Правда, 27. 05. 1934., стр. 2
Страна 2
П Р А В Д А
27, 28 и 29-У-34
I ОДЈЕК ВЕЛИКОГ ГОВОРА Г. БАРТУА Француска политика ииуколико се није изменила од Бриана на овамо ЛИСТОВИ ИСТИЧУ ВЕЛИКИ УСПЕХ ГОВОРА Г. БАРТУА
Паркз, 36 ма) (Тслефонскн извсштај) Јучерзшн>и вслнки говор фрвктгуског иннистра иностраних пос-това г Бартуа у парламснту наишао )е на општс одобравање код свих политичких кругова и целокупне францускс штаиле. Лнстови, као главно, ваглашава)у да Је г. Барту овнм говором показао да се францусхл слол>иј полигнма НиЈе ни у чсму изменила ол Брнана до салл ■ да Ј« г. Блрту чв^сто одлучан да в ДАљ« чува коигинуитет овс полнтике. Листови сматраЈу као иарочито важно излаган»е г. Бартуа о СарскоЈ Областн. Став Француске по овоме питац>у Је Јасан: Фраиц>ска неће моћи прнстати на плсбисиит у СарскоЈ Об.тасти све дотле док се не створе довол>ие гаранциЈе да ће сваки грађанин ове областн моћн потпуно слободно да изврши своЈе гласачко право. и Пти Журнал" пише да Је г. Барту јуче одржао Један велики, леп и одлучан говор коЈи Је наишао на одобравање целокупног парламснта. Главни заступник Фраицуске у Женеви моћи ће слободио и с иаЈвише пра ва да се позове на нелодел>еио повсрсње целог француског парлаиента. ГОВОР Г. БАРТУА Парнз, 26 иаЈ Излажући иностраиу политику Франиуске, г. Барту Је поред осталог објаснно како Је Француска, вср на Версајском уговору, потписала са Всликом Британијом и ИталиЈом заједничку декларацију о чувању независности Аустрије. „Не мешајући се у унутраштђу политику других земал,а. кзјавио Је 1. Барту, француска влада доставила је аустријском савезном канцелару г. Долфусу да Је у општем интересу да репресије на социјалистичке побу не не буду Исувише строге. У сваком случају Француска ће остати вернз аолитици независности Аусгри Је^-Потребне ва иир у Средњој Ев;^г^шавајући да Је Пол>ска Једн"а велика пријатељска и савезничка аемл.а, г. Барту је изјавио да је на своме путу у Пољској радио на збли жењу између Пољске и Русије. Што се тиче уласка Русије у Дру шт&о народа г. Барту је изјавио следеће: „Кажеи да ће то бити огроиан догаћај за евролски иир м (Живо пљескање). Г. Барту. коЈи Је претресао питан>е уласка Русије у Друшгво народа са г. Литвиновим, при свем том изја вио је да је преудаљено постављати влади питање о држању Француске односно тражење Русије да добијс перианентно место у Друштво народа. После тога г. Барту Је изложио кг> ко му Је у Прагу био прирећен сјајан и незабораван дочСк, па је одаЈући признање претседнику г. Масарику, изјавио: „Тај велики старац Је убећеии рећубликанац, всликога духа и великога срца, и чини част човечанству".
