Правда, 28. 08. 1934., стр. 6

Страна 6

П Р А В Д А

28-VIII -34

Ишчезла јеједна велика ратна авантуристкиња Мистеоиозна шпијунка, која је недавно унрла у једном санаториуму у Швајцарској... „Госпођица доктор?" Њене последње исповести

„Мата Хари је била једна од мојнх жртава. Када мн је нзјавнла да неКе да настави свој рад, нздејствовала сам да буде убнјена". У једном санаторијуму, поред Цн ?иха, умрла је усамљено једна жсна. мрла је дискретно, без шума, и једва ако су неки болесници у санаториуму запазили да једнога дана није дошла да се, по обичају, опружи на својој дугој столици како би посматрала предео дуго и дуго. Она се звала Ана — Марија Лесер и, по интересантном случају, она је умрла тачно на дан двадесетогодишњице великог рата.

Сама,

са успоменама

У читавој болници једини лекар шеф болнице је знао да се под овим привидним буржоаским именом крије највећа анатнтуристкин>а из великог рата, најславнија шпијунка свију времена. Ана-Марија Лесер није примала никакву кореспонденцију, никакву посету, и само упутница, која јој је долазила тачно на време сваког првог у месецу нз Немачке, доказивала је да није била на пуштела од целога света. Ана-Марија Лесер живела је сама са својим успоменама... Ова жсна, која је имала једва четрдесет годкна, која је тако тихо умрла, није ни која друта већ главом она шпијунка, која се за време рата, у Француској, где се није знао н>ен прави идентнтет, звала „Госпођица Доктор". Она је била остала, да тако кажемо, једина од великих шпијунки великога рата, која, пошто је сто пута пркосила смрти, избегла трагични крај највећег броја својих другарица и завршила тихо свој живот, један истински авантуристички роман, у једном тихом швајцарском санаторијуму. То је зацело била најинтересантнија фигура шпијунске историје, мивтериозна „Госпођица Доктор" Фројлајн Доктор, како су је Немци звали. Многобројни чланци, књиге, позоришни комади и филмовн инспирисани њеном бурном каријером показују је под разнолнком светлош ћу. Извесни писци тврде да је њен живот био сав митски и да је њена активност, која јој је поверавана, би ла читава серија мушких шпијуна, који су се, из тактичких разлога, сви крили под симболичним именом Фројлајн Доктор. Заиста, за време рата, њена контрашпијунска служба савезничких земаља показује често једновремено присутво у најразхичнијим крајевима Европе. Док је једнн претстављају као сирену која заводи н покорава све људе који јој се приближе и која се не устручава да својим чарима служи отаџбини, други у њој виде девојку која је остала чедна за све време вршења њене дужносги. Ма каква била истина о љубавном животу Фројлан Доктора, извесно Је ЈЈа је она била морфинисткиња која је, на крају рата, морала да издржава дугу дезинтоксикациоиу куру у једном швајцарском санаториуму. Она је, како кажу, узимала дроге све док јој се није учинило, да јој је снага исцрпена и док се иије почела бојати да неКе моКи сво ју дужност да врши до краја. ОдбацујуКи многобројне верзије у разним земг>ама Европе о овој шгтијунки, ми Кемо навести једну која нам изгледа највероватнија и која има највише присталица међу историчарима шпијунаже. Пре рата, када један немачки шпн јун умре остављајуКи главни штаб у највеКој забуни, што није могао да дешифрује забелешке ушивене у постхви његовог одела, једна млада деврјка од шеснаест година, Ана-Марија Лесер, изгледа пријатеижиншжмншт* К 0 Л 0 С Е У М САЛА И БАШТА

љица умрлог шпиЈуна, понуди сво ј> помоК шефу информативне службс Матезиусу. Увече, у немачком главном штабу, Ана-Марија стаде пред зидну кар ту, и, за време од седам часова, говори о тадашњим француским маневрима. Њен глас је благ, али одлучаи, њена објашњења јасна, њени нацрти тачни. Официри хипнотизирани прате њене гестовс. Ова мала

ПРЕМИЈЕРА великог Метро Голпвин тонфилма: ТОММУ ВОУ КЛЕРК ГЕБЛ МЕЏ ИВНС, ЕРНСТ ТОРАРС и чувени кол> ТОМИ БОЈ НОВИ ПАРАМУНТ ЖУРНАЛ ЦИГАНИИ ЛРИМАШ 1ШШШ51ФШШ1111

Мата Хари као играчица н (у углу) као ухапшеница девоЈка од шеснаест година открива им нзванредне појединости и задивљује их.

