Правда, 28. 08. 1934., стр. 7
; 28-VII1-34
ПРЕСТОНИЧКЕ КОЗЕРИЈЕ Срдачне добродошлице Београда онина што се враћају из бања
Нема
внше ове излетннчке ндиле
Баљска сезона је, углавном, завршсна, јер, што рекао философ, ништа није всчно. Београђани се почиљу у масама вракати. Возови, бродови и аутобуси, који су пре два мессца имали муку да разнесу Београђане по пла нинама, по морским плажама, по тихим и забаченим кутовима, где је трсбало наКи одмор души и телу, сада су претоварени у обратном правцу и имају праву муку да врате сав тај свет. Мн, који смо целога лета остали верни Београду и сва бак>ска задово.Ђства ааменили брчкаљем у Сави, нема спора, у овом тренутку општег повратка, имамо разлога да осети.чо право задовољство што нисмо ишли у бању. И још нешто: да се о~етимо поштено „освећеним" за све оне карте, којима су нас се пријате.ои ревносно „сећали", саопштавајуки нам како је у Црквеници м ове године лепше него у Довилу", Како је у Макарској „тако лепо и тако пријатно да би човек вечно ту да остане", како је на Бледу „цвет елите и света што не зна за кризу", како је на Дивчибарама „ваздух тако добар и чист, да као ме.лем пада на груди после ваздуха са престоничког корзоа". Да, у овом тренутку повратка на ших суграђана, ми можемо слободно реКи: „Куцнуо је час освете", као што је то рекао, сада не знам који ритер прошлог иди претпро- шлог-ђсца. ано је веровапг љ^димћ, који су у добром пријатељству са Богом, свако се задовољство плаКа, па, нар?вно, и баљско. Чиме се то плаКају бањска задовољства? Ех! много које чиме. Ако не узмемо у обзир оно пресовање по усијаним вагонима, у чијим купеима одојчад бесплатно концертирају, а напуштена дечурлија, спорта и обести ради, прескачу ваше ноге као да су то препоне код Цареве Ћуприје, онда плаКање цеха за бањска задовољства почиње тек на железничкој станипи. Ту се испречи читава чета „зелсмбаКа", које називају још и општинским трошаринским органима. Нзима је поверена та деликатна дужност да путника што долази из Бање прво мало продр.мају, не би ли га некако повратили из блаженога бањског заноса и на један врло убедљив начин вратили на чврсто тле Београда, потсетивши га, тако, да су „лепи дани у неповрат отишли". Да би извршили ову своју деликатну и необично судбоносну мисију општински прошаринци располажу сигурним и врло ефикасним методама, испробаним на кожи, а и кеси Београђана у току више децениЈа. Нзихово: „Имате ли шта за тро-
шарину", прва је добродошлица Београда човеку што се враКа из бањске хладовине, а у исто време и то је и први случај са којим Ке почети наша освета онима што су лето провели ван Београда и сада се вра КаЈу да би нам подробније испоичали како је текао, из дана у дан, провод у бањи, који Ке, узгред буди речено, у сваком случају остати сјајан, изврстан, ванредан — дакле онакав да ми, који смо лето провели у Београду осетимо жел>у ва осветом, за осветом, која је, како уверавају, слатка. А та „освета", као што рекох, благодареКц општинским трошаринским органима, почеКе још на станици. Захукта се, тако, човек и жури да се после двадесет или тридесет часова проведених у загрејаном вагону, што пре дочепа хладног туша свога купатила, кад „железнички гусар" умирен као вепар за клање, командује оштро и ауторитативно: „багаж скини!' — „Развезуј!" „Отварај!" — „Ништа не говори!" Пошто сва путникова уверавања „да нема ништа", „да се враћа из бање, а не из печалбе или трговине", „да му је немогуКе отворити кофер", и, најзад, „да Ке се жалити на такав поступак", остану савршено узалудна пред наредбама неумољивог трошаринца, чије наредбе ни су подвргнуте апелационом поступку, приступа се отварању пртљага. Шта'наступа Ч у том тренутку када је паАа* команда" „развез^уј", како може замислити они, који не располажу нарочито развијеном маштом. После сваког оваквог похода на оне што долазе из бање, трошаринци заплене деситину фабрица кајмака, десетину флаша клековаче (ужичке иаравно) десетину закланих кокошију, и пловки, које прасе или, јагње и неколико килограма крушака и другог воћа. Распакован и „на брзину" скупљен пртљаг сада више никако не може да стане на такси. Зато жене седају са децом у ауто, а муж изнајмљује једна пространа шпедитерска кола, товари раскупусане дењкове, најзад, преморен и већ снт бање преко гуше, псује и седа на најмекши и највиши дењак. Необичан караван, састављен од једног аутотаксиа и једних претоварених шпедитерских кола, гура уз Балканску. Зауставља се пред вишеспратницом у центру града. Дисциплиновани надзорник куКе истрчава пред газде, помаже госпођи да се, онако угојена у бањи, извуче из тескобног аутомобила; господин Ке се на сопственом туру спустити низ дењак. Још на степеницама надзорник куКе подноси рапорт: КирајџиЈ*е са првог и треКег спрата два месеца нису положили кирију; кирајџије са