Правда, 16. 06. 1934., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

Број 10.637 Година XXX

ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ БРОЈ 53.220. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ И ОГЛАСНОГ ОДЕЉЕЊА 25-551.

БЕОГРАД, СУБОТА 16 јун 1934 Влајковићева улица 8

МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА ЗА НАШУ ЗЕМЉУ 20 ДИН, ЗА ИНОСТРАНСТВО 50 ДИН. ТЕЛЕФОНИ УРЕДНИШТВА: 25-552, 25-553, 25-554, 25-555, 25-556, 25-557, 25-558

Рукописи се не враћају

Г. Нажјар наи истиче да је г. Јевтић био братсии примљен у Паризу иао иретставнии братсие Југоспавије

Јутрошњии сиугплон експресом д' Албврг допутовао ј« из Париза г. Јевтић, мннистар иностраних послова, са госпођом, у пратњн француског посланика ка нашем Двору г. Нажјара ■ шефа кабинета г. Владислава Марковића. На станицн су г. Језтнћа дочекади ваступннк министра опољних послова г. др. Драг. Којић, т>фски госланнк Хајдар беј. грчки посланик г. Мелаг, чехословачкл г. Велнер, саветник румунског посланства г. Папиниу, помоћници мннистра спољних послова гх. др. Б. Пурић н М. Јурншић, начелницн гг. В. Мартинац, Пеливановић, Боди, Герасимовић, Даннћ, ге«фетарн гх. Којнћ, Протић н осталн чиновннцн мнкнстарства спољннас по.слова. На путу од Париза до Београда г,г. Јевтић и Нажјар дали су нашем уреднику интервјуе. Како су се налазнлн заједно за столом, пре одговора на постављена пнтаља, г. Нажјар је рекао: « Па моглн 6н по обнчају велнкнх лвстова само констатоватн овако наш »аједвнчкн састанак. • Г. Јевтић је на ово додао: -• — Илв да нас фотографнше. На шта је г. Нажјар приметио:— То је Још 6ол>е н само бн нспод слнка мог.тн додатн, да се на ово нема ништа да дода. После овнх прнјателасих увода г. Девтнћ је — чувши нзјаву г. Нажјара, изјавио следеће: — Ја сам врло срећан што ме г.

Нажјар познаје тако добро н да је нсто тако умео да објасни моје инслн. По питању рада у Женеви, као и посете у Паризу, г. Јевтић је рекао: Г. ЈЕВТИЋ ЗАДОВОЉАН РЕЗУЛТАТИМА РАЗГОИОРА ■— Снн састанцн како миннстара

ннх послова Балканског пакта у Жсиевн нмалн су цил> расматрање међународннх догађаја. Наравно, да се и овога пута констатовала истовстност погледа на сва питања и маннферовала пуна еаглаоност. Што се тиче мојнх разговора у Паризу, Ја сам врло задовол>ан са разговорима, коЈе сам нмао са еминентним члановнма француске владе н Мале антанте тако н миннстара спољ француским државницнма, коЈе сам

Фракцуски посланик г. Нажјар чзјавио је поводом својих утисака о посети г. Јевтића Паризу следеће: — Могу да вам кажем да су мо|н утнсци одлични. Ја сам био врло срећан начином којнм је југословенски миннстар спољних послова г. Јевгић дочекаи, нарочито у односу на к»рактер срдачног н солндног пријатељсгва нзмеНу наше Две државе. Г. Јевтнћ је доче«ан н као прнЈатељ

„Тан" саопштава да су у току )учерашњих разговора у францускоч министарству нностраних послова између претставника југословенске владе и претставнкка поједнних француских министарстава постнгнути спо разуми о неким пнтањима и да ће ти споразуми донети изузетне нове олахшице у економским односима из 1 мећу Ј>тослааије и Француске,

| имао прилике да сусретнем. Већ Је позната основа односа н пријатељства нзмеђу француског н Југословен ског народа, као н витални интересн у моралном и политичком погледу, коЈн су база нашег прнЈател>ствз. Илн боље рећн, да француско-Југословенско прнјател>ство — ако Је у! опште потребно да се речима понови , — добило Је Још снажније појачање корисним сусретима коЈе смо имаии сад у Паризу. 0 ПОСЕТИ Г. БАРТУА БЕОГРАДУ О посети г. Бартуа Београду г. Јев тић нам је рекао: — Могу бвти тумач већ сада са колнко ће радостн наш народ дочекагги у своЈоЈ престоннцн емннентног државника н шефа спољне гкјлигнке у ФранцускоЈ г. ЛуЈа Бартуа, коЈи Је опробани приЈател> Југословенског народа још од раниЈег датума. ИЗЈАВА Г. НАЖЈАРА

