Правда, 28. 08. 1934., стр. 3

28 ■ VI11 • 34

П Р А В Д А

1* Алекса Станишић, бан Вардарске бановине

Бањл Врућиаа, 27 август У бвњи Врућмци код ТеслиКл премннуо је баи Вардарс*е банавиие А-текса Станишнћ. Бан Је дошао у Врућицу пре девст дана у врло тешком стању. Боиовао је од мане срца н пре дјлз:ка у Врућнцу налазно се на лечењу у клиниии г. др. Иглатовског у Бео граду. Међутнм, како је његово ста н>е постојало све озбиљније, Стани шкћ је по савету лекара упућ^н у Врућицу на да.Ђе лечење. У Врућнц\ је баиа Станишића лечио лехар г. др. Божић, који је предузео све мере да га спасе. Мећутим, Станишићево стан»е се из дана у да« пјгор шавало и лекари су јуче констзт »ва ли да се омрт приближава. Сншћ је болесннк пао у агонију и у поноћ је преминуо. • Смрт бана Станишића претставла губитак, који ће дуго потсећати на делатност и личност поко^ниха наро чито у оним крајевима у којима је он радио кроа дути низ годнна. ваз да воћен добро схваћеннм и предаио сттровоћеним националним иитере сима. Алекса Стаиишић роћеп је 15 децембра 1877 године у Пријепол>у. У Београду, Ваљеву и Алексинцу у*ио је гимнааију и Учитељску школу. Завршивши студије. отншао Је у Скопље и добио место у новоотво реној Учитељској школи. 1901 годи не наставио је студнје, у Швајцаргкој и Немачкој. на универзитетима. Студирајући веома марљиво, даро»нт, одушевљен за нациоиално прос »етни рад, Алекса Станишић стекао је једно обкмно н поуздано зна р >е. По повратку, о« се посвећује про свећнвању нашег Југа. После две го дине наставннчког рада у Призрену, долази у Сколље. где је 1911 постав љен аа вршиоца дужности директора наших средњнх школа, а после ослобоћења аа директора Учитељске школе. Начиоиално просветна делатност 'Алексе Станишића у Јужиој Срби}и претстапља једио лепо и важно лс тлавље в»егове биографиЈе, поглааље које приказује лепа, велика родољу бнва прегнућа. И лосле ослобоћен»а н уједин»ен>а

делатност Станишића била је знагним делом посвећена Јужној Срби ји, коју Је он волео топлом и скрои-

+ Алекса Стамишић, баи ВарДарске бановине ном љ>-ба(вљу родољ>-6а, »страјног и нелоколебнвог у својнм стремљслвма. Извесно време он Је на положа ју вршиоца дужности инспектора за Вардарску и Косовску област, а 1910 године постаје народни посланик. У владн покојног Стојана Протића Алекса Станишић 1920 године доша^ је на чело Миинстарства за исхрану и обнову земље. У Државни савет ушао је 1922 године и задржао положај државног саветника до краја 1931, када је пен зионисан и кандидовао се за сенато ра. У Сенату је Алекса Станишић остао до 3 јула 1932 године. Тога дана он је указом Њ. В. Краља постављен за бана Зетске бановнне. Блнзу две године био је покојни Станишнћ бан на Цетнњу, залажућн се за напредак и реализовање важних потреба Бановине, чнју је управу водио. У марту ове годнне постављел је за бана Вардарске бановнне и дошао 1е у Скопље, да настави на великом положају ону лнниТУ конструктнвних напрегку и иаградн>и уттућеннх стрем љеља, којом је још пре Балканског рата обележио своју делатност. Није му бнло сућеио да дуго служи Вардарској бановнин као њен бан: тешка болест угасила је ноћас живот Алексе Станишића. Његови посмртни остаци биће сахрањенн у Београду.

