Правда, 28. 08. 1934., стр. 5

28-VIII-34

П Е А В Д А

Страна 5

У колонијама Феријалног савеза летовало се под пуним надзором и у највећем реду

г Прочнтао с&м чланак г. Б. Симе&новнКа под насловом »Место фнзнчког н душсвног опоравнлншта, Качке феријалне колоннје постале су места за чулна ппрован>а недоарелих младиКа н девојчипа". Морам признати да сал« се запрепастно фактима која су ту изнета и која тсшко оптужују оне у чијим су колоинјама снакве саблажн>нве појаве биле могуће. Ја мислкм да Мннистарство просвете треба да поведе најозбиљнијег рачуна о таквкм колоннјама н да кривце позона одговорност. Али хоћу да узмем попггено у одбрацу Фернјални савез, јер су многи помислилн да се чланак г. Симеоновнћа односи н на ту организацнју, иако им је тешко, управо немогуКе било веровати да бн се та ко што могло догодити у колонијама којима су на челу одлични људи и професорн, а над којима је вадзор водио лнчно претседник Фе ријалног савеза. Ја сам за две последн>е годнне Чдане и овога лета) био у колонији ®еријалног савеза на Св. Стевану. ©сећам се обавезним да кажем: да Је та колонија у близини Будве. под вођством лане г. др. Бујана а

сад г. др. Илије Ђуричнћа, доцента Универзнтета, била од-\ично уређена, да је храна била не може битн боља, и да је дисциплина била заиста примерна. За то има да се захвали сигурно и депи која су летовала, али сигурно ието толико и шефу др. Ђуричићу који се о тој деци старао боле нсго многи рсци- т тсл>и о роНеној депи. Ту ннје било| ни разузданости ни раскалашно- ** сти. За колоннје Феријалног оавеза пре би се могло реКи да ,би у н>има могло да буде мало ман>е ди сцнплине и стеге. Али можда се без тога не може: онн којн их »оде снгурно у том погледу имају ви ше искуства. У сваком случају добро је што сте ово питање покренули, да се од воје онн добри од они* што тл нису. Феријалном еавеву родите.т>и треба с пуном вером да поверавају своју депу, сигурни да нх предају у добрв руке. Уверен сам да као ја мисле сви онн који су летовали у колонијама Феријалног савеза. Примите, г. Уредниче, уверен>е о, моме најбољем поштоваљу. Љубсмир Н. Рајвћ, професор

Други дан нонгреса Свесловенског пчеларсиог савеза току јучерашњег дана пчеларску изложбу разгледало је 5.000 посетилаца Данас су одржана стручна предавања

ИЗ СРЕСКОГ СУДА Зашто су продали употребљене возне карте Београд-Суботнца ОКРИВЈБЕНИ СУ БИВШИ ПОЛ ИЦИСКИ АГЕНТИ ИВАН КЕКИН И МИЛОШ РАДОЈЕВИЂ Априла 24 ове године агент УПраве града Београда Иван Кекин спровео је до Суботице петорицу мапарскнх поданика који су протерани из ваше државе. Н>ихове возне карне није „пвнковао" кондуктер воза Мнле Илић. А ово ннје учинио, како он велн, нгго је прнметио да агент Кикин хоке да злоупотреби ове карте. Када је воз приспео у Суботицу, кондуктер је известио о овој махинацији Железничку днрекцију. Дирекција је одмах поверливим актом одреди хш л>уде којн ве да цотре .на ш* Кскина. Када је Иван Кекнн дошао у Београд пршпао је полнписком агенту Милошу Радојковићу и замолио га да на благајни ове карте уновчи. Благајница г-ђипа Јелена МатнК, н не слутеКн да је посреди превара, продала је четири комада ови1 карата са којима су маџареки поданици допутовали до Суботице. Новац, у суми од 320 динара, предаАа је агенту Радојевићу. Г. Иван Глазер, контролор Же>езничке дирекције у Суботицн и агент Управе полиције из Суботице Јухас виделн су када је РадојевиК