или вол>е рећн дочекан Је као брат, а у колнко је ова његова посета имала званнчан карактер и као иннисгар спољавх послова Једне братске државе. Г. НАЖЈАР О ПОСЕТИ Г. БАРТУА БЕОГРАДУ О посети г. Луја Бартуа Београду г. Нажјар је изјавио: — Министар спољних послова г. Барту доћн ће у братску престоницу Београд са истим осећаЈима, са којима Је н г. Јевтнћ посетио Париз. Г. Барту ће доћи у Београд н биће у суботу, недељу, понедел>ник н уторннк, — а у уторник вече ће се снм(јдоном вратитн у Париз. Милоје Сокић ПРИВРЕДНИ СПОРАЗУМИ ФРАНЦУСКЕ И ЈУГОСЛАВИЈЕ Париз, 16 јун

УСЛОВИ Г. ХИТЛЕРА МУСОЛИНИУ ЗА СПОРАЗУМ О АУСТРИЈИ

Г. Хитлер пристаје да гарантује стабилност унутрашњег реда у Аустрији, ако дође за потканцелара г. Хабихт

Венедија, 15 Јун Пре састанка шефова немачке н нталнјанске владе, г. Хнтлер је од г. Мусолиннја нмао унапред тачно прецизирана пнташа о којима ће рааговарати. Што се тнче Аустрнје г. Хнтлер тражн промену садашње аустриске владе као н то да ва внце-канцелара дође г. Хабихт. Буду лн се усвојнлн овн његови предлозн, прнстаје да гарантује стабилност унутрашшег реда н безбедност у Аустријн. »ТАН" ОПОМИЊЕ НЕМАЧКУ ДА НЕ УЦЕН>УЈЕ ДРУШТВО НАРОДА И КОНФЕРЕНЦИЈУ, ЗА РАЗОРУЖАН>Е Хоће дн г. Мусолинн успети да вра ти Немачку у Жеиеву? Париз, 18 Јун (Телефоиски извештај) Јутрошњи „Тан" ошпирно пише о састакку г. г. Мусолиниа и Хитлера у Венецији, па дајући том сусрету велкки политички значај, додаје овај комелтар: Важна мећународна питања реша ваће се на томе састанку, али ипак ће највжније бити пречишћавање питања да ли ће се Нег!ачка вратнти у Друштво народа и на Конференцију за разоружање под какв^м условима. Француока је одувек искрено желела да понова види Немачку у Друштву народа и на Конференцији за разоружање. Сада све зависи од држања и татстике Италије. Ако г. Мусолини буде довољћо вешт, он ће успети да наговори т. Хитлера на повратак Немачке у Женеву. Успе ли у томе италијански прет седник владе, цела Европа ће му на томе бити веома захвална, јер он ће тиме учинлти најбољу услугу Европи и светском миру»

Г. Хитлер Алн Немачк« и« сме постављагп сувише строгв услове н не сме по свом старом обичају. због ситница ометати споразум. Опомињемо Немачку да не уцењује ни Друштво да рода ни Конференцају ва разоружање, ]ер сувише скупо плаћени повратак Немачке у Женеву не би оставио ни најмање пријата-н утисак код осталих народа. А авн б > веровали да је Немачка у своје време само зато иступила из Друпггва народа, да би доцније ^аскористила за себе повратах. Немачкој све налаже д® се врати у Друштво народа. Она ће најбоље доказати своју мирољубивост, коју њени министри у својии гогвс.рима стално наглашују, ако то учини. Иначе, мораћемо сумњати у данашњу немачку владу и поверовати да она води веште политичке маневре на мећународној политичкоЈ по зорници. ДАНАШЊИ РАЗГОВОРИ ВОДИЋЕ СЕ У. ШЕТЊИ Ларга, 16 1уи Првма вестима из Стра први састанак између г. Хитлера и т. Муоо линија, вођел иа немачком језику. у апсолутној дискрецији протекао је