Подизање споменика палим на Иванновцу 1805 године

ЋуприЈа, 27 авпхт У Ћуприји и околии« »нтересовање је изазвало осннвање Одбора аа подкзање споменика палим на Иванковцу 1805 године. Њ. В. Краљ се оримио покровител»ства ове акције аа поднзање спомеиика. Оонивање Одбора за подизање спо меника има своју, доста дугу, предисторију. Године 1907 блаженопочивши Краљ Петар, са тада Њ. Вис. Принцом Александром, долазио је на Иванковац, где Га је сачекала велика маса света. Краљ Петар је, том приликом, изразио жељу да се ту, на томе месту, где је првн пут започела борба, против турског неттријатеља, подигне споменик. Сав народ, који је био ту, обећао |е своме Краљу да ће то урадитн. Да не би то место било без икаквог обележја док се не подигне спомеиик, ставлен је одмах, у присуству Краља, великн храстов крст, који је у исто време служио и као успомгна на дан када Је Великн Краљ посетио ово историјско место. Али тада малена Србија нмала Је пред собом мноте важне историске аадатке да испуни: требало је наставити и аавршнти дело Караћорћево. Стога се и киЈе могло активно радити на полизању споменика. Љубав и захвалност потомака према иванковачким херојима нарааила се на до стојан иачнн: борбом до истраге са иепријатељнма нашега народа. А.тм после херојских подвига које Је Једам народ показао за слободу, оин кој« су се вратили живи својкм кућама, желе.ти су да нспуне то обећање, дато пред Краљем на Иванковпу. Зато )е настало договарање измећу Иваиковчана и г. г. Ристића и Николића, који су 1907 године, у часу доласка Краља Петра, били на Иванковоу, то договарање дуже је граЈало. И сама екоиомска криза претстављала је велику препреку, Јерона мије пр>жала повољан изглед за скуп љање довољне суме новаца ради поднзања спомеиика. Најзад Је решеио ла с« осиу|е Одбор и да он радн иа прикупљању прилога. Стога. иа скупу 24 маЈа 1934 године у Иванковцу, коме су присуствовали и Иванковчани, као и г. г. РисгиК. Николић, Милан Јовановић. професор, основан Је Одбор. Г. Ристић је, том приликом. изабраи за вретседиика, г. Тома Николић, пу■овник у пензиЈи аа потпретседника, а г. Јоваиовић за првог секретара. Да би Одбор дошао до потребиих натери|алиих средствва решено |е да се у ЈедиоЈ књижици изиесе кратак историЈат и »нача! битке иа Иваикпвцу. Та књижииа ће се продаввги по 2 динара примерак, а растурвће ге по целоЈ аемл.и, како Лн сав чатп иарод и овнм малим даром уче* ггвовао у подизању споменика на Иввикпвцу. Само иваиковачно брао, где се ао1ила борбв ивмећу Караћорћевих у-

Г. М. Рнстић, претседннк Одбора ва подивање споиеннка палнм ва Иванковцу станика н Хафнз-паше, ниЈе тако високо, али претставља доминентни по ложај над целом околином. Оно је недалеко од некадањег пута, који је водио с југа у Београд. Овим путем Је Хафиз-гиша морао проћн, Јер је бнло и сувише непромишљено да иде странпутицом кроз шуму. Караћорћев војнички геније и овде се, постављањем шанца код Иванковиа н Гиља, јасно изразио. На иванковач-

Храстов крст на Иванковачком брду

ком брду су била два шакца, али где се коЈи налавно у томе се ие сла*у ии наЈстарији сељаци Иванковца. На брду се, поред храстовог крста, валазе Још и два надгробиа спо меника. а мало дал>е ка подножју брега Још Један. Изгледа да су подигнути непосредно после борбе, Јер су сва три дубоко ушла у землу, а два од њих иису више цела. Нема ни наЈмањег трага од каквих слова. Зуб времена Је по њима избушио дубоке бразде и рупе. Пре неколико година. |едан сељак орући њнву у близинч оног трећег споменнка, наишао |е ма једну лобању. Он Је њу опет дубоко закопао са дубоким и истинским пиЈететом. Како спомеиик иа Иваикпвцу треба да буде црква. то ће се кости повадити и сместитн у подземна оделења цркве, а иадгробни спомеиици стаЈаће у самоЈ црквн. М. Ј

консул протестуЈе у Харбнну због злостављања ухапшених русннх жел ззннчара Руси тврде да нанџурске в.гастн иису ништа учиниле за безбедност источно-кинеске железнние

