Правда, 28. 08. 1934., стр. 2

Страна 2

П Р А В Д 3

28 - VI11 34 ——

зи н будној пажн>н полнциЈе може Сс захва.\нти што у Аустрнји овнх Дана ннје нзбно нов талас грађан ског рата. Прппремају се новн атентатн Бечка по.мггнчЈса полшЈНЈа сазна да је да су наннонал сопнјалнстн прнпремали последн>нх дана чнтав низ атентата на угледне лнчностн нз немачкнх вллднннх кругова. Та ко је бно прнпрем.1>ен атентат на кнеза Штаоемберга, г. Феја н дру ге. Лнпа 1 ®Ј *а су прнпремала ове атентате, ухапшена су, алн се за н>нховнм мпогобројннм саучеспнпн ма до сада узалудно трагало. По стојн бојазан да бн овн моглн да нзврше планаве својнх ухашпеннх другова. Због тнх вестн, V Бечу ј *е настала права паннха. Полнинја је морала предузетн нарочнте мере без бедностн, да &н оснгурала жнвоте чланова владе на које су намерава нн атентатн. Палппија насгав.т»а са прнкл п-г>ан>ем таоца, у редовнма најугледнпјнх грађана, за које се сума>а да п.мају везе са напноналсоцнја-чпстнма. Брлј таоца аа кнеза Штаремберга н г. Феја повећан је на по двадесет. Многн велнкн поседи у Корушкој заплеаенн *1о аалогу владе јуче и данас вла сти у Корушкој наставиле су за конфисковањем великнх поседа оних гра}јана који су осумњнчени да су симпатисали и помагали национал социјалистички покрет у Аустријн. За четворицу од ових корушких велепоседника утврђено је на несумњив начин да су у више малова давалн нацнонал соиијалистима, за циљеве наоружања и про паганде против режима, по 100.000 тилинга. Италнјани ће организова тн фашнстичку милицнју у Аустрнјн «Наје Фраје Пресе м пнше да је аустриска влада сасвнм озбиљно прнступнла организовашу аустриске фапшстичке милипије, која ће бити уређена потпуно по угледу на нталијанску фагаистичку лшлнцију. Све патриотске органнзације вој*Ј^ог обележја б»гће уједињене у тој ■шЈшцнјн. У прво време ннструнса&е пОЈ 'единнх милипнских одреДа вршиће италнјански фашистн, кој"н су у томе послу нарочито искусни. Онн ће, да бн се нзбегла сензација, за време рада у Аустријн _ носити униформе аустриЈ *ских војних формацнја. Верује се да бн Аустрнја до краЈ*а ове годнне мог ла имати савршено организовану и врло јаку и јединствепу фашистич ку мнлицију, која би у будуће онемогућнла свакн покушаЈ* непријатеља државе да подигну побуну у земљи. Г. Шушниг вели да аустриска сарадња са Италијом нема значај ексклузивног пакта

ПОСЛЕ ВЕЛИКИХ САРСКИХ МАНИФЕСТАЦИЈА У КОБЛЕНЦУ Г. Хитлер позива сарске Немце да гласају за присаједињење Рајху

Берлин, 27 август (Телефонски извештај) Скоро преко целога дана, у недел>у, трајале су велике сарске ма-

Беч, 27 август (Телефонски нзвештај) Г. Шушниг, који се на повратку нз Италнје задржао Ј *уче у Инсбру ку, стигао је изненадно синоћ у Беч. Одмах по повратку дао Ј *е но винарима изјаву о састанку у Фиренци са г. Мусолинием. На овом састанку, рекао Ј *е г. Шушниг, било је говора о даљем изграђивању прнвредне и политичке независности Аустрнје. Овај појам обухвата впсолутну унутрашњу а\тономију Аустрије. Аустрија н Италнја су свесне тога да Ј *е потребна активНа сарадња двеју земаља. На краЈ *у је г. Шушниг нагласио Да сарадња са Италијом нема зна ча Ј* једног ексклузнвног пакта и да се он нада да ће сем Аустрије, Маџарске и Италије и друге државе учествовати на привредном подизању Дунавског базена. Б.

