Правда, 18. 12. 1933., стр. 4

П Р А В Д А

18 • XII - 33

вишег сталног војног професора чет врт< класе МилиК?вића Н. Аидреју; вншег воЈног чинов|Ника четврте лла се економске струке Сушника А. Јосипа; кДпетане прве класе: пешадиске: Нушића Н. Мнлутина, Стевановнћа .А. Светислава, СимеуновићЈ Ј Миладина, Трухара А. Фрања, Ђурића Ј. Милана, Северовнћа М. Ива, Јанковића В. Аранћела, ШандОра А. Милана, Кватерника М. Андрегу,- Ко6а К. Рудолфа. Прикрила А. Вла1Имира, Миловановића Ј. Владислава, Јовића С. Добривоја, Галијевскија М. Михаила, Сремчевића М. Драгутина, Чичка В. Драгутнна, Ковачевића С. Михаила, Миловановића Ж. Владислава. Костића Р. Александра; артилериске: Поповића Ј. Вллдету, Јовичића И. Ђорћа, Ковачевића М. Бошка, Милошевића М. Алек су, Стојановића Љ. Милисава, Поточника Ј. Јанка и Пантелића Д. Зе лимира; интендантског Полака В. Милана; санитетскОТ Копривника Ј. др. Ивана; судске: Прековића Л. Др&гољуба, БабОвића М. Спиру и Малнара Ј. Лава; артилерискотехничке: Опачића А. Миленка, Крстића Ђ. Светозара, Пецнћа, Д.

Бранислаоа и Миладиновића Р. смислу развио Своју КраЉевску Здравка; ниже војне чиновнике активност у току последших 15 го-

прве класе: економске струке: Ђекића М. Лазара, Чортана Р Јована, Петровића К. Миливоја и Форенбахера К. Мануела; артилерн ско-гехничке струке ШпољариКз Ф Матију; судске струке Маринчићв А Јосипа; чиновнике граћанског реда положајне групе: инжињера Сол

дина од времена народног Ујсдин>ен>а и она је дала анатне резултате. Пактовн савеаа са Француском, Чехословачком и Румунијом, као и уговори о приЈатељству и ненападању, закл>учени са велнким бројем држава, сведоче^ врло јасно о уло-

датовнћа С. Радомира и надзорника женом напору Краља Александра Стаменковића К. Драгољуба; ниже за 0 безбе1 5 ен)е мира и за будуКи војног контролора 1. класе Јованови , п р 0Спе р ИТет С внх свропских држаћа Ј. Драгомира; капегане 2. класе: Г пешадиске: Ковачевића М Чедоми- * _ .. ра, Стефановића А. Божидара и Фи „Демократически .зговор (г. липовића Н. Саву; аргилериског Пе . Љапчева), поводом посетс Њ. В. тричевића Б Бошка; вазд\'хопловног „ с Булата Ј. Винка; санитетског Петро- К Р аља Бо Р иса Београду. доноси вића Ж. др. Александра; артилерис-I чланак, у коме се између осталог ко-техничког Кораћа М. Милана; ни- каже; Не трсба тражити ни код жег војног чиновника 2. класе сани- | тетске струке Сибиновића А. Драго ( нас л>уба. Ордеиом Југословенске Круне четвртог реда артилериског капетама 1. класе Лончаревића Ј. Јосипа. ♦ Њ. В. Краљ данашњим указом, унз предио је велики број резервних официра. Свечано откривање споменкч« Краљу Петру Ослободиоцу у Старој Кањижи