„ФРАНЦУСКА ЈЕ ДАЛЕКО ДА БУДЕ ИЗОЛОВАНАПариз, 26 ма) ИастављаЈући свиЈ говор г. Барту је изјавио: .Поменута нота Је глас Француске. но ни Једна врата нису аатворена, ни тн она Друштва народа нити она кон фсренције за разоружање. Француска
Долазан бугарских књитевнива у Београд ИЗЈАВА ПРЕТСЕДНИКА БУГАРСКОГ П. Е. Н. КЛУБА Г. БАЛАБАНОВА ,У БЕОГРАДУ, ЗАГРЕБУ И Л>УБЛ»АНИ ГОВОРИЋУ СЛОБОДНО, ИСКРЕНО И САМО ПО ДИКТАТУ С0ОГА СРЦА"—
Г. Барту влада остаЈе верна делу иира, остајући всрна Друштву народа. Говорсћи о сарском питању г. Бар ту Јс потврдио потребну апсолутно! г.оштовања слободс гласача, додавши да је он горд што је увек одбнјао да сс дозволе било какве репрссалије за сарско становЈгиштво но да Француска неће абдицирати на права која су Јој дата уговорима. Г Барту Је даље потсетио да је претгеднику комитста за Сарску област барону г. Алојзију, изјавио да нису довољнс свечане изјаве Немачкс о слободи гласања и да он жели да дозна намере тога одбора, коЈе ће се моћи оценити тек пошго буду нзражене у преиизним иераиа. ..Ни Један Француз не жели рат, изјавио Јс г. Барту, и Француска ћс учинити свс да га избегне и избегнуће га, остајући верна савезима с* соојим пријатељима. Није немогућ* да се ФраиЦуска и Италија дефииитивно споразуму". Г. Барту је даље изјавио да он иема утисак да су односи са Великои Британијом охладнели после последњих разговора. „Француска Је далеко од тога дл буде излована", вавршио Је г. Барту своЈ говор, Говор Г- Бартуа био Је живо поздрављсн. нарочито онаЈ пасус нв крају његовог говора који тласи: „Значиће част за наше напоре ако сам у току мојих путовања успео да се чује глас Француске, али глас једне поштованс Француске, која ни Је изгубила своје слушаоце у свету". После тога скупштина је одложила дискусију о интерпелацијама из спољ не политике док се г. Барту не врати из Женеве. ПРОГРАМ РАДОВА НА ОДБРАНи] ЗЕМЉЕ Париз, 26 иа) Скупштинск>» одбор за морнарнцу једногласно је усво^ио програм радова на одбраии земље. Министар г. Шетри изложио Је ка. ко ће се употрсбити кредити, од којих 826 мцлиона франака пада нз изградњу разних одбранбених објеката и то у иећувремену од 1934 до 1938 годинс. За одбрану обала, по«. себно Денсксрка и алжирске обале, одређено »с 80 милиоиа франака, 10Јј милиона франака за хидроавионе, а 50 иилиона за остале ваздухопловне потребе.
Г. ХЕНДЕРСОН ЈОШ НИЈЕ ИЗГУБИО СВАКУ НАДУ
(8 [.
Лоидов, 26 мај Даиашњи и Н>ус Кроникл" доноси интервју једног нарочитог дописника са претседником конференци је аа разоружање г. Хеидерсоном. Иајаве г. Хепдерсона су од нарочите важности, јср су дате уочи састанка сонфереицнје аа рааоружан>е, за коју многи верују да ке биби последња. Г. Хендерсон, ме!»утим, енергично побија мишљења ла је конфереиуија аа разоружање веК претрпела слом. Он наглашава да сада треба све покушати и учинити да се Нсмачка врати у Женеву. — Бев Немачке пе може се постиКи успех у Жеиепи, рекао је г. Хеидерсов, и иоже бити да ће ова чињенипа вагнати Немачку да иапусти свој досадашњи став. Повратак Немачке V Жеиеву *огао би се, по мншљељу г. Хепдерсоиа, олакшати иа овај пиапи- Пакт чстири велике силе, који садржи па •вслно приапање Немлчке равиовравиости, требало би подиети 1 лавпом одбору коиферевције аа рагоружање- Лко би се ова иајава »гдногласно ратификовала, онда би Немачка, ваљда, сматрала да њено доггојавство иеке битн поврећеио
Г. Хендерсон ако се врати у Женеву. — Али, вели даље г. Хендерсон, — није сигурно да би Француска још једаипут потписала једну такву иајаву. Г. Хендерсон на другој страни не може веровати да би Француска допустила потпун слом конфе-
