Правда, 28. 08. 1934., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

Број 10.710 Година XXX

чековни рлчун кид ношмнске ш1елионице врој 5:1.220 телефон ллминис1рлније и огла. сног одељрња 2.1-551.

БЕОГРАД, УТОРНИК 28 август 1934 Влајковићева улица 8

МЕСЕЧНА 11ИЕ1IIЛАI А ЗА НАШУ ЗЕМЛ.У 20 ДИН., ЗА ИНОС1РАНСТВО 50 ДИН. ТЕЈ1РФОНИ УРЕДНИШ1ВА: 25-552 2.5-553, 25-554. 25-555, 25-556, 25-557. 25-558

Рукооиси се не враћају

ФРАНЦУСКА И НЕМАЧКА Пазите! Опасност! (НАПИСАО АЛГ.ЕР МИЛО)

«Л*Ер Нувел" доносн на уводном месту следећи чланак: Озбиљност догађаја који се одигравају у Европи таква је да потискује у позадинЈ' све инциденте унугарње политике. Она чини да и најупорнији „партизани" разумеју да сада није час за ривалства нижег реда. Паклена партнја коју игра Немачка приморава Француску да буде сложна и једнодушна. Нема ннчега нзненаКујућег у ономе што данас изазива опште чуђен>е. Аншлус, који желе једни а од кога страхују други, је питаље које је већ годинама и годинам на дневном реду. Данас се више не ра ди о томе да се утврди да ли је ау стријско питање добро или рђаво решено. Версајски Уговор претстав ља међународни закон. Ако на неки директан начин Немачка стави руку на Аустрију, може се рећи да би она тиме убрзала пангерманистичку победу и да би лист по лист убрзо појела Целу ову европску 6ил»ку. Швајцарци то разумеју вр лхј добро, предузимају мере опрез ностн, знајуви да би после Беча дошао на ред Базел, Берн, Цирих, и т. д. Немачка, која се осмехује на Франпуску и на Пољску, кунуКи нм се да код н>е постоји потпуно територијално дезинтересоваље које се тиче а>их, кад би постала господар у централној Европи, она би најзад постала неодољива. По цену најтежих жртава, њени сусе ди морали би се или борити на смрт или се одрећи своје независности. У садашњем часу, један про блем који изгледа чисто теоријски постаје сваког минута све ближи своме трагичном решењу. Разуме се, Немачка одриче да је била саучесник у побуни аустријских национал социјалиста. Она Ке маневрисати да одржи или да ство ри ту илузију: то је њена игра. Ко га ће она преварити тако? Учинили би смо сувишну примед бу ако тврдимо да је Италија скорашњим догаНајима погођена у сво јој основној политици. То пада у очи. Али није једина Италија погођена. Г. Мусолини је дуго. веооЕао да ће он својом вештином и еластичношћу изаћи на крај са Бер лином и да ће успети да запггити Аустрију од пропаганде и од подмуклог или директног припремања граЈјанског рата. „Дуче" се дуго на дао да ће умирити Вилхелмштрасе, олакшавајући свуда на другим стра нама његову политику. Скорашњи догађаји су му показали, као што смо ми то често говорили, да у Централној Евоопи и у поавцу Бренера политика Немаца и Итали јана се налази у перманентном сукобу. Физика је јача него диплома тија, то се сада увидело. Несрећни Долфус је покушао да спасе независност своје земље, ослањајући се на Рим: његова породииа била је заједно са породииом г. Мусолн ниа у моменту када је погинуо, као што је познато. Хероизам. А сада? Нека се нико не заварава, јер не успеси Италије, неоспорно трагични, исто тако су неуспеси целе Европе. Интернационална дипломатија ће се трудити да опасности сведе на минимум. Али свако треба да призна колико је била хитна дипломатска турнеја г. Бартуа по Европи и колико је срећно што је ишао и у Лондон, где су, неоспорно, и последње илузије које се тичу Немачке морале пасти једна за другом. С друге стране, несумњиво је да код нас, у садашњим околностима, ни једна партија, ни једна строго политичка група парламентарних снага, не би могла дати нашоЈ спољној акцији ауторитет који она

Г. Барту треба да има сада како према нашим пријатељима, тако и према другима; добро би било да се стау покој све унутарње свађе. Ако је партијско примирје било корисно после 6 фебруара, оно је данас неоспорно, оно се намеће ие ради резигнације, већ ради националне дужности. Требало би жали и само жалити оне који то не разумеју. Збиља. Немпи мора да су мислили да наше унутарње свађе иду у прилог њиховнм плановии да ће нас паралзиовати. Мора се рећи, да они никад неће разу мети Француску ни Французе. Чувајмо се несмотрености. То је најмање што се данас може рећи.