Прослава рођендана Њ. В. Краља

ПАРИСКИ ЛИСТОВИ О Њ. В. КРАЉУ ПАРИЗ, 17. „Журнал де Деба" објављује вечерас један чланак поводом Рођендана Њ. В. Краља Александра у коме измеНу осталог вели: „Још млад Њ. В. Краљ Александар веК има аа собом славну и плодну каријеру. Балкански ратови од 1912, 1913 године омогуКили су Му да прекали свој карактер н да на бојном пољу потврди своје врлике као Шеф војске. Његово лепо држаље за време отступања кров Дрбанију донело Му је огромну популарност у југословенским народним масама, које су у Њему гледале непоколебљиви ослонац, коме се има захвалити што су те масе у тра гнчним часовима изгнанства сачувале веру у среКнију судбину". Даље се у чланку са похвалом говори о Њ. В. Крал>у Александру као конструктивном, далекоандном и енергичном чиниоџу у унутрашњем животу Југославије. „Што је Југославија успела да преброди финансиске и привредне тешкоКе, које веК годинама потресаЈ *у Европу, то она-има великим вели лист, да захвали ининиЈ *ативама и одлучности Њ. В. Краља Александра". На крају лист честита 45-ти рођендан „Верном прИЈатељу Франууске и Сину Прослављеног Владаоца који је као француски добровољаи учествовао у рату од 1870 године'. АУСТРИСКА иГГАМПА о ЗНАЧАЈУ РЕФОРМИ Њ. В. КРАЉА

Даље се у чланку вели да Француска неће заОоравити да је Њ. В. Краљ Алексанлар син француског дооровољца из 1870 године и на крају каже: — ПриЈател»ство које ЈугославиЈа гаЈи према нама равно је нашем при-

у Југославији да се на првом кораку постигне нешто дефннитивно. што ми или они сматрамо да треба да буде. п1111Ш11Ш111111111111П1111111111111Ш1111Ц1птШ1пи11111111П11111111П11111111Ш111Ј Завршеш суђења Ван дер Пибеу БЕРЛИН, 17. децембар. — Волф биро јавља: У току јучераши»ег суђен»а, Вандер Либе је одбио да да своју последау реч. Оптужснн Димнтров одржао је врло дуг гозор, који ј *е у ствари ијатељству према тој земљи. И данас, мао смнсао пропаганде комуннстична дан рођења њеног Краља, ми се ких иде |' а , од срца придружујемо њеној радости л п х н њеним надама у напредиу будућ- Оптужени Попов н 1 ансв својс ност. нзјаве прочита.М1 су на бугарском Лист „Ордр" доноси опширан чла- језику, тако да је преводнлац пре»цк у коме се износе свн главнн мо- водно реченнцу по речснпцу. " зах Ва .«ој, - На аан Спога роћења Кра љ мо- П Р В0 11,очг "Доокату. па »атнм у же са поносом поглед&ти на извр- говору тврдио да је потплно невин шено дело и на стварну снагу коју што се тиче паљевнне РаЈхстага. у СредњоЈ Европи претставља Југо- 1 Прссуда Ке се нзрећи у суботу, славиЈа. , 23. о. и ч у 9 часова пре подне. Поред осталих чланака у разним | листовима, ваља поменути и чланак | ------ " ^ г. Андре Пираноа, у листу „Еко д* Пари". | — Васпитан у тешкоЈ школи борбе, вели г. Пирано, пун искуства које му је омогућило Да продре у Дух свога нарола, Краљ има све врлине народног воћа. Роћен од лозе Караћорђевића, која Је своЈом легендарном храброшћу почетком 19 столећа васкрсла српску државу, Краљ претставља идеал свих Југословена. Када т Је добеда била стечена, Владалац се посветио делу органнзован>а и уједнњавања своЈе земље. Је у том погледу умео да савлада

