Правда, 13. 06. 1934., стр. 4

П Р А В Д А

13-VI 34 —"

Постављење чланова при судовима за ограннчење државних шума [

|Ј сврддник 1 ! Мој одговор г. Михајлу Градојеои! |]| |^ал«АППВ1 ™

Црни Врх у дежевском срезу, Хајлу у беранском срезу, Црни Врх у штавичком срезу, Озрен — Дубочицу Дебеле Брдо — Крушевицу — Јасен у сјеничком и милешевском срезу, Ли су — Борковац у милешевском и бјелопол>ском срезу, Нинају у сЈс* ничком и дежевском срезу, Зелетин — Виснтор, Штедин — Жљеб — Русолнју, Мургаш, Туријак, Лом — Осоје — Соху — Рикавац, Дуге Њивс, Копривник, Дечанско — Јуничке Пла нине, Вучанску Шуму, Летину у дежевском и копаоничком срезу са ме стом конституисања у Новом Пазару за претседннка, Љубомир Петричковип, судија Среског суда у Крал>сву,| за чланове: Радован Ђоковнћ, шумарски пристав и шеф Шумске упра ве у Прнзрену и Боривоје Атанацко вић, виши пољопривредни пристав Банске управе у Скопљу, а за државног заступника, Миленко Јешић, старешина Среског суда у Рашкој; при Суду за ограннчење државних шума за комплексе: Лису Стијену Побијеник, Кијевачу — Вучију Главу, Јаворје, у прибојском срезу, Зла тар, Стругово — Шибовац, Липовицу — Власан у милешевском срезу, Шербентовац у милешеаском н прибојском срезу, Равну и Камену Гору у милешевском, плевал»ском и бијелопољском срезу и Црни Врх — Ље сковац у прибојском и нововаро' шком срезл- са местом конституисања у Пријепољу, за претседника, Љубомир Нешић, судија Среског су да за град Београд, за чланове: Михајло Стошић, виши шумарски пристав и шеф Шумске упра<ве у Ужицу и Михајло ИлиН, срески пољопрквредни референт у Јабуковцу, г за државног заступника, Десимнр Ивковић, судија Првостепног суда у у Новом Пазару; при Суду за ограничавање државних шума за комплексе: Бјеласицу у беранском и белопољском срезу, Равну Гору — Тулеживе у плеваљском и белопољском срезу, Омар Мекоте, Мејданицу, Лисац — Краљеву Гору — Булејтину — Голи Брег, Обзир, Јеловицу — Дријељевину — Брандуковину — Коријен Зелено Борје у плеваљском срезу местом конституисања у Плевљу, за претседника, Радмило Урошевић, секретар Касационог суда у Београду, за чланове: Страхиња Ивановић, шумарски пристав Банске управе у Скопљу, Томо Цакић, срески пољоривредни референт у Качанику, а за државног заступника, Стеван Јовано вић, судија Првостеленог суда у Тетову. Указом Његовог Величазстза Крал>г, на предлог г. Министра шума н рудника. а у сагласности са г. мнннстром правде, постављени су чланови прн судовима за ограничавање др жавних шума н то: при суду за огра ничавање државних шума за комплексе: Црни Врх у зајечарском, бо љезачком и хомољском Срезу, Јужни Кучај, Северни Кучај, Средњи Кучај, Маљел, С>"во6ор, Равну Гору, Источ н>' Борању, Западну Борању 1 део. Штнру и Жижак са местом конституисања у Жагубици; за претседника, Мнлутин Жгааноанћ, тарешина Среског суда у Жагубици, за члано ве: Иван Симчић, савегник Дирекци је шума у Алексинцу и Петар Власенко, срески пољопривредни реферант прн Среском начелству у Алибу нару, дох је за државног заступника постављен, Гојко Зековић, савет ник Правног отсека Одељења за шумарство Министарства шума и рудника; при Суду за ограничавање државних шума за комплексе: Краваре 1 — Мачију Стену — Васиљевац, Равну Плзнину — Мајдан-Планину. Ђавољу Варош. Бећирово Брдо — Бањ ску шуму, Преполац и Дуги део, сви у косаничком Срезу, Арбанашку Пла нину у прокупачком Срезу, Соколов Вис у косаничком и прокупачком Срезу, Језеро — Туручнцу, Шу мату — Ранковицу — Кркину Чуку — Дворишке Шуме у косаничком и лапском