примио новац. Поведена је встрага и оба агента суспендована су са дужности. Данас им је, према пријмм Упра ве града Београда, одржан претрес. Како Иван Кекин ннје могао бнти пронађен, одговарао је само Милош РадојковиК. Судио му је судија г. Димитрије ХристиК. Окрнад>ени је признао дело. Брани сс да је помогао Кекину чисто из „колегијалннх разлога". Иначе, вели, дд је знао у чему је ствар, он би сам случај при јавио. ' С#слуша#-'је -ттрнлнчав врој сведока. Кондуктер ИлиК тешко је теретио окривљенага. Посл* речи браниоца г. Мнханла Кречковика, адвокатског приправни ка, изречена је пресуда. Суд је нашао да је Милош РадојковиК крив, па га је осудно на 15 дана затвора. Има да плати држави 320 динара, колико износи причињена штета. Кривични поступак против Ивана Кекина привремено је прекинут, док се он не пронађе и стражарно спро веде у Београд да одговара. Изгледа да се он крије у Загребу илн околини Загреба.

Свесловенски пчеларскн савез, ко Ј знаван>ем, неколико слика из истоји је јуче, на своме шестом конгре-| рије пчеларства у Југославијн. су, тако лепо и достојанствеио ма-1 Претседниж Бугарске пчеларске уифестовао снагу и слогу Словен- „кооперације „Нектар", г. Иван ВајСтва, наставио је данас пре подне лачев, говорио је о органнзацији рад. На дневном реду била су чи- ј пчеларства у Бугарској. ИзносеКи сто стручна питан>а, разни проблеми Ј цео историјат организованог пчекоји се поставл>ају у раду на рацн- ! ларства у Бугарској, г- Валачев каоналном пчгларењу. Рефере^нти, нај- | же да садашн>а пчеларска централа познатији пчелари По/ђске, Бугар- ! „Нектар" има у своме чланству ске, Чехос.\овачке и Југос.\авије, ј 26.000 пчелара. трудилн су се да реше многа спор- } О историјату и данашн>ем стан >У на питан>а. да изнесу на светлост I чехословачког пчеларства одржао је дана резултате својих научннх ис- | докумантовано предаван>е г. Јан траживан»а, као и оне, стечене у | Вилета, сскретар Савеза средишних практичном раду, на пчелин>аку и савеза пчеларских друштава у Прапоред копгница. Све у циљу болег I гу. Чехословачкн пчелари стоје на н кориснијег развоја словенских ко- ј завидном културном ступн>у, тако шница, које у блиској будуКности ( да својим стручним познаваљем по-

Ушасна авионска катастрофа у Букурешту ■ Погибија капетана Ибера Букурешт, 27 август Рвдор јавл»а ив Брашова: Вавдухопловна утакмица прекивута је услед катастрофе која је вадеснла авиои капетаиа Ибера, бившег шампиона света на утакмицама у Лек Пласиду (1933 године). Авион капетана Ибера пао је са внснне од оедесет метара. Остао је ва месту мртав, грозно унакажен. Огромна маса гледалаца била је зеома узбуђена рвом несреКом. кпмииннашшшна'* 111111111 Данас пре подне сахрањен је нацнонапнн рацннн н књнжевннк Зарнја Поповнћ

У прнсуству изасланика Нј. ВКрдља пуковннка г. Д>тпана О. Стојаиовика н великог броја гр»ђанства, сахрањен је данас нациочални радник и клижевник Зарија г, »повнК. Међу многобројним стаР Ик « националним радницима, бооЗ има -ч а ослобођен>е Јужне СрбиЈе, чмновк^а Главног одбора Друштва Свен г Саве, професори.ма Бе•градског Јцлверзитета и многим јавним радни^им* сд којима је Зарц)ћ ПоповиК радио, примеКени су ва погребу још н г. г. професор Увиверзитета др. Драгол>уб АранђеаовиК , проректор Михаило ИлиК, бцвшн мннистар Јоваи ЈовановиК, ирофесор Влајиндц, потпретседник Прнввлсговаие аграрне банке г.