Стара Кањижа, 17. Данас су у Новом Саду одржан. иелнке националне свечаности поводом прославе роћендана Њ. В. Краља Александра и откривања споме ника блзженопочившем Краљу ГТетр> Великом Ослободиоцу. У десет часова пре подне одржана су благодарења у црквама и богомољама појединих вероисповести, поводом прославе Краљевог роће«лана, коме су присуствовали претставници војних, и циви.гних власти, поред многобро)ног. граћанства. После благодарења извршено Је на свечан начин откривање споменика Краљу Петру на главном тргу. Про:тор на главном гргу исп^иила |е ма са од близу десет хиљада људи. Спо меннк Краљу Петру израдио је ва|вр г. Дејан Бешлић, који је у разним војвоћанским местима израдио већ неколико сличних споменика. На свечаност откриЂања споменика Краљу Петру, поред многобрпјног народа из околине, дошли су и делегаги појединих националних и културних ^станова из целе наше држа* ве. Њ. В Краља на овој свечаности заст>тао је пуковник г. Милутин Вукотић. Као изасланик претседника Краљевске владе, на свечаности јс био наЧе.тник Банске управе Д\-навске б&новине г. Бранко Марић. Министра просвете заступао је школски надзорник г. Душан И.тић. баета Дунавске бановине саветник Бангке управе г. Торће Марннковкћ, Сенат су заступали сенатори г. г. Драгослав Ђорћевић и Јован Нешковић. Народну скупштнну народ«и посла«

Шуманац и Јован Јовић, професор. Том приликом, прота г. Јевта Петро* вић одржао је краћи пригодан говор, у коме је изложио велики национални значај данашње свечаности, пошто се у на граниии наше земље откр*га споменик Велнч «м Краљу Осло бодиоцу. На овај говор одговорио је у име Њ. В. Краља пуковник г. Вукотић, ко)и је раскинуо траку и открио споменик. Споменик претставља Краља Петра у стојећем ставу у природној величики. После тога одржали су говоре појед*ни делегати, који су истовремено стављали венце пред споменик. Тако су ставили венце изасланици Краљее , ске владе, Сената, Народне скупштиI не, бана Дунавске баковине, Нарооне одбране из Београла и других националних и културних друштава. После свечаности откривања споме ника, у градско) кући је прирећен банкет, коме |е присуствовало око две стот»не званица и том приликом пало *е и неколико здравица. Измећу осталих, на банкету су говорили г. г. Спасоје Разић, директор Граћанске школе у Старој Кањижи, сенатори г. г. Драгослав Ђорћевић и Лован Нешковић и други учесниии на банкету. Б. Радовановић ишшшпншнинннппшпнншшшашшшншиштиппшннпнпиш Г. Днноп о утнцају Енглесне на ситуацију Лондон, 17. децембар Генерални секретар Друпггва на-

ници г. г. Санто, Тоша Рајић и Мирко Иванде кнћ. Споменкк с>' предали мзасла-нику Њ В. Краља пуковнику г. Вукотићу чланови одбора за подизање ст»оменика г. г. Јевта Петровић, Живорад

Г. Поп-Боннур о разговорима са г. Бенешом

дали штампи изЈаве о својим разговоонма, које су водвли последв»а

ПАРИЗ, 17. децембра Авас Ј*авља: После ручка код Претседника ре ј трн даиа. публнке г. Лебреиа, г. Бенсш је по Г. Пол Бонкур нарочито је сетио претседннка владе г. Шота- " " * —' — —" на па је затнм присуствовао седннци Фраицуског ннститута која је

част. Г. Бенеш

одржана у н»егову 1».. .. , ^ Он ј је затим дошао у мнннстарство ино ропи, рекао је г. Пол Бонкур, и за јс у I«« 1п»глгдЈ иа •. «о.м1Да I страних послова н том прилнком то се мн можемо видети са својнм наЈвеће тешкоће. Али, и у свима Дру [ са г . Пол Бонкуром примнлн су ! прнјатељнма, а да се при томе нн-

Милош Катић. др. Гавро рода г. Авнол, којн је синоћ нз Лон дона отпутовао за Парнз, дао је пре свога одласка изјаву новинарнма. Г. Авнол ј *е отворсно и нскрено изнео питање Друштва народа енглеским политнчким круговима. Он је свуда наншао на разумсзање и чврсту вољу да Друпггво народа буде помогнуто у свпма питањнма. Г. Авнол је рекао да је воља Енглеска за мнр од велнке важностн, јер утнцај Енглеске на светску снтуацнју не може добро да се оценн. ИЛМмШИВШОМИМШНШиИШШВВНПШШШШШЈШШПННП Дом ученнка на Дедињу проспавио је данас своју прву славу

