Правда, 16. 06. 1934., стр. 2

Страна 2

П Р А В Д А

16-VI -34

лухама. 20 иилиона франака бнћ* потрошено у сзрху модеркиован>з| фракцусхнх ратних бродова. Порел Г тота око 40 милиона утрошнће се зај нове набавке морнарице. Озо је неопходно потребно завр-1 шно је г. Пиетри, ако желимо да се| такмичнмо са осталим великим сила-Г

Г. Пенчев о стваоању нове Бугарске

ШТА СЕ У БУГАРСКОЈ РАДИ

Маршал г. Петеа ма и ако не желнмо сасзим да изостанемо иза н>их. Крајње је време да се француска морнарица једном већ сасвнм модернизује.

НЕМИРНА АУСТРИЈА У Дустрији се помало стишава Хапшеша атентатора Беч, 15 јун (Телефонски извепггај) У току јучерашњег дана ннсу вабележепи атентатн већега вначаја. У Ламбану у Горњој Аустрнји ухапшен је један познатн нацноналсоцнјалнст, код којега је нађено 77 коиада дннамнта. Ухашпенн је на саслушашу признао да је експлозЈШнн матернјал добно од једног нацнонал-соцнјалнста којн је побегао у Баварску. Претседннпггво савеза саобраћајннх предузека у Аустрнјн одржало је седннцу, на којој се распрапљало о предузнмашу мера ва спречавањс атентата. Констатовано је да су до сада бнле предузете ефнкасне мере н да нн у једном случају путници ннсу бнлн угроженн од атентата. Савез је једннм комнннкеом позвао аустрнску јавност да помаже равшш мерама спречавање разорне тер«рнстнчке акцнје у сопственом интв^есу. У Сдлцбургу данас је почело суђење пред прекнм судом петорнци нацнонал-соцнјалнста. Онн су оптуженн да су 10 јуна ове године бацили једну гасну бомбу на један збор хришћанске омладине и изазвали велнку панику. ОШТАР СУКОБ ИЗМЕЂУ ВЛА ДЕ Г. ДОЛФУСА И АУСТРИЈСКИХ ЛЕГИТИМИСТА Легнтимистн прете терором сличннм национал-социалистичком терору Беч, 15 јун (Телефонски извештај) Последњих дана примећује се да кзмеђу аустријских легитимиста, чн ји је вођ др. Ризиер, и владе г. Долфуса постоје веома затегнути односи. Легитнмисти су на последн>ој седницн аустријског пралмаен та, када је влада г. Долфуса прогласила доношење новога устава, ааузели најоштрији став против новог устава и отада водили интенсивну пропаганду по целој Аустрији, стварајући у народу непрнјатељско расположење против г. Долфуса и његове владе. Недавио је влада позвала легитн мисте да се смире и да не врше по литичку агитацнју, јер бн иначе влада бнла приморана да предузме најстрожије мере против њих. На то је вођ легитимиста др. Ризнер одговорно да се аустријскн легитимистн пе плаше претњи аустријске владе. Они ће, ако буде потребно, завестч 7 Аустрији терор сличаи терору аугтријских национал-соцналиста -ве учинити да се данашњи систем у Хустрији променн и замени бољнм. Ово ратоборно држање легити чиста у Аустрији изазвало је прн\ично велику узнемиреност у земћИ. !осете Кемап Оаше страним пршавама