Јапанскн брод са 59 лнца потонуо Лондон, 27 август Рајтерова агенција јавља из Токиа: Један јапански трговачки брод са посадом од 59 лица доспео је прошле ноћи у јак тајфут* и потонуо. Нико се од посаде није могао спасти. -

»Чехосповачна вопн мнр, алн је спремна н за рат!« Говор мнннстра војске г. Брадача Праг, 27 август (Телефонскн извештај) У чехословачкој вароши Ч^ловичу приређена је У недељу велнка рударска свечаност, којој је присуствовали многи угледни гости из Прага. На свсчаностн је било преко 20.000 учесника. За време свечаности одржао је говор чехословачки министар војске генерал г. Брадач, који је, између осталога, рекао и ово: — Чехословачка је земља која желн да жнвн у миру н напредује оннм путем којн је сама себи одредила. Она са пута политике мнра и демократнје неће скретати, јер воли мир и волн демократнју. Али нс треба заборавити да је Чехословачка своје данашње тековине остварнла уз тешке и велике жртве н наш велики во1) н искрснн поборник демократнје г. Тома Масарнк је, кад је требало, органнзовао легије и оружано бранно интерес чехословачког народа. Ми ћемо остати верни традицијама нашег седог претседннка н спремаћемо се и даље за рат, јер то нам је потребно да се оснгурамо протнв свих могућнх непрпјатннх из ненаћења у будућности. Чехословач ка желн мнр, алн је увек спремна за рат ако је неко нападне у њеннм виталним интересима. Говор г. Брадача је од присутних бурно поздрављен.

Г. Масарик

АУСТРИЈА СТАЛНО БЕЗ МИРА Пред новим бурнин догађајима у Дустри ји БАХИНГЕР, ВИНКЛЕР И ДЕВАТИ СЕ НИСУ БОРИЛИ ИЗ ИДЕАЛИЗМА ЗА НАЦИОНАЛ - СОЦИЈАЛИСТЕ

да се спрема за нове нападе на режим. У једном свом великом напису на првој страни „Рајхспост" објављује сензационалне податке о ухапшеном министру и вођу бившег Ландбунда г. др. Бахингеру, као и посланику Деватиу и одбеглом бившем вице-канцелару г. Винклеру, који се сада налази као емигрант у Чехословачкој. Лист о њима каже: Та трн човека нису радилв за национал-социјалистички покрет нв неких ндеалних побуда. Истрагом је већ на нссумњнв начин утврђено да је њихова сарадња н тајна помоћ пружена национал-социјалнстичком покрету у Аустрнјн била добро новцем награђена и то равно нз Немачке. Сваки од њих добио је у два-три маха нз Немачке суме, које се могу означити са шест цифара. Бахингер, Винклер н Деватн су били, дакле, обични плаћенн агенти Немачке, они су циннчки прималн мито да издаду н упропасте своју отаџбнну. Лист додаје да су Бахингер, Вин

Г. Фај Беч, 27 август (Телефонски извештај)

Ситуација у Аустрији још увек је прилично нејасна и у јавности примећује појачана нервоза и узнемиреност. Сви предвиђају да би у Аустрији, већ у блиској будућности, могло доћи до нових бурних I клер и Дсватн већ у почетку годии крвавнх догађаја, јер национал-Ј не били у вези са Немцима и на^ социјалисти и остали противннцн г. чувеној седпици .-»устриског гТарлаШушниговог режима не мирују ни иента 1 од 30 априла 1934 године, данас, они у тајности припремају, | на којој ]е нзгласан нов устав, гласасвим сигурно, нове акције против | салн против Долфусовог предлога.

постојећег поретка у земљи. „Рајхспост" објављује многе нзвештаје нз провинције, из којих се видн да се терорнстнчкн покрет аустрискнх национал-социјалнста нн нз далека није смнрно. Још н сада одржавају неки елементи везе са не мачкнм национал-социјалистнма из Немачке. Код многнх путннка, који са пасошем или кришом прелазе баварско-аустрнску граннцу, аустрн ске власти проналазе летке н брошуре, у којима се агнтује протнв ре жима у Аустрнји. Код неких су нађенн н кофери са експлозивнма, пндруги докази, којн јасно по-

јер су на то били позвани од св® г јих немачких послодаваца. Аустрнска полиција проналазн нове арсенале Аустриске полициске власти у целој земљи упорно настављају тра гање за национал-социјалистичким тајним стовариштима цружја и муниције. Свакога дана откривају се нова стоваришта у разним деловима Аустрије. У Линцу је полиција у кући једног рентијера пронашла велики арсенал оружја, муницнје и експлози-

казују да нацнонал-соцнјалнстнчка ј ва. У башти су била закопана два акција у Аустрији живи н даље

