Правда

7-УШ-34

П Р А В Д А

Страна 9

ПОВОДОМ НЕ ДЛВНЕ СТОГОДИШНзИЦЕ ОД Д АНА СМРТИ Бенжамен Констан ТВОРАЦ ЛИБЕРАЛИЗМА И ПСИХОЛОШКО Г РАДА КРАТАК ПРЕГЛЕД ПОЛИТИЧКОГ И КЊИЖЕВ НОГ РАДА

БЕ0ГРДДСК1 СЛИКЕ

Констан, преварен у својим надама, падао је све више у пескмизам, и .*-«>ење у Копеу краЈ своје незадовољне пријатељице почело иу је бивати досадно. Лзубавно ропсгво бива ЈО му је све теже, јер госпођа де <-тм г»остала је капркциозна а н ста ла га гираннсати. Он је знао да је простчо волети своју пријатељицу. али и поред жел>е да се ње ослободи, ^л'| то није могао учинити, У том међувремену, жељаи промена и но8и* животн«х радости је упознао и волео, више или маље страсно, још и друге даме. Нарочиту паж!Бу и нежност је указивао лепој госпођи Јулијн Талма, за коју каже у своме ннтимном дневнику: ,да је била цивна жена и да се ннједна дру га није могла с њом упоредити". Али за те његове нове пријатсл>ние госпођа де Стал је брзо сазнала, енер гично га од њих раздвајала к себи враћала; она је и даље с њкм живог проводила, бнло у Копеу, било по разЈгим крајевЈОЈа Европе. Констан је тада давао њој нове изјаве ода. лостн; правдао се и покорно је слу шао и њене жел>е нспуњавао. Али у своЈој души живо је желео да се што пре појавн неки нови љубавник, коЈи ће га најзад ослободити ове „стра шне жене-мушкобање". После државног удара Наполеоновог, гослођа де Стал и Констан вра тише ое опет у Париз, да би још једном покушалн остоарење својих ло.титнч-кнх планова. Она искористи Наполеонову пажњу и успе да свого лријатеља. помоћу Наполеоновог бра та Лнсијана, постави за члана парла мента. Али одушевљени Констаи гово рио је тамо сувише много о слободк, о праву грађана н строго је кри ткковао извесне владине одлуке. На полеон, озлојеђен због тога, нзбаии га иа парламента. Тако је за извесно време била решена судбнна његове политичке каријере. У друштву госиође де Стал он Је и даље дуго био шампион слободе и правде. После смрти њенога мужа 1802 године, њих двоје бнли су слободни, јср Је он тада био разведен од сооје прве жене, и могли су се венчати; али на његову молбу да се венчају. она није при стала. већ га је грубо одбила, јер није хтела да изгуби своју титулу баронице. Увређен он Је ипак и дал>е остао крај ње. Налазио се у тешкој ситуацији. Он није могао живети задовољан с њом, а још мање Је могао 1?живети без ње. КаЛ су Наполеону биле досадиле "заједлЈИве критике и оштри напади г-ће де Стал, он Јој тада полицијски нареди да одмах напусти Францусху. Тако се обоЈе нађоше опет у тужном изгнанству. После одласка из Париза живелн су нзвесно вре. ме у Вајмару. где су немачки внђсни књнжевницн и аристократски круговн прнредили госпођи де Стал један срдачан и прандиозни дочек. У тоЈ приЈатноЈ малоЈ престоници би ло је скупљено доста сјајних духова хруписаних око великог песника Гетеа." Ту Је резигнкрани Констан пи* сао своје велико и главно дело „ИсториЈу религије". Мадам де Стал је отишла у Берлин и тамо провела јед цо кратко време, а затим је отпутовала у Италију. За то време несталноме Констану већ се био досадио живот у Вајмару и он се опет врати у Паризу. Тамо Је провео целу зиму у монденском друштву. Ту Је понова срео своЈу стару метресу Шарлоту, Која се преудала и постала сада госпоћа Дитертр. ТаЈ га Јс сусрет с њом веома обрадовао, и он се У н>у понова заљуби и одмах ЈоЈ предло жн да се венчаЈу. кад она буде извр шила развод брака. Госпођа де Стал је сазнала то и оштро га је прекорила у једном писму. Позвала га је к себи у Копе, где је он проосо извес но време. Али то више нису били они прећашњи срдачни односи. већ агониЈа Јсдне несрећне љубави. <-/ваЈ дволични и Јадни њихов живот, пун увреда, лажи и непријатннх сцена трајао Је до 1811 године. Констан се тада бешс таЈно венчао са сво јом новом метресом Шарлотом у ие зансону, али ипак је и даље био У приЈателуСким везама са гсгспођом де Стал. Госпођа де Стал Је кмала ве.тнког утииаја на духовну обнову францус ке књижевности у доба романтизма. Она је била духроно чедо Осамнаестог века. Имала Је племеннтих аспкрациЈа; осровалз Је у броту људи И У еталнн прогрес ДРУ штва. Она Је тако ксто чинила многе услуге и своме пријзтсљу Бенжа мену иарочито у почсгку њихових , односа. Својом снажном интслигенци јом истраЈношћу, она Је поЈачала код њега енергију и захвал >ујући њеним ^ високим веззма прошир-ила круг ње- . гове соииалне и политичке акниЈе. | После Наполсопобе пропастч у Ру- ] сији и повраткз Бурбона Коистеи се враћа опет у Парнз Ту пишс и објавллМе нсколико полнтичкихспи. саг „Слобода штзмпе . ..Д ух освз!3 , ња" итд - тако стичс велнки успех. I V мсћ\-оремсиу о« посећује са .10н чугоспоће де Рекау»|е,