Софија, 15 јун (Т«лефо«ски кзвештаЈ) Г. Петко Пекчев, директор Дирекције за друштвену обнову, примно је управии одбор бугарских новкнара н дао им подужу изјаву о гтрограму рада Дирекције за обнову земље, којој је он на челу. Г. Пенчев је углазном рекао: — Бугарска преживљуЈе другу епоху свог ослобођења. Улога штампе у иовом животу Бугарске Је велнка н неоспорна. Слобода бугарске штампе није ограничена у смислу да исе омета и ограничава њен развнтак. Напротив, она је данас онај чнннлац, коЈн ће имати свој велики удео н нсториЈску улогу у стварању рефорширењу новитета, којнма ће се изградити нова Бугарска. У својоЈ прошлости бугарска штампа није бнла довољно усрдна н није народ оба вецггавала и просвећивала у суштинн догађаЈа последњнх 10 гоДнна. Девети јун 1923 године значио Је акцију заробљавања и рушења Једног режима, док Је 19 маЈ ове године акцнја спасоносног решења. Сетнмо се само, пгга Је бнло пре 19 маја! Држава Је била заробљена од полнтичких партија, а сада, она преживљуЈе другу ослободилачку епоху после ослобођења од Турака. Штампа треба Да буде авангарда на путу стварања нове препороће-не Бугарске. Ви самн видите колико Је све тао тај пут и пгга се све чшш да би се оствариле наде обезвереног бугарског народа у прошлости. Резулгатн новог настоЈања и препорода већ су сада очнгледни: реализација уштеда од Једне милиЈарде лева, пре групациЈа општина, реДовна исплата са инвестицијом од 300 милиона лева, компеизациони уговори са иностранством, утврђивање трговинског уговора са ЈугославиЈом, претстоЈећи нови преговори са другим државама. Све Је то само почетак великог дела новог режима, који ће и даље истим темпом н смело продужити са спровоћењем реформи до потпуне консолндације и изградње нове Бугарске. Већ у самом почетку, нови режим дао Је видног Доказа да же.ти приЈател>ство свих, а поготову суседних народа и држава. У том погледу мн следујемо политици зближења, коЈу са толико успеха инаугурнсао бив ши претседник владе г. Мушанов. Није ли већ сада Доаољно успостављен државнн суверенитет? До сада су подитичке партиЈе у БугарскоЈ биле Једина веза између државе и народа. Ова веза измећу државе и варода сада Је нова, днректннЈа и Јача. У своЈим изјавама претсеД ник владе г. ГеоргиЈев подвукао Је гу нову везу са народом, а нарочито са зидарима културе и рада, на првом месту са — земљорадницима. Село је социална база на коју ће се ослањатн нови режим државе. ОСНИВАЊЕ БУГАРСКЕ КРЕДИТНЕ БАНКЕ

Анкара, 15 Јун У Анкарн ое сада говори да I осле завршених церемониЈа око пј ете персиЈског шаха турскоЈ престоииии, шеф државе Мустаоа >и Кемал, посетити Техеран, а доц 1 ниЈе Београд, Букурешт и Атину, На овим путовањима претседника Турске републике пратиће иинћ стар иностраних послова г. Ружди.

Софија, 15 Јун (Телефонски извештај) Синоћ Је министарски савет одлучио да се у БугарскоЈ оснуЈе Једна нова банка уз учешће саме државе. Пред новинарима претседник владе г. ГеоргиЈев изјавио Је, да Је министарски савет темељно проучио и расправио гтнтање оснивања ове банке, која би имала да реши проблем кредита у земљи. Ова нова банка основаће се фузиЈом многих великих банака уз учешће државе и Бугарске народне банке, зваће се „Бугарска кредитна банка", а са главним задатком да кредитира бугарску привреду. Питање оснизања ове банке дефинигивно је решеио. ЛИКВИДА11ИЈА ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

не групе за Балканску конференцију, која је требало да се одржи најдаље до краја овог месеца. Ово одлагаље доводи се у везу са болешћу претседника те нацио-налне групе г. Саказова. На седницн Бугарске нацноиалне | групе за Балканску конференпиЈу; требало је да се донесе оДлука о у- ј чешћу Бугарске на БалканскоЈ кон- 1 ференцији у Цариграду. Према ЈедноЈ изјавн професора Генова, после закључења Балканског пакта и отпочињања званнчннх преговора између I балканских држава за уређење спорних пнтања, Балканска конференцнЈа, која Је чнсто приватна иннцијатива, губи своЈ резон д' етр. С друге стране опет тврди се да ће Бугарска ипак учествовати на Балканској конференцији због важности питања која су на дневмом реду. Не буде ли Бугарска овога пута постигла задовољавајуће резултате Бугар-

Г. Георгнеа ска ће ое повући и у будуће неће више учествовати на заседању Балканске конференције. С. П.