срезу. Јаворац — Жупањске н Батонске Шуме — Бећарушу, Црну Чуку у копаоничком и косаничком Срезу и Суву Планину у нишком, лужичком и белопаланачком Сре зу са местом конституисања у Куршумлији. за претседника, Јован Глигоријевић, судија Среског суда у Ни шу, за чланове: Ненад Николић, саветник Дирекције шума у Алексинцу и Владимир Мартиновић, виши пољо привредни пристав Пољопривредне огледне и контролне станице у Топчидеру, а за државног заступника, Драгољуб Поповић. судија Окружног суда у Крушевцу; при Суду за ограничавање државних шума за комплексе: Тројицу у дреничком срезу, Дубочак, Пркач, Церањску Реку и Денковац у митровичком срезу, Блажевачке шуме, Ивњак и Рунту у копаоничком срезу, Копаоник у истом срезу, Огранке Копаоника у митровичком и лапском срезу, Даићске Планине — Голију у моравичком срезу, Столове у жичком срезу, Троглав у жнчком и драгачевском срезу, Бисер-Воду — 11рни Врх — Радуловац — Шиповицу у моравичком и студеничком срезу Ђаковзчку Плаиину у жичком п студешГчком срезу, Чемерно у жичком, драгадевском и студеиичком срезу са местом конституисања у Кос. Митровици, за претседника, Драгослав Радојичић, старешина Среског суда у Лесковцу, за чланове: Тихомир Јовановић, вишн Јцумарски пристав и шеф Шумске управе у Кос. Митровицн и Јеврем Јововић, пољопривредни референт Среског начелства у Требињу, а за државног заступника, Славољуб Дрндаревић, судија Првостепеног трговачког суда у Бео граду; При Суду за ограничавање државних шума за комплексе: Лешничке Шуме, Соколски Крш и Злаш-Мечју Главу у лапском срезу, Слаковачку Шуму, Букоглав и Арашкаут у вучитрнском срезу, Дубоку — Шатор — Суви Бунар, Липовицу, Грмију Букву — Крпи, Раманиште — Рога Драмад — Рога Бут — Дзарц у гра чаничком срезу — Суху Гору у скоп ском, доњополошком, горњополошком и поречком срезу, Влајиницу, и Буковик у горњополошком срсзу, Песјак у поречком срезу, Крушнно, Дреново у кичевском срезу, Бабу Стрмар — Бушеву Чесму у кичевском и поречком срезу, Жеден у скопском и доњополошком срезу, Шар-Планину, Сеник, Дањску Дубраву, Ђерек, Борски Честар, Црни Врх у прелошком срезу са местом конституисања у Приштини, за прет седника, Војислав Милосављевић, су дија Окружног суда у Пожаревцу, за чланове: Душан Шибалић, шумар ски пристав и шеф Шумске управе у Ваљеву и Мијат Ракочевић срески пољопривредни референт у Бијелом Пољу, а за државног заступника, Јагош Драшковнћ, заменик др жанвог тужиоца у Београду; при Суду за ограничавање држав- п них шума за комплексе: Орлс, — Гај Румунсна штампа са задочин у кавадарском срезу, Бабуну у - прилепском и велсшком срезу, Караџицу — Шиљегарник у скопском, по речкои, прилепском и велсшком сре зу, Беласиду у струмичком и дојранском срезу, Градачко — Кончанске Планине, Пљачкавицу, Малешке Планине, Голак, Осоговске Планине, Огражден — Маријанско — Рожденске Планине, Драгишец, Струговсле Планине, Кајмакчалан, Перистср, Пространске Планнне, Мазатар, Ортокол, Галичицу, — Петрино, Караорман, Јабланицу, Копарницу и Расину са местом конституисања у Ђ>*а ђелији, за претседника, Петар Вучкј вић, судија Среског суда за Срсз зра чарски, за чланове: Сотир Нзумозић, професор Ниже пољопривредне школе у Битољу и Бранко Тинтор, шумарски пристав Банске управе у Нишу, а за државног заступника, Периша Голубовић, судија Првостепсног суда у Кавадару; при Суду за ограничавање државних шума за комплексе Дубиње и Ги љево у сјеничком срезу, Градину Барски Рог — Биоковац, Јадовннк у милегшевском срезу, Дебељак, Столове, Дубраву, Гнгжланске Планине