СофнЈа, 26 ма| Поводом посете прстст«шника бугарског 11. Е. Н. клуба ннјс бсз интсреса знати мишљење његовог дугогодишњег претселиика г. Алскса1ира Балабакова, професора Софиског уни всрзитета, књижсвног крнтичара, новинара, есеисте и песника. Сам г Балабанов је једна од наЈСМИнептнијих лнчности бугарског културног жнво* та. Његово име преплиће се у свим гранама бугарске културе. У соојии дслима, говорима и личнои животу о«| је потпуно оригнналан и интере* сантан. Прсдист је дивних и заносиих прича и козерија у софискои друштву. Као говорник )е оригиналан, иодеран, изванредан козер. Недавно је г. Балабанов прославио двадесетпстогодишњицу соога књижевног и јапног рала. Његова прослава бнла је спонтана мапифсстација целокупног бугарског народа. Држава |е на свои трошку издала Зборник његових дела. ч народ му је спонано одао заслужену почаст и похвалу. Сем тога, г. Балабанов је познат као иенадмашан боем и о његовои боеиству круже читаое легенде у Бугарској. Сеи оригиналних творсвина песама, прича, критика, фељтона и друго — г. Балабанов је превео ско^ ро читаву старо-грчку књижевност на бугарски језик. Сам он влада перфектно свим модерним европскии и старим језицима. Он је у праоом смислу полиглот. Прсвод Гетеовог Фау« ста у стиховима са меиачког на бугарски њсгово јс дело. Са правом се каже у Софији да је г. Ал. Балабаков пренсо у Бугарску антику и западно-европску културу кроз призму балканске и понаособ бугарске стварности. Самим тим г. Балабанов је заслужено постао корнфсЈ бугарске књижсоности и култ>ре. Посстио сам песника у његовом дому. Скроина, лепа, укусна вила кра| саме Борисове гралгле. Предвече. Све је унаоколо било натопљено поезијом, оригиналиост песника пада у очи. Он је сав од нерава. Макар и у годинама, жив 1е као какав дечак. Он је сао мисао, покрет и осећај. Разговарати са њимс вслико Је задовољство. Тим пре што је тешко доћи до састанка са њиме, јер је претерано заузет послом. Он ради тако рсћи даноноћно. Ево шта ми )е рекао у невезаном разговору за кратко времс што смо провели заједно. — Десетог (ануара ове године дошли су нам из ђсогр*да. Загрсба и Љубљане тридесет два побратима, •књижсвннка, песника. Мн смо их са радошћу дочекали и покушали смо да учииимо све што нам је у мог^ћности да би био њихов боравак у нашој зсмљи пре свега пријатан њима, а потом користан. охрабрујући и 1лодност за све нас од Триглава до Црног Мора, како се мги нарочито лепо изражавају. Ми смо им показали спе оно што смо могли. Пре свега, ми смо им показали наша срца, нзшиаште и нашс ватрсне наде — све без икаквог дотеривања и околишења. Да ли ће све то уродити плодом ми не аиамо, но од свега најинтересантније за нас бешс то што су иаша југословенска браћа примили и схватили све једним чистим братским осећа|см. Они су потпуно и дубоко схоа тили од чсга пати и шта мучи бугарску душу. Најбољи доказ о томе |е I што су с« они на дуготрајној историско| седници од 12 јануара ове године сами, једном каракгсристичнои и спонтаном приправношћу, сасвим срдачно и искрено одазвали општој же 1 >и свих јужних Словсна да сви П. Е. Н. клубови прихвате и донесу познату осћ историску резолуцију о несметаном ширењу бугарских кн>ига на целој територији Југославије, као и југс.-човсиских књига у Бугарско) Шта више, и бсз нашсг питања, они нам рпш-ирнии писмом |авише да су одмах учинили кораке код надлсжних да би одржали своју реч и да се то питање што пре реши. Сто г а ја сматрам да |е то најпажни|а етапа у новој ери покушаја за пријатељство Бугара и Југословена, нарочито између Бугара и Срба. Сем тога, ми смо се радо упознали и побратимили са југословенским угледним књижевиицима, псскипииа и песникињама, о чсиу јс већ „Правда" писала у свомс броју од 22 јануара. А разговори у току та три-четир* дана измећу појединих личности, изиеђу њих и нас, и збиље, шале и подметања — све то створило је мистику расположења с.тично ономе када се удварају једни другима блиски крсни роћаци. Као што саи истакао, онда су кроз нашу крв и душе просгрујали иови таласи одушевљења, братства и љу« бави. И ево сада, ја, на пример, ма шта се догодило, не верујем никада да Кс ми пасти на памст да учииим или само да замислим нсшто рђаво неком свом колеги из Београда, Загреба или Љубљанс. А на|слађа топли.на облиоа моје срце од дгиашњег уверења да и моји пријатељи из Београда, Загреба и Љубљане исто тако никада не би могли да баце сенку на своју симпатију прсма мсни илн мојнм друговииа. Са најнежни1ом ра дошћу се ссћам њихове братске бриге онога тренутка када ми |е услед Јаког назеба позлило у ресторану
