Правда, 27. 05. 1934., стр. 3

П Р А В Д А

Страна 3

ИИЦА КОД КО.ИХСЕ НД ЕКС ПЛОЗИВ И ПАКЛЕНЕ ИЗВЕДЕНИ ПРЕД ПРЕКИ СУД

МАШИНЕ

Б«ч. и маЈ (Телефонсхн нзаештај) Велнко У»6ућгљ« шш. в 1е у лој Аустрнјн вест о наЈновојоЈ ол г - Долфуса, „о коЈоЈ се У Аустрнјн заводн такозвано де,н мнчно опсаДно стан,е. П реиа томе сва она лица нод коЈнх « 6уду лазио заорањенн експ.тозив, пакле1»е мацЈнне н она .тнца за коЈе се^! ? прнпремају шш врше атентГ те бомбама, бнће кзвсдЈа ш,Је Н °' Д " КаЖЉем ' ™1"РО Ова мера уперена је у првом ДУ протнв аусттжЈских ицнонал^о ^Гнема^у^ У Из влаДЈшнл кр \това « ,уи Ја Је нова наредба владе уперена „ протпв комуниста, аа коЈе Је утврђено да су првредилн послсдљ. атентате на жслезннчке обЈекте * Ачстрнји. БОМБА У СТАНУ ОКРУЖНОГ Н.АЧЕЛНИКА У ВЕЛСУ Беч, 26 маЈ Јутрос рано у сгаиу окружног ваЧелнкка у Велсу (Горња Аустрија) кксплодирала Ј< бомба векег ка.тнОра. Бомба је ункпгтнла Један део »Ераде и поразбнјала све прозоре V к>-ћи вачелннковоЈ. Људскта жртаза нема, Јер се начелнкх са породипом налазио у Бечу. Полиција верује да је ггевтат деЛо комуниста. ХАЈМВЕРОВЦИ УБИЛИ .ГЕДНОГ НАЦИОНАЛ-СОЦИАЛИСТУ

Мннхел, Јв маЈ немаихо-аустрнјске

Сел>аци с а бавареке стране причаЈу Да Је бегунац потонуо у рсчнш< и !?. н Л е ,. се внше појавво на побрш)шн. ИИНИСТАР Г. Б. ЈЕВТИЋ СИНОЋ ОТПУТОВАО ЗА ЖЕНЕВУ Симплонским експресом синоћ у 9.о5 часова отпутовао је за Женеву министар иностраних послова г Бо-

г Јавл>аЈу Јфанице: Недалеко од баварске гралнце ЈеДан аустријскл иациовал-социалнста, коЈи је требало да буде спроведен V коипентрациони логор у Велерсдорф, покушао Је да прнбегне нз Аустрнје на баварско тле. Он Је заплнвао пограничном речнцом. Пограннчни страиарн, хајмверовин, пуцалн су за н>пм н погодилн га.

Г. Др. Долфус

гољуб Јевтић сз госпођом и шефом каб^шета г. В. Марковићем. На станкци је г. Јеатићу приређен срдачан испраћај. Испратилн су га мииистар пољопривреде и заступник министра иностраких послова г. др. Д. Којић, француски посланик у Београду г. Пол Емил Нажјар, чехословачки г. др. Павел Вагнер, грчки г. др. Лео Мелас, отправннк по слова т\"рског посланства г. Мамут беј, помоћници мтанистра г. г. др. Бо жидар Пурић и Момчило Јуришнћ, посланик на страни г. др. Лујо Бакотић, начелници министарства г. г. др. Александар Боди. Дзкило Данић, Владистав Марттиац и №ан ГерасшЈОвкћ, шеф протокола г. Или ја Новаховић, шеф Централног прес бироа г. др. Коста Луковић, више чиновника Министарства нностраиих послова, наши и страни новинари. До по.таска всза мкнистар г. Јевткћ дуже је разговарпо са францз*осим посл^иком у Београду г. Наж јаром. Пошто се поздравио са сзима којн су изишлн да га иатрате, г. Јевтић је ушао у воз. коти је одмах кренуо са београдске станице.

Ииппомзтснн кор у Поагу честита г. Бенешу педгсети рођендан

Праг, 26 маЈ ДоаЈен прашких дипломата, немачки посланик г- фон Кох, посетно је чехословачког министра иностра них послова г. др. Бенеша и честитао му у своје нме и у име свију ди пломата у Прагу педесетн рођен дан. После тога др. Бенеша је посетко совјетски отправник послова у Прагу г. Александровски. којн му је предао честитку совјетске владе на поновном избору г. Масарика за претседника републике.