у основн ВЈМше равнодушна према ријн релнгије". Ту је углавноу нзлоњегово| из]ави љубави. јионо принцкпе спиритуализмз ко|и су Ј, п °Д еон Први вратио са нужнИ за социални и морални напр с остроа ћлбе 181о, за време св.оје вла- дак друштва. Поред осталога, он |е де од сто дана, прнкупио је око се- у томе делу изложио, да се религија бе извесне либералне елементе н иалази у основи нашега бића као >еспремао се да да Француској нови и дан састасни елемеиат, и да је чов-?к напредни|и Устав. И пошто је Кин-.тако исто једна „религиозна животистаи тада важио као најбољи поли-| ња" као што је, по речкма Аристотетички писац, цар га је позвао у двар гела и „друштвена животиња". Рел/1н замо.тао га да он напише тај лнбе- гнозно осећање је усађено и нужно рални нови устав (Акт адисионел) као што је и оно осећање о консерКонстан очараи љубазннм пријемоч ( вацИји једкнке. Коистан сматра. да у двору, и ако је пре тога био језан су друштво, језик и религпја грн неод огорченнх протквника Наполео-] опходна услова за опстанак и духоо ноокх, одмах је пристао. Саставно је но усавршавање људског бића. Утонови устав у који је унео доста на- : ме правцу он је пролоееднжк једне, предних идеја нз свога либералног тако рећн, позитивне релкгије V кополитичког система. Али већина гра- ј јој ће сваки човек* бити сам себн р.ср ћала НМ1А г* ....... ник> ГОСПО д ар и судија. ФормаЛНУ «