Харбин, 27 автуст Великн значаЈ придаје ое писму ко Је Је >тгутио заст>тпож претседннка Надзорног одбора источно-кинеске железнице г. Кузнецов манџурском заступннку У овом одбору. У писчу се опширно раслрав.^>а спор коЈи је настао кзмећу манџурске вллле и железничког друихтва, Он нз]ав.т>уЈе Да Је за учестале нападе бзнДита на нсточну кинеагу железницу и за општу несигурност саобраћаЈа, коЈа Је последица овгих налада, крнва и одговорна манџурска влада. Манџурске трупе које СУ имале задатак да обезбеде железничку пругу од бандигскнх наладд, да заштите железничке стужбеннке, ннсу нзвришле о> вај своЈ залатак. Днрекинја желеани ца отавнла Је на расположење трулама три б.тиндирана воза. Мећутим, манџурска команда учинила Је само то што Је прндодала сааком возу оружану пратњу. Ова Је мера, мећутнм, бесмислена, ако се истовремено не нзврше мере за заштиту пруте. На краЈу г. Кузнецов протестуЈе про тнв злоставл>ања ухапшеннх рускнх железничара. Он енергично оДбија тврћење да су ови учествовалл у саботажи. Руски железннчари, иа ко су се стално на.тазнли у опаснооги по живот, Јуначки СУ испуннлл во)у дужност. СазнаЈе се дд Је совЈетски генерал нн консул у жХарбнну улоно протест против злостављања руских железничора од сгране ианџурских власти. Б.

ПРИВРЕДНА КРИЗА И НОВЕ ЕКОНОМСКЕ ТЕОРИЈЕ

КраЈћ Борнс на свеманостнма на врху Балнана

СофиЈа, 27 автуст (Телефонски извештај) Поводом откривања споменлка о слобоћења Бугарске од Турака, јуче и прекјуче одржане су на Балкану, на врху званом Шипка, велике народне свечаности, на кој-има >е узе,то учешћа око сто хиљада душа. Овнм великим свечаностима прису ствовао је Краљ Борис, претседник владе г. Кимон Георгиев, чланови владе, претстааннци војних и цнвилних власти н разних друтатвеиих корпорација. Војска је у програм>' ових слечаности у манеару понови.та бојеве који су 1877 год«не воћени са Турцима. На свечаностима говорио је Краљ Борис, затим гтретсед ник владе г. Георгиев и мннистар војске г. Златев. Народно весеље тра јаће још два дана. С. П.

Посета бугарсннх правннна Југославнји СофиЈа, 27 август (Телефонски иавештај) Трећег септембра отпутоваће за Југославију §една група од 85 бугарских лравнлка, судија, адвоката и лрофесора универзитета, која ће узети учешћа на коигресу Југословенскнх правника. После конгреса бутарски ттравгншт обићи ће уиутрашњо.ст Јутославије, да би се упознали са лриродннм лепотама и животом народа. Бугарски правкици посетиће сва већа места, а иеколико дана аадржаће се и на Јадрану.

Слоразум између новчаног завода Кредит-Дншталт и његових поверилаца Париз, 27 мгугг ЈављаЈу из Лондона да с« Јуче у енглескоЈ престоници сазнало да Је аустрнЈски мннистар фнилнснМ коначно закључио слоразум са страним повериоцнма заводз КредитАншталт. Према томе спооа«уму, са дашње стање ствари изче».у завода и његоаих поверилаца има се проду жити до I марта 1936 године.

Чобанин се уоавио у Морави Крушевац, 27 август Јуче иамећу 10 и 11 часова пре подне удавио се у Западној Морави Момчило, син ЖивоЈина Прокића из Купина. Он је чувао крај Мораве козе Андрије Вујкоаића. трговиа нз Јаснке. Како Је била врућина Мом чило се скинуо да би се у Моравн окупао. Чим Је аагазио у Мораву. вода га Је аанела и таласи за крат ко време бацилн га у лубину реке. Нико ее није налазио у близини ко би помогао давлеинку. Доиније Је тек пронаћено његово одело иа оба ли. Драгомир СредоЈевић нашао Је Момчилов леш код Јасичких водени ца, иа 300 метара од јасичком моста, где се Момчидо к>пао. Момчи.то Прокић нмао Је 14 годи иа. И.