После откривања иомунистичке штаипарије Саше Коферџиева У Софији је откривена једна нова тајна комунистичка штампарија Одредба у Заиоиу о заштити државе по којој се смртна назна не може заменити доживотном робијом

Софија, 27 август (Тедефонски извешта]) Софиској полицији пошло је за руком да откриЈе Још Једну таЈну комуниогичку организаииЈу у самоЈ Софији. ПолиииЈа Је извршила нове претресе н успела да ухапси известан броЈ лица, чиЈа се имена за сада у интересу даље истраге држе у тајности. Ово откриће нове таЈне комунистичке организације изазвдло ј е у политичким круговима велико интересовање, уголико више што је утврђено да у Софији постоЈи Једна нова таЈна комунистичка ирампарија, у којоЈ се штампаЈу забрањени комунистички орган „Радничке новине", разна илегална издаља, летци и тако даље. У јавности је већ било преозладало мишљење да ће комунисти, бар за извеено време, обустази^и своју илегалну делатиост, а нарочито аги тацију и пропаганду, пошто је била заплењена тајна штампарнја Саше Коферџијева, у којој су-се штам пале илегалне публикаиије и летци тајне комунистичке оргапизацте. Као што је „Правда" већ ;азилз, у вези са откривањем те штампариче ухапшено је око 50 лица, од којих је пре пет дана 20 комунисгичких функционера задржано у истрзжном затвору. Они су сви оптуж«'ни по Закону о заштити државе, а по

наређењу иследног судије астрага се над њима још увек води. И аама влада предузела Је наЈозбиљниЈе в наЈарожиЈе иер е против комунистичке акциЈе. Тако је влаха г. Георгиева изменила извесие пасусе Закона о заштити државе, а у смислу да се смртна казна више не може заменитн доживотном робиЈом. Последице ове стрле мере нису могле изостаги. Даректори затвора, иаиме, извесгили гу надлежне власти да су затворени комунисти добро схватили значај ове мере и да су престали са демонсграцијама у затвору. Ова мера показата се као врло ефикаана, с обзиром ла Је бор беност комуниота било достигла врхунац. РАСВЕТЉЕНА ТАЈНА ИСКАСАПЉЕНОГ ЉУДСКОГ ЛЕША Софија, 27 азгуст. (Телефоноки ^извештај) Органи криминалне пол.-шије уСпели су да расветле та?ну раскомада ног леша, који је пре некзлмко дана наћен у кориту Влпај:ке реке. Криминална полииија ушла је у траг убицама још јучс и олмзх је блокирала кварт .између ул-ша Морава, Клементина и Пет!ов. Том приликом полиција је пронашла ку-

ћу у којо] је извршен гнусан 8лочин и у њој је ухапсила дгсет лица, за која се мисли да су убице. Истрага се још увек држч у нагзећоЈ тајности, а у циљу да се пронађе иннтелектуални убица. Пјлиција се сада труди да утврди да ли Је ово свирепо убиство извршено из политичких или личних пОбуда. Ипгк, преовлађује мишљење дз је ово убиство политичког карактера. С П. Турска војна мнснја попазн у Моснву Москва, 27 август Совјетска влада обавештена је званично од турске владе да ће ових дана приспетн у Москву већа турска војна мнсија, у којој ће се налазити и 12 виших турских официра, из генералштаба. Турска војна мисија ће присуство вати великим војним маневрима руске војске у околинн Москве и за све време бити гост руске владе. Турски официри тиме враћају посету руских официра учињену приликом прославе десетогодишњице Тур ске Републике у Анкари.

митраљеза, велика количина карабина, сандук са 400 килограма динамита и екразита и врло велика количина муниције за пушке и револвере. Рентијер се брани да није имао појма о свему томе. Ухапшен је. У Тиролу су јуче и данас врше* на хапшења национал-социјалиста у маси. Они су оптужени да ни после 25 јула нису прекинули везе са немачким национал-социјалистима и преносили у Аустрији и послед« њих дана експлозив и оружје. На баварско-аустријској граници ухапшен је један као аустриски полицајац маскирани младић, којн је вршио службу курира између аустриских и немачких национал-социјалиста. Он је признао да је носио важна и поверљнва писма у Не мачку. На саслушању је изјавно да је сигурно да аустриски националсоцијалисти припремају нову, јаку и крваву акцију у Аустријн. Нови пуч бно је прнпре* ман за крај августа Полициске власти су откриле још неке чињенице, из којих произзлази да се у Аустрији већ даннма припремала нова акција нацио^ нал-социјалистичких терориста про тив режима. „Линцер Фолксблат" пише да ]с полициским властима у Линцу пошло за руком да у последњем тренуску спрече покретање једне акције антндржавннх елемената. На територији Горње Аустријз и у самом Бечу припреман је сасвим сигурно нов пуч национал-социјалиста, који је требало да избије крајем августа. Само енергичној нстра-