Правда, 13. 06. 1934., стр. 14

■П-У1-34

П Р А В Д А

Страна г

1Н А У 1К А 1И ж !И 1» <> Т

Очвршћавање тела у лето Хлална вода као замена и лек за човека који не може даужива у свежем ваздуху Преимућства од прања и туширања изјутра

Мнсхпгм људима није дато да одлазе на летње отсуство далеко ван своје уобичајене средине. Има их којима се не пружа прилика ни да неколико часова проведу под ведрим небом и на свежем ваздуху. Таквим људима теже је очврснути против не даћа хладног годншњег доба, болести назеба и томе слично. Али и за њих постоји могућност да очврсну. Најбоља замша, прави лек за те Лзуде је хладна вода. Са хлд ном водом могу се постићи нај лепши резултати у вези са очвр шћавањем човечјег тела. Треба почети што раније и вршити све по прописима и истрајно. Хладна вода, поред тога што пружа телу јачу отпорност према назебу и другим блестима, освежава цео организам и одузима му сувишну топлоту. Треба знати да хладна вода исте температуре као и ваздух, много брже н јаче одузима организму излитну топлоту. Један литар воде треба 1000 лута више топлоте да се загреје за један стелен Целзија него литар ваздуха. Са хладном водом, прањем и туширањем, разуме се, не сме се ни у комс .тучају претеривати Ко се пере хлдном водом рано изјутра, рецимо до појаса, не сме се тим послом дуго позаба вити. Треба се брзо опрати и спречити нагло црвењење коже. Ово може да шкоди кожи и целоме телу. Ревномерно одузимање топло те нашега тела најбоље се постиже туширањем, подједнаким сливањем водених млазева на главу и тело. Ту је опасност од црвењења коже и неких других штетних последица много мања него и код прања хладном водом. Ко нема туш у кући, може се користити и обичном кантом за воду у чију цев се ставља „ружа" за поливање цвећа. Са том кантом се човек може и сам туширати. Али увек нека узима свежу и хладну воду.

Све ово треба вршити рано изјутра, одмах после устајања из постеље. У подне то много мање користи. Температура хла дне воде, већ према индивидуал ним.склоностима човековим, не оме бити мања од 10 Целзијепих степени, ала ни много виша од 20 степени, јер тада се /уби права сврха. Туширање нека никада не тра је дуже од 1—2 минута. После туширања или прања са хладном водом, треба тело брзо и снажно протрљати рапавим, гру бим убрусом (фротиром). После тога правити покрете тела, још боље је гимнастичити се или трчати по слободном простору. При прању у хладној водн и туширању треба на децу нарчиту пажњу обратити. Деца немају толико јако развијено осећање коже према топлоти и хладноћи, и стога на степен воде који дајемо деци морамо строго контролисати, да не би дошло до штегоих последица.

МЕД КАО ЛЕК ЗА ДЕЦУ. — Мед је не само здрава, добра н нздашна храна, већ и одличан лех. То је ове давно утврђеЈНО. Шведски школски лекар др. Динесен вршио је са својим ђацима практичне опите да би утврдио дејство меда. Он )« ђаке поделно у две групе: једнима је про писао да узимају дневно две-трн кашике чнстог пчелнњег меда, другнма није. Дечаци који су јелн мед, по казали су убрзо не само бол>и алетит и добили у тежини тела, већ су имали н чистију, здравију крв н раслн брже од другова који мед нису узималн.

1111ШШ

Претплата на „Правду" стаЈе: За нашу земљу иесечно 20 лннара. За иностранство месечно 50 дннара.

Звегцано небо у јуну Месец у коме Је рад астронома знатно отежа н Као што су летњн месеци за пријем радиа врло неповољни, тако је и месец јун врло неповољан за посматрање неба и рад астронома, који проучавају тајне звезданог неба. Од великих планета у јуну се могу, видети свега две, и ове врло непо-1 вољно. 1 Јупитер је само у првој половини ноћи довољно високо на хоризонту, а Сатурн долази тек после поноћи изнад хоризонта. У зимско доба ове планете се јасније и лепше виде, па је и рад астронома много лакши. За посматрање нвових звезда јун је такође веома неповољан. А баш у летње доба појављују се у велчким васионским даљинама нове звез де, до сада потпуно непознате астро номијн. Оне до зиме понова ишчеза вају и стога се научницима не пру -ј жа прилика да их подробније проуче. А баш тај тајанствени свет но -Ј вих звезда требало би проучаватн, јер би оне, вероватно расветлиле многе тајне небеског свода. У овоме месецу Месец показује ове фазе: последња четврт била је 4 јуна, нови месец јавља се 1(2, прва четврт 20, пунн месец 27 јуна. Сунце ће на дан 22 јуна достићи врхунац своје висине и том кулминацијом висине сунца у исткнн почин»е календарско лето. После тога дани ће постајати стално краћи н 21 септембра довестн до еквиноција. ГЛУВИ ЋЕ СЛУШАТИ ПРСТИМА! — Научннци раде сада на томс да се потпуно глувим људима пружи могућност да помоћу прстију слу шају говор других људи и муаику. Ови опити састоје се у следећем: саграднће се нарочити малн апарати, који ће бити приступачни н сиромашнијнм глуваћима. Тај апарат биће саставл>ен од једиог микрофзна, једне плоче за пој.аачван>е и једног пријемника. Кроз вларат ће глув човек, помоћу прстиЈу, моћн лепо да осети и разликује све таласасте импулсе струје у механичкнм потрескма изазваним људским говором или музичким авуцима. Помоћу нарочите методе глуви људи могу времемом научити <зве ниансе ових и-мпулса струје, разуметн друге људе када говоре и уживати у ритму музике. Досадан>и опити са овнм „иеханичким ухом" показује најбоље резултате.