Ми смо већ рекли да се, лорсд свих напора не може наћи смнсао .1 дефнннцкја о управљанлм економиЈама, као пгго Је то случај са меркзн тилнзмои, лнбера.тизмом и тако даље. Алн, читав низ појава овог екокох: ског принцнла, по сзојим симптомн« ма, може да се гр>ттнше у неколико пр>ивремених категорија, а што Јс по требно нашкм читаоцима да зна)у: 1. — Социализам је први облик ди рнгованих економиЈа, јер >тсида прнн цнп индизидуалле сопстввности, нивелише услоее рада, док еконбмски либср%1кзам потчнњава ауторитзтив ном органнзму. Ту се управљање из води на оскову јавне власти и на основу потпуне статистике, коју ми немамо. (До сада се тај снстем ни у једној држави ннје могао да примени до краЈа, јер тражн и погпуну промену људске природе и чоасчи.е лсихе). Та| принцнп може да се при мени на мале социалистичке општине, јер се засннва на чнстим афе*тима потпуне фамилнјарностн, нли на једном осећању религиозности. Али се не може примснити на све колсктивности и све апштине. 2. — Удружена нрнвреда прстлоставља сарадњу иамећу државе и приватних предузећа. У овом случају не мењаЈу се друштвоне осноас, али држава учесгв>'је у пронзводњи било да их она сама оснива, било да држава учествује у кантроли к>хтујући акције. Немачка је за времс ра та дала велики замах н аначај оваквом систему, који је и даље сачувао свој домкнантни положај. Банке, фабрнке за лронзводњ> еЛЈКтрицнтета, лристанншта, водени саобраћа,, желеанице — све је то било у држав ним рукамз. Највећа пред>-зећа у Не мачко) воћеиа су преко нарочитих „холдинга" или концериа, уједнњују ћи на тај начнн читав нкз пред>-зећа. 3. — Концентрнсана прнвреДа прет ставља систем када се пронзводња урсди у приватиим грулама н ван Државе. Присталице овог система ве рују да се преко потребних споразу ма н зајсдннчке сагласности може постићи укидање кризс на тагј начин што би се организоаала пронзводњи и спрсчила хаотнчпа конкуренцнја и суперпродукциЈв. Тај систем, ту док лрину нзмислили су претставннии по јсдиннх предузећа, у жељи да прнлагоде закон понуде н тражње нз тај начнн што би регулнсали производњу, али отстрањуЈући сзаку јаану и политичку ннтервенцију. Посзо јој суштики тај начнн пронзводње и даље има карактер ннднвидуадиаи чке производње. 4. — Дисциплиноваиа прквреДа по оао)им осноаним теЈама залтева ор ганнзацију лркватних прнвредних гру па под контролом државе. Ту јс лржавна контрола и кнтервенција мннн мална и оиолнка колико је потребнс да се постнпне д>-х солндарностн из мећу прнвзтне лронзводње у вези са целокупном националном прнвредом. Ову доктркн>* заст>-па италиЈан ски фашнзам. Али ову доктрину заступају и све националне банке, којг«ма је дана привилегнја да израђују новчанице. Те нзциона.тне банке у сзом раду интересују се и брнну се за ошите добро, а не за добро сво ■јнх акционара и њихове дивидсндг. И уколико лрнватна предузећа постаду све јача, утолико је њихов утицај већи и поантивнијн за целокупну националну прнвреду. У та квим пословима држава посвсћуЈе своју пажњу, као све већи и већи чу вар и ваапитач општег добра, као што јој ту улогу н даје кнднвндуа листичка школа. Али онв своју уло гу чувара и васпитача не сме да'кзо пачи својнм интервенцнГама, којс убнјају и ломе прнватну иницијативу. У практнчном животу тешкв Је ■поставнги границе државне улоге у прнвреди. А-тн те граннце дкригова«е, улрављане економије у разннм случајевима дефннншу на разне иј чнне. Италијански мннистар корпора ЦНЈа одлучно је одбно сваку држаану контролу. 4. — Днрнгована, >ттрав.кана прнаре^а — о којо| Је овде највише рсч — приближава се снстему удружснс цривреде, али под претпоставком да не треба да доће до сарадње између лржаве н лред>-зећа. Напротнв, држава има да буде генерални ту-гор .-*Д радом свих приватних пред>зећа, али да се не иде до лотпуне соцнали зације. Ту прнватна предузећа и да ље поотоје, али су потчнњена аутзритету и њкхова социа.тна фуикци!« детерминнсана је од јавне властн Та) систем уттраве прдаредним животом данас је заст>*пљен у Амермии. Начки п опсег рада прописује др жава, тодест влада и претседник рсп\-блике. То су углааиом четири облика управл.ан>а, дириговања цривредним жквотои. Те четири поделе не мо< у да задовоље потп>*но, јер се поЈедини снстеми и њихоеи облици укрштају и уплнћу са другим снстемима. Али углапиом може да се добИЈа Јсдна слнка овог снстема днрнгованих прнвреда. Као што смо раиије рекли, овај привредии систем којн даиас аладл V већнни држааа, и који делнмично тримењују и др\те државе ие може да задовол^. Пре саега тај систем зиачи араћање у нааад. Под модерним условима уклтуриог и социалиог живота, овај систем претставља иегациЈу иалретка. Јер, пео свет и свакн човек даиас жнвн у ЈедноЈ срг