ћана није се слагала са тим нити .. била задовољна. Тада је дошао страшни пораз код Ватерлоа. Друго фр*и цуско царство бнло је срушено. Повратак династије Бурбсна и победа монархистичке партије уништила :е Беижаменов углед и његове планове. Презрен од азојих старих пол^тичких лријатеља и одбачен од свих партија, он се уклони из Парнза л оде у Лондон. Тамо је објавио сви интересантни и чувени роман „Адолф". Затим се враћа опет у Пар-« 1816. То је била епоха његове намаче духовне актнвности и јавног рада. Сараћује у ссима либералним лу стовима и часописима. Пише многобројие раслраве и брошуре и 1318 публикује своје важно дело „О Vставно) полнтици", у коме |е, утлааном, изложио систем либералне доктрине. » Као чедо рацноналистичког Осам. иаестог века и претставнкк Велике француске револуције, за њега јг „Декларација човекооих прааа" важила као највшли закон човечанства. Цео његов политички либерални сч ствм замишљен је у циљу слободиог развијадБа и одбране индивидуе. Ои није израдио један социални систем. Оно што је најиитересантније и на ; оажније у његовом либералном . систему, то (е нарочито схоатање држасе. По његовом мкшљењу државна организација има за циљ гаран«, тију права слободне и*(днвидуе. Улога државе јесте у сушпши организација и гарантија индисвндуалне ; слободе у свима њеним формама, где спада лична слобода, која ј* штићена судском иезависношћу и порогом. Јер кндквидуална слобода ]е циљ ■оваке .>удске Јзаједикце. На~ њој по чква лични _и друштвени морал; на њој "Ло^ива "целоЈС^гпнн лични и' дру* штзени напредак. Без слободе за људе нема ни иира, ни достојанства ии среће. Под слободом он је .рзвумевао т.риумф кн Дј]©иду ализм а. Он није био за сувсреност закона. Што се тиче државне форме кагледа да је био више наклоњен уставотвооно) монархији, него ли републици. Као што се вкди, он је хтео пуиу личну аутономију за граћане, и V спровоће њу овојих либералниа идеја био је орло енергкчан. Бнло да је писао и говорио за време Днректоријума, Конзулства, Царстоа или Краљевсгва, он је увек развијао смело н истрајно свој либерални програм. И те његове либералне идеје имале су великог успеха, како у Француској тако у ие ло! Западној Европн. Утицај идеја лкбералног покрета, трајао је у мнз гим државама у току целог Деветнајјстог века. После мнолик перипетнја, стралања и жучие политичке борбе, Кснстан је (добио француско поданстоо) и најзад успео да га изаберу за иародног посланика 1819. Он је ужиеао велику популарност иариЈчито код граћана у унутрашњости Француске, и веома је био омиљен код пари^ке омладине. И пуних једанаест година, све до своје смрти 1830, овај велики борац и бранилац политичке слободе врло вешто и енеррично се боонз на парламентарној трибуни, као и пе ром, за победу либералних начелз. Констан се, такоће, бавио, пород соога политичког рада, још размишљањем и писањем расправа о филозофско-религиозним проблемима. У томе правцу, под утицајем протестантсккх мислилаца, он је такоће за ступао једну врсту религиозне ииднвидуалности. Скоро целог живота ра дио је на своме великом делу „Исто-

~гпе лепотицс ||вП1Ј1и 40ја га !е својим неодољивим чар«м -гривукла и занела. У сво)0) четрдесет и седиој годиии Констан се ^ул заљубио у њу; пише |о1 опширнз писма пуиа нежности и заноса. Алн у овој својој последи>оЈ љубави ни:с ииао среће. Ова дисиа и високо о« брвзована жена била је љубазна, али

званичну религију, у којој: они го?1 на врху заповедају онима доле, који само покорно слушају, он Је, ап:олутно, одбзцио као негативну и пон:гжавајућу за слободне граћане. У томе погледу он се слагао са теизмом Волтера, који је презирао празне церемоније религиозне. У клжжевном погледу, он је дао је дан занкм.-иив и одличан роман пуи љубазнес трасти, меланхолмје и једкнавених описа прсфоде. „Адолф" је историја једне трагичне љубавм, у којој писац даје једну оштру и дубоку анализу душевнмх стања људске душе. Поред осталога, у том? де лу пнсац додирује проблем слобо.тче љубави. Роман „Адолф", као и труги чувени романи „Рене" од Шатобријана, „Оберман" од Сензнкура, говори нам о животу из доба романтжзмд. У њему су тачно насликан* људи, њихови обичаји и њихосе теж ње када је друштво у оно време патило од оног чудноватог „светскзг бола". То сентиментално доба душев них немира и туге врло је добро огоисао Гете у своме „Вертеру"; лорд Бајрон у „Харолду", а Љсрмонтов у своме „Јунаку наших дана". Због оц личних страна „Адолфа" оелигл француски критичари сматрају га као једно ремек-дело сво|е врсте. Ово дело има аутобиографски карактер. У јунаку романа Адолфу « његовој пријатељицн Елеонорн, Констан је у ствари описао своју стргсну љубав са гоопоћом де Стал. Оно класично дело донело је потпуно ззс.тужену славу писцу и ударило је основицу пскхолошком роману уфран цуској књлгокевности. Констан је умро 10 дедембра- 1830, У шездесетрећој, Г.о^ини живоч^: У литератури, као.и у политичкб^ и приватном животу, лоступци миопнх људи нису сућени са толнкосгро гости као Констанови. Говорили су и тврдили да је био срца опорног и егоист. Али, у ствар-», он је био човек осетљиве душе и извесне његосе мзне донекле се могу н оправдати. Коч стан је био човех врло искрен. нар> чито према себи самом. Захваљујући његовим писмима и диевнику, ми зна мо скоро цео његов кнтимни и бурни живот. У логледу открисања својкх слабкх страна био је искрениј. и од самог Жан-Жака Русоа. Сент-Бев суди о Констану сувише строго и његова пристрасна крит ка много је наудила репутацији овогза служног борца. Али било је и прави чнкх гаисаца (нарочито Емил Фаге), који су га узели у заштлту и приказали у једној бољој сзетлости њ^гов жквот и рад. Бонжамен Констан био је јетан снажан и оригкналан дух. Он је тво рац либера-гизма, чије су политичке идеје знатно утицале на еоолуцију демократиЈе. Својкм одличним делои „Адолф" ои је створко нови облнк психолошког романа, који је к^ао плодног утицаја на иапредак савремене француске књижевности. Према томе Бенжамен Коистаи би.) је велики књижевни н полкгтички писац који је имао нарочитих заслуга за напредак модериог друштва. X. Милошевић