Млади Енглез испапио двадесет револверсних метана на совјетсног посланнка и чиновннне у Хелзингфорсу Хелзингфорс, 16 Јун У зграду созјетоког посланства у Хелзингфбрсу ДопЈгГо )е Јуче ЈеДчн млад Енглез, тобоже службеним послом. Он Је''тр'аАсио' да" р&зГовара са совјетоким послаником. Кад се овај појавио на прагу врата, Енглсз је извукао револвер из џела и почео да пуца. Он је испалио двадесет метака. Посланик је, пуким слу чајем остао неповређен, али су ње гова два чиновника теже повређена. Енглез је, пре нето што су га мј Iли разоружати, окренуо' оружје ирема себи и испалио метак у гла* ву. Са тешком повредом је прешет у болницу. Сумња се да ће остаги у животу. Из писма, које је од њега нађено, види се да је млади Ентлез овим атентатом хтео да освети смрт св:јих рођака, који су стрељани у Совјетској Русији. ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■ Штрајн сељана у Шпанији шири се уз нрваве сунобе и хапшења Болнице и школе претварају се у политичке затворе

Немачка обуставља своја инострака плаћања ФРАНЦУСКА ВЛАДА СПРЕМА СЕ ДА УПУТИ БЕРЛИНУ НОТУ Берлин, 16 ју« Одлука немачке владе да суспеидује трансфер девнза и да у будуће обезбеди сервис зајмова по Дозовом и Јанговом плану помоћу марака које се не могу трансферирата, изазвала Је у француским финансијсхим и политичким крутовима велико узбуђење. Очекујући да Јој сутра буде службеио саопиггена одлука немачке владе, француска влада Је приступила проучавању ситуацвЈе, коЈа створена одлуком немачке владе н спрема се да предузме низ мера радн својих интереса и да одговори немачкој влади у форми Једне декларациЈе, какав ће став Фракцуска да заузме према НемачкоЈ по томе питању. ЕКСПОЗЕ ГУВЕРНЕРА РАЈХС6АНКЕ Г. ДР. ШАХТА Берлин, 16 Јун На ЈучерашњоЈ седшши проширеног управног одбора Рајхсбанке, гувернер г. др. Шахт дао Је огапиран експозе о питању траисфера, г. Др. Шахт Је рекао да Је дошао час када Је трансфер за извршење обааеза по немачким иностраним дуговима постао стварно немогућност. Затнм Је изложио порекло садањих иностраних дугова Нсмачке, за коЈе Је рекао да су вшпе политичке, него привредне прнроде. Гувернер Рајхсбанке г. др. Шахт цитира податке из ЛаЈтоновог нзвештаЈа на БазелскоЈ конференцнЈи из кога се по његовом тврђењу види да Је внше од половине средстава из ие мачких спољних зајмова, тоЈест 10.3 милиЈарде марака служнло за непосредну исплату репарација. — На основу гога, каже г. др. Шахт, ниЈе мн могуђе да на данашњн проблем транфера гледам другим очима, него што сам гледао на репарациЈе, бар са привреДног становипгта. Међутим, каже гувернер РаЈхсбанке, поред свега тога Немачка Је у пуноЈ мери признала своје обавезе по међународним заЈмовима. У даљем току свога експозеа, г. др. Шахт Је изложио рад недавне Берлинске конференциЈе о транферу и констатовао да Је та конференциЈа дошла до закључка, да код Немачке ниЈе по среди неспособност за плаћање, већ само немогућност трансфера. Г. др. Шахт Је шииљења да Је потпуно искључена нова валутна по-

