Правда, 06. 04. 1934., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

Број 10.566 Година XXX

ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦе БРОЈ 53.220. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ И ОГЛАСНОГ ОДЕЉЕЊА 25-551.

БЕОГРДД, ПЕТАК 6 април 1934 Влајковићева улица 8

МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА ЗА НАШУ ЗЕМЉУ 20 ДИН., ЗА ИНОСТРАНСТВО 50 ДИН. ТЕЛЕФОНИ УРЕДНИШТВА: 25-552. 25-553, 25-554, 25-555, 25-556, 25-557, 25-558

Рукописи се не враћају

Војни трошкови Немачке

„Журнал де Деба" објављује следећи чланак од свога допнсннка нз Берлнна: Немачкн лнстови објавили су 27 марта један резиме државног буџета за војску 1934. Са своје стране, службене агенције привукле су лажњу нностранства на велике суме намењене соиијалним оснгурањи ма (520 милиона марака) а исто тако на велике жртве за помагање незапослених — близу 1.000.500.000 франака. Али друге позиције претстављају за нас, Французе, много жнвл>е кнтересовање. Прелиставајући једну по Једну страницу овога првог нацнонал соцн јвлистичког буџетског закона, ми смо брзо дошли до поглав.Ђа војних, Поморских и ваздухопловних трошхова, о којима су берлински листовн до сада потпунр ћутали. Ми не падамо у илузију да верујемо да су ових неколико страница покривених цнфрама у стању да нам открију тај не Рајха у погледу наоружања. При внајемо само да су подаци које нам дружа објављени буџет поучни и же лели бн смо да нацнонал социјзлистнчка влада не страхује да објави тачно податке о својим непосредвим плановима. Сувоземна воЈска. — У позициЈи ^ирекција војске", организација ко ја одговара ранијем ђенерал-штабу фкгурира кокетна сума од 9.280.000 марака, што значи преко 55 милиона франака. Буџет од 1932 био је једино у овој позицији нижи за 1,700.000 марака. Годишн>н салдо аа официре подофицире н војнике ■»оспЛке г4в.«?<!*0»- м*Т 1.000.500.000 франака), огроина цифра аа једну војску од 100.000 људи. Ми констатујемо затим да за облачење тих трупа Рајх троши 35.440.000 марака (близу 213 милиона франака), то значи 10 милиона више него што је предвиђао буџет од 1932. Рајхсвер је добро обучен. Исто тако и добро храњен, пошто се 24 милиона марака троше на исхрану. Буџет од 1932 годнне имао је за 4 милиона мању суму. Касарнски грошкови су предвиђени у износу од 51,978.000 марака (преко 311 милиона франака), пози ција која је повећана за близу 23 ми лиона марака према буџету од 1932. Кредити који се односе на оружје и на муницију достижу 88,500 000 марака (531 милион франака). што зна чи повеНање за 11 мил. марака у од носу према 1932. Санитарна служба. са својих 5.144.000 марака (30 мил. 846.000 франака) превазилази трошкове нз 1932 за преко милион марака. Узгред подвлачимо 47.290.000 марака за војне справе, пољске радио-апарате и форгификаиије. Сума предвиђена 1932 била је нижа за 12 милиона. Прелазимо затим ћутећи преко многих других позиција које су у порасту, као ветеринарна, наставна итд. и дајемо укупну суму од 654.643350 марака, што у францима износи близу четири милијарде само за сувоземну војску. Ратна морнарица. — Суме предви ђене за официре и морнаре достижу 27.471.450 марака (165 милиона франака). Трошкови предвиђени за ђенерал-штаб морнарице, кас зрнова н>е. одевање итд. износе 23.740.500 марака. Наводимо и позицију од 27 милиона марака (162 милиона франак^) за одржавање ратних бродова и арсенала, затим позицију од 18,577.400 марака за фабрикациЈУ граната, мина и поправку поморских утврђења. Само у поглављу за торпеде предвиђен је кредит од 4.264.000 марака (око 770 милиона „ франака), коме треба додати 108.045.850 марака трошкова који су намењени изградњи нових једнница. Буџет ратне морнарице износи да Кле 236,243.20 марака (близу 820 милиона франака) у немачким службе1гим круговима ови кредити се прав дају тиме што се примеђује да одбрана обала треба да употпуни одбрану сувоземних граница и да, уо сталом, Рајх на мору још нема оно наоружање коЈе му дозвољава Версајски Уговор. Ваздухопловна воЈска. — Г. I еринг је одржао своје обећање. Ваз духопловни буџст Рајха достиже јед ну цифру која Је толико изнад оне ■з раннјих година. да је излишно локушати да се направи упоређење. Поред уобичајених малих кредита ПојављуЈе се Једна замашна сума од 122,190.000 марака (750 милиона фра цака), поклон национал соииЈалистичке владе немачкој авиЈаииЈиј^аатим једна сума од 50,103.250, иарака (преко 300 милиона франака), наие-

