Правда, 27. 05. 1934., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА I ДИНАР

Број 10.617-9 Година XXX

ЧЕК ШТЕЛИОНШIР С Д " ОШ1 ЛНСКЕ геЛЕФ °С Н н1Нж1 '""" 2 ИОГЛА. 1п()Г ОДЕЉЕЊА 25-551.

БЕПГРАД, 27, 28 и 29 мај Влајковићева улица 8

1934

МЕСЕЧНА ПРЕ1ПЛА1А ЗА НАШУ ЗЕМЉУ „ 20 ДИН, ЗА ИНОСТРАНСТВО 50 дин. Нукописи се ТЕЛЕФОНИ УРЕДНИШТВА: 25-552. 25-553, ■ . 2.5-554, 25-555, 25-556, 25-557, 25-5М не Враћа|у

Организација мира и политика Енглеске

Париски „Пти Паризјсн" објављуое на >-водном месту под горњим насловом оваЈ члдлак од свога допнсника из Лондона: Признато поновно наоружање Немачке створило је ћорсокак из кога ће КонференциЈа за разоружање пок>шати да изиђе крајем овога мес*иа, када настави своје радове > Женеви. Ова ситуација ниЈе створеча ча Један дан. Она је довршење Једног дугог периода наоружаваља на којг је француска влада указала више пу та и коме се могао учинити крај да су француска мкшљеља саслушана у Лондону. У једном веома документовано« чланку од г. Албера Жилјена у „Пти Паризјену" од 12 маја, на несумн>ив начин је утврђено да се за данашњу снтуацију великим делом има захвалити британском колебању. Немачка се данас отворено наоружава н са својим цинизмом иде тако далеко, Да чак покушава да оправда свој« га жење уговора о миру. Одговорност Велнхе БританнЈ« не ограничава се само на ову кризу кон ференциЈе. Та одговорност се п јј ављује скоро у свакоме од њених вели ких потеза, али бнло 6и неправедно импутирати то само садашњоЈ владк, чиЈе држање је у главннм линијама бнло слично држању сваке дрУ ге владе. Оно је, не заборавимо то, саобразно традицнјама једног народа који је дуго становао на Једном острву, саобразно ннстинкту једне ра се која се посветила трговнни, саобразно компликованим и често нссличним потребама разних делова Је дног царства које се простире на сви ма контииентима, н пснхологијн јгдне нацнје кбја је од компромиса створила уобнчајено правило својах трансакцнја. То су, шта више, оие основа« оддике британског темперамента, кој€ човек треба да нма на уму када хоће да нзразн празичну кнтерпретацнју политике ове велике земље или када се труди да предвиди какво ће битн њено држање у будућности. Свакоме је познато каква Је била енглеска политика када је у фебруару отворена Конференција о разо* ружању. Француски планови г. Гардјеа и г. Пола Бонкура, који су од разоружања стварали бедем сигурности, није наишао у Женеви на Јачу опозицију него што Је била она британске делегације. ИнтервенциЈе г. Макдоналда, сер Џона СаЈмона и г. Идна биле су увек инспнрисане на стојањем да Енглеска не примн Јасне обавезе које су биле у основн француских пројеката н које ће увек зах тевати организацију мира путем колективне акције. Познато је, с друге стране, да су женевски радови паралисани струкцијом Немачке, која је напусчи ла конференциЈу први пут 14 септембра 1932, и која је, пошто се вратила 14 децембра исте године, поново напустила 14 октобра 1933. У ове две кризе тако изазване немачком ннтрансигенцијом, акција енглсских кругова изгледа да је нмала само Један циљ: ншчупати од Француске једну по једну концесију, да би се олакшао повратак заблуделог детета на интернационално огњиште. Сетимо се најзад да, пошто Је поднео конференцији 16 марта 1933 своЈ проЈекат конвенције која је тре бало да буде синтеза свију планова или већ изложених програма, г. Мак доналд се упутио у Рим н отуда дј нео фамозни пакт учетворо, о коме је после неколико дана изЈавно > британском парламенпу да има скоро Једино за циљ ревизију уговора. Из тога се види да је британска акција често ишла у правцу који Је супротан правцу Француске. Треба ли из свију тих чињеница закључити да је Велика БританиЈа непрнјатељски расположена према Француској, да она не признаЈе оправданост њене забринутости, да она има поверења у хитлеровску пемачку и да је равнодушна према њеном интенсивном наоружвњу? То би значило учинити у исти мах погрешку и неправду. Нигде можда испади победничког нацизма нису изазвали јачу сентимен талну реакцију него што је то случај у Енглеској. У Лондону су се пре годину дана чак чудили како Француска може мирно да посматра необузданост хнтлеровског наснља. Не постоји вероватно ни једна зем ља у којој су говори г. фон Папена, у којима се слави лепота смрти на бојишту, изазвали више ужаса него у Велнкој Британији; овде је 6ојк.»т иемачке робе, организован у виду репресалнја против гоњења Јевре»а, достигао наЈвећи интенситет; на|&ешћн и најједнодушнији парламен-

тарни протести несумњиво су се чу-|де објашњење о повећању ли v н р ."т», г 11, - п« : 1 г . _ _