I СПЛД И БДШТД КОЛАРДЦ ТЕПЕФ. 20-7081 ДАНАС НЕОБИЧНО ЗАНИМЉИВ ШЛАГЕР Једна ноћ у Венецнјн Сензационалан тонфилм пув авантура, веселих призора, балета и дивних мелолиЈз. — У главноЈ улози славни тенор ТИНО ПАТИЈЕРА Нувииа: ЈОХДН ШТРДУС Следсћи програм две премијере: АРЛЕЗИЈАНКА по истонменом делу Алфонса Додеа. К ирииЦлна Изложбп у Пари зи Ценв места: у сали 10.-, у башти 15.-

У Београду не постоји ват>да ни једно мссто опасниге за пешачки и колски саобраћај, него што је угао Курсулине и Макензијеве улице. И за дквно чудо, иако се често на овоме месту чује врисак неког пролазнкка који је дошао у опасност. ипак до сада ннје забележен ни један несрећан случај, бар већи. Ова опасност за пешаке и колски саобраћај на овоме месту долази због тога што на самом углу ових

двеју саобраћајних улица постоји једна стара приземна зграда коју је требало већ давно срушити. И све док ова кућица не буде срушена, саобраћај на овоме месту биће необезбеђен, несигуран и претстављаНе велику опасност. Свакако да не треба чекати да се каква тешка несрећа догоди, већ треба одмах учинити све што је потребно да се и на овоме месту спроведе потпуна безбед-

КонференциЈа Обласног савеза земљорадннчкнх задруга у Смедереву Г. КОСТА МИЛАНОВИЋ О РАЗВОЈУ ЗАДРУГАРСТВА У ПРЕРАТНОЈ СРБИЈИ

!