Андрија РадовиК, г. г. Јевдимир ЂокиК, Благоје АнтонијевиК, професор др. Тихомир ЂорђевиК н мно ги други. На опелу је чинодејствовао карни епископ г. др. Викентије ВујиК уз асистенцију око петнаест свештеника. После вавршеног опела г. др. Викентије је одржао леп говор о заслугама покојниковим. Он је рекао да се у име Н>. С. Патријарха Варнаве опрашта са покојником који је наш народ много задужно делајуКи на нашем Југу. док је он још био под Турцима. По жел>и покојниковој, нико други није говорио, нитн је било каквих венаца. здрављена. Предавач На Јектенија Је одговарало Ру- ТИВ ан>а замене цветн ско певачко друштво.

Пздиљсн воска

конзервиргцог воКа у меДу. У средшш баста Њ. Кра.-ка, изра ђена у воску

могу постати Једна од најуносниЈих, најрентабилннјнх привредних грана. Први предавач био је Чехословак др. Антов Шенфелд, шеф Државног завода за испитивање пчела, у Прагу. ОбрдђујуКи питан>е рационализације пчеларства на основу научних истраживаша, г. др. ЦЈенфелд-ј? ст^учнр, пратеКн своја НЗ" лагаша пројекпијама, докдзао велику вредност свежег цветног прах* (оји саме пчеле конзервишу и из нарочнтих судова односе. Без цветног праха не могу се развити млечне жлезде младих пчела, за Потпуну животну функцију лучеша сока ва хр ан>ен>е. Младе пчеле, пак, одгаЈ *ене на меду или шеКеру, а без цветног праха, неспособне су за исхран>иван>е пчелињег легла. Референт закључуЈ 'е своје предаван>е констата цијом да је непотребно оставд>ати пчелама по неколико килограма меда, „за пролсКе", кад их је могуКе добрк) узичити на шеКеру. Професор универзитета г. др. Борнвоје МнлојевиК (Београд), говорио је о „Култури матице". Он је изнео резултате научног испнтиван>а, до којих је дошао марл>ивим испитиваљем живота матице у лабораторији. ИзносеКи неколико веомд ин тересантннх случајева, г. др. МилојевиК наводи прнмер једне матице која, и после / месеци проведених ван нормалног друштва. нпак није изгубила плодност. Легла је само оплођена јаја, а матице које су произведене из њених јаја потпуно су нормалне. Предавач је мишл>ен>а да јачи доказ за могуКност културе матица није потребан. ОстаЈ *е само да се нађу најбољи услови за ту културу и за пчеларе. ТреКи предавач, г. др. Степан Соудек, декан шумског отсека Пол>опривредне високе школе у Брну, товорио је, о „замени цветног праха". Н>егова научна излагања, на српеко-хрватском језику, топло су повели да нспитивања замене цветног праха нису дала повољне резултате, док су у Русији она повољно вавршена. Замена праха млеком такође је епорна. Ревултати су различити. Но, ипак, г. др. Соудек препоручуЈ*е упомерснн г. др. Гаорнпо Дожић ^ ил "* ло " м не накв ^ 10 дру г Г го , СвоЈа доказивања у овоме смислу базира на истраживањима Хајдака (1933 године), који је дошао до поволних резултата. Каже да млеко треба помешати са шеКером у р&змери 1:1. Г. др. Соудек препоручује и употребу иелог јајета, као, вд сада, најбољу замену цветног праха. О жнвоту в раду наЈ *веКет југосло венског пчелаоа н првог професора пчеларства у Европн, Антона Јан» ше, чија се двеста-годишњица рође*&а навршава овнх дана, говорио Је професор г, Славко РаиК (Л>убл>ана). Г. др. Јаа Гапшервк, облаени инспектор Дирекцнје чехословачких железница, изнео Ј*е, са великим по-