Софија, 15 јуи (Телефонски извештај) После указа о ликвидацији политичких партија, савеза и покрета, Јуче Је та ликвндациЈа већ извршена у потпуностџ. Ликвндирале су све политнчке партије у БугарскоЈ — 44 на броЈу. На шест милиона становника Бугарске долазиле су 44 политичке партиЈе, што значи Једна партиЈа на 150.000 становника. У току јучерашњег дана штабови политичких партија сами су приступили брзоЈ ликвидациЈи и поскидали све фпрме и написе, који су се налазили на зградама партиЈских седишта. НаЈвеће странке у БугарскоЈ: земљоделска, демократска, зговористи прве су извршиле ликвидациЈу, док ће њихове кооперативе, акционарска друштва и помоћне органнзације ликвидирати постепено. Демократически зговор г. Цанкова чак Је исплатио дужни порез. Лист „Демократически зговор" већ Је престао са излажењем, а за неколико дана обуставиће се и други политички органи. Персонал запослеи у овим политичким органима добио Је већ петнаестодневни отказ. С. П. БУГАРСКА ГРУПА МИСЛИ ДА СЕ ПОВУЧЕ СА БАЛКАНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СофиЈа, 15 Јун (Телефонски извештај) Како ваш дописник сазнаје одложена |е седнипа Бугарске национал-

Мадрид, 16 Упркос строге цензуре листова у целој Шпанији, шпанска јавност је тачно обавештена о свима крвавим догађајима и немирима изазван тм од страие сељака — штрајкача у шпаноким провинцијама. ШтраЈк шпанских сел>ака се стал но шири и рачуна се да у штраЈку учествуЈу данас преко пола милиона пољопривредних радника. У мно гим местима дошло Је до крвавих сукоба између полициЈе и сељака. У провинциЈн Савил>а ноћас Је био пра ви окршаЈ између полициЈе и сеља ка и полициЈа Је морала да дозове воЈску у помоћ. У вароши Бадахосу битка између штрајкача и жаидармерије трајалз је три пуна сата. Има неколико мртвих и већи бррј тешко рањеник, Полиција вршн у великом бро-у хашпење штрајкача и учесника с^жобима. Тамнице су већ препуне, та/ко да се сада болнице, школе друге јавне зграде претварају у политичке тамнице. Говори се да ће шпанска влада већ за даи два завести смртну казну за политичке кривице.

Г. Др. Шахт литика Немачке на темељу девалвациЈе немачког новца. После тога, гувернер РаЈхсбанкв Је изложио начине на коЈе Немачка мис ли да реши пнтање трансфера. За друго полугође овег одине трансфер у готову се обуставља, а издаЈу се бонови са 3*/« камате, чиЈа еинсвЈа почиње 1 Јануара 1935 године. Неиач ка себи придржава право да уз отказ од 30 дана и пре тога рока понуди откуп тих бонова уз 40*1» воминалне вредности. Г. др. Шахт каже да се та нова одредба о транферу нн у колико неће односити на трансфер по сталнпм редовним трговачким обавезама. Гувернер РаЈхсбанке додаЈе да ће министар финансиЈа нзвестити Банку за међународна плаћања у Базелу да Је до даље наредбе немогућ транс фер и по служби Дозовог и Јанго- . вог плана. НаЈзад ће немачка влада данас о пнтању трансфера обавестити владе свих земаља заинтересованих по немачким спољним заЈмовима о ситуацнји коЈа Је наметнула такву њену одлуку. ОДЈЕК У К>УЈОРКУ ЊуЈорк, 15 )ун ЊуЈоршки финансиски кругови ни су били изнемађени одлуком немачке владе о мораториуму. Хартије немачких зајмова стално падају.