Студевткиња штина

лепих ве-

Недељу дана касније, Ана-Марија Лесер, студенткиња лепих вештина у Женеви, како тврди њен пасош, појављује се у једном малом селу на француским Вогезима које треба да служи као позорница маневара извесних дивизија. Њена лепота, сиКушност, простота њених ма нира и њена младалачка драж, задобише све симпатије гостнју у пансиону у коме је одсела. Она придоби и најозбиљније официре. Марија Лесер изгледа да Ј *е волела војно др\-штво. Чега има ту чудног? Официрске еполете увек имају првенство код младих девојака од шеснаест година! Ана-Марија фотографише своје дрлтптво на шетњама, али највише ме^у војним објектнма, јер то изгледа марцијалније, она слика лепе сеоске пределе на граници, Керета, поставља питања, прима одговоре, и, у Берлину, Матезиус дознаје, на своју највеКу радост, да је француска артиљерија веК предузела мере у случају пољске војне. И то је било најмаркатни јс откриКе за последње четири годнне. Ана-Марија враКа се ускоро у Берлин, регрутује нове шпијуне, реорганизује службу и, године 1914, долази у Брисел једно сјајно створење носеКи француско име. И то прекрасно створење једва да нешто личи на малу студенткињу са Вогеза. Дочек бана Зетске бановине у Новом Пазару Новн Пазар, 27 август Бан Зетске бановине. г. Мујо Сочица допутовао је из Сјенице у Нови Пазар. За његов долазак подигнут је нарочити славолук. Бана је дочекало мноштво света. На улазу у урош бана је поздравио претседник Сшштине г. Душан ДавидовиК. После овога г. Сочица је у пратњи г. КнежевиКа, начелника Техничког оделења, дошао у Официрски дом. У дому га је поздравио г. Тихомир ШарковиК, народни посланик. У говору г. ШарковиК је изнео прилике Дежевског среза. После њега су говорили г. . Душан ДавидовиК, М. Ми лановиК и други. Општина је приредила бану Зетске бановине банкет у хотелу „Врбаку". М. М.

Њ. В. Краљ нумује деветом сину једног сељана Марнбор, 27 август У малом селу Свети Антон, у Словенскии Горицама, било је данас пра во народно славље. Крштен је девети син сељака Јосипа Фекоња, коме је кумовао Њ. В. Краљ преко свога | изасланика мајора г. ПавловиКа, ко-. I манданта треКег батаљона 43 пешадиског пука из Марибора. | Изасланик Високог Кума дошао је ! у село са среским начелником г. др I СенековиКем. Дочек је био изванредно срдачан. Фекоњиев синчиК до . био је на дар од свога Високог Ку' ма 2.500 динара. Дато му је име 1Александар. Овај лепи догаКај изазвао је спонтано и велико одушевљење у селу. Ш.

Пронађен руоннн злата и бакра нслод ппаннне Корабн ЂевђелиЈа, 27 август Испод планине Кораби, у месту званом Кочин Гроб, недавно су г. Методије СијановиК, учитељ, са сељаком ЂорКем ТановиКем, пронашао неколико комада наслаганих руда и разноврсних пирита, чији хемиски састав нису могли стручно да објасне. Г. СимјановиК је, заједно са сељацима, предузео посао ископавања и нашао нове наслаге руде, које у себи садрже злато и бакар. Пошто г. СимјановиК нема права експлоата ције ових руда, то је овај посао наставио г. Милан ПоповиК, индустријалац из Београда. Хемиском анализом у Београду утврђено је да руда испод планине Кораби.. има на сто килограма 45% злата и 40°/о бакра и других руда. Појаву проналаска ових руда Кованчани прате са великим интересовањем и гледају у овоме спас и напредак овога краја. Д. П. Пајанн жељезничари напали случајног пролазнина Господине Уредниче, У Вашем цењеном листу од 23-ег августа 1934 године изашао је чла* нак на страни 17 ступац 4 под горњим насловом. У смислу члана 26 и 27 Закона о штампи молимо Вас да у првом наредном броју Вашега листа изволите оштампати следеКу исправку: 1) НиЈ "е истина да се споменути војник зове Алекса ИлиК, веК је дао криво име и заправо се зове Гложански Иван; 2) Тај Гложански сачекао је пред каваном „Београд" нас железничаре и без икаквог разлога ударио шамар Аци Томином и размрскао му носну рскавицу, а затим побегао у правцу према улици Петра Зрињскога; 3) Гложански — ИлиК ниЈ *е био пролазник улице Петра Зринскога коЈ *ега би ми железничари напали, веК побегли зачетни кривац, којега смо ми сустигли у Петра Зринскога улици; 4) У отимању ножа суделовао Је само МилосављевиК Божидар којега је војник на 5 места избо ножем, затим је приступио Гој ковиК Мијат и Светислав ЈовановиК и отели војнику нож; 5) Гложански ИлиК није био по нама на мртво име испребијан нити бијен јер је 24 о. м. спроведен своЈој команди као здрав. б) Козарев Веселин није суделовао у тучи ни у отимању ножа; 7) Аца Томин и Веса Коаарев нису уопште били у Петра Зринског улици веК су заједно отишли код лекара г. др. Клуке, да укаже помоК Томину; 8) Козарев Веселин није задобио никакове нити повреде, нити озледе; 9) Козарев Веселин по саслушању у Полицији одмах Је пуштен својој куКи. Захвални Уредништву: Козарев Н. Веселин, МиЈат ГоЈковић, Милосављевић Божа, Томин Александар, Јовановнћ Светислав