њених ваздушноЈ заштити, и најзад стални издатак од 15 милиона марака. Укупно: 210 милиона и 186.750 ма рака (1.220.000.000 франака). Дакле, г. Геринг Је у више махова тврдио да Рајх нема војну авијацију, већ је дино трговачке апарате и неколико такозваних спортских авиона, чији број. по речима министра ваздухопловстаа, не прелази скромну цифРУ од три стотине. Сума од 50 милиона марака пред виђена за заштиту из ваздуха једва ће бити довољна да одговори програму радова да се становннштво у градовима заштити од бомбардовања из ваздуха. Веома ефикасне мере су већ предузете у индустријским центрима, који за неколико минута могу бнти обавијени густом маглом. Одбранбене станице против авиона већ су створене и стручњаци уверавају да је један немачкн инжењер пронашао један протнвавионски топ велнке прецизности и који избацуЈе близу хиљаду граната у минуту. Читајући даље национал социјали стички буџет, налазимо на крају једне дугачке листе која набраја пред виђене трошкове за поште и телеграфе, закупе транспортним предузећима итд. једну кратку али интересантну нотицу: „Субвенција Јуришним трупама и одредима радника добровољаца: две стотине педесет милиона марака (близу милијарду и по франака). Рајх троши више новца на своје нерегуларне трупе него за све официре, подофицире и воЈннке сувоземне војск/. Уосталом хитлеровске тругте о^имај^* »СГого^Ну* помоћзЦ -ВеликВ део сума предвиђених у оуџету аа помагање бивших ратника сада се даје браниоцима национал социјали стичке Немачке, борцима смеђе револуције. Да би се уверили о томе довољно Је прочитати параграф Ш позиције 12 који предвиђа за ратне извалиде и војнике револуције кредит од 1.095,270.000 марака. Акко саберемо буџете сувоземне војске, ратне морнарице. авиЈације и смеђе воЈске (рачунајући за ову последњу само службено признату субвенцију од 250 милиона марака), долазимо до укупне суме од 1 милијарде и 364,510.100 марака, што значи преко 8 милнјарди франака. Зашто овим цифрама додавати неки излишан коментар? П. ДЕЈОТ 1Ш11П!111Ш!ШШШ11ПЛ1!ШШШ111Ш[11!1Ш1П1П11Ш111>|!Пи111ГОП111Пи!ПШ' Крвави нереди у уиутрашњости Шп аније МадрнД, 5 април Сукоби нзмеђу радннка н полипиЈе н крвави нереДи изазвани од анар хиста још се ннсу стишали у ШпаниЈи. У поједнним провиниијскнм ва рошима дошло Је н у току Дана на више места До сукоба. Анархнстн су се онет служи .1н паклсним машинама н неколнко кућа оштетнлн. У Сарагоси Је прокламован генералнн штрајк раДннка. Сви радничкн снндикати, у коЈима су заступљене све професије, солидарно су пришли штрајкачком покрету. Сарагоса Је остала без воде, осветљења, трамваЈа н аутобуса. Довоз жи вотних намирнииа у варош такође Је онемогућен. Становништво у великом броју напушта варош и оДлази у села. 'ППППШНИНШНШШШШШППППШНШПНШППШИНПНПНПШПМПИШ! Г. Титулесну одпази 7 априла у Париз Букурешт, 5 април (Телефонски нзвештај) Румунски министар »шостраних по слова г. Никола Титулеску отпутоваће 7 априла за Париз. 1|||||||1111111111111111111111111111111П1111!1111!111111111111ШНШШПППП1ПШПШПП1 Самоубиство бившег социалдемократсног посланика Маргена у нонцентрационом логору Беч, 5 агтрил Данас је у своЈоЈ соби у кониснтраиноном логору у Хнцлау (Аустри ја) нађсн обешен бившн аустрнски социал-демократски посланик Марген. Пре иеколнко Дана саопштено му Је од надзорника концентраииоиог логора да Још Дуго нсће биги пуштен из логора. Вероватно је због тога извршио са.моубиство.