гласно у својој нзјави да разговори нису билв уперенн нн протнв кога. „Сајја се прнлично шета по Е1в-

БЕЧ, 17 деиембар. (Телефонски извештај) Бечка штампа посвећује велику пажњу четрдесет петом роНендану Њ. В. Краља Александра. Листови објављују чланке, у којима се исти че значај личности Њ. В. Краља Александра. „Наје Фраје Пресе" у свом члан ку доноси опширне биографске податке Краљу Александру у коме ка же да је Краљ Александар војник и полнтичкн воН свога народа и да је у најбучнијим времеинма сазрео за државника. Под Њепвим регентством извршено Је велико дело уједињења Срба, Хрвата и Словенаца V једну државу. Краљ Александар био је увек за одржавање мира на Балкану и више пута то је јавно наглашавао. Последња иосета бугарског Краљсвског паоа Београду била је такоНе у служби полнтике ми• ра. Унутрашњи и спољни мир, благ^стање своје земље то су начела југословенског владара. „Нојес Винер Журнал" такође доноси велики чланак у коме истиче значај Њ. В. Краља Александра. ФРАНЦУСКА ШТАМПА ВЕЛИЧА Њ. В. КРАЉА Парнз, 17 децембар Јутрошњи париски листови об.'ављу)у нзвештаЈе о припремама у Загребу и Београлу за прославу роћенлана Њ. В. Кгаља Александра Многи листовн обЈављуЈу и засебне чланке, у ко : има истичу важну улогу коЈу Је Њ. В. Крал> Алексгждар игрсо за време ратова и коЈу 'игра данас у животу Југославнје. „Пти ПаризЈен" обЈављуЈе чланак у коме најпре истиче воЈничке врлине које Је Њ. В. Краљ показао за време рата и Његову улогу после ослобођења. — Послс рата, он Је СвоЈе снаге посветио нодизању ЈугославиЈе н њеног унутрашњег оздрављења, каже „Пш П?ризЈен". Он се у том циљу није устручавао да се прими и наЈ

оспоран доказ о сво.ч>Ј одлучности, далековидости и мудрости. Лични утнцаЈ, који Он врши на еволуциЈу унутрашње политике Краљевине донео му Је заслужнн назив УЈединитеља Југословенскот народа. На краЈу свога чланка, г. Пирано вели: — Француска, коЈа са побожношћу 4>ва успомену на племеннту фигуру Краља Петра, високо цени осећање при.'атељства његовог сина Александра и зато се и она придружује од свег срца радости Југословенског народа приликом прославе 45 роћенДана владара наше верне савезнице.

Бугарсни листовн о рођендану Њ. В. Краља СОФИЈА, 17 децембар. — Поводом прославе Рог>ендана Њ. В. Краља Александра поподневни полузванични лист „Ла Билгари" доноси чланак, у коме се каже: „Ове године 17 децембар има дупли значај за Југославију, јер је тај догађај истовремено четрдесетпети ро1>ендан Њ. В. Краља Александра и тридесетогодишњица ступања на престо покојног Краља Петра. Један ретроспективни поглед на овај период и сукцесивне догађаје рељефно оцртава интензивну активност, коју је развила династија Карв))орНевића, као и народ сливен у једну душу и једно бнће, што је омогућило предратноЈ* држави да постигне највише резултате у свим доменима јавне активности под скиптром династнје КараНорђевића". Помињући активност Њ. В. Краља Александра још од времена кад је био Престолонаследник, лист наставља: „Поље активности Краља Александра у јавним пословима Своје земље ј *есте једно од највеКих. Оно не обухвата само дипломатск^ и војнички домен него се протеже тако исто на све иницијативе културне активности. Добро су познате. Љилантропске иницијативе Њ. В. Краља Александра, које имају за циљ побољшање услова живота и рада будуКих школских генерација, као и његов специЈ*алан интерес за подизање нових цркава и за рестаурацију старих цркава и "Г*~ "~п'~ — ~ - манастира, који су некада били сјај теже оДговорностн, само да би зем- гппгк - мипилиЈчтт*- V Гпслжем Вељу спасао од унутрашњег раздора. СрПСКе Ц ИВИАИ8а » н Ј е У ^РСАњем ое Успех Његов признају сви југосло-. ку ^ венски родол »уби, а Његова мирољу-1 7? чке гледишта спољне полибнва »мгцијатива изазива у Фраицу- т ,!Ке Њ. В. Краљ Александар је скс 1 'елноДушне симпатије нрема . присталица мира и најшире интермладом Југословенском владару. I националне сарадње. Он је у овом

