Правда, 28. 08. 1934., стр. 4

П Р А

Б

СУКОБ ИЗМЕЂУ КОМУНИСТА И ГОВОР КРАЉА БОРИСА

ПОЛИЦИЈЕ У СОфИЈИ ХАПШЕЊА КОМУНИСТА ВРШЕ СУ У БУГАРСКОЈ У МАСАМА

Царнброд, 27 август (Телефонски извештај У пелоЈ БугарскоЈ од пре неколико лана по.тнцнЈа врши интеисивну акпију за >тсиштаван>е кол^унистичках органнзација, кој« су, нзгледа, захватиле прн.тнчно Јак корен. Не прође готово нн Један дан да се не открнј« по нека нова таЈна комуннсгнчка организацнја и да не дође до сукоба нз.меНу комуннста и полициЈе. Тако с« Један сукоб десно и ноћас и том приликом теже Је поврећен Један по.тициЈски стражар. Сукоб између два комуниста и Јед» ј Г полицијског стражара десио се НЈћас на прсстору између зграде Пол>опрнвредног факултетз и фабрик; шећера у околини СофиЈе. Страм ар Драгомир Петров, коЈи Је на стужби прн десетом полициском кварту у СофнЈи, стануЈе у блнзкни Пол><мтрнвредног факултета и иоћас Је пошао у оде.г»ак десетог кварта код Шећерие фабрике на своју реДовну дужност. У пољу Је стражар прнметио два омладинна са ранцима на леђима. Онн су у пзљу прегледали неку архнву. Пошто су му се ови младићи учинили сумњиви стражар нм Је довикнуо: — Стојте, ухапшенн су.

Младнћн су међутим нзваднлн ре- I .тнцнЈе, коЈа Је нзненалила комунисте волвере и отвори.тн паљбу на стра- у планини, известаи део присутних о-

жара. Том приликом, комунисти су ранили стражара у груди и леву ио гу. Стражар Је рањен пго на земл>у и није могао да настави борбу са комунистнма, који су искорнстили прнлику и услели да се у помрчннн изгубе. На место дога!>аЈа стнгла Је помоћ полнциЈе која Је оДмах почела да тра га за нападачима, алн им није могла да открије траг. На месту догађаЈа нападачи су оставилн ранчеве и архиву. « Полнтичка полициЈа у Софн/и данас је разгледала комунистичку архнву и наставила да трага за нгпадачима. Верује се да ће нападачи бити похватани, и ако су ови комунистн у последње време постали према полицијн врло борбени и прави вештаци у сакривању својих трагова. Уоиште, може се рећи Да се комунистнчка делатност у БугарскоЈ знат но повећала. Тако се данас сазнаЈе да Је по.тициЈа пронашла Једну другу ксмунистичку омладкнску организацнЈу, коЈа је одржавала збор под ведрим небом у плашпги Витсш у близнни села Драгалевци. Приликом доласка по

СофиЈа, 27 август (оваЈ споменнк н предаЈем га новнм Даиас пре полне нзвршено Је све-^ генерапнЈама као пример речите слачано откривања споменнка ослобо- ве и захвалности".

младииаца успео Је да побегне, а дру ги део полициЈа Је успела да ухалси. Полнцнја Је ухалшеие комуннсте камионима спровела у управу софијске полицлје. Тачан броЈ ових ухалшених комуниста у интересу истраге држи се у таЈности. Сем тога, Јутрос су органи обласне полициЈске инспекције спрсвели у Со фију 15 комунистичкнх омладинаца, коЈи су 12 овог месеца покушали да одрже тајни комунистички састанак на врху Богдан у планини Средња Гора, 150 кнлометара далеко од СофнЈе. КонференциЈу Је сззв^о Христо Назаров, по наређењу претседнаштва Радннчког омладинског савеза. Овом тајном састанку требало Је да прнсуствуЈу делегати из срезова: плов дивског, карловског и придопског. Истрагу против ове тајне комуни стичке организацнЈе води сам начелник Обласне полициЈске инспекциЈе у СофиЈн г. Иван Коларов. Софнјски листоеи доносв Јгиена и места рођења свих учесника овог тајног комунисти чког састанка. Код свих чланова поменуте комуннстичке организапиЈе нађено је доста оружЈа и новпа. Г. К.