Г. Хитлер нифестације у ЕренбраЈ*штајну краЈ* Кобленца, у француско немачком пограничном углу. Пре подне се са купнла огромна маса света из Сар ске Области и целе Немачке. Око 11 часова продефиловали су пред тврђавом ЕренбраЈ*тштајн неколнко десетина хиљада СА и СС одреда. Рачуна се да је сарским манифестацијама прнсуствовало око 300 хиљада људи, више из Немачке, мање из Сарске Области. Немачко званично саопштење тврди да их је било преко 400.000. У подне су у ЕренбраЈ *тштаЈ *н при спели вођ и канцелар Рајха г. Адолф Хитлер, министар за пропаганду г. др. Гебелс и други угледни чланови национал социЈ *алистичке партије. Прво је говорио г. Хитлер, кој*и је у темпераментном говору позвао становнике Сарске Области на вер ност према Немачкој. Г. Хитлер је у своме говору учинио сЈ*аЈ *на обећа ња СарскоЈ* Области, ако се вр»ти Н^ м Г^ кој ". ИзмеђУ' остал ^г, Нагла616 ј&-дА- ТЈемачца, влддги нећ& прогонити католике нити ће иначе пот пиривати верску мржњу. Г. др. Геблес ј *е у своме говору истакао да Немци из Сарске Области морају припасти Немачкој. — Крв није вода, рекао ј *е г. Ге белс. Сарски Немци се мораЈ*у вра тити у наручЈ *е маЈ *ке отаџбине. У целоЈ* историскоЈ* прошлости Сарска Област била ј *е свега 40 година посед Француске! Зар се ико може позивати с тим на право поседовања једне области за сва времена? Остали говорници изразили су такође наду да ће сарски Немпи једнодушно гласати за Немачку 13 јануара 1935. Манифестације, као и г. Хитлеров говор преносиле су све немачке радио станице. Отварање изложбе „Дојче Сар" у Келну Пре доласка у ЕренбраЈ 'тштаЈ *н, г. г. Хитлер и Гебелс присуствова ли су отварању велике изложбе ..ДоЈ*че Сар" у Келну. Приликом отварања изложбе одржао је дужи говор г. Гебелс, који ј *е истакао

привредни значаја Сарске Области по Немачку. Г. Хитлеру су на изложби приређене бурне овације. Г. г. Хитлер и Гебелс су читав час разгледали изложбу и потом се моторним чамцем, преко Рајне, упутилн у правцу Кобленца. Целокупна јутрошња берлинска штампа опшнрно пише о сарским манифестацнјама у ЕренбрајтштаЈ* ну и каже да је после ове импозант не свечаности ван сваке сумње да ће огромна већина Сарских Немаца 13 јануара гласати за г. Хитлерову Немачку. Енглеска штампа сматра да Ј*е г. Хитлер учинно но ви предлог Фраицуској ва нзмнрење Лондон, 27 август Енглеска пггампа посветнла је велику пажњу збору у Кобленцу. Говор г. Хптлера објавл »уЈ *у врло опшнрно и сматрају да он претстав ља нови предлог ФранпускоЈ* ва измнрење. ,Дејли Мел" у уводном чланку посвећеном Сарском питању захте ва да Енглеска сачува иајстрожију неутралност н наглашује да бн сва ко мешање страпнх сила у ово питање могло иматн недогледних по следица. Б. Против присаједињења Сарске Области Немачкој Париз, 27 август Према вестима из Сарбрикена да нас је у Сулцбаху одржан велики манифестациони збор против присаЈ *едињења Сарске Области Немачкој. На збор Ј *е дошло преко 70.000 лица из свих крајева Сарске Области, ма да се предвиђало да ће доћи само око 40.000. Говорници су сви од реда тражили одржање статус квоа, што је код присутних наишло на опште одобра вање. Коиуниста.г. Форт у своме говору описао је опасности коЈ *е Сарској " Области прете од својевољности хитлероваца. Један католички свештеник, прет ставник привредног савеза Сарске Области, изјавио је да Ј*е он и поред свих претњи ипак одлучио да данас узме реч, Ј *ер он сматоа да достоЈ *анство и вера грађана Сарске Области не дозвољавају да се Сар ска Област присаЈ *едини Немачкој. Шеф сарске социЈ *алистичке стран ке г. Браун одржао је дуг говор у коме ј *е изложио разлоге због кој'их ј *е за Сарску Област боље да остане досадашњи статус кво, ј *ер Сарска Област жсли да има демократску владу и своЈ *е независне услове опстанка. Најзад Ј*е г. Браун прочитао текст заклетве по коме се ових 70.000 присутних лица обавезују да ће 13 Ј *ануара 1935 године гласати против присаједињења Сарске Области НемачкоЈ*. И поред ове огромне масе света збор је протекао у реду. Само су два агента-провокатора покушали да направе неред за време говора г. Брауна, али су одмах ухваћени и предати полициј'и.