[нуооценнји

Научници тврде да су радиумски зраци лековитијн од Рентгенових Чудеса модерног лечења болестн радиумом

Научници у новије време твр де да су радиумски зраци много лековитији и сигурније сред ство у борби против разних бо лести, него и електрнчни и Рент геови зраци. То је доказано нај новијим практичним опитима у лабораторијама и клиникама чу вених лекара. Лечење радиумом постало је у новије време веома популарно и наилази на далеко рашире нију примену него раније. Невидљиви зраци радиума лече многе тешке болести, које су до скора важиле као неизлечиве. Иако је сам радиум веома скуп, јер се за његову производњу утроше стотине хиљада, ипак је он приступачан и сиромашнијим болеоницима. То је лек којв се, прн брижљивом руковању и чувању, у истини не троши. Дуго времена научници и лекари нису знали како да очувају један комадић радума. Невидљиви и тајанствени зраци тога елемента у почетку изазивали су трошење и потпуно ишчезавање радиума који је са то лико много труда и трошкова створен. Када је утврђено да радиумски зраци не продиру кроз оло во, наука је нмала сигурно сред ство за чување овог драгоценог лека. Радиум се чува и носи у малим оловним казетама. За време лечења радиум се опрезно вади и употребљује, у нестручне руке не сме доспети. Сваки народ има помало радиума и ту малу количину брижљиво чува. Лекари сталпо врше опите са радиумом и свакога дана долазе до новијих от крића. Лековито дејство радиума показује се данас код све већег броја болести. Познато је да се радиумом ус пешно лечи рак у почетном стадиуму. Али поред рака, радиум пружа сигуран лек и код разних кожних обољења и заразних бо лести. Тајанствени и невидуљи ви зраци тога елемента неким чудесним путем уништавају све оно што је болесно, штетно и

што шири болест. У новије време успешно и све чешће се примењују радиумски зраци и залечење реуматизма, гихта, ишиаса, других болести костију и тако даље. Неуралгија се, такође, у безброј случаје ва излечила искључивом приме ном радиума. Новим опитима научника констатовано је да радиум и у најмањој количини веома повољно може да утиче на рад ср ца. Тако његови зраци утичу на појачану функцију ослабелог срца. Код људи и животиња у том погледу су постигнути најлепши резултатн. Научници сада врше опите са зрачењем разних корисних бил.ака помоћу радиума. При томе је постигнут лел успех. Биљ ке не само да брже расту, већ су и снажније, развијеније и да ју много обилнији плод. Истраживачки рад у вези са радиумом још ни приближно ннје исцрпљен и у том погледу можемо бити спремни на разна пријатна изненаћења. ЗРАЧЕЊЕ КАО ЛЕК ПРОТИВ ОПАДАЊА КОСЕ. — Немачки профе сор уннверзитета др. Тедеринг веоиа успешно примењује као лек про ткв оапдања косе зрачење вештачкимс унцем, кварц-лампом. Глава се 1—2 мннута нзлаже вештачком сунчању. Кварц-лампа налазн се од гла ве удал>ена 20—30 сантнметара н овај поступак обазља се два-три пута недељно. Једно лечење састојн се од двадесет зрачења и резултат је

Перутање, масиоКа и лруген еда^е које изазнвају опадање косе, ншчезавају под утицајем вештачког сунца. ПРЕТПЛАТНИШША „ПРАВДЕ" Молимо претплатнике „Правис" да своје име. презиме и адресу на чековнма и упутиниама што јасније пишу, како се не 6и догађале погрешке прпликом експеаииије листаАдминистраиија „Правде"

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ"

МАРИАНА ФОН ФЕСТЕНЕК • • О 31

Вернер је, иначе, живео само за свој рад. Писао је и радио са фанатичном смиреношћу, само да би заборавио свој бол. Према овојим најближима — супрузи и ташти — био је резервисан. Али оне су то јс* два примећивале. Елизи, уоста лом, никад није падало на памет да га пита где, с киме и како проводи време. Јер, она је према његовом животу била више но равнодушна и безосећаЈна... Где би он, уосталом, мо гао бити него на университету, у уметничко-историјском инсти туту, на каквој изложби илн у кавани где чита новине. А када је Вернер Маурус оста јао код куће, сатима затворен у свом радном кабинету, то Ели зи шгкако није било необично... Она га друкчијег и није могла