ренуије аа рааоружање. На крају г. Хендерсон се изјаснио против плана да се цело питање разоружа ња врати Друштву народа. — То пе би пмало пикакву прак тичну вредпост, ргкао је г. Хендер сон. Немачка снгурпо пе би учес1Вопала на такпим нреговорпма, а остале свле, оероватно, пе би покаиале внше предусретљивости код стола Друпггва парода него што су показале на конфсрендији ва разоружање. Иако би онда преговорн о паворужању копачно пропалп, то бн тешко погодило престиж Друштва народа. САСТАВ ФРАНЦУСКЕ ДЕЛЕГАНИ ЈЕ ЗА КОНФЕРЕНЦИЈУ ЗА РАЗОРУЖАЉЕ Париз, 26 иа) Састав француске делегације за Конфсрснцију за разоружање Још није утврђсн, али се у добро обаоештсним круговима мисли да ћс у састав делегације вероватно ући поред минмстра морнарице г. Пјетриа ч министри војскс и ваздухопловства чије ће интсрвснција по питањима ра м>ружања бити потребна. ПОВЕЋАЊЕ РАСХОДА НЕМАЧКЕ ЗА КУПОВИНУ АВИОНСКИХ МОТОРА Париз, 26 ма| Авас Јавл.а из Вап.ипгтона да Је Нсмачка у току иссеца апрнла ове године купила у СЈедињсиим Америчким Државама 45 авнонских иотора, што значи да броЈ мотора коЈе Је Не мачка купила у СЈедињеним Америчким државама од почетка ове године до сала изиоси 168. лок Је у току целе прошле године Нсмачка у СЈелињеним Државама поручила свсга 47 авиоискнх мотора. Свота коЈу Је Немачка потрошила у месецу априлу ове годиис за куповииу разних авионских иотора у СЈедињеннм Америчким Државама износи 261.272 долара, што значи ла Је Немачка ол Јануара ове годинс ло са да потроп/ила за сличне поруџбипе укупиу своту од 1,164.412 лолара, док Је прошле годиие та свота изнела свсга 349.090 долара.
„Балабаиова", где сио били иа за!едничко) вечери. Тада сам се пригушен од болова морао опростити и одмах одвести кући. Само што сам стигао кући, а телефои је зазвонио. Један аа другим мо|е колсге из Југосла1»и|с пи тали су иоЈе укућанс шта |е са инои и да ли ми |е боље. Сутрадаи моји другови су ми рекли да су омиљсни иам г.г. Милан Грол и Бранимир Ли» вадић одржали ватрсне и срдачне говорс о иојој скромиоЈ личности и за моје здраоље. Све ово показуЈе шта се сада криЈе у иашнм срцима и душама. Како ће се развити односи и утица)и измећу Југословенске и бугарске КЊИЖСП410СТИ још је рало о томе говорити. Ја сам већ још 1921 године писао у свом часопису „Развигор" да ми увек посматрамо изнад својих гла ва и иислимо на то шта би могао научити Бугарин из Југословенске или Југословен из бугарске књижсоности и стално се надмећеио. Ово нехајство једиих преиа другима назвао саи )• још онда самоубиством. Истика )е да ми — Срби, Хрвати, Словенци и Бугари — имамо још иного да узимамо из Париза, Лондона, Берлина, Беча и Рима на пољу иауке, технике, па чак и V посзији. Но сви укугшо узеги — и Париз, и Лондон, и Бсрлин и Беч и... Рни не иогу иаи пружитц оно што Је у стању да нам лруши оно ппо ће се родити из словенских наших душа од Љубљаие преко Загреба и Бсограда до СофиЈе. Оно нсће, можда, имати сЈаЈа и блесак Париза л Берлина, али ће имати ннтнмиу гоплнну н мистику слатког породтшог огњишта. Ми се са радошћу одазивамо в»и« хово) љубазно) поиуди. ОЈиазимо да их видиио кући — да видимо и њихову радост, и невољу, и срећу, ■ борбе, и весеље, и бриге.„ Једном рсчју, да видимо и њихове суае... н њкхов сме»х. Искреност и истина, преиа диктату саие природе, ггикада ие воде разочарању. Стога знам да ћу и у Београду, и Загребу, н у Љубљани иоћи говорити слоболио, искрено и само по диктату свога срца. С. П.