ћења Бугарске подигиутог у част бо рапа за ослобођење из руско-турског рата 1877 и 1878 године. Споменик Је висок 40 метара и по-

Затим Је Њ. В. Крал> Борис псложио Један диван венап на спомепнк, док Је за то време са околних висова одавана почасна паљба из тспова

СУЂЕЊЕ БАНКАРИМА У НИШУ

ИСПИТИВАЊЕ СВЕДОКА

Ниш, 27 август Јутрос у в часова настављено је ^уђење оптуженим чланозима управ ног н надзорног одбора Нишке бан'ке, у присуству свих оптужених и њихових бранллаца. На данашњем претресу прво испитан оптужени Данило СтефаноЈвић, предузимач из Ниша, који је био члан надзорног одбора Банке од 1925-28 године, када је Банка па.та лод стеча!. Стефановић изјзв'љује да је разумео оптужницу, а.ти 'се не осећа крив. Каже да приликом лрегледа књига није приметио ни1пта неправилно. Исто тако, кз>јав'љује да није приметио никакве злоУпотребе ни од стране других лица у Банци. На свој текућн рачун у Банци дао је меницу као суперга* рантију на суму од 844.000 динара. Акције је купио, алн их није примио, већ само потврдио пријем. Мол бу за куповину акција поднео је, »<аже, лично без ичијег утица^а. На ранијем испиту међутим он је изјавио да га је на куповину акци^ја наговорио оптужени Младен Поповић, бивши претседник управног одбора Банке. Главни фактори, по речима Стефа^овића, били су у Банци оптужени Младен Поповић и блвши директор Банке Нетовић. Изјављује да је за Члана надзорног одбора дошао по кзрепоруци Младеиа Поповића. О по већаЕању каматне стопе није му ништа познато. О правом стању благајне такође му иије било ништа пођнато. За текући рачун трговца Бран ка Нико.тиђа ч>'о је да п-остоји. Ка!да је он постао члан надзорног одбора, Банка Је употребљавала у своЦој кореспонденцији црвене харти5е на којима је прво писало да основни капитал Банке износи пет ми'лиона динара и та цифра је пребрисана кармином и исправљена на три милиона динара. Стефановић даље каже да је 1925 Уодине имао код Банке текући раЧун и ла је тај рач>"н прешао из раније филијале Грађанске банке у Ио&оосновану Нншку банку. Као гарантија за тај текући рачун служиле су његове менице. На овим меницама, каже, колико се сећа, био је поред његовог потписа и потпис оптуженог Младена Поповића. ^ На ове речи устаје оптужени Младен Поповлћ и каже да он није стађио свој потпис на Стефановићеве аденице. Стефановић изјављује да се тога не сећа добро и да ће онда вероватно бити да је на меницама стајао само његов, Стефановићев, потпис. Оптужени дакле каже да су ове менице, које су служиле као супертарантија, прешле у мени«п«и- портфељ Банке. Оптужени даље каже да је вршио редовно прегледе Банчиних књига. али да преглед касе није вршио, ниги су то вршили остали органи Банке. Ни сам не може да каже зашто то нису вршили и оста.ти органн Банке. Преглед књигз, каже да је »ршио два до три пута годишње, Јер је иначе био заузет св-ојим предузимач Ким пословима. Каже да је у међувремену од 1925-28 готине био наоочито заузет пословима око зидања зграде Нишке гимназше и к^тланов^ког иоста, тажо да ни'е имао миото времена за вршење послова у Банцл. Знао је да је постојала фа"брнка под називом „Бела цигла", ко5а се бавила израдом цементних пло !чица, али о тек>-ћем рачуну те фирме ћије му ништа познато. Књиге Је »тотписивао сваког месеца, а билансе иа сам дан збора. Каже да-је оптужени Младен Поповић имао у Бан ћи текући рачун, алл колико је та| рачун износио и каква је била њеГова подлога није му познато. Исто тзко. пије му познато да Је опту!жени Младен Поповић примио неке *УУ1& од приватних лица аа рачун