Припреме за нову конференцнју о ратној флотн у Взшннгтону Јапан неће склапатн нове копвенцнје

1 Дмеркчнн нзучн; ци понпеђују баннет у част взс-^серз Шммта Г Мвсква, 26 мај Најугледнији амерички научннцн н поларнн нстраживачи приреднлн су заједно са њујоршком општином банкет у част руског истра живања и вођа експедипије „Чељус ккна професора Шмнта и пилота ^ шаковаБанкету су присуетворали најугледннји члановн америчког друштва, а претседник њујоршке општине г. Ла Гардија одржао је дугу здравицу, у којој је зеличао хоаброст и заслуге професора Шмита и руских пнлота. Амерички министар иностраннх послова г. Хел упутио је руским го стима телеграм, у коме се извињава н жали што није могао доћи на банкет. Он је изразио своје искрено днвљење пожртвованим руским истраживачима.

ном жестином обновљене. Парагвајци су јуче заробили 450 Боливи јанаца и велики ратни материјал. На другом делу фронта опет су Парагвајци претрпели великн пораз. Рачуна се да су досадашњи губици обе вараКене »емље воло селнки. Боливија аванично признаје да је у досадањнм борбама погинуло преко 6000 боливијских војннка. Досадашњи губици у рату Бопивија-Пграгвај Вашннгтон, 26 мај Према већ раније утврђеном пла >Ј°Р К » ма Ј ну, идућа међународна конферен- Крваве борбе измећу боливиЈција за ратну флстл- одржаће се о- ^ ке . и ■ ОЈ " в пет у Вашингтону. Крајем ове године истиче рок вашингтонске кон Венције о ограничењу наоружања на мору и стога је потребно да велнке силе склопе нову конвенцију о ограничењу наоружања на мору. Влада Велнке БританиЈ*е већ је упутила америчкој влади сво)е пред аог о новој " конвенцији о флоти. Америчкн владини кругови су с тим предлогом веома задовољни. Франђуски и италиЈ *ански предлози ј"ош нису стигли у Вашкнгтон. Што се тиче Јапана, америчка влада има сигурна обавештења да Јапан уопште не жели обнављање конвенције о ограниченом наоружању на мору и тако јапанска влада и неКе сла ти своје делегате у Вашингтон. Рачуна се да би се конференција б флоти могла одржати у другој Аоловини јануара 1935 године. Г. Геринг нод г. Хортија Пепгга, 26 мај Претседннк прЈСке владе и члав владе Рајха г. Герннг прнмљен Је »че у аудненцнју код гувернера Мапарске г- 5Сортна, којн са немачкнм државником провео чнтав час. После тога г. Геринг је бно 'ост на ручку код г. Хортна. Руч*у је присуствовао н претседник Лладе г. Гамбеш.

а д р у

т в а

Али паша на Хсрцеговини, Л јепа Мара н Бишћу бијаше. Колико су на далеко били, Јсдно другом Јаде задавали. Алн пашо, колико те хвале, Да ме прооиш, не бих пошла за те, Да с' ожениш, бих се отровала!

це са иноБсрним Арбанасима него са|плетеним односима нпак постепено једнозерним Грцима. Баш ти најкуд спаја та наша друштва, која су разт> г рнији делови арбанашког народа дзојена не једним узроком. Тај с« имају најслабнје развијено поопег впши и сувише пол

Надвојвода Еугеи се захеаљује г. Допфу су Бач, 26 мвј" ПрекЈ*уче приспели у Беч надвојвода Еуген Хабсбуршки посетио је данас пре подне аустријг.ког канце лара г. др. Долфуса и срдачно му се захвалио што је смогућио одл^ку аустријске владе да се он врати и настани у Аустрији. ццшиаиавпншш"")"!""" Грчка одпиновања нашнх саобраћајних чнновннка Претседник Грчке Регп-блнке одликозао је г. Сретена Стефановића инспектора Мииистарства саобраћа^а. орденом Светог Спаса четвртог степена и г. Алимпија Митровића. шефа отсека Обласне дирекције, орденом 1 феникса четвртог реда.