ко не сме срдити. Француски миннстар нностраннх послова даље је изјавио да су он н г. Бенеш непоколебљиво ув женевску установу, попгго би њено ншчезавЗње нлн слабљење довело до слома самог мнра. Друштво Народа има да се развија као н свако жнво буће путем еволуцнје. Реформа би могла евентуално да се изводе алн под ус.\овом да се не дирају основна правила које прет' стављају резон-д-етр жечевске уста

Дом Краља Алексачлра Првог за ученике средњих школа на Дедињу прославило је данас своју прву славу, рођендан Њ. В. Краља. Слави су присуствовали, поред осталих у• ледних гостију, изасланик Њ. В. Краља аћутант пуковник г. Стојановић, заткм министар просвете г. др. Раденко Станковић са шефом кабинета г. Вучковићем, мннистар фннансија г. др. Милорад Ђорћевић, претседннк Српске краљевске акаде миЈе наука г. др. Богдан Гаврилооић, народни посланик г. др. Никола Ксшељевић. саветник Минкстарства финансиЈа г. Сава Николић. инспектор Министарства просвете

нов.. "гГо мншљењу г. П.м Ботур, | ~ц в „" к0 , н|1 ,' начелник Мини' старства просвете г. Вељко Петровић, директори готово свих београд ских средњих школа, претставници

Г. Пол-Бонкур

са којнм се сложно н I. ~енеш, корнсно би бнло усавршнтн методе рада Друпггва Народа. Што се тиче пнтања рааоружа ња г. Пол Бонкур је рекао да се сада о томе пнтању воде днпломат скн разговори алн да су то аа сада само извиНања н истраживан»а. Г. Пол Бонкур, у својој нзјавн Дв а МИ ннстра су се сложнли у мндатој претстДвницнма штампе, ре- шљсњу да се ово пнтање може рекао је поред осталог следеКе: _ шитн јсдино у Женевн. „Прнсуство г. Бенеша потврНује р. Пол Бонкур се најзад дотасавршен споразум који постоји у ка0 и својг'. разговора са г. Бененашем схватању, попгго вам, ето, аа гаом 0 прнвредној сарадњн државе једннчкн излажемо наше дуге и по Средње Европе. У вези с тим пндробне разговоре." тањем проучаванн су француски ме Затим је г. Пол-Бонкур иало- мор андум од 10. септембра и итали жио да је г. Бенеш нмао два састан ја И скн меморандум од 20. септемка са претседником владе г. Шота бра. ном и како је он, г. Пол Бонкур, ј францускн миннстар велн да је најсавесннјс обавештВвао г. Шота- француски посланнк у Прагу равна о току разговора са г. Бенешом. говарао се са г. Бенешом о томе „РазговарајуКи са мојим велнкнм П итању још у току израКивања прнјатсљем г. Бенешом, ја сам му француског меморандума. у ствари излагао ндеје претседника | Додао је да не било тешко усвовладе г. Шотана, које сам истовре- ј итн „ НС ке сугестнје садржане у мено образложио и као своје иде- шгалнјанском меморандуму,