Банке, а не зна да ли је имао одобрење од приватних лица за рачун Банке, а не зна да лн је имао одобрење од стране управног одбора за тај посао. Није чуо за неку меницу Стевана Грбнћа, бившег директора филијале Грађанске банке из Ниша. Ништа не зна о задужењу текућих рачуна олтуженог Младен Поповића са 100.000 динара за издату уложну књгажицу његове кћери. Каже, да је приликом прегледа само гледао да ли се слаже лева страна са десном у погледу цифара. Остале детаље није иепитивао. Није ништа познато о исплати дивиденде за рачун Младена Поповића. Више пута се распитнвао о раду Банке код директора Нетовића, који му је увек одговарао да је он будан чувар Банке и да чак и опава у Бан ци. Каже да није чуо да се по вароши причају неповољне ствари Банци. Надаље, ништа не зна о књи жену рачуна фирме „Бсла цигла' Књите су му, каже, слали на потпис у његову" "канце-тариЈју која је била код његове новоградње Гимназије у Нишу. Стефановић каже да је купио 3.709 акција, које су биле својн на сттуженог Мијата Јовановића. Те је акције, каже, куттио по савету оптуженог Младена Поповића, јер у.у је Младен говорио да су повољни услови за куповину истих. Такође му је Младен, каже, казао да ће те акције постепено отплаћивати и колико их буде отплаћивао, за толи ку ће вредност његов кредит код бан ке да расте. Разговоре са Младеном Поповићем водио је у банци, па чак и писмо којим моли да му се уступи иззестан број акција написано је у банци. За акције је дао меницу са само својим потписом. Каже да је ои вршио милионске послове и да је као такав у банци уживао неограни чен кредит. Услов за куповину акција, каже, био је тај да оне и даље остану у трезору банке, а он је само добио потврду. За акције дао је три менице од по 500 хиљада динара. Менице су биле са личним пот писом, без ичије гаранције. Каже да је менице предао књиговођи Нишке банке. Сем тота, Стефановић ка же да акције Нишке банке уопште никада није видео и да не зна ни како изгледа једна таква акција, што у дворани изазива смех. Изјављује да је са оптуженим Младе* ном Поповићем био у пословним ве зама. Државнн тужилап пита оптуженот да ли уме да напише цифру: 1,625.885 динара, колнко је износио његов текућн рачун у банци. Оптужени узима хартију и покушава да напише ту цифру, а.ти се види да не уме да напише ту цифру. Затим се приступа испитивању оптуженог Спире Милојковића из Ниша, који је био члан надзорног одбора банке. Овај изјављује да је ра зумео оптужницу, али каже да се не осећа крив. Ништа не зна о стању благајне нити о раду бакке. Каже ла су њему подносили билансе банке и књиге на потпис и он је све то потписивао на веру. О одобравању текућих рачуна, као и колико су ти рачуни износилн, каже да нема ни појма. Затим се прешло на нспитивањг сведока. Прво је саслушан сведок

ден Поповић пао под стсчај, Николић је примио од Поповића бакалску радњу. О пословима који су вршени у Банци каже да му није ништа познз то, пошто није био члан ни упрзвног, ни вадзорног одбора. Зна да је оптужени Младен Поповић био у по словним везама са Стефановићем и да му је давао позајмице, када је овом требало да исплати своје рзднике. Суђење се наставља и трајаће ве роватно до краја ове недеље. Б. М.