ОДЈЕК ГОВОРА Г. ТИТУЛЕСКА

„Сви мостови нису порушени

између Мале антанте и Италије"

ФРАНЦУСКИ КОМЕНТАРИ НАМАШАВАЈУ ДА СЕ ИПАК ИТАЛИЈА НАЛАЗИ НА ГЛЕДИШТИМА ФРАН ЦУСКЕ И МАЛЕ АНТАНТЕ

Парнз, 5 атгрил (Телефонскн нзвеш^аЈ) Коментарншућн говор који Је одр жао у парламенту руиунскн мини стар иностраних послова г. Тигулсоку, Пертшакс у данашњем бро.у ли ста и Еко д Пари" тим поводом између осгалог вели: — За г. Титулескоз говор може се рећи да следећи аахтеви претставља ју шеговс главне црте: Тернториалнн ревизионнзам Је искључен, пошто Је пнтање граница ко начно решено. Аустрија се не можс уЈеДиннтн са Немачком, као ш10 се не може допустити нн уЈедињење Ма џарске н АустрнЈе. У погледу ревнзнЈе уговора који Је г. Титулеску заузео Пертинакс ве ли: -- ИтадкЈа, Ма.та антанта и Фралцу ска налазе се отприлике на нсгој лн нији. Што се пак тнче Других захтева, коЈе Је бранио рум>нски министар нностраних послова г. Тнтулеску, државе Мале антанте н НемДчка имаЈу своја гледишта, због којих по томе !штању заступају супротнс тезе. После г. Титулесковог говора закључује Пертинакс, којим Је потврђен г. Др. Бенешов говор, реч нма понова ИталиЈа, Је*р Мала антанга нпак не сматра Да су посч« г. МусоДкпе нзиеђу^Јве и ИгалиЈе сви ибсго порушеив. ЈЕДНА ВАЖНА ДИСКУСИЈА У РУМУНСКОМ ПАРЛАМЕНТУ Говор г. Маниуа Букурешт, 5. Радор Јавља: Данас поподне скупштина Је диску товала о спољноЈ политиии. Бивши министар-претседник н народни првак из Ердеља г. ЈулиЈе Маниу био Је владн упутно саопштење о ревизионистичкој агитациЈи н о раду на привредној обнови Средње Европе. Иа то саопштење г. Јулија Маниу министар спо.оних послова г. Титулеску, одушевљено поздрављен од скупштине, одговорио је детаљннм експозеом. У интерпелацији коЈу Је веаао за поменуто саопштење, г. Јулије Маниу био Је рекао између осталог да мора са болом у души да утврди да Је конференција мира наметнула Румунији друге границе но што су оне, на које је земља имала права. Те гра нице, рекао г. Маниу, оставиле су ван РумуниЈе знатан број становника драгих њеном срцу. С друге стране, рекао је г. Маниу, и поред резигнациЈе са коЈом је РумуниЈа усвојила те нове границе, она ипак не ужива потребан јоЈ мир, због ревизионистичке агитације. „Ово сан принуђен да утврдим,