чуманих, просветних и националних корпорација мећу коЈима велики број дама. Славска свечаност почела је молитвом Божјом, коју је извршио про тојереј г. Богдан Петровић, а на Јектенија одговарао је хор ћзка овог Дома под дириговањем г. Косте Николића. Протојереј г. Петровић пресекао је затим славски колач са домаћином славе, управником Лома г. Мирко Балубџићем, са :о.и два ученика. После славског обреда про тојереЈ г. Петровнћ одржао Је пригодан говор, а затим Је о развоју школства и просвете код нас говорн> домаћин славе г. БалубЈ чћ Он је нарочито подвукао велнко старање Њ. В. Краља за унвпрећење про свете и казао да се у том погледу угледало на Свог великог Оиа да подиже задужбине, а нарочито оне које служе просветном циљу. Ј-здна од тих задужбина је и овај Дом, коЈи ће много допринетн ширењу просвете и да ћаин средњнх школа без довољних материалних средста-

је." | Разговори о пнтЗњу ове сарадње ва наћу могућности за напредач. .\ор Г. Пол Бонкур је по том инсис- „аставнће се у подесном тренутку I ученика отпевао је државну химну, Всвсшова посета. је- С а осталнм заинтсрссонашш вл«- п » 1« с«еч!ИОСТ тиме

тирао да Је дна пријатељска посета образложе на срдачннм односнма који постоје измеКу Чехословачке н Францус ке, што омогуКава користан рад у садашњнм днпломатским односима. „Посета г. Бенеша, нзјавио је г. Пол Бонкур, ннје упе^сна ни против кога, јер је г. >јенеш као н француска влада, нсувнше привржен политици међународне сарадње да би његовп посета могла нмати неки другн смисао и циљ сем те сарадње." Када је г. Пол Бонкур вавршно своје нзлагање, г. Бенеш је потврНујуКн у свему нзјаву г. Пол Бонкура, рекао: „Потпуно се слажем." Г. БЕНЕШ О РАЗГОВОРУ У ПАРИЗУ ПАРИЗ, 17. децембра Г. Бенешова вванпчна посета Паризу аавршена Ј*е дапас по поднс када су г. Пол Бонкур, г. Бснсш

ааинтересованнм дама. Г. Пол Боикур је у вези са питањем прнвредне сарадње у Средњој Европи нзјавно да га је г. Бенеш обавестио да преговори измеЦу Че хословачке и Аустрнје у томе смислу напредују добро и да има много нагледа да Ке се постнКи спо-

Гостима Је после прирећена закуска. Са славе Је уп\ћен поздрав ни телеграм Њ. В. Краљу. шшип*

пиш

рааум. Понвредна сарадња нзмеђу држа ва Мале Антанте такоНе се раавија пово,љно и г. Пол Бонкур вели да му је г. Бенеш рекао да је сарадња нзмеНу држава Мале Антан те аамишљена тако да у тој прнвредној сарадњи могу учествовати и доУге државе. После г. Пол Бонкура д"о је кра Ку изЈаву г. Бенеш, који је иаразио

Спава друштва „Племвнита душа дечје наде"

Данас у подне „Племенита душа дечје нале" прославила је на свечан начин у кавани Бајлонова пивара -■воју славу роћендан Њ В. Коаља Александра. Слави су присуствовали претставници разних хуманих и кул турних друштава. Као сваке тако је и ове године друштво Је обукло 61 дете. Славски обред и сечење кола«а извршио Је свештеник г. Душан Васић. Затим је претседник Друштва г. Риста Зукић н упршитељ оадост што МУ се ла\а ппимгка аш I Школе нз Булбудеру г. Душан Глирадост чгго му се дала прилика да |ориЈевић ГОВорили су 0 ралУ д ру . званнчно посетн Парна. | ш ^ а и његов ,Г м ЧУМ аннм циљевииа 1 . 5енеш се ујсдно аахвалио | у току прошле године штампи на пажњи коју му је оиа у- ј Домаћич славе био је казала. I Бајлони, индустрнјалац.

ЈачоВ