Војна анција Русије у Источном Снбиру Штаб генерала Блихера налази се у вароши Чита Лондон, 12 јун Од свога нарочитог кореспондента данашњи „Дели телеграф" доноси Један дужи извештај из руске пограничне станице Манжули, на сибирско-манџурскоЈ граници. Извештај го вори о ЈакоЈ воЈничкоЈ акпији РусиЈе у Источном Сибиру. Овај енглески новинар пропутовао Је кроз Сибир и видео да су села и вароши, дуж пруге, преплављена трупама. Возови са војним материЈалом, артилериЈом и трупама, непрекидк* се крећу у правцу границе. Руске власти не покушавају да прикриЈу ове воЈне припреме, већ само наглашавају да се ради о чисто дефанзивним мерама. У вароши Чита налази се главни штаб далеко-источне руске воЈске. Ту Је и њен главни командант, генерал Блихер. Педесет километара од Чнте, енглески новинар Је видео 50 тешких бомбардерскнх авиона. Дуж железничке пруге виде се нови хангари за авионе. ПешадиЈа и тешка артилериЈа концентрисани су око Чите, док се коњица налази у близини манџурске границе. Према мишљењу овог енглеског но винара, у Сибиру се налази 300.000 воЈника свих родова оружја и око 4000 авиона.

вољством утврђује да се Русија одриче Бесарабије

Букурешт, 12 Јун Руиунски листови и данас опшир но коментаришу вест о признању Соа јетске Русије од стране Чехословачке и Румуније. Листови су веома задовољни новоствореним стањем и обнавл»ањем односа између Румуније и Совјетске Русије. „Адеверул" пише; „Наше Је мишљење да Је ово признање СовЈетске Русије у првом реДу велики дилломатски успех г. Титуле ска. Он Је иа томе већ дуго радио и његови напори су награђени успехом. Пада у очи Да се у тексту споразума измењеног између РумуниЈе и Сов Јетске Русије нигде не помиње Беса рабиЈа. Руска влада о томе уопшге не жели да прави питан»е и мн С1 иожемо надати, да се Совјетска Ру сија оДрекла Бесарабије. Ако се н ниЈе оДрекла за увек, ипа« куртоази ја руске дипломатиЈе у том питању заслужуЈе свако признање".

ЧИТАЛДЦ

ПРИМЕР КОЈИ ЗАДИВЉУЈЕ Село Гарево. недалеко од Петровца на Млави, до пре годину дана није имало своју Цркву. Про шле године, међутим, сељаци су дошли на идеју да сами подигну цркву. На једном скупу цело село се заветовало на со и хлеб да нико неКе одустати од посла док се црква не подигне. Том приликом су између себе скупили 70.000 динара, и одмах почели зидање. Сељаци су остали верни своме завсту. Прошла је већ година дана, а ниједан сељак није показао ни најмање сумње у успех посла. Цело село ради, сложно, са иуно воље и љубави и уз многе материалне жртве. Таквим радом црква је за непуну годину дана потпуно сазидана и олепљена, и вих дана се рад приводи крају. Интересантно је напоменути да су и план за цркву израдили сами сељаци, по угледу на једну оближњу цркву. Д. И.