С>т<об између љубавн и верског осећања! Немог\'ћан више н као књижевни мотив, и то не само због тога, што су га начннили неу л уа:нм наши романтнчари, већ уопште немогућан у данашње модерно време, које је прешло преко тога све. а још одавно. Па ипак — тако само изгледа. У целој трећини наше државе мс шоеитн брак између хрншћака и му слимана сматра се и сад једном јавном срамотом. И трагедијом за пороД1Шу тежом од смртн. Јер н смрт се ззборави, а то никад. Свак^и драмскн сч-коби нзмеђу љубази и зерског осећања, као што се пева у песмн о Марн из Бихаћа, чести су и сах И скоро увек победи всрско осећање. Хришћаки и муслимани, пореклом од псте крвн, живе дугим го дш^ама једни крај других не мешајући зише крв и, природно је, удаљују се сзе внше једнн од других по овоме зажнсм узроку, у колило други узроци не неутралишу његово дејство. Живе у затвореним заједни цама, одупиру се биолошкој аси^Јилаци )Н потпуно. Не толкко апсолутно, алн се одупиру и другој асимилацији. Живе те заједнице у равиотежи, коју су међу собом поставиле и коју нерадо кваре — више из бо јазнн од трења и компликација него кз истинске толеранције. Блиско суседстзо готово више појачава авераију у понеким односима, него шго је смаљује. Земљаци, хрншћаки и муслимани, више су осетљиви једнн према друтима, него кад су један дру гоме странци и непознати. Али се и странци брзо заразе сваки у својој околинн и стану сваки на ону стрнн> т баријере, са које су његови једно верци. И код људи широког и просве ћеног духа којн су теоријски давно прешли преко свкх верских и нацноналних нетрпељквости, кпак Је та лкбералност помало површна. Кад се ствар у пнтању мешовитог брака, на пример, тиче некога из њихове породице, одмах заузму друкчији сгаз, него што су га теориски ималн. Није ово једино по чему су муслимани и хришћани подељени. Они су поде.љени по целом менталитету, тежњама и осећањима, по начкну жи вота. Сем хоризонталне поделе, која дели свако друштво по соцналном по ложају, по богатству, по класама, по стоји још и ова, вертикална, подела друштва — по вери. Са овом се поделом мора, те још како, рачунати и полктички и културно. У овој је вертнкалној подели једна велнка сметња за све крупније народне. послове. И кад се у неком послу успс, да се оза два друштва доведу у хар моничну колаборацнју, културнн и политички раднкци морају да из.убе много времена, и труда, и жкзаиа да то постигну. А често и не могу да постнгну уотпте. Скоро је немог\"ће стзорнти какав било пскрет, општи талас, у који би се стопила оба ова дрЈ-штва или цела, или поједине класе кз њкх. Вертикална поде ла до сад >е била увек јача од хоркзонталне. Покрет јужно — србиЈанских чифчнја и босанских кмета, на пример, није могао ваталасаги чифчије и кмете муслимане. — Кад сељанке кос« млеко у тлоаима нл обрамнвдама, метну лиснату гранчнцу у котлове, да млеко не испљускује. Беа тога хомогена маса млека стопн у једаи талас, који је довољно аамашит, да може испљуснЈти преко руба. Оие неколнко лишчнце разбију ту хомогену млечну масу и њено гибање пре творе у пуно ситних талаиАа, од ко јнх ни један није јак да испљусне преко руба котла. — Овако разбнје но, вертикално подељено, друштво ннје способно ии за какав замашнији покрет културни, социални ни политнчкн. Једна иницијатива, потекла кз муслиманске среднне, дочеку ,је се у хришћанском друппву са мно го више резерве, него да је потекла кз хришћанске средкне. И обратно. О људима ч делима иа сзога друштва нма се друкчије мерило него о људима и делима нз оног другог дру илва. Л>уди су осетљивији на сваку опору, или само искрену, реч иа оног др>*штва, иего из свога. Пошго нпак ваља живети заједно, а досад I се стварати сталне сукобе, то сс, да би се омогућио заједнички жнвзт, у односе између једног и другог друштва уносн једна велика колнчина неискрености и лажности. Интересантно је у овом погледу упоредити Арбанасе са иуслимани«1а иаше крви. Климента остаје Климента и кад прими ислаи. И остаје Шкип'тар. У нас ј« то било друкчијс. Запгго је у нас то било друкчије ствар је врло интересантна не само теориски, него и практнчно, национално — политички. Неће битн Је овде по среди нека већа верска то леранцнја у Арбанаса, нлн нека јеча иационална свест. Поготову није нн каква ве-ћа култура. На против: Арбанаси, у колкко су културниж у толико су, чссто пута, слнчнији иама у овом погледу. У Гега, досељенича по градовима удаљенијим од нзционалног језгра, слабије је осећаа* сз лидарности са иноверним Арбанасимз него са једноверним Турцима. Исто )е тако код до:ел»ених Тоска по градовима слћбије осећање ааједни-