ли у Вестминстерској Палати; ту ско ро, енглеска влада, да би одговорн-

Г. Макдоналд ла жељи јавног инења, узела Је иннцијативу да затражи од немачке вла-

ВОЈНИХ поморских и ваздухопловних кредита, који су наведени у њеном новом буџету. Не постоји без сумње ни један народ чије су сентименталне аспирације .искреније мирољубиве него шго је то енглески народ. Та земља, чијим је управљачима у потпуностн по зната ратна опасност коју је у Европи створила хитлеровска Немачка, спада у ред оних земаља којима је мир најпотребнији. Уосталом, може се рећи да, изузев оних којн се поводе за личним нерасположењем или се заваравају старим предрасудама наслеђеним од једне дуге траднције, сви Енглези који мисле убеђени су да су њихови нацнонални ин тереси тесно везани са француским да гранкца Дувра треба да буде бра њена на Рајни и да је једна Јака Француска бол>а заштита него што сама њнхова земља може бити. Све је то савршено нстинито, па ипак кабинет г. Макдоналда до сада је тако радио као да је нарочито нмао аа циљ да разоружа Француску. Контрадикцнје? Забуна? Да, заиста, и то изгледа треба додати британској одговорности за тешкоће на које сада наилази рад на органнзациЈИ мира. Али можда ће те контраднкције изгледати мање изненађујуће н те одгозорности мање тешке када нам се буде дало једно објашњење. Жан Масип.

Разговор краља Борнса са г. Мушановом ЛУДИЕНЦИЈИ

БИЗШИ МИНИСТРИ V ОПРОШТАЈНОЈ КОД КРАЛ> А БОРИСА СофиЈа, 26 маЈ (Телефонски извепггаЈ) Према утврђеној традицији јуче је Краљ Борис примио у опроштајку аудиенцију бивше мкнистре са бившнм претседником еладе г. Ннколом Мушановим и претседником Народ«ог собрања г. Малиновим. Краљ је г. Мушанова задржао дуже у Двору и с њиме разговарао.о новоствореној ситуацији у Бугарској. ЛИКВИДАЦИЈА ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА СофиЈа, 26 маЈ (Телефонски извештај) Ликзидација политнчких партиЈа у Бугарској постепено се приводн крају. Код Ујелињеног земљорааничког савеза преовладала Је тежња да се привремено напусти политичка активност и да се Савез посвети културној, просветној в задружноЈ организацији. ПартиЈски органн такође престаЈу Један за другим. Уместо политнчких организација појачавају се професионалне и сталешке оргаиизације.

ЈЕДНА ИЗЈАВА ЈЕДНОГ ПРИЈАТЕЛ>А Г. МОЛОВА СофнЈа, 26 маТ СГелефонски извепгга!) Нови директор рада г. Мошанов, првак демократическог аговора Молова, изјавио )е сииоћ иовинарима, да је са наЈвећим аадовољством ггрихватио понуду нове владе да преузме организацију рада под иовим режимом. — Тиме хоћу да покажем, рекао Је г. Мушанов, у чему Је Дужност сваког поједшша, коЈи се до Јуче бавио полктнком. НацнЈа иобилнше своЈе снаге да би се препородила. МоЈ специалнн задатак састојн се у то.ме, да н Ја исклешеи камен темелал у изградњи вовог стања у БугарскоЈ. По-

Г, Мушаноа зваћу тгретсгавтеже свих професвоналних оргаиизацнЈа, саслушаћу их и одмах приступити реорганизацнЈи тих професионалннх в радничких оргакизапнЈа. Г. Мошаноа )« већ у тоху Јучерашњсг дана прниио претселккке млогнх професноналккх ■ радничкнх оргакизациЈа и са в»нма )« дуто конфернсао. ПРВА ХАБСБУРШКА Л АСТА У АУСТРИЈИ

Еугел Хабсбурппси врггио с* вз ШваЈцарск« у АустриЈу.

Дакле, прва ласта Је долет ела... Срећом, прва ласта не чннн пролећс.

Г. НОРМАН ДЕВИС У ПАРИЗУ

Разговори Ружди Оеја у Парнзу

Париз, 26 маЈ (Телефонски извештај) Пред састанак конференције за разоружање у Женеви, у Парнзу се

I 81? '•

ШШ М/Ш '

Ружди-беј

осећа живо кретање страних државника. Велико интересовдње нзазвао Је долазак америчког делегата на конференцију г. Нормана Девиса, који већ годину дана ниЈе био у Европи. Он ће данас прподне кматн састанак са иннистром спољких послова г. Бартуом. Францускн политнчки кругови придају овом састанку великн значаЈ. Са шггересова. њеи се пратн и парнски боравак тур ског министра спољних послова Тевфик Ружди беЈа коЈи ће се данас састати са г. Дуиергои и г. Бартуои, а биће примљен и од претседника Републике г. Лебрена. Листови не Дају обавештења о предметнма ових разговора Ружди беја са француским водећим круговима, али се веруЈе да ће у првои реду битн говора о стављању ван снаге оних одре даба Лозанског уговора о ииру коЈииа се ограничава прлво Турске на утврђивање Дарданела. И г. Хендерсон Је пропутовао Јуче кроз Париз. Међутим, о^ ниЈе ступво у везу са француском владом. Ђ. СЕР ЏОН САЈМОНОВИ ПРЕГОВОРИ У ПАРИЗУ Паркз, м ма1 У иедељу кзјутра креће енглесхи министар нностраних послова сер Џон Сајмо« авноном ив Лондона за Париз. Он ће у Парнзу остати до увече, а затии продужити пут за Женеву. Свој бораваж у Паркзу се^р Џон С&јмон ће накористити дв ое инфор иише код енглесхог амбасадора сер