замислити.„ У њеном браку је уосталом, све у најбољем реду: Вернер је радио и „зарађивао" за своју породицу — она, Елиза и мајка трудиле су се у кући и бринуле неуморно за домаћинство и децу... Друкчије и није могло, нити смело бити! И само када би неко рекао да Вернер пати, ове две жене биле би изван себе и од саме помисли да је тако. Оне нису никако примећивале да веза којом су га биле прите1ле све више и више попушта. Толико су биле заузете ситним ^вакодневним бригама. ♦ Са својим братом Ханом и његовом супругом Виолетом Нлфрида је остала у старим добрим и пријателлким односима Дзнгсварт, који је и раније толи ко ценио Хана, није мењао своје држање. Хано и Виолета, који су још увек били задовољни у свом привидном браку, имали су довољно духа и били толико дале ко од предрасуда да су лако разумевали ове конфликте у живо ту. Зато они и нису губили речи због чудноватих односа између Данкварта и Елфриде. Хаво се надао да ће овај њихов сднос ипак довести до брака.... Елфрида није сувише често оићала Виолету. Разлог томе ни је било осуђивање, него Виолетин изванредни друтитвеии положај који јој је одузимао вели ки део врсмена... Виолета се, и поред тога, искрено радовала Елфридиној посети. Виолетино време пролазило је у вртлогу посета, друштава,

домаћих свечаности, журева, интимних чајева. Овде су још долазиле музичке вечери и примања у Хановом атељеу. Све је то био њен животни елеменат и ^амо један тих и миран дан био би јој досадан и уморио би је. Виолета у друштву често није штедела стару госпођу Груберт и Елизу, чије је понашање и држање умела толико вешго инитирати да је то увек изазивало буру смеха. Она је једног дана, баш када је излазила из аутомобил, срела ове две даме. Желела је Да избегне са њима сусрет, али, иако је мајка Груберт казала „да их се породица Хилебрант ништа више не тиче", оне у том тренутку нису у њој виделе више Елфридину рођаку, него само ерло богату и утледну госпођу Виолету, И зато нису мотле да прођу а да је ласкаво не поздра ве. Али Виолета Хилебрант их је врло брзо скинула с врата. Хладно, а.ти учтиво и достојанствено, одговорила ии је на њи хова питања, незаборављајуђи да том приликом учини неколи ко заједљивих и ироничних при медаба, тако да су се мајка Гру берт и Елиза опростиле брзо, аеома збуњене. Била је то Виолетина освета овкм гоопођама за њихснв туторски и тирански поступак пре ма несрећној Мелити. Виолета је била жена добра срца и зато никако није иогла заборавити велику непрсзду.И зато се баш неизмерно радовала што је овим двема женама могла задати осетан ударац...

Овда и онда, Елфрида је посећивала свог брата у атељеу. Ту је сретала по некад госпођицу Розу НегрГи, са којом се убрзо спријатељила, тим више шго Је имала прилике да се >-вери ка ко је то девојка изванредно васпитана и права уметница. Елфрида се радовала што је Ха-но у тој девојци нашао оно што је испуњавало празнину његовог брака. * Дагнквартовн пријателуи потпуно су се привикли на његову „дома-ћицу". И они би се једног дана, када их не би виде.ти онако заједно, изненадили и разочарали. Сасвим су навикли да у Елфриди гледају господарицу куће и Дакквартову супругу. Елфрида је око себе стварала атмосферу топле и осећајне женствености, која је овој господи била веома пријатна и због које су јој они захваљива ли хиљадама пажњи. Грађевински саветник Рајницер, сениор међу пријатељима Данквартовим, био је изванредан одтајивеч цвећа и зато је Елфриду снабдевао најлепшим производима своје баште. Али ии остали нису хтели да изоста ну и увек су је одликовали својои пажњом. Нарочито се у томе трудио младн археолог доктор Емих. На њега је, изгледа, Елфрида учинила најдубљи ути сах. Нзегови пријатељи су то већ одавно примећивали и зато су га'у шали задиркивали за ње гову „несрећну љубав". Данкварта је радовало што су његови најбољи пријатељи

са Елфридом у толикој мсри разумели. Ц)ега би, свакако, болело да они нису нашли праби тон и начнн држања према њој. Предусретљивости које су јни указивали Елфриди примао Је тако као да су оне њему лнчио намењене. На путу кући, после једне лепо проведене вечери код Данкварта, грађевннски саветник Га.јницер није више могао да се уздржи: — Дођавола! На Јустусовом месту ја бих се већ одавно оже нио овом шармаитном, духовит т>м и у сваком погледу згодном женом. — И ја сам исто то помислио примети један пријатељ. Несхватљиво је зашто то он не учини. По свој прилици, ту су нек^ препреке о којима ми ништа не знамо... примети трећи. — Да, да... друго и не може бити... мрмљао је Рајницер. Непремосгиве препреке! — Ах шта! — повика доктор Рмих, ипак ћу ја пребродитн све препреке... Макар главом кроз зид! Сви су се смејали овом исваду др. Емиха. — Узећу ја на одговор овог нашег доброг Јустијана... примети Рајницер. Као стари и добри пријатељ, он ми неће сакри ти истину. Рајницу се пружила прилика зећ после неколико дана. , (Наставнће се)