итмшаш

дигнут Је над костурницом борана за а пред споменнком свирана народна ослобођење. Споменик се налазн на 1 химна. Окупљенн народ бурно и Дуто вису Св. Николе, на историЈскоЈ ко- Је поздрављао Суверена. После тога претседник владе г. Георгијев одржао Је говор у коме Је нагласно да ће се бугарски народ увек надахњиватц хероЈским прнмером Јунака за ослобођење, па је у име владе положно ведац. Миннстар воЈнн генерал г. Златев положио Је венац у нме бугарске воЈске. Положено Је Још око стотпну венапа од стране патриотских н културних друштава. Нарочито Је био днрљив онаЈ моменат када Је Један руски ветеран са сузама у очима н узбудљивим гла сом, у име своЈих другова из руско турског рата коЈи су Још у жнвоту, положно венац. После завршене свечаностн Њ. В. Краљ Борнс извршио Је ревн трупа и док су воЈне музнке свирале хнмну, огромна маса света Је дуго и раздрагано поздрављала Суверена. Свечаност Је завршена тнме што Је Њ. В. Краљ Борис пред построЈеним одредима војске произвео у чин од 1.400 метара н споменик Је нодиг-! потпоручннка 90 питомапа воЈне аканут на самом месту оннх борби које ДемиЈе, а исто тако Је истовремен<| унапређен н велнки броЈ офипира и предата одликовања офнпирима и другим угледним лнчностнма. У 13 часова приређен Је банкет свима угледним личностима и руским и бугарскнм ветеранима. Њ. В. Краљ Борис у своме говору потсетио Је на реличину подвига хероЈа за ослобођење коЈи ће за бугар ски народ увек бити пример за савлађивање тешкоћа у критичким мо ментима. Пред овим спомеником ослобође-

Краљ Борис тп Шипка, коЈа се налази на висини

су одлучиле судбину Бугарске. Откривање споменика извршено Је у присуству Њ. В. Краља Борнса. Њ. К. В. Лринца Кирила, чланова владе, руских и бугарских ветерана из борбн за ослобођење, као и чланова вишег свештенства, многоброЈних истакнутих личности и близу ,С00 људи из свих краЈева Бугарске. По отслужењу помена Њ. В. Краљ Борис одржао Је говор у коме Је узбуђено величао заслуге и херојске

борбе руских трупа и бугарских ле- ња « рекао Је Њ. В. Краљ Борис, даЈ-

гионара и истакао да су те борбе биле у знаку ослобођења Бугарске. Њ. В. Краљ Борис одао Је пошту Цару Александру — Ослободитељу и руском народу, коЈи су нзвршили Једно сјаЈно дело без преседана у историЈи, па према томе оваЈ вечнти споменик бугарског народа учиниће да се у његовом срцу увек сачува успомена на велику епопеЈу ослобођења. „Ја се дубоко клањам, рекао Је Њ. В. Краљ Борнс, пред светлим делом нашег ослобођења и у име бу-

гарског народа ја свечано откривам ватрометима.

Скопље н цела Вардарска бановина дубоно жапе смрт бана Станишића Скопље, 27 август Вест о сирти бана Вардарске бановине Алексе Станишића изазва.та Је у Скопљу н целој Јужној СрбИ}и велико жаљење. На зградн Банске зттраве у Скопљу и свима осталим државним и приватним надлештвима и установама истакнуте су црне заставе чим је стигао телеграм, којим се јавља смрт бана Станишића. За кратко време, колико је било «а положају бана Вардарске банови не покојник је стекао у целој Јужној Србији неподељене симпатнје. Народ Јужне Србије заволео га је због његове приступачности и за\'зимљивости. Пошто је још пре Ослобођења радио у Јужној Србији као дугогодишњи професор, као о-| „Журнал" примећује да лепе речи душевљени борац за нашу национал! ништа не вреде када потписани угону ствар на Југу, покојник је оста-| БО Р и претстављзју већ сад парче хар вио уопомене многобројне и светле.1 1И Ј е