осећање националне солидарности са иноверним сународницима. Познато је да је верска нетолеранција, и према ту ђинц>' и према сународнику, била највећа код ових релативно најкултурнијих делова арбанашког сгановништва. О.чи мање културн"- Арбанаси, муслимани и католкцк. који живе у средишннм делоаима свога народа, који су сви заједно старинци на истом земљишту, осећају се ближи једнн другима и толерантнији су међу собом. Околност да су они често пле меници, да имају исти дијалскат да у најтање нијансе, једнаке обнча^е — оне који ннсу верски, — једнако одезање, једнаку културу и цео иатернЈални жнвот, околност та чнки да имају и једно исто покраЈИнскои племенско осећање. Они нмају добру основу, са које ће се лако и без много сметња развити једно шнре сећање националне заједнице. Овде је разлог због чега и сад у Арбанији нема онолико невоља од верских супротносги, колико би се иначе гло очекивати, кад би се судило арбанашким досељеницима, уда.-всним од свога националног језгра. У нас је подлога за једно осећање заједнкце, националне и културне, ко је би осећање било јаче и више о. верске солидарности са једнозернима, слабија него у Арбанаса. Пре сзе га ми смо ку.тгурнији. Ово је пара докс, али је тачно, да је и у томе један минус за нас. Сасвим до скоро култура значнло је само верску културу. Наши хришћани и муслимани боље су били обрађивани у својој верској к>'лгурн него Арбанаси. На наше муслнмане арбанашки муслимани чине утнсак као неких полувераца. Вере са ме по себи толерантне су само кад су кејаке. Толеранција није никад по зитивна особина које било вере, н:~~ Је само постедица или верског скептицизма или слабије верске изра ђености. Али ипак ова јача верска израђсност није једнни узрок, који чшш да су разлике међу нама веће него међу Арбанасима у Арбанији. Има још један, важан толико исто у најмању руку. У свима крајевима, у којима см> измешани са муслиманима наше крви, сем крајева торбешких на десиој странн Вардара, насеља се нису једнозремено настанила. Она су хо-

процес врши и сувише полако. Изједначаза се највише у пословима, којн су политнчки и верски неутрал ни и за које свако јасно може вкдети и увернти се, да немају политичке, верске или националне позадине. Ретки су појединци, који су се уздигли изнад својих верских средина, да служе као нека спона између оба друштва. Та спона везује лабаво, али је ипак спона. Чнњеницу да у једноЈ трећкни каше државе постоје два одвојена дру штва нисмо доволхно примили к знању, нити о њој имамо правилан суд. О тој ствари најчешће суднмо по једној аналогијн, која нас потпуно поуздано зааоди на погрешне закључ ке и погрешне методе рада — ако се у нас може говоригн о неким израђеним политичким методама за по слове из овог опсега стзари. 0 здносу између муслимана и хришћана мисли се да је сличан нашем односу са националним мањинама, а то је потпуно нетачно. Однос између нас и муслимана је од једне сасзим друге врсте. Различно национално осећање, и кад је најјаче, не смета људи ма да имају једнака схватања о пра ву, о моралу, о животу у опште, )еднак цео материјални живот. И кад се мрзе, они ипак нису ментално ино го раздвојени. Ислам међутим, као једна вера јака и широка, чврсто обухвата цео живот и материјални н моралнн. Од начкна како ће се попити чаша воде, па до највиших схва тања о трансценденталном сзе јепро писано и све се мора одржавати. Он формира цео менталитет и диктује цео спољни материјални жизот. Ова околност чини да су муслимани и хришћани две затворе«е заједнице друкчије, нећу да кажем дубље, алн сасвим друкчије одвојене, него што су од нас одвОјене хришћанске нациокалне мањине. Сретен В. Вукосавл>евић

Нзмеђу Јемена н Хеџаса наетављш непријатељства Ибн Сауд изненадно отказао примирје

Лондон, 26 мај Јављају кз Меке: Сасвим неочекивано краљ Хеџа-Ј Ибн Сауд отказао је имаму од ® наслаге, понекад, истина. ј Јемена Јаихнји примирје и неприЈаспреметане, сличне геолошким, на- те љства између јеменске и хеџаске