Клерка о држању француске владе, затим ће преговарати са францускии министром иностраких послоеа •. Лујеи Бартуом. ПАРИСКИ ЛИСТОВИ О ГОВОРУ Г. БАРТУА Парнз, ав иај. ШтаЈвпа Је веома повољно примила скноћни говор министра спољних пословд г. ЛуЈа Барт>'а. Може се реЉи да је она у тој повољној оцени потпуао једнодушна. Листови подједнако одобравају, како делове говора који се односе на сарско питање и односе са Совје тима, тако и ставове о односнма између Француске и њених пријатеља у Средњој и Јуто-Источној Европи. Ни од изразито ооозициочих листова ни једак не чики какве замерке мкнистру спољних послова. ,Лти Журнал" између осталог каже: „Политика коју је јуче изложио министар спољних послова у наЈглав нијим цртама, јесте политика једне у сваком погледу сагласне и хомоI ене владе. После онако повољног пријема тога говора у скупштини, мо же се мирно рећи да је та политика уједно политика целе Француске. „Та политнка може се у неколико речи дефинисати овако: она је политика мира, са подржавањем Друцг тва народа, уз обазривост према суседу који је склон методима силе; она показује много одважности кад се ради о питању зближења са једном великом државом којом управ љају људи нових погледа и политичккх праваца". иМатен" између осталог иодвлачи бурне овације којима се цела скупштина одазвала говору министра спољних послоза и наглашује да је врло добро што је пред сам сзој одлазак у Женеву министар спољних послова наишао на овако видљив до каз о томе да иза њега стоји цео парламенат. „Журнал" резимира говор г. Бартуа тиме што каже да је влада партијског примирја потпуно сачувала континуитет традиционалне францу ске спољне политике и да неће допустити да се Француска изолише. ФРАНЦУСКИ ЕКСПОЗЕ О САРСКОМ ПИТАЊУ Париз, 26 мај „Пти ПаризЈен" Јавл>а Да је француска влада упутнла преко секретариЈата Друштва народа барону Алој зиЈу, претседнику одбора за сарски плебисцнт експозе у коме се детаљно излаже гледиште Француске на сарско питање и на плебнсцит. У експозеу се између осталог заступа теза да прн доношењу мера за обезбеђење потпуне слободе плебнспита треба имати довољно на уму да сарско питање није искључнво француско-немачко, већ европско пн тање.

МАЏАРСКА СЕ ПОВЛАЧИ

Пештанска штампа тврди да маџарска жалба у Женеви нема никакву политичку тенденцију ПОСЛЕ НЕУСПЕЛОГ МАЏАРСКОГ МАНЕВРА У ЖЕНЕЕГИ

Пепгтв, 26 маЈ ГГелефонски иавешгај) У аези са одласком иаџарског делегата при Друштву народа г. Екхарта у Женеву, иаџарска шта.мпа се опширно бави жалбом маџарске владе коЈу Је поднела Друштву народа против ЈугославнЈе. Пошто Је мацарска влада сада начисто с тнм да Друштво народа не прндаЈе важност маџарскоЈ љалби, она се кроз своЈе листове сада пов.тачн са раниЈег ратоборног става и, по писању листова, се внди да владн ннје прнјатна бнла ова бламажа. Политичари блиски влади нзјавнлн су мчџарским новккарима да маџарска влада уоппгге ниЈе имала ннкакве рђаве »аиере са своЈом жалбом и ниЈе хтела да се замера ЈугославиЈи, Јер са њом жели да одржава коректне суседске односе. Маџарска жалба нема у себи, кажу маџарскн политичари, ни наЈмање политичке тенденциЈе н жалба Је поднета Једино због тога што маџарска влада жели да залЈтити материЈалне интересе маџарске поданике власнике двовласничких нмања ка Југословен-

ско-маџарској граннци. Они су трпели штету и пнтање двовласничких имања није Још решено, да Је Маџарска морала у том погледу да се обраћа Друштву народа. Маџарскн лнстовн са задовољством констатуЈу у вези са овим ин формациЈама из кругова маџарске владе, да Је влада на путу да успостави поремећене односе са Југосла виЈом н о свнма спорним питањем се директно споразу.ме са своЈнм Јужним суседом.

Нрва ве борбе у Т опеду Лондои, 26 мај Јављају из Толеда, у држави Охајо, да је полиција морала против гатрајкача да употреби н ватрено оружје. Штрајкачи су растурени. Људских жртава данас изгледа није било.