днни, која покрај саих кзопачења и деформацнја, по авојој суштнни н да.т>е оста)е кнднвидуалнстнчха. Тај начнн живота чак ни сов]ети нису могли да одбаце и униште покрај свих комунистичких мера. Јер општи налредак иде само са напретком по» јединаца. Немогуће је да се један примктиван планкнски сељак преко иоћи попне на културни и социални ннво једног ннтелектуалца, пркврсдника или чнновника у једној великоЈ вароши. А исто тако дефнцит Је за државу ако један човек на већсм нн воу има да се спусти на ннво јсдног чобанина. — Затнм, тај систем дирл говане, >-прав.т>ане економнје не мо* же да се одржи ни у вези са проблемом цена, једним од главних про блема данашње економске кризе. Јер ■производња под вођством управљане економије не обазире се на погребе и жеље потрошача. Постићи и одржати цене јесте један ванредно тежак и сложен проблем. који нс мо же одозго да се реши. Уз то пронзводња под контролом добија облкк монополсхих израђевина, а не живих потреба потрошача. А када се то пре небрегне, онда долазимо на враћање у прошлост и на опадање матери)ал не кулгуре. Да закључнмо. Економски разво| треба да се органнзује сам по ссбну луној слободн а тако нсто и у пуно! лнчној одговорности. Данас је Великој Британији циљ и велнки задатак да се све државе које су заступале и застулају прннцип управљанс економије, врате на принцнп слободне прнврсде, јср се само тако може да обнови међународни прквредни жи вот и нзнђе нз ове претешке еконо« ске депреснје. На том кстом лринци лу осуде >-прављане, дирнговане еко номије стали су и франц>-ски економ ски писци и научници на свом песледњсм цацконалном конгрссу. М.

Злочин двојице сеосннх мпаднћа нап једном девојном Чачак, 27 август Девојка Радмида Јоаковнћ, иа се ла Дружетика, Среза пожешког, отишла је у село Грањане. где је свршила своје послове. Када се враћала у своје село, у близини јед не шуме, напала су је два младиКа, завезали јој очн и над њом извршнлн насиље. Радомнрка ср. аа време напада браннла н том прнли гом нападачн су јој нанелн неколико тежих телеснн,, повреда. Радомирка је одмах по доласку и своје село прнјавила ствар властима, које су поведе истрагу. Каже да је у нападачима, којих је би ло двојица, познала обесног сеоског момка Слободана ЈовчовиКа из Грањана. ЈовчовиК је, међутим, по бегао и властима није још успело да га пронаНу. М. М.

■■■■■■аааааи

■ ■■■■■■■■■■1

Пред вепиним раднимним штрајном у Дмерици

Вашинттон, 27 авгует СЈедињене Америчке Државе стоЈе саДа пред наЈновиЈом радничком борбом коЈу су нкада дожквеле. Из вршнн одбор Синдиката тскстилиих радника Јуче Је одржао седиицу ка коЈоЈ Је после дуже дискусиЈе Донесена одлука коЈом се даЈе налог за почетак наЈвећег штраЈкл у Сједиње ним Државача. Почетак иттраЈка утврђен Је за 14 смттембар ове гаДине, тоЈест на лан када се у Америци светкуЈе празннк рада. За слда у штраЈку ће узети учешћа радницк пам>-чне ннд>стрнЈе, коЈа броЈн окв 500.000 родника, а одмах по почегку игтрајка њима ће се придружити Јоји 300.000 радиика индустриЈе свнл^ вештачке свнле и вуне. Б.

Енглесни руоарснн радници преге шграјном

Лондон, 27 август ЕнглескоЈ поиова прети Једаи велики штраЈк. Делегаги Удружења ру дарских ралника у Велсу Јуче су одржани у Кардифу конференцнЈу на коЈоЈ Је одлучено да се 1 сечтсмбра откаже досалањи царнжкч уговор. ТаЈ уговор ће престати ла важи 3§ септембра. Ако до тога ланл че лође до споразума о новим та|)ифамв, онда ће 1 септембра сгуиитц у штраЈк 150.000 рударских радннка.

Осгавна впаде Ирана

Багджд, 27 август Влада државе Ирака ј>-че Је изненада дала оставку. Улрок је остамп још ин|е лознат. Д*