоче). 11.59 Тзчно ареме. 12.00 Звона са Саборне цркве. 12.05 Концерт Радио оркестра. 12.35 Берзански курсевн. Наставак концерта Радио оркестра. 13.30 Новкнарски извештаји. Тачно време. 16.00 Час за ђаке: Кониерт ученнка-ца основне илсоле и забавишта на „Сењаку". 17.00 Оперетске арије, пева г-ћа Нааежда Ста1ић-Стојановнћ. 1в.5б Тачно време. Објављнвање вечерњег програма и програма за следећи дан. 19.00 Народна музика (грамофонске плоче). 19.10 Предратно Соколство у бквшој Аустро-Угзрској, предавање г. Анте Тадића. 10.30 Лака музика (грамофонске плоче). 20.00 Вокални концерт г. Петра Рајчева (Софип). 20.30 Симфонијски концерт оркестра Кралеве Гарде, солисти: г. Емил Хајек, директор М>-зичке школе ..Стан ковић" и г. Петзр Рајчев (певање), диригеш г. Драг. Покорми. 22 .о0 Тачно вреасе. Н08инарски извештаји. Пренос вечерње музике јђ певање г. Љубића из ресторана „Кнез Михзјло". Љубљана. 22.20 Радио иаз. Загреб, 17.00 Поподневни коицерт Радио оркестра. СРЕДА, 13 ДЕЦЕМБАР Беч, 12.00 Радис) оркестар; 19.00 Војна музика. Букурешт. 20 45 Вокални концерт: 2? Оп Популарна румунска музика. Пешта, 12.05 Концерт поштанског оркестра; 17 0о Кон церт чланова опер. оркестра. Пзонз. 13.30 Концерт на оргули. Праг. 20 05 Кониерт чешке фнлхармоннје. Варшава. 17.15 Кониерт на клавнру; -23.00 Музика за игру ЧЕТВРТАК, 14 ДЕЦЕМБАР Беч, 17.20 Музика за цимбало; 21.00 Ко«церт снмфонијсхог оскестра. Пешта, 13.30 Вокални кзаотет 22.30 Гудачки квартет: 23.00 Цнгзнска капела. Париз, 21 Оо Позорнште и музика. Праг, 19.50 Радио оркестар; 22.15 Сметанине композччи»е. Варшава, 12.55 Кониерт варшавске фнлхармоније; 23/*» М\'3*?ка за игру НЛЈИНТЕ 0 ЕСАНТНИ.'Р ТАМКЕ РАДИО-ПРОГРАМА ОД 10 ДО 16 ЛЕЦЕМБРА Среда, 13; Праг. 20.05: Концерт четке филхармоније. Четвртак, 14; Пешта, 23.00 Концарт циганске капеле.
РОМАН „ПРАВДЕ'
Џ. КАНИНГТОН
36. С.1Ј<1зан инспехтора Вестерхема да је моида сер Клајнтон незадовољан његовом досадашн.ом истрагом ишчезла је одмах у почетку те коиференције, када му је сер Клајнгон рекао: — Видео сам ваше извештаје но овом случају. Оии су јасни и очсежни. То вам је задало мно~*г муке и посла. Немам намеру да ову аферу узнмам из вашнх ч»<у. Напротив, вн ћете и даље •-иогцти пуиу одговорност. Буде ли какве похвале, она ће припагги само вама. Ја се једиио интересујем за те људе и умолићу вас да дођете по којн пут и видите шта се догађа. Ништа више. — Рачумео сам, одговори Вестерхем одахнувши. — Пре свега. желео бих да видим павиљон. Повешћу вас својим аутомобилом. А када најза,- стигоше, инспектор му дгде сва потпебна обавеште
ња, па затнм одоше у шуму да знде оиу гомилу лишћа у ко;ој је нађен револверски ме так. Вестерхем га је затим одвео у онај део шуме где је на шао обешену мачку. — Овде је била обешена, на овој грани. У њој смо нашли неких дванаест метака. Сер Клантон погледа око себе н угледа друтн комад коноп ца, који је висио на другој гранн. — Овде Је млади Гленкепл вероватно обесио кутиЈу од консерве. Он се приближи и поче посматрати остатак конопца. — Јесте ли ово приметили, господн не ииспекторе? Крај конопца је спаљен. Сећате ли се, можда, шта је дечак у том погледу казао' Пошто је неко време размишљао, Вестерхем одговори: — Да, сећам се, господине шефе. Он ми је, отприлике, ренао ово: „Тетка Кони и ја обесили смо кутију, коју је ветар померао. Затим сам нашао јед ну угинулу мачку и помислио сам да је занимљивије пуцаги у њу. Одвезао сам кутију и на њено место обесио мачку. — А јесте ли нашли кутију од консерве? — Нисам ни помишљао на то да је тражим. — Не мари. Ви имате оба метка, онај који је нађен под верандом и онај калибра 32, којим је убиство извршено, зар не? — Да, ја сам их сачувао. Онај калибра 22 узбачен је из карабина. Пуцао сам овнм мет-