рекао је г. Маниу, због недавног говора г. Мусолиииа који, изгледа, санкционише изјаве г. Гембеша о ревизији уговора о миру. Схватамо да је немогуће сузбнти извесно стање духова. Међутим, кад се страни служ бени државни органи мешају у те ствари, питање изгледа сасвим друкчнје". - ч- Г.-Титулеску ' У даљем току свога говора г. Маниу је изложио разлоге због којих би ревизија у корист Маџарске би ла неправична, неприхватљива за ердељске Румуне, и према томе искључена. Г. Маниу аналише разлоге које је изиео гроф Стеван Бетлгн у току својих предавања и говора одржаних у Енглеској и редом их по бија. Г. Маниу признаје да се Маџарска бори са великим привредним н фннансијским тешкоћама, али подвлачи да ове невоље никако нису последице уговора о миру, већ последица рата. Г. Маниу захтева од владе да се са крајњом енергијом противи сваком ревизионистнчком покушају и да сарађује на делу привредне обнове Средње Европе. Постављајући г. Титодеску питања о томе, г. Маниу му уједно честита на досадашњем вођењу спољне политике и каже да је у данашњем тешком положају једина утешна појава чињеница да министар спољних послова Краљевине Румуније доследно заступа темељна начела здраве спољне политике, а ти су темељи безусловно поштовање уговора о миру, поштовање постоЈећнх савеза, наглашавање доброг сусетства са свим околним државама и пре свега и више него све остало појачање веза између РумуниЈе и оста лих држава Мале антанте.

„Маџарскн ревизионизам је злочиначки", каже г. Титулеску

УзимаЈуКи реч, министар спољних послова г. Титулеску на првом месту захваљује г. Јулију Маниу на ласкавоЈ оцени коЈу је дао о његовом управљању спољном политиком Руугуније. Г. Титулеску каже: 1) Тријанонски уговог изгледа свима Румунима а напосе ердељским Румунима као санкциЈа поретка основаног на праву, поретка можда несравњено блажег од оног који Је румунскн народ замислио после сто лећа претрпљеннх патњи. 2) Кад год се појављуЈе каква опасност за румунско народно Јединство, ердељски Румуни су први који даЈу знак # узбуне и показују своЈу готовост да бране то јединство. Ова њихова инстинктивна реакиија претставља најбоље признање коЈе они одају одлукама конференције о миру и наЈбољи доказ о трајности њених творевина. Основана на оваквнм темељима, румунска спољна политика ннЈе вештачка творевина, већ једноставна органска функција. Њена је лозинка: од покрајинских интереса ка националним, а од националних ка општесветским интересима. Таква политика неизбежно мора да ствара незадовољство код оних

коЈе не аадовољава садашњи поредак у Европи. Стога, одговараЈући на питање г. Јулија Маниу, о томе шта мисли о ревизионистичким смицалицама ко.је се све чешће јављају и о њиховом одјеку у Румунији, г. Титулеску вели да може да одговори следеће: „Хоћу да повучем разлику између италиЈанског ревизионизма н маџарског ревизионизма. Италијански ревизионизам изгледа да има пре начел ну основицу коЈа почива на мишљењу да ни Један уговор ниЈе вечит. Маџарски ревизионизам на против има позитивни карактер н оснива се на прохтеву за повећањем земљншта садашње Маџарске. „ИталнЈански ревизионизам нма оп шти карактер, пошто ИталиЈа до сад ннЈе тражнла шта било за себе саму. „Маџарски ревизионизам, на против, има себичнн каоактер и израз Је нзвесних непоправимих вековннх склоности. „Док Је нталнЈански ревизионнзам до сад, како изгледа, прибегавао само храбрењу речнма, маџарскн ре- ( визионизам води политику системат-, ске саботаже садашњег поретка заснованог уговорима". Г. Титулеску каже да, повлачећн'