слагане поврх страницама једна другом током последњнх две — три стотине година. Муслимани, православни, босански католици и католи цн наше крви из гиљанског краја и са Косова, који су сада земљаци, ни су се једнозремено населили у по крајкне, у којнма сада живе, ннти оу дошлн из истог краја. Муслимани су обично најстарији слој; православки скОро увек најновији. Скоро свј г да у Босни и Санцаку, а доста често и у Доњој Херцеговннк, запажа се осетних разлнка, етнографских и Језичнкх, између муслимана н православких, које се разлике не могу при етисати само верским утицајима већ и томе, да су та дза слоја становништва пореклом из разних, често удаљенкх покрајина нашег народа. Иако се јасно н несумњиво види, да је то етнички исто тесто, н језик исти, чпак има разлнка, н то онолико, колико између разнкх покрајина нашег народа. Муслиман ивговара, на пример, једно полугласно X, које њсгов сусед, православни, не уме добро ни имитовати. Па онда икавскн нз<овор у муслимана у понеким краЈевнма, у којима православни гово-е доследно ијекавскн. Мање уочљчвих акцентолошккх разлика има сзу да бар толико, да добар познавалац може по слуху погодити да ли говори православнн или муслиман. Лек-

војске настављена су већ ноћас. Краљ — снн, престолонаследних Х^раса, пошао је са својом војско* према северозападној гракици Хеџаса, где су недавно прекинута непрнјатељства. Ибн Сауд је изјавио да је рат про тив Јемена наставио због тога што Ј *е стекао уверење да је имам Јемена хтео само Да добнје у времену да са што јачом војском нападне Ибн СауДове трЈтге, без отказивања прнмпрја. У ксто време Јеменски нмам Је изјавио да је Ибн Сауд поставио врло строге и непоштене ус.тове за мир. Јемен ће се раднЈ 'е борити даље, него да се овако понизн. Лорд Ротермнрова штампа напада Францусну Германско пнсање енглеског магната пггампе

сичке разлике, и ако су повелике, не!лорд Ротермир.

Лондон, М меј Скоро свн листови конперна лорда Ротермира објављују данас нападе протнв Француске у вези са проблемом Сарске Области. Изгледа да је ову кампању инспирисао сам

мораЈу се пркписатн тој околности, што су муслиманн и правослазни из разних наслага становкиштва. Њцма може бкти узрок у јачем утицаЈу Ту Рака на језик наших муслимана него на језик хришћана. У музици су разлике још осетније. Чак и једну уметничку арију, која није локалног постанка, пева муслиман толико друк че него правослазни, да се увек може познатн ко пева. Највећем броју арија може се тачно познати, да ли су постале у муслиманској нли у пра вославној средини. У селима се зна, које арије певају православли, које муслимани. У градовима су то новнји уткцаји неколико измешали. Ношња је најмање разлнчна у Херпего-

Листови тврде да Францусла нема шта да тражи у СарскоЈ Области ш да треба да Допусти да се пгго пре обаЕи плебисцит у тој области. Снгурно је, кажу лорд Ротермирови листови, да ће огромна већина становништва Сарске Области гласата за присаједнњење НемачкоЈ.

Прнпреме за велнни аеромитинг у Поргопкци

Цетиње, 26 мај На територији цетињсквг Обласвини, иначе је сзуда разлнка упад- ног одбора Аероклуба, а на аеродро л,и ' ва - - ј му у Подгорици, као теренскн наЈНе могу се, дакле, све разлике из- повољнијем месту у целој Црпој Го међу хришћана н муслимана у нз-'ри, одржаће се велнки аеромитинг шем народу приписатн само верским 24 јуна ове године. На њему ћс узеутицајима, као што се то најчешћс.ти учешћа војнн авиони и авиони по чини. Не могу ки самој тој околно- ј јединих одбора из целе земље. Подсти, што су муслимани потомцн јед- 1 горички меснн одбор постараће с« нкх, а православни потомци других-за смештај госткју, а средишнн одкласа становннштва у турској цареви.бор на Цетнњу предузео је мере за ни — и ако се ова околност мора повлашћену всжњу до Подгорице. узети у обзир, што до сада није чи- њеко. Једком великом делу разлика

узрок је томе што су једни старинци, а други скорашљи дошљаци, који се нису међу собом асимиловали

Свн месни аутобуси бкће стазљени н* расположење гостима. Очекује с« долазак гостнју из Дубровника н Сплнта, поред делегата свих Аероклубова из земље. Обласни одбор

ни у ком погледу. То је разлог због на Цетнњу ставио је себи у задатак чега је у нас православно и мусли-|да набави свој авнон и у ту сврху манско друштво јаче одвојено не1о;згћ је сакупљено 90.000 динара. Иу арбанаса, у њиховим етнограф- ј стовремено Одбор ради на томе д«

ским крајевима са старнначким сељем муслиманским и католичким. Прнвредни и полнтички жнвот, нарочито привредни, са својим нспре-

се понова ожнви ваздушна лнниЈа Београд — Подгорица, као н д« ее створн један туристички аеродров аа Цеткњу. Н. Д>