„ЈЕО НЕ ЈЕО, ПЛАТИТИ МОРАШ..." Наша општина сваког већег пра зника закоље по једног бика. Кад дође срески ветеринар, он увек по једног бика прогласи неспособ ним за приплод и бик се одмах закоље, али на његово место не купује се други. Док је пре неколико година у селу било много мање крава, општина је држала 12 бикова. Међутим, сад кад их има у ммого већем броју, општина има свега шест бикова. Тако је пре неки дан заклан опет један бик, и општина. да би месо распродала, издала је наред бу: „Сваки је обавезан ко има краву купити килограм меса, а ономе који не купи завешће му се 6 динара више за пашњак." Килограм меса продаван је за пет дннара, а ко не купи, имаће да плати шест. Чули су се разни иронични приговори. Тако, на пример, мој сусед је рекао: „хвала Богу што немам краву, јер бих сад иначе морао јести месо".. 3. к.

Мннистар г. Срнуљ на инспекцији у Зетској банбвнни

Цетиње, 12 јун На свом инспекционои путу синоћ на Цетиње доттутовао министар грађевина г. др. Стјепан Сркуљ у пратњи свога шефа кабинета г. Јојића. У Банској управи министра г. Сркуља дочекао је и поздравио заменик бана г. др. Јован Зсц. Г. Сркуљ преноћио је у Банском дгору, а јутрос је у пратњи начелника техннч ког одељења Бановине г. Секуле Кне жевића отпутовао за Будву, Бар н Улцињ. Министар г. др. Сркуљ у Будву је посетио имање Њ. В. Краља. После тога министар г. др. Сркуљ продужио је за Бар, у чијој је близини посетио добро Њ. В. Краља „Тополницу", а затим је био на ручку код барског примаса г. Николе Добречића. Из Бара министар г. др. Сркуљ продужио је пут према Улцињу, одакле ће се вратити преко Подгори це за Острог. По завршеном инспекционом путу министар г. др. Сркуљ присуствоваће освећењу новог моста у Мојковцу 15 овог месеца. Н. Д.

На првом месту имам да утврдим да је г. Живојин Ђорђевић побегао са мегдана по други пут. Први пут је побегао, кад ннје смео да изиђе на суд частн. Други пут бежи сада кад није у стању да оповргне наводе у моме чланку „Бегство г. Ж. Ђорђевића од суда части" („Правда" од 27, 28 и 29 маја). Место тога изишао ми је на мегдан као његов заточник г. Мих. Градојевић. Да одговорим сада на чланак г. Градојевнћа „Произвољиа и неистинита тврђења г. Момчила Иванића" („Правда" од 1 јуна). Било ми је потребно да прикупим неке податке, зато нисам одговорио г. Градојевићу одмах, Г. Гра дојевић ми је уосталом одобрио рок од десет дана, који још није прошао на чему му заиста искрена хвала. Пре свакога одговора имам да изјавим да сам ја сасвим нерадо поменуо г. Градојевића у мојој расправи са г. Ђорђевића. Г. Ђорђевић је мене управо нагнао своЈим пнсањем да не могу прећи преко г. Градојевића. У оба ова своје безобзирна написа у „Правдн" против мене г. Ђорђевић је свом снагом истицао, како ја управо — лажем, јер свога друга и парњака г. Градојевнћа не помињем, а он