мо руку Једни другима и завернмо се да ћемо радити за што напрсдннЈу и уЈедињену Бугарску и да јоЈ у мирољубивом такмичењу са осталим народима осигурамо место, коЈе ЈоЈ припада по њеном народном г ннЈу и њеноЈ историЈскоЈ предодре! ености". Говор Њ. В. Краља Бориса дј го и ж?*во био Је поздрављен. После подне на вису Шипка окв 90.000 прксутних липа приредило ]е народно весеље. Свечаности су вечерас завршене

ПДРИСКИ листови КОМШТАРИШУ ГОВОР Г. ХНТЛЕРА

Париз, 27 август Лкстови се баве говором који је вођа Рајха г. Адолф Хитлер јуче одржао у Кобленцу и изражааају сум н-у да ће становништво Сарске обла сти бити олако заведено лепим изја Србији§Рзма мира и споразума.

Многи стари национални борци Јужне Србнје, којн су н данас живи, ради.ти су у оним тешким данима заједно с њим и имали су у њему најбољег идеолога и најпоузда нијег друга. Зато су сви ти стари борци, као и цео народ из Јужне Србије радосно поздравили долазак Алексе Станишића на положај бана Вардарске бановине. Али ова радос1 пеле Јужне Србије није дуго тратала. Изнурен напорима свог плодно1 и дугогодишњег рада бан Станишић је подлегао теигкој бодести. Банска управа одредила је као своје претставнике на сахрани тгокојног бана Станишића — начелнике г. г. Михајла Кречковића, Милана Чемерикића и Милана Малжовнћа. Они полазе за Београд вечерашњим брзим возом. У име Банске управе они ће положити венац на гроб бана Алеиссе Станишића. Л>. Д. ■птпипттиииишцццц ОКРУЖНИ СУД Пресш за троструки злочин у Сланцнма Браћа Николић осуђени су на доживотну робиЈу, Ђурђе Митић на двадесет и Живорад Ђурђевић на годину дана робиЈе.. — ТоманиЈа Илић )е ослобођена

У Окружном суду за окрут београд ски изречена је данас пре подне пре-

г. Бранко Николнћ, тргозац из Нн-1 " т Р а "РУ ки здочт ша. шурак оптуж.ног Младена По-| у 0пту ^ е „ и МихиШ) Никот)ћ

I ћен (е за убиство Стева«ије Мако»-

повића. Претседазајући опомиње Николића да не мора сведочити. по\^ЈЦ на д ОЖИ вошу робију, а Дра ш 1° ' е Пп™пЈк*!ж СК0 ' ВеЗИ и 0ПТу ;|гутин Николић осуђен је исто тако женим Поповићем, али г. Николић на ДО животну робију за \биствоЛе.о.ављу.е да ке нпак тедочитн. Спе пкаве Илић » ^ је Тоиатјз И-1ић) док г. Ннколнћ каже, ла )е внше свекрва убнјене Лепосзве, ослобовепута носно мање, нлн веће су«е V, иа . Оптуженн Жнворад Ђуркевн* оБанку. Каже да |е бно прво трго- п-ђен |е на годнну даиа робн|е, а по вачки помоћннк у радн.и Младет.а ШТ о )е издржао толико у истражном Поповића и да |е имао месечну плч- затвору, пуштен је на слободу. ту од 2О00 динара, а после, пошто, Браниоци оптужених изјавили су јв Банка, а с њом и оптужени Мла-1 ревизију и признв на пресуду.