Француски листови оптужују г.Хитлера да је држао ратоборни говор КОЛИКО ЈЕ ЉУДИ ПРИСУСТ ВОВАЛО ЗБ0Р0ВИМА У КОБЛЕНЦУ И ФУЛЦБАХУ

Г. Паоен није присуствовао национапсоцнјапистнчком скупу у Нобпенцу

Париз, 27 авгугг „Матен" сазиаје да нови немачки лосланик у АустриЈи и бивши комесар Рајха за Сарску обласг г. фон Папен. коЈи Је требало ла одржн ве лики говор на наиионалсоиијалистич ком скупу у Коблениу. нн!е ирисутвовао томе скупу, известизши ла |е изненада оболео. Г. фон Папен налази се саза на **ом имању у Валер-Баседу.

Париз, 27 август (Телефонски изв ®шгаЈ*) Јучерањи великн говор г. Хитлера у Кобленцу, кој'ом Ј *е приликом говорио о враћању Сарске Области Немачкој, изазвао Ј *е велику пажњу француске штампе, коЈ *а о томе доноси опширне извепггаЈ*« и комснтаре. „Еко де Пари" коментарише оваЈ* говор речима: „Док су француски војпицн за време окупације Рајне чували мнр, г. Хитлер пред стотнном хиљада фанатизованнх Немаца држи ратоборав говор". Листовн полемишу са разним ненемачким подацима о броЈ *у учесни ка на збору у Кобленцу. Док Ј *е са немачке званичне стране процењен број присутних у Кобленцу па 600 хиљада и док се тврдило да је из Сарс^е Области присуствооало око 200 хиљада, француски листови су мишљења да је у Кобленцу било 400 хиљада, а из Сарске Области свега 70 хиљада. Француски листови доносе и оп-

ширне извештаЈ *е са збора кој*и је одржан у СарскоЈ* области, у Фулц баху. ОваЈ* збор су приредили сарски социалисти и комунисти V циљу спречавања уЈ *едињења Сарске Области са Немачком. Француски листови веле да Ј *е на овој антихНтлеровској демонстрацији учествовало седамдесет до осамдесет хиља да Немаца из Сара, док листови у РаЈ *ху у својим извештајима тврде да је било свега пет до шест хиљада на збору. Пр. Б. ||||||||т11111111111111||||||||||ц Њ. В. Краљица за подизање прав ославне црнее у Тивту Котор, 27 август Њ. В. Краљица даровала је Одбору за граНење православне иркве у Тивту десет хиљада динара као Свој прилог. Вест о дару Њ. В. Краљице прииљена је са великои радошћу. _ -с, Б.

ВЕЛИКИ ГОВОР ДР. ХЈАЛМАРА ШАХТА ПРИЛИКОМ ОТВАРАЊА ЈЕСЕЊЕГ САЈМА У ЛАЈПЦИГУ

Лајпонг, 27 автуст (Телефонски извештај) Прилшчом отварања великог јесењег сајма у Лајпиигу, у недељу, одржао је велики говор претседник Рајхсбанке и министар привреде г. др. Хјалмар Шахт, који )е у немачкој јавносги изазаао највећу паж*

Г. Др. Шахт њу. Г. др. Шахт Је у главноад, рекао ово: — Немачка се, бесумње, налази у таквоЈ привредноЈ н финансиској кризи, у каквоЈ се можда никада до данас ннЈе налазила. Тешко Је стање немачког народа, алн ниЈе безнадежно. У иностранству нам се пребадуЈе да смо нзгубили сваки трговачки морал, да смо неуредне пл-агнше, да своЈим повериоцима на ограни нећемо да плаћамо за робу коЈу су нам они давно излиферовали. У иностранству данас многи људи са часовннком у руци чекају када ће ое