ГОВОР Г. ДУМЕРГА

Неначка се понова орчжа, п Француска неће дозволити џ буде швљена пред такав свршен чин ИЗГЛАСАНО ПОВЕРЕЊЕ ВЛАДИ Г. ДУМЕРГА

Париз, 15 Јун Скупштнна Је са 472 гласа против 120 гласова одбила претходни предлог социЈалиста по питању кредита народне одбране. Овом соцнЈалистич ком предлогу влада Је ставила питање поверења, коЈе ЈоЈ Је на горњн начни нзгласано. Претседник одбора за воЈна пигања тнм поводом изнео Је опасност ко ја прети од поновног оружања Немачке, а после тога миннстар воЈнн маршал г. Петен технички Је образложио на шта ће се употребнти траженн кредит потребан за безбедност становништва. СоцнЈалистнчка група предложила Је да се цело ово питање одложи, на шта Је узео реч претседник владе г. Думерг, после чега Је скупштина са 450 против 123 гласова одбила

сопиЈалистпчки предлог о одлагању овога предлога. Г. Думерг Је у своме говору подвукао потребу да Фран цуска буде у могућности да брани свој[е границе и у вези с тиме потсетио Је да Је Француска после рата смањнла воЈни рок, док се у међувременУ око ње вршило таЈно оружање, додавши да ниЈе Француска та коЈа Је нзЈавнла „да конференциЈа за разоружање не значи нншта", као што су то некн суседни државницн изЈавилн. Г. Думерг Је затим нагласио да се Немачка поново оружа, па према то ме Француска неће допустити да бу де стављена пред Један такав сврше нн чин. Говор г. Думерга био Је бурно по здрављен.

Тешна несрећа ђана једне сснозне шноле

Лондон, 15 јун ЈављаЈу нз Јоханесбурга, у ЈужноЈ Африци, да се данас тамо један воз сударио са аутобусом у коме су се налазили ђаци основне школе. Учитељ и седам ђака Је погинуло, а 12 ученика Је тешко рањено.

Мир јеменсног имама и Ибн Сауда Каиро, 15 Јун Према писању штампе јеменски Имам и Ибн-Сауд потписали су уговор о пријатељству и миру на 20 го дина. Ова вест Још ниЈе званично потвр ђена. Лондон, 15 Јун Са великим пнтересовањем прнмљена Је овде вест да Је рат између Јемена и Хеџаса коначно завршен. Имам од Јемена и влада Хеџаса јуче су потпнсали уговор о миру. Условн овога мира, према извешта« Јнма „ДеЈли МеЈла", врло су тешки за Јемен. Јемен постаЈе вазална држава Ибн Сауда. Према уговору Јемен уступа Ибн Сауду области Неран и Асир. Закључен Је и Један уговор о вечном приЈатељству нзмеђу обе земље. У уговорнма се предвиђа да ће спољна, воЈна и прнвредна политнка бити вођене у будуће на заједничкоЈ основн. Дипломатски претставнипи Ибн Сауда у иностранству истовремено ће заступати и интересе Јемена. После потписа уговора враћене су Јемену све териториЈе коЈе су Вахабити бнли заузели, а овим уговором ннсу анектиране.

Страховит земљотрес на Калкути

Лондон, 16 јун Опсерваторија у Калкута забележила је јуче после подне Један стрз ховито Јак земљотрес. Изгледа да Је епицеитар овога земљотрееа нггде у Балугџнстану. По своме разорноме деЈстау оваЈ Је премашио земљотрес од Јануара ове годнне који Је уништио целу индиску провинциЈу Бихор. Према једној другоЈ вести епицсп тар земљотреса налази се у Авганнстану, али свакако земљотрес Је био у подручЈу ХималаЈа. Постоји боЈазан да Је катастрофа имале о« громне размере. ВеруЈе се да има и велики број жртава. До сада се нису могли добнти Детаљни извештаји, пошто у СеверноЈ ИнднЈи не постоје телеграфске везе, а и комунккацнЈа Је слаба у сваком погледу.

Финансијсни споразум Белгије и Немачне

Брисел, 15 јун Преговори између Немачке и Белгије поводом обуставе плаћања од стране Рајхсбанке робе белгиЈских извозника окончани су спор^зумом по коме се предвиђа да ће се 16 о. м. поноео исплаћивати заостале оба везе од 9. о. м.