Према писач.у „Матена" г. Хитлер је у своме говору показао да ,1е добро осетио троструку опасносг која му прети у СзрскоЈ области: непове рење католика, несталност политич кнх странака и сећања на доба када је Сарска област била жртвована иа 1ересиа1а Руске области. „Еко д' Пари" држи да Је значајно што је г. Хитлер у своме говору напустио заповедни тон. „НаЈзад, вели лист, лекција коју Је г. Хитлер добио 19. о. м„ нагнала Је националсоцијалистички режим да учини на поре у циљу измирења са целином која му се иснрсила". На речи упућене Француској „Ексцелзиор" одговара: „Француска није протнвник Немач Ике. Најдража жеља француског народа јесте сарадња о којоЈ гзвори вођа и канцелар Рајха, али Француока не може располагати Саргком области коЈом може да располаже само њено становништво". Да би се донео тачан суд о јучерашњем дану треба повести рачуна и о демонстрацијама у Салцбаху бли зу Сарбурга. Ова демонстрација, ве ли „Фигаро", није била ни охрабрена ни субвенционисана. Ипак их је било 70.000 који су тражили слободу. Седамдесет хиљада становника Сарске области казали су: Не!" ЕНГЛЕСКИ КОМЕНТАРИ О ГОВОРУ Г. ХИТЛЕРА Лондон, 27 август Енглески листови доносе опширне коментаре о јучерашњем г. Хитлеро вом говору у Кобленцу. ПреовлађуЈе утисак да вођа и канцелар Рајха г. Адолф Хитлер својим говором ни. Је ни у колико изазвао промену става британског јавног мишљења, за које вредн једино дела а не лепе речи. „Дели Телеграф" између оста лог: „У тренутку када вођ и каниелар Рајха г. Хитлер покушава да разору жа неповерење у иностранству, г. Шахт држи говор који се има сма* трати као доказ да Рајх не намерава ни у колико да задовољи одредбе трговинских спорззума. „Морнннг Пост" пише између осталог: „Г. Хитлер је тај коЈи Је повредио пријатељски споразум потписан са Франиуском за непристрасно држање у Сарском плебисциту; г. Хит-

лер Је пристрасан у пнтању плебис цита што јасно доказује националсо цијалистички методи, коЈе треба сма трати као чиниоце који би лако мо гли да повреде међунгродни мир". Суђење љубавннку нојн 1е нз сооју љубавницу Загреб, 27 август Дачас је у овдашгЈем Окружном су ду, пред великим сенатом коме је претседавао судија г. Радонић, одр жано је суђење 27-годишњем радни ку Хусеину Маиановићу. Мацановић је оптужен да је убио своју љубав иицу Катарнну Збогар. За време претреса, а и код полициских власти, Мацановић је признао да је седам лута убо своју пријатељицу Катари ну. али да није имао намеру да је убије. Међутнм, како каже оптужени^ Ка тарина се у понашању према њему нагло променила и прошле године 2 маја долазио је ок< 8 часова, као и обично, кући и позвао је да иду у шетњу. Катарина је то одбила и казала му отворено да има другог „дечка" и да више неће да живи с њим. Мацановића Је ово толико раз беснело да је извадио нож и почео да боде Катарину где је стигао. Том прилнком нанео јоЈ је неколико лакших и две теже поврсде. од којих је она 11 фебруара ове године умр.та. Суд није могао стећи уверење да је Хусеин хтео да убије Катарину и њбог тога га је осудио на 4 годи не робн|е и за исто толико губитак часних права. И тужилац и одбрана узели су законски рок од три дана на размишљање. Н. Ш. ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■ Дављење једног малншана Званичник Министарства шума и рудника г. Благоје Дујмовнћ, који станује у Миријеву, обавестио је јуче полицију да је нестало његовог, синчића Милана. Малишан је прекјуче отишао у госте својој тетки Донки Ћатић и више се није вратио кући. Како се њен стан налази на савској плажи, највероватније (е да се несрећни малишан удавио приликом купања. На велнком плацу код Техничкофакултета догодио се снноћ тежак несрећан случај. Трговачки помоћник А.текса Радошевгић пао 1е са вртешке и мора оје бити пренет у болницу. Повреда 1е орло озбиљна и сум ња се да ће остати у животу. Целе ноћи Радошевић је био без свести.