с-\а у многоме доприносе рационалном пчсларељу, упркос неповољних природних услова. Са одличннм познавањем, г. др. Сима ГрезданнК, (Сремски Карловци), говорио је о животу пчеле радилице, од рођења до смрти. О пчелињим болестима и њиховом познавањз', лечењу и сузбијању, реферисао је г. др. Лео Хрибар, шеф Државног ветеринарског бактереолошког завода у Љубл*ани. По подне, предавања су наставл>е на. О „носеми и зарази расточа" говорио је г. др. Јарослав Ритир, а о „Хранљивим особнна.ма меда" дворски апотекар и почасни члан Кооперације г. С. Мутафчиев (СофИЈ 'а), Г. Станислав Брвоско уредник „Пољског пчелара и врта" (Вар шава), говорио је о пољској' кошници. Стручна предавања се настављају и у току сутрашн»ег дана. У среду, пак, донеће се резол^-пнја н одредитн место у коме Ке се одржати наредна свесловенски пчеларскн контрес. Иа дневном реду је и избор улраве. Излошба је јуче имала преко 5.000 посетнлапа

вопггане бисте поглавара словенских држава, Њ. В. Краља Александра, Н>. В. Краља Бориса, прет седннка г. Масарика и претесдника п Мошицког. У н^шем пааиљону нарочито пз« да у очи одел>еи>е железничара. Иче ларстро се овде почело уродити од скора, од пре две године. Па ипак, оно је постигло знатне и похвално резултате. Шта се од овога жели на чинитн, најбоље показује једна локомотива од кошница, на чијем пред њем делу је исписачо: „Пуном паром у будуКност*'. Пчелара-железни чара, учлањеннх у шест пчеларских задруга, има за сада око 600. Кала се има на уму да на прузн има пре ко 70.000 службеннка, онда је јасно какву будућкост има пчеларство наших жедезничара. Тим пре, што се радн са љ\Ч5ављу и плански. Јер, по ред тога што радионииа Генералне дирекшчје Држзвних железница у Крвљеву, израђује добре и Јевтине кашннце (по 124 и 1ов динзра), за железничаре, тервн поред пруге ее пошумљавање ради побољшања пче« лиње паше. Тако је, на пример, до сада засаКено преко 600.000 комада мехунастог бил>а и око 100.000 воћака- Чехослозаци су, такође, дошли спремни на изложбу. Они су заузсл* једиу пелу, пространу одају. Њихово пчеларство је вр-то рационално, на високом ступњу, али се осећа ие достатак паше. У вези са овим вред« но је напоменутн да би када би нашн пчелари стајалн на културном нн воу чехос.товачк''р(, принос од кошни ие бно нсколико пута већн од дана шљег. Т®рди се да би једна кошнниа могла дати и до 60 килограма меда. Пољапи и Бутарн су са нешто мањим, али одабраним матернјалом и« зашли на ову прву свесловенску пчеларску кзложбу. * У току данашњег дана посета нз« ложбе је, такоће, била обилна. Нарочнто је похза.тно што нзложбу разгледају, добрим делбм, омладинин, деца н ученици средњих школа, јер. позиато је од коликог утичаја можв бити проучавање рада пчела на култнвнсзње младих душа којв се т«« спрема!у за живот. (■■■■■■■■ааишаашмш!

Мнтропопнт црногорско-приморскн г. др. Гаврипо Д| у нанонској онзнтацијн

Цетење, 77 август Са својом пратњом Јуче је оптутовао са Цетнњ? у канонску визита цију митрополит црногорско-примор ски г. др. Гаврило Дожић. Г. др. До жић ће обићи срезове Андријевачки, Берански и Бјелопољски. који су до доношења Устзвз српске гтравослав не иркве припадалн другим епархиЈамз. За време бављења у својоЈ врхиднјецеаи г. Др. Дожић ће осветити нове храмове у Рожају и Шаховићима. У Шаховићима је још 1912 годнне бно основаи одбор за подиаање цркве. . Д> Д»

Свесловенска лчеларска изложба, која је отеорена јуче на Новом унизерситету, спада. несумњиво, у ред наЈвећих и најбоље организмвних приредби ове врсте. Не само код нас.