цима и сви знаци идентични су са оним метком којн сам нашао испод веранде. — А аутоматскн револвер? — Он је, вероватно, послужио за убиство. Пуцао сам и ,'3 њега и упоредио чауре 1Ј ном која је нађена у трави. (зиле су једнаке. — Па шта закључујете нз тога? упита сер Клајтон. — Да је убица неко ко је могао доћи до револвера. Ово лице могло је револвер опет метнути на место где је и би •. Сви становници Карон Хила могли би подједнако бити уби ие, а исто тако и браћа Гленкепл. Овде додајем и Стнвенеџа, који је овамо често долазио и који се ту кретао као код своје куће. — Пређимо сада на морфиум. Одакле он потиче? — Једини који га је могао добавиги то је доктор Гленкепл. Ова дрога ' два пута се појављује, прво у лешу, а «• тим у шприцу за убрнзгавање инсулина. Лице које је вршило убризгавање могло је госпођи Кестлфорд убризгатн иорфиум а да она при томе ништа не посумња. — А јесте ли дали на анали зу остатзк ннсулино' — Да, госп 1'!•(ие шефе, ал I у њему ннје би.о чи траг» од чсрфиума. — А шта је, т.шем мишљељу, мотив убнсгчз' — Питање новца То пос^едо чава најбоље пчтање г*ст!«сн та. Смрт је разорила пл?н^ве Сраће Гленкепл и осиромашила мис Финдфилдову, а Кесглфир
да је довела у сигуацчју да на следи велику суму Нјчцј. — ДаКле, нз ваши.ч речп закључујем да Кестлфоода сматрате за убицу. А зашто је он није убио за ових десет псслгд њих година, када је тестаменат гласио у његову корист. Вестерхем се на ове речн сажаљиво насмеја. — Када је пала реч о н 'вим гестаменту све се изменчлЈ. Он је морао да радн брзо, пре но што нови тестамент б^де погписан. Ето, ја у овоме видим вероватни мотив убиства — Вн, дакле, верујете, инспекторе, да је мис Финдфилдо ва знала да госпоћа Кестлфг рд није потписала нови тестаинп и да је помишљала на то да би њеном нзненадном смрћу све нзгубила? Гленкепли су, насупрот, веровали у постојање нч вог тестамента, који их је имао обогатити. Филип Кестлфорд и његова кћн, опет, зналн су да ће ако она умре пре потписа новог тестамента нјследитн цело њено богаствЈ Ето у овоме је замашност читавог проблема. — Па ипак, то није све. Вн заборављате још некога. Забо равилн сте поменути Стивенеџа, рече Вендовер. И он је од цве сугестивне жене лако могао измамити тестамент у своју корист Он га можда већ има у џепу и показаће га можда тек доиније. — То је могућно, али он би у томе случају био сместа оптужен. — Свакако, али после неколико месеци његова кривица
не би се више лако иогла дока зати. .Ђуди брзо заборављају. —Да, то је добра идеја, при знаде Вестерхем. Интимност Стивенеџова са покојнои госпођом Кестлфорд је изван сваке сумње То у првом реду доказују анонимна писма, његово избегавање да говорн о проведеном времену у павиљону, његово често присуство у Керон Хилу, ивко Кестлфорду ннје био симпагичан његов до лазак. Овај последњн знао је све, па ипак еиергнчно пориче да је у понашању његове жене било ма шга некоректно. — Сваки би човек то учннио. Она је мртва и он покушава да цео скандал сахрани заједно с њоме. — Ја то не поричем, одггво ри Вестерхем Али овде морам подвући да би поред питан-а новца могла доћи у обзир и мужевљева освета. — А.ти чинн ми се да вам је измакао из внда један значајан моменат, прекиде га сер Клајто«: и госпођнца Кес1лфорд нма инаиректне крристи оа овог злочина. Јер, онога тренутка када њен отац буде наследио и она ће имати удела у том наслеђу. Ова сугесгијз ннје се свиђала Вендоверу. Уосталом, све је то само једна гомнла нагађања, а и сач сер Клајтон почео је да малтретира Кестлфорда и његову кћер. Сва тројнца прнближнше се вратима павиљона. — НасчаниКе се —
#