Смедерево, б август 1 У просторијама свога дома задругари Обласног савеза зеиљорадничких задруга у Смедереву одржали су конференцију. Поред делегата многобројних задруга конференциЈи су присусгвовали истакнути задругари из Београда г. г. Душан Јовичић, заменик државног тужиоца београдског Окружног суда. Милан Ива. нић. виши чиновнкк Аграрне банке, Живковић. Теиура и др. После осам часова пре подне извршено Је освећење задружног дома и заклетва управе Обласног савеза. Чи нодејствовао Је протз г. Милан Влајковић. По завршеном освећењу дома претседник Обласног савеза з^мљора^.нЧј^их наб^Вљачких задруга г._ Ко ста\Миланбвић .огворуо је. ко.нферен гШз^ивши пр*№утће Задруга ре. Г. Милановић је у свом говору изнео историју задружног покрета у Србији пре рата. ИзмећУ осталог, г. Милановић Је рекао: „У Смрдереву, у Подунавском срезу, пре 40 година осрована је прва Српска земл>орадничка и кредитна задруга у селу Вренову иницнјатиром оца Српског задругарства г. Михаила Аврамовића и његових сарадникз Владе Љотића, Ж. Тајсића. Николе Станковића и Станка Лапко вића. Из Смедерева Је воћена даља акција на оснквању земљорадничких задруга у СрбиЈи. На крају 1894 године било Је већ пет задруга, а 1895 гадине основан је у Смедереву Савез српских земљорадничких задру га и већ идуће године држи се први конгрес претставника земљораднич- ! ких задруга. Задружни покрет у Ср бији дао је потстрека за рад и нашоЈ браћи ван Србије. У Загребу Владимир Матејић. са својим сарадницима, оснива 1898 године Савеа српских земљорадничких задруга. Као што Је пред краЈ 19 века овде, у Смедереву развијена акиија за оснивање земљорадничких задруга у Србији, тако су у овоме крзЈу од 1927 године запажа известан Јачи по крет и оснива се Годоминска водна задруга у Смедереву. Њен задатак био Је да исуши Годоиинско поље од 5750 хектара површине. Задругари у своме крају уносили су све своЈе скромне снаге у рад око подизања народног благостања. У те напоре трсба убројати и Обласну штедипницу Дунавске бановкне у Смсдерсву. Такоће је основан и Савез земљорадничких житарских задруга у Смсдерсву. У крилу овога савеза да нас има 52 задруге са 1872 задругара и 0067 удела. Код задругара у старом Смедеревском кра)у нијс постоЈала ни намсра да они за ова; рад у прошлости за признаше траже да км се отвори стовариште у Смгдереву. Оно им се натурило као пј треба. О тој потребн они, који су били нарочито позвани да говоре нису говорили. О тој потреби ни|е се ништа чуло. Од|едном почсло сс говорнти о неком „слободном" л „не слободном" задругарству. Неке водеће личности задружног покрета код нас почеле су копнрати фрнацу за Луја Дирена, који је у Француокој 1906 године при појави задр>га за пољопрнвредни кредит осстно потребу за нек^ акцију Што је учи нио Днреи -у Француокој, дедсћи за другарство на слободно н неслобол но, то су нсколицина задругара учи нило и код. нас од 1927 године на овамо. Да кажем искрено и отворсно оно што осећам после свега оно го што се десило, а то је: да је наше задругарство у окову, и дотлс ће бити у окову аок не успеио да воћство Главног С. с. з. з. у Бсограду не убедимо да греше, да при

ие гледиште и да задругарство ставе у службу народу. Говорник је, затим, изнео укратко историјат оснивања Обласног савеза земљорадничких набављачких за1ру га у Смедереву, износећи сву пр^писку која се воднла измећу њега и Г. С. С. 3. 3. у Београду. Савез је основ2н 9 јануара 1934 године. јн живи н живеће дуго завршио је г. Милановић. Говор г. Милановића био је топло поздрављен од пр IСутних. Други говорник, г. Јован Таут, говорио је о значају потрошачког злдругарства. После овога говорило Је још неколкцнна задругара. Прочига ни су извештаји о пословању Сач^за за гсрртеклих ^шеЈГт десеии,,^ {их се видн да су' по^тигнути ни резултагн. Прбмет који 'је сав*;з у своме пословању за прво тЛС|угође учинио износи 13.002.853 динара. , На челу овог задружног покре г г стоји г._ Димитрнје Љотић адвокаг и бивши министар из Смедерева. Са ове конферениије упућено је неколико поздраЕних телеграма. Р. М.

АЗА ЛА

61589

НаЈбо.гн п ваЈпопуларнцЈн псвзч спета ДОН ХОЗЕ М о х и с д са дражссном Кончитом Монто::егр:1 у сво о| најуспелијој опервти пуној! дивних шпанских иесама и шара ПЛАЋЕНА ДА ЉУБИ ј Додатак: ШАПА У 3 свта сва мсста по б.- аив.

Бгпван размрско гпаву 12годишњем детбту

Сарајево, 6 август У селу Бистрииги. недалеко од Фојннце. погкнуо је 12-годишк>и де. чак Луке Капетанооића, сељака. Детс се налазило у непосредној близини точила, низ која се пуштају балзани и греде. Како су точила необично стрма, један балван искочно је из удубљења и ударио дете. које је посматрало спуштање балвана. Ударац балвана био Је тако страховит. да је детету од ударца препукао гошби део главе и готово се одвалио Судска комнсија изишла је на лице места, да констатује чијом је кривнц »м дошло до несреће. Ф-

у 3. 5, 7, 9.30 СЛАВНИ ТЕНОРИСТА ТИТО СК*ПА у зеселом фнлму

ПАРАМУНТОВ ЖУРНАЛ Погреб канцелвра Долфуса Ускоро: СНЛВ*А СИПИи v свом наглепшем фнлму ИДДДИ БЕТЕРФЛАЈ