је ђак г. Ђорђевића и то ђак који се веома одликовао. Ја сам онда морао да обадве ствари додирнем: 1. Колнко је г. Градојевић био у ствари ђак г. Ђорђевића; 2. какав је ђак г. Градојевић био. Ја сам тврдио, да је г. Градојевић дошао у јесен 1905 као ванредни ђак на бнологију, јер је био на матури одбијен на годину дана. Градојевић у своме одговору ћутке прелази преко ове околности: признаје, дакле, да је заиста гимигзиЈску матуру положио тек по други пут, пошто је први пут био одбијен на годину дана. Ова значајна чињеница мени је остала као главна успомена о г. Градојевићу. Ја сам зато сећао се згиста само његове прве године као ванреднога ученика. Примам зато радо његову исправку да је он учио јошдве године. На часну реч изјављујем, да ја у сећању о овоме немам о томе ни трага. Ја тачно нисам знао, кад Је г. Градојевић и како је дипломски испит положио. Зато сам рекао: „Чујем да је — доцније ваљда, кад сам ја постао народни посланик и кад сам због тога морао напустити сваку др* жавну службу — чујем да је г. Градојевић овде у Београду полагао двапута дипломски испит и положио га тек трећи пут". Г. Градојевић твр ди да. је он дипломски испит положио Ј912 године, Како у архиви Филозофскога факултета нисам могао добити цикаква обавештења о г. Градојевићу, јер — веле — немаЈу очувану архиву из тога доба, то примам радо као тачно обавештење г. Градојевића. Морао сам се оволнко задржати на овим персоналијама г. Градојевића из обзира на његову осетљивост. То све међутим није главно у оеој мојој расправе не с г. Градојевићем него с г. Ж. Ђорђевићем. Главно је било и остало: да ли је г. Градо.јевић учио и научио Ентомологију од г. Ђорђевића? Кад не узмемо у рачун ону прву годину његова студирања као ванредног ученика, онда би остале две године његова учења у г. Ђорђевића. Према томе стоје четири године учења V Прагу код заиста ве ликога зоолога пок. Вејдовскога и његовога последника и наследника пок. Мразека. Да ли је г. Градојевић више учио и могао научити у слабијој школи г. Ђорђевића за две године него у много бољој школи пок. Вејдовскога за четири године? Онда, како г. Градојевић сам пише у своме чланку и признаЈе, он Је радио опет неке две године у Паризу, у познатих ентомолога француских проф. Був>ије и Маршала. Г. Градојевић вели, како га је за време рада у Паризу упућивао и савете му стално давао г. Ђорђевић, те га зато сматра за свога учитеља. На ово ја имам прво да приметим да су познати светски ентомолози француски заиело много пре моглн г. ГрадоЈевића упутити и научити него г. Ђорђевић, који је до врсмена рада г. Градојевића у Пзризу био израдно свега један радић из Ентомологије 1898 г. у Берлину под туђим рукооођењем. Може г. Градојевић Још два пут већа јавна уверазања пружати да гле. да у г. Ђорђевићу својега учитељз у БнтомологиЈи, у светлости несум-