добра књига и

НОКОЛДДА

Велинн немнри на Пелопонизу у Грчној

Парнз, 27 август Према новим обавештењнма нз Ативе велики немири којн владају већ и у читаврм КУДЈУРНОМ свету. О- у Пелопонеау код пронзвоКача рие. на нзазванн 8 бог тога што др» зкавнн централнн уред аа прераду грожКа у Коринту ннје хтео да да цене коју је одредно од 1. септембра прошле годиие. С тога је до» шло до сукоба нзмеКу внноградара в жандарма, царочито у граду Пнргосу и на острву Етиону. Лиетови веле да је забележеио неколико рањеиих, једно је лице погннуло.

ва изло^ба, поред тога што је поучног и васпитног карактера, показала је да код нашег света постоји велкко интересовање и нвнзмерна љубав нре ма пчеларству. Пет хнљада душа пре гледало )е Јуче нзложбене просторн1е. Бнло је, међу посетиопима, н :ељака и граћана, рздника, занатлија и чиновника, жена и деие. И то, што нарочито треба подвућн, ни1е било површног разгледања, малог интересовања, да се само проће по препуним одељ^њима. Нвпротнв, прсетиоии су ззстајали поред сваког прелмета, трудили се да ућу у су-штину, а гдегде, поред кошнииа развн|але се читаве дискусије, у ко)иг«а је \-чествовало по неколико десетина људи. Ово 1е докав више да се мало бољом пропагандом број нагпнх пчелара може знатно увећати, а олечарен>е подићи на ниво савремене науке. Вред. но је поменути да ми и двнас, поред релативно нискрг ступња у погледу раиионализаииЈе. пчеларстоа, по броју коишииа долазимо у. Европи на четврто место. Мећутим, природни услови су таквн да брсмо једним планским н организованим радрм могли постићи и прво место у свету. Богатство природе да се најбоље видети на овој изложби, из савршених примеоака меда, нарочито оног у саКу, То. уједно, показује и повољност услова за индустриЈализацнју меда, као и почетак 1 «дног рационалнијег пчеларења. Овогодишњи мед Ј *е приметно отворениЈ*е боЈ *е. Стручњвпи нас, међутим, увераваЈу, да потрошач од овога не треба да бежн, пошто мед затво рене боје садржи четири пута више гвожђа. Има и необично лепнх израђевииа у воску, Нарочнто падају у очи

КДНВО М БИТИ ВРЕМЕ Извештај Метеоролошке вазд }-хопловне с.\ужбе

Новн Сад. 27 август Европа: На Средоземном Мору образовао се досЈа јак ииклон, који изазива јзче ветрове, облачност и местимичне кише у пределима јужно од Алпа и Карпзтаг Над Северном Европом постојн доста јак анти-циКДОН ( који подржава ведро време нз већем севернои делу Бвропе. Нов ии кдон бурног карактера примиче се према копиу св Атланског Океана. Пораст температура запажа се на ие лом европском континенту, Југоелавија: Преовлађује облачно време на западноЈ половини, ведро на источној половини државе. Обилне кнше бнло је у Дравској и Савској бановини. Температура порасла просечно за 3 степена. Миниматна температура Демир Кааија 11, а мак симална Сента 34 степена. Прогноза времена за 28 август Топло вреие. Претежно облачно нарочито на ззпадној половнни државе. Киижи талас прошириће се нв већу западну потовниу Краљевине Сунце излази V 4.54. а залази у 18.34 часова. -. -