Г. МусоЈсгав у иеНуеобним обга «пт«нлша о о"штоЈ политичкоЈ ситуациЈи. Данашњи разговори водиће се у току шетње. Трећн разговор обав *ће се вечерас, када ће евентуалао доћи до апштег закључка. " Г. МАКДОНАЛД ПОЗИВА НЕМАЧКУ ДА ПРИСТУПИ РАЗОРУЖАЊУ Лондон, 16 ђв Претседни? Кгаде л Макдоналд одржао је данас говор у свом изборном орезу у Сихему, изјавивши поред осталог следеће: „Хтео бих да знам запгго све европске државе неће стварно да ра де на делу разоружања а да при томе не ослабе своју безбедност. Од стране Немачке надамо се да ће она учинити нешто више но што нам до сада пружала. Преговори ће се водити у тону Једнакости, нарочито што се тиче Велике БританиЈе кса је за то дала овоју часну реч, па ће је према томе и одржти. Са сво;е стране ми смо учлнили што до нас стоЈи за проблем разоружања, па Ја са своје стране позивам Немачку да и она учини што до н>е стоји, дајући на тај начин осталпи државама потврду да не сумњају у њену .полнтику. Ми желимо да у

сваком случају доће до оггште конвенције о разоружању". 0 ЧЕМУ СЕ РАЗГ0ВАРАЛ0 Лондон, 16 Јун Немачкн дркавна канцелар г. Хитлер ■ претседнвк игалијанске владе г. Мусоликн конфернсалн су у вила Пнзанн, у Стра, два в по часа. Два државника, поптуно сами претресали су актуелна питања. О овкм разговорима не нздају се никаква саопштења и она се држе у највећој дискрецији, али се са обавепггене стране изјављуЈе да је на њк ма било речи о ошптој политичкој ситуацијн посебно, о оиим гтитањима: 1) о разоружању и могућности повратка Немачке у Друштво народа, 2) о снтувцијн подунавских земаља, и 3) о аустријасом питању. Сматра се да овн разговори Вису важнн само по предметима о којнма је днскутовано, већ и по личним пси холошким моментима.

У земљама које су под нарочитим режимом, као што су Италија и Немачка, нарочито место заузима чнњеннца да је оао први састанак измећу шефова влада тих двеју држава, што није случај у осталим демократским земљама, па се према томе овим разговорима између г. Хитлера и г. Мусолинија придаје нарочнта I важност и дејство на опште политичI ке прилике, СПОРАЗУМ У ОКВИРУ ПАК1А УЧЕТВОРО Парнз, 15 ј>н Према последњим извештајима из Венеције, изгледа Да оу италијанскн министар претседник влаДе г. Мусолини и немачки канцелар г. Хитлер у току свога јучерањег разговора у че тири ока, који је трајао пуна трн часа, постигли споразу.м о јеДном полн тичком плану у оквиру Пакта учетво ро. У вези с тим, велп се да ће о^-Гплан бити саоппгген и француско*! миннстру иностраних послова г. Бар туу.

•— вофга кроннчари у част

■V ПеггеЈ

Француска се не бојн нинога

Парнз, 16 Јун . Новннарл реДдкторн војннх рубрнка прнреднлн су данас банкегг, ко ме Је прнсусгвовао министар војни маршал г. Петен. У одржаном говору маршал г. Петен нзЈавно Је да се улога воЈних хрокнчара састоЈи у објашњењу оних чињеннца коЈе воЈска не можеДа објашњуЈе, па Је затим, у вези са алармантиом сигуацијом која се стално поДржава с оне стране Рајне, нагласио да Је све то 6есцил>но, јер Је Француска смањнла своје оружање али Је загго утврдила своје границе, те се према томе не боји никога а исговремено ради на мотордачциЈи своје војсже, како активна тако и резервне. Маршал г. Петен завршио Је своЈ говор взјавом да ће француска воЈ-

ска своЈу мисиЈу извршити како треба. „МОРАМО УТРОШИТИ 600 МИЛИОНА ЗА МОДЕРНИЗОВАЊЕ НАШЕ ФЛОТЕ!" Париз, 15 Јун Париски „Ексцелзиор" објављуЈс изјаву француоког министра морнаркце г. Пиетриа коју је синоћ дао са раднику овог листа: — Питате ме у коју сврху ће мој; министарство утрошити нови војни кредит, који ће нам парламент пз свој прилици одобрити? План о томе влада је већ одавно одобрила и сада то више није тајна. Министарство морнарице утрошиће за подизање нових и снабдсвањстарих тенкова за уље на аеродроми ма за хидроплане и појединим фран цуским ратним лукама огромну своту од 500 милиона франака. Толико је потребно да у том потледу стигнемо остале велике силе. Око 80 милиона утрошићемо за ра зна утврђења у француским ратннм