КАСИНА Ј ©Ш САМО ДАНАС ——— можето мскористити прилику и видети милиоисии нонументални тонфилн лгрмаш МРММ ЕЛИЗАБЕТ БЕРГНЕР, ДУГЛАС ФЕРБАНКС млађи. 2) ЉУБАВТРЕБА РАЗУНВТИ Рожи Баршоњи, Албах рети " ДИК ТУРПИН - К.ШЉЕР БДНЦНТ Дои Хове Мохика, Коиа Мерис •' ВЕСЕЛА НАСЛЕДНИЦА - АНИ ОНДРА | Поч.: 3 па нспрекидно. Цене: 5; 7; 10 и 12 дии. 5

за

њивих чињеннца та ствар саа друкчије изгледа. А.ти су и г. Ж. Ђорђевнћ и г. Гр\ дојевић у самим својим написи« против мене пружили непобитне доказе да они обадвојнца заправо « ( №о Г знају, шта је то што се крсти Име-Кд ном праве научне Ентомологије. Пр-«ј; н во је г. Ђорђевић, а за њнм г. Гра-" дојееић на дугачко и на ширОко нстакао крупне заслуге Градојевића у сузбијању инсеката штеточина. На ову хвалу ја имам пре свега да приметим: да је сузбијање ннсеката штеточина бедан техиичко-практични рад, а никако самосталнн научно-испитивачк.и посао. Овај рад је веома користан, може бити, као што су корисне железнице, паробродн, аеропла ни, зграде и мостови од армираног бетона, али они инжењери, који те ствари данас израђују, ма како да тиме врше врло користан рад, опет нису никакви оригинални испитивачн, већ се зна ко је пронашао ове корисне ствари. У практичном сузбија-« њу иисеката штеточчша научна испитивање врше они. који изналазе сред ства као хемичари н техничари за уништавање ознх штеточина, а колико знам г. Градојевић те ствари није радио него тако ревносно пре« поручуЈе неке фабричке производе ? да чак у својим написима пнше, гдс к се могу — купити. Ја ово не бих сма Г трао за науку него ми, много пре,/ ово мирише на — трговачку рекламу/ Хвали се г. Градојевић, како је суз био — штитасту ваш. Колико је мс-Ј« ии ова ствар позната, у нас није ус4 пео нико да штитасту ваш сузбије^ Јер нам ваистину не би пропали оно< лики шљивари да омо имали људ^ дорасле за борбу са овим злом. Јг„ нисам по струци ентомолог, али опет^ знам да у Босни и западној Србији ми имамо још увек читаве крајеве >заражене, и да нам дабопме \-век пре а ти опасмост да добијемо поново епи ^ демију. Чудим се, што се г. Градојевић по- : хвалио успехом при сузбијању гусенице од дувне (ирапз топасћа), јер ; за то има аутентична сведока, како : је то сузбијање текло. За овога леп- , тира зна се у науци да се у њега ^ отпри.тике сваке треће године јавља | епидемија од такозване полнедрнЈе, која уништи по 90 од сто животиња. Оне године, кад је приређено запра« Ј шивање босанских шума због дувне, била је епидемија полиедрије и полиедрија је уништила 90 од сто гу- « сеница. Држава је само у лудо бацила нека 3,000.000 динара на једну ствар, која је бкла излишна. Хоће ли г. Градојезић да ову ствар подробно испитају по актима непрнстрасни љу ди, па да се резултат у јавности об^ За о-збијање скакавзца у Дунавској бановини потрошено је, по мојнм обавештењима, нека 2,000.000 динара. Мене стр>'чњаин уверавају да смо то исто могли постићи за само Једну трећину овога новца. Требало је употребити само какав препарат арсена помеша« са мекињама и стругот /Шама, а они бацачи пламена и оне дрљаче за убијање ннсу би ле потребне. То су г. Градојевшћа на. учили Маџари да купи, кад је био у Пешти код њих да се обаћести, како се то ради. Паметни Маџари, дабогг1е, хтели су што више да зараде, па су препоручили ради пазара и оно, без чега се могло проћи. Тим се сада хва.ти г. Градојевић. а ја бих му и овде учинио предлог да ствар испитају непристрасни људи, па да исход њихове истраге објавимо. Кад г. Ж. Ђорђевић мене простл ачатемише, што његовога ђа<ка г* Градојевића ниса-м поменуо као заслужнога ентомолога, ко|ега је ои створи као тако рећи његов духовни отац, да ја поставим још једно пита ње г. Градојевићу. Колико је мени познато, г. Градојевић |е изабрпч 33 катедру Ентомологије и Примењене Зоологије. Па зашто онда не предаје на Пољоприврвдном факултету г. Градојевић и Примењену Зоо.тогију него само Ентомологију? За што предаје Примењену Зоологнју хонорарно г. Синиша Станковић? Да ли г. Градојевић не предаје Примењену Зоологију што није у стању да таЈ предмст предаје или је тако уређено, да би г. Синиша Станковић уз своју плату имао још један хонорар? У ссаком случају, бнло 1едно било друго, није добро. Ако г. ГрадоЈевић ниЈе у стању да Примењену Зоологију предајс, о*иа се види, како су објективни билн г. г. Ђорћевић и Станковић, кад су га за ту катедру препоручили. Ако г. ГрадоЈевић може, али неће да ту дужност врши, да би можда г. Стан ковић дошао до хонорара, онда шта би Још било потребно да се утврти, па да се види, како треба битн само љубимац г. Ж. Ђорђевића и бусати се у груди пред светом као његов захвални ученик, па да се буде иззбран за једну кате.тру, а да се та дужност — неврши?!! Београд, 8 јуна. Др. Момчило Иванић

ј»

7

Г. Мусолнни у свом рооном нрају Рим, 12 Ј *уи Агенција Стефани јавља: Претседник италијанске владе г. Мусолини стигао је јутрос у варошицу Калимонтанс, у близину села где се родио. Прстседнику владе је |приликом његовог неочекиваног дочска приређен бураи и срдачаи дочек од грађана.