Бугарски књижевници у Цзриброду и Нишу ВЕЧЕРАС СТИЖУ У БЕОГРАД
Ниш, 26 иаЈ Јутрос у 9.25 часова стиг.ти су у Цариброд, на пучу за Београд, б> гарски књнжсвници, чланови Бугарског Пен-клуба. Бугарски гости путују под вођствои професора г. Алсксандра Балабанова. Госте је у Царнброду дочекало спс цијално изасланство Бсоградског Пен клуба под вођством г. Миливоја Пре дића. У овом изасланству налазе сс г. г. Никола МирковиН, секретар Срп ског књижсвног гласника, Младсн Ђурнчић, Миливоје РистиК и Густав Крклец. На железничкоЈ станици у Цариброду госте је поздравио пригодпим говором у име Бсоградског Пен-клу ба г. Предић, који је истакао да Пен-клуб, нако Је међународна ор.а низација књижсвника, специјално у односу на Бугарску и нашу земљу и један други значај, који се састоји у иисији рснссанса балканског књижевног жнвота и у иисији еман« ципације. Бугарски и Југословенски Псн-клуб, како истиче г. Предић, има да ради на стварању уааЈамних веза измећу претставника књижсвио сти једног и другог народа и да ради на зближељу измећу Једног и дру гог народа на културном, а с тим у всзи, и политичком пољу. На поздрав г. Предића одговорио
Је у име бугарских гостиЈу вођ групе г. Балабанов. који Је такоће истакао потребу зближен>а измсћу прстставника књижевности нашсг и бугарског народа, рекзвши да ће књижевници бнти месиЈе новс ере у раа витку узајаиних веза измсђу Бу|ар ске и Југославије. У групи бугарских књкжсвника на лази се око двадесет познатих бугарских књижсвника и књижсвнииа. Воз са бугарским гостима задржавао се на железничкоЈ станнци у Цариброду око пола часа, а затим Је кренуо. за Београд. У Нишу је у част бугарских гостиЈу прирећена закуска у желсзничкоЈ ресторацији. Бугарски гости стижу у Београд вечерас. Југословенско-бугарска лига у Београду прирсђује у њихову част банкет. Љ. Бодеиновнћ ДОААЗАК БУГАРСКИХ КЊИЖЕВНИКА Софнја, 26 мај (Телефолскн извсштај) Данас ујутру у 7.50 часова отпутовали су аа оеоград претставни цн бутарског Пен-клуба. На софиј сг.ој станици поздравио их је оеликн број грађана и особље Југослопснског посланства.
Немачка обуставља плаћање спољних дугова Парнз, 26 мај У јсдној вестн спога бсрлинског дописника, „Птн Парнајсн" понавља ранијс гласове из • лондонског нзвора, према којима је Нсмачка оллучила да 13 јула ове године објави шестомесечни мораторнум аа споје спољпе дугопе, иауаев зајмова по Доаовом и Јапговом плану. Прсма ипформацијама које су, по тврНсњу дописинка добијепе на пемачких финапснскпх мругова, може се очекмвати да 1»е Нсмачка објаинти ва нгколико месеца мораторнум ва своје спољпе дугове и да ће тај плап бити коппчпо спроведен у дело од псмачких оадлс/кпнх чнни лппа. Што се тнче пнтања хо!»е ли тај мсраториум обухватити н плаћања по Јапгопом и Дововом плапу, доппсник и Пти Парнајена" пели да о томе постоје иаоеспа размиглоилвжења између падлежних пемачких кругопа и стручњака аа ме1)упародне трансфере. Међутим, оерује се да Не п то пнтање бити решено још у току данашњег дана.
Немачка пропаганда прошв впадз г. Допфуса Беч, 26 мај Хнтлсрооци су сада изабралп Фрапцуску као вемљу одакле поштанским путем шнре сооју пропагапду у Аустријн. Од иеког орсмепа велит " боој Аустријапаца прима ив П т и осталих градова Францускс сма у којима се налазс на разпим јсзи| пима штампаие брошуре протпо ау( стријск« владе в у корист хнтлеризма. Г. Питв"нов на опм^ру Париз, 26 иаЈ Боравак г. Литвинова на францускоЈ ривиЈери живо Је заиаперссовао француску штампу и она сада лути ГЛаву да би пронашла место где борави совЈетски комесар за спољис по слове. Он Је прексииоћ иапустио Маи тон и отпутовао за Ницу. „Еко д Пари" тврди, даиас, да Је г. Литвинов стигао у Саи Ремо и да намсрава да ту остане ненолнмо давв-