ту разлику не жели да оправдава италиЈанскн ревизионизам у сравњењу са маџарскнм ревизионнзмом. Сматра неприхватљивим и шкодљнвим и Један и други. Међутим, мисли да ниЈе без важности да се подвуче да, ако Је италијанскн ревизионизам за Румунију само погрешно схватање, маџарски ревизионизам за њу мора да важи као злочиначко схватање. Према томе, ма колнко да су болно за РумуниЈу, италијанске ревизнонистичке манифестације не могу да мењају смипатиЈу коЈа постоЈи између Румуннје и ИталиЈе н РумуниЈа н поред њнх не губн наду да ће доћи дан где ће довођење у склад обостраних интереса допустнти да се те симпатиЈе нзразе и на политичком по љу. На основу свега тога г. Титулеску ве.ти да ће се бавитн само маџарским ревизионизмом. Мала антанта Је свесна Да их штнтн троструки оклоп: правнн, морални н полјлички: Министар спољних послова затим доказуЈе негачност маџарске тезе по којој Конферениија мира ннЈе ни са>слуша.та мишљење Маџарске. У свом своЈству Једног од потписника Трианонског уговора, г. Титулеску подноси скупштини дуги низ доказа о про тнвном и нз свега тога нзвлачи за[Здвучан да ј& интање Јр^нца.^-ар- и жаве Мале антанте завршен процес, а не расправа кбЈа има тек да се поведе. Затим изближе прелази на познато пропратно писмо г. Милрана (уз уго. вор о мнру) у коме се излаже због чега Је нзлншан плебисцит коЈн Је била тражила Маџарска. Г. Титулеско затим додаЈе: „Данашња излагања г. ЈулиЈа Манну, толико нслуњена бригом за коначну консолидациЈу творевина уговора о миру претставља за међународно јавно мишљење наЈлепшн пле» бисцит Ердеља. Јер ту се, кроз уста човека који Је водно прву реч прилнком прндружења ове покрајине РумуниЈи, изражава чврста воља тамош њег народа да за вечна времена оста не здружен с маЈком отаџбнном. А то се не дешава у једном тренутку про* лазног одушевљења, већ се то изражава после искуства стечених у току шеснаест годнна заједничког живота". „Аншлус" не могу да усвоЈе Италнја, Француска н Мала Антанта; здружење АустриЈе и Маџарске не могу да усвоЈе Немачка н Мала Антанта; стварање б.тижнх односа између Мале Антанте, АустрнЈе и Маџарске изазвало бн противљење са стране Италије и Немачке. Кад Је таква ситуациЈа, вели г. Титулеску, треба схватити да постоји само Једно решење: Одржање „стату кво"-а, уз гарантиЈе за одржање незавнсности АустриЈе, као и уз гарантиЈе НемачкоЈ да се Аустрнја нн» кад неће увући у какву политичку или привредну комбинацију коЈа бв била управљена нротив Немачке. Вештачка решења морају се по сваку цену избећи, велн даље г. Титулеску. Средњу Европу не треба по делити на два противничка блока. ПостоЈе два поретка коЈи су опречни Један пре.ма другом н од којих РумуниЈа мора да изабере Један: 1.) Поредак основан на привредним споразумима коЈи ће одузетн сву оштрину државним границама н да« ги им више идајни карактер; 2.) ревизиЈа н уговора и враћање поретку необузданог и неограннченог суверенитета из прератног доба. РууниЈа Је чврсто решена да нн« кад и ннпошто не пристане на ову Другу солуциЈу, Јер, усвоЈитн га значило би отићи на пут коЈи водн право рату. Онима коЈн помињу ревизнЈу, Ру* муннЈа одговара: „Прошлост Је била ваша; садашњица ниЈе ннчија, а што се будућностИ тиче, то вам Је не можемо уступити, пошто Је она наЈдрагоценије наше . благо!" Говор министра г. Титулеска био Ј« често пропраћен френетичним пљескањем и бурним одобравањем, а крај говора поздрављен Је бескрдЈним овациЈама свију посланика коЈИ су устали са својих седишта, кличуМ министру спољннх послова. ГалернЈа Је била препуна. Дипломатски кор Је у погпуности лрису^ ствовао овоЈ значајноЈ седншш.