Немачка привредно и финансиски сасвнм срушити. Наде тих људи неће се остварити. Сиага иемачке привреде се не може уништнти, она Је отпорна. Сада Је ослабљена, алн ће ое опет опоравнти. Они коЈи нам пребацуЈу да смо рћа ве платише, греше н не могу ннчим доказати да смо ми трговачкн посталн нечасни и неморални. Они за« борављају да Је Немачка после рата исплатила иностранству на име р-^параииЈа аише десетина иилиЈарди марака и Да Је го голико исцрпело да Је малаксала и поред најбоље воље не може да плаћа наЈтачниЈе сво своЈе обавезе на странн. Други народ на нашем месту љавно би поклегтуо под тим теретима и не би привредно уопште више ни постојао. Често нам се у иностранстеу пребацује: „Опростилн смо вам репара« циЈе!" Колнко је то убедљиво за нео бавештене, колико смешно за ок* коЈи су упућени у ствари. Јер Немачка у истини ниЈе престала да нла ћа репарациЈе, немачки државни дугови су само пренети на приватк-а предузећа и дица, у облику трангфе ралних дугова. Немачки дужници чине и даиас огромне напоре да одговоре својкм обавезама према иностраним поверно цима, али се НемачкоЈ у ниосхгр^нству уопште не излазн у суорет и не пружа могућност да своЈе обавезе лакше и брже испуии. У многим зем љама се сасвим онемогућује увоз не.мачке робе, отежаваЈу се привред не везе оа привредом других земаља, чине се девизне сметње и боЈкс туЈе већ извезна роба. Ако то тако даље устраЈе, нема су«А ње да ће Немачка доспети Још у тежи положаЈ, алн пропасти неће и не може!

1Т1 (

Париз, 27 август (Телефонски извештаЈ*) Врховни ратни савет са генералштабом већ раније је предложио влади да се и граница Француске на северу знатно учврсти и то на отсеку према БелтнЈ *и, у Аргонима и Арденима, код Маргиа до Аран.Лг^ДаЈО^бнтн нста као и утврђења која су већ довршена на источној ' граници према Немачкој.

Маршал Петев

У последње време у влади су се неки чланови противили овом плану, из чисто финансиских разлога, јер се сматрало да ће утврђења на северу значити велико оптерећење за државни буџет. Наводило се и то да је Белгија вечити и природни савезник ( Француске. Врховни ратни савет Француске ннје усвојио ово гледнште поЈ *единих француских министара, сматрајућн да ннје ту реч о Белгији, у чнју савезннчку оданост н верност нико у Француској не сумња, већ Ј *е једноставно реч о случају којн би се иогао поновпти. А то је случај препада Немачке на белгиску територију н покушај немачке војске да преко северне границе Француске продое у земљу. „Матен" с тим у вези пише: Теза врховног ратног савета и француског генералштаба у пнтању утврђивања северне границе наше отаџбине победила је. На првој сед ннци министарског савста влада г. Думерга ће сасвим снгурно пзгласати потребан додатак војнпх кредита за буџет наредне годинс, како би се радови око утврћивања северне грапнцс Француске моглн још до краја ове године завршнти. То ће, истина, значнти оптерећсње државног буџета, алн ће хиљаду францускнх нбзапослених радника у данаш ње доба тешке кризе наћн посла за внше месеца.

Г. Мусопнни о изумирању становништва Францусне По његовом рачуну, крајем овога века француски народ неће бнти већи од садањег броја шпанског становшпптва

Лондон, 27 август Под насловом „Бела раса изумире", италијански министар претсед ник г. Мусолини написао је у лондонском листу „Сандеј Експрес" један врло опширан чланак, у коме се углавном осврће на све мањи број раНања у Француској. Тим поводом, г. Мусолини између осталог вели: — Ако се броЈ* рађања у ФранцускоЈ* б>«е и даље смањивао као за последњих 18 година, математич ки је тачно да ће се од сада па за десет година у Француској моћи ре гистровати 555 хиљада раНања годишње. У оскудици лица која ће плаћати порез, Француска неће бнти у стању да доведе у равнотежу свој буџет, а у отсуству довољног броја војника, она неће бити у стању да брани своје границе. Овде се не ради о једној далекој опасности, каже у свом чланку г. Мусолини, већ о Ј *едној опасности која претн Француској у најскоријој будућности. Према томе, Француска не би требало да губи ни часа, већ да тражи лек садашњем стању. Ако се садашње њено ста-

ње не измсни, вели г. Мусолини, може се очекивати да ће крајем ово га века Француска имати мање становништва него што га има садашња Шпанија.

Састанан Прнвредног саеета Мапе антанте у Прогу идућег месеца Париз, 27 август Према вестима једне овдашње агенције из Прага, у другоЈ* половини мссеца ссптембра састаће се у Прагу Привредни савет Мале ан* танте. Том приликом, према тврђењу ове агенције, расправљаће се питање увоза цереалија у Чехословачку из Румуније и ЈугославиЈ*е.

Погибија енгпесног аутомобнписте Хамип гона Парнз, 27 август ЈављаЈ*у из Берна да ј *е приликоМ јучерашње велике утакмице за награду швајцарског Ауто-клуба погинуо познати енглески тркач Хамилтон, чија су се кола преврнула. Хамилтон је остао на месту мртав^