Сељан тешко повређен на пруз и Кленак, 27 август Никола ОпачиК, сељак из Кленка, ишао је колима у бостан. А.ти у бли зини железничке станице. на колском прелазу пруге, појавио се одједном путнички воз из Шапца. Никола ОпачиК га није приметио. и ло комотива га Је ненадно захватила и снажно одгурнула. Од удара ОпачиК је добио врло тешке повреде да се сумња да Ке остати у животу. Исто тзко локомотива Је потпуно уништи ла кола. док је коњ остао под точ ковима. Г. Т.

ДАНАС у 3, 5, 7, 9.30 ЈАН КИЕПУРА МАРТА ЕГЕРТ ПАУЛ КЕМП у музнчком филму

КК1ЕК ШМЛ ШК ! нош ПАРАМУНТОВ ЖУРНАЛ 60991

САРДДНИК ЧИТДЛДЦ

ЈУГОСЛОВЕНСКИ МАРМОНЦИ Ових дана бавио се у Београду претставник америчке мармонске религије. То је хршцКанска религија, која, као што је познато, проповеда многоженство. Седам, осам жена на једног човека. Мармонци веле да је многоженство забележено код највеКих људи још у Библији. Многоженство се оправдава физиолошким и социалним потребама човека. У Југославији постоје свега три припадника ове симпатичне вере. Али кад су многобројни Београђани чули за долазак г. Артура Геита, америчког претставника мармонаца, грозничаво су тражили хотел у коме је отсео. Срео сам Ј *еднога од будуКих југословенскнх мармонаца, који ми вели: — Хвала Богу те не морам у Турке... ОстаКу хришКанин и и> маКу законски двс жене. Запгго да се разводимо? Боље да сви троје живимо у слози и љубави. Међутим, изненадни и брзи од лазак г. Геита из Београда јако Ј*е ожалостио наше мармонце, који Ке упутити апел претставнику уармонаца да се што пре врати, јер овде има много услова за раз вијање ове најмлађе хришКанске религије. В.

Као што би била лудост изручити литар мастила у море па трљати руке викајуКи: „Ох — хо — ох — хо, ја офарбах море'. Ја знам да су Чачани иначе пач метни људи, па се чудим да млади Чачанин може овако да их „фарба" и то „викајуКи"«. Р.

УСПЕХ Г. РАКИТИНА Ме^у првим комадима ове сезоне у позорипггу спремају се „Набукодоносор" од г. М. ДимитријевиКа и „Пљусак" од Пеције. Велико изненаНење и радост изазвала је ова симпатична новина у наступајуКоЈ* сезони. Како се на премијери „Зојкиног стана" утврдило да г. Ракитин као Рус не може да режира руске комаде, то му је ове сезоне додељен за режију „Пљусак" од Пеције. На многобројна честитања својих прнјатеља и колега из позорипгга, симпатични г, Ракитин ј* одговорио: — Хвала вам!.. Једва једном пронађен ми је прави фах. Верујте да се осеКам много боље у Лици него ли у Москви. Просто као да сам рођени Личанин... Р.

ФЛАША КИСЕЛЕ ВОДЕ ДВАНАЕСТ ДИНАРА Путовао сам пре неки дан из Дубровника за ђеоград. На једној железничкој стакици, у ресторацији, поручио сам флашу Буковичке киселе воде за себе и своје. На ценовнику пиКа стајађло је да флаша воде кошта осам динара. Међутим, када сам позвао келнера да платим, он ми рекао да за флашу киселе воде треба да платим дванаест динара. — Зар дванаест динара? зачудио сам се. — Да, господине, одговорио ми је хладно. — Али у ценовнику стој"и осам. — Толико Ј *е маркирано! — остао је упоран келнер. Најзад сам морао да позовем закупца ресторације и да га молим за интервенцију. Али и то није помогло. Само закупац Ј *е био много мудрији од келнера и нашао је изговор за ту разлику. Рекао Ј *е: — Напослетку, господине, можете да узмете и флашу. — Али она ми није потребна. — Ви Ј *е онда баците... — завршио је мудро закупац. Рад. • МИСЛИ МЛАДОГ ЧАЧАНИНА Један лист доноси редовно и мнсли једног младог Чачанина, који се потписује са Б. К. Овај нови Божидар КнежевиК врло Ј *е дубок мислилац. Тако, бележимо његове последње мисли, које претстављају основе нове филозофије: „ПоНи па стани, стани па опет поКи; такав је живот". Или: „Пијаница пнЈ *е веруЈ *уКи да се неКе опити, а кад се опије не веруЈ *е да Ј *е пијан". Иначе нови филозоф заводи и нову граматику. На пример, он пише:

„ГЛАДНИ" МАЛИШАНИ И САМАРИЋАНСТВО I „ЦРВЕНИХ" > „Југословенски спорт", орган | „црвених", под аасловом „Кажњено доброчинство, пише: I „Ових дана „Југославија" Ј*е кажњена са 4.221 динара од над лежних финансиских власти зато што је пустила на игралиште бесплатно известан број сиромашне деце, која нису у могућноо ти да плате улазнипу. Управа „Југославије* 4 изјавила нам је да жали пгго не може и у будуКе сиромашним малгапанима, који често и гладни долазе на утакмице, отворити своје гвоздене капије и пружити им бар двочасовни заборав за њихове недаКе у раним годинама." Хтели бисмо да знамо: запгго „Југославија" — кад је веК толико осетљива према недаћам* сиромашних — није чинила до« брочинства и другим, сиромасима, који ннсу у могуКности да; плате улазницу, него само малишанима, и то баш „малишанима* који често и гладни долазе на утакмице"? И, нарочито, запгго сада толико жали „што не може" и у будуКе да их пропусти бесплатно кроз своје гвоздене капије? Уистини, из сажаљења према тим „гладним" малишанима? Или зато, што Ј *е у њима из губила гро својих најбољих навијача? Н. П* Од 2 цо 9 септембра Гпавни савез српскнх земљорапничких задруга приређује „недељу штедње"

Главни савез српских земл»орадничккх задруга упутило Је данас овај рзспис свима задругама поводом „недеље штедње": Сопствена средства за рад су најважнија у данашњој привредној кри зи. Задругарство мора да постане економски независно и да, коликогод може, више ради са својим сопственим средствима, на која неће плаКати ни велике камате, нити зависити од њих, како у погледу идеологије, тгко и у погледу осталих услова. Сопствена средства задружна састоЈе се из удела, сталне штедње и фондова. Многи задругари дутују својоЈ задрузи сталну штедњу, многи дугују уделе, а многи би моглн да упншу и уплате у своЈу задругу још удела. ДајуКи задрузи, задругар даЈе самом себи и оно што буде дао задрузи, стоструко му се враћа У разним услугама које задруга чини. СтварајуКи независност земљорадничких задруга, створиКемо и независност задругара. Зато позовите све своЈе задругаре, коЈн су дужни сталну штедњу нли уделе, да их уплате у току ове недеље, како би могли показати ла Је задругарство, и у најтежим моментима кризе, свесно и да уме да ценн своЈу задружну кућу. Настаннте да сви могуКнији задру-, гари уплате нове уделе, како би ваша задруга била снажниЈа и моћнија и лакше одолела валу кризе, који руши све нездраве и слабе економске организације. Уделе можете примати у пшеници или кукурузу и ово предавати прво^ житарскоЈ задрузи или јавити Савезу који Ке извршити уновчење. Ова недеља Јачања сопствених средстава треба да појача средства наших задруга најмање за 1,009.000 динара, а ово Ке се извршити ако свака задруга сакупи најмање 500 динара, што је несумњиво могућно и за вашу задругу. Велике и снажније задруге могу то много лакше да изврше, а ова предвићена сума од 1,000.000 динара попела би се далеко више, ако би сваки задругар уложио најмање 10 динара. У том с"* чају, задруге би имале нових г е,:1 " става внше од 2,000.000 дина«°Савез овим расписуЈе <о»*УР с за 25 првих, 25 других и V >Р е " их на " града из фонда енглгских задругара за задруге које: а) У недељи Јачвња сопствених средстава сакупе лајвећу суму н* име уплаћених уд*ла и на име сталне штедње, и б) у недељи јачања сопствелих срдестава сакуве највнше по једнои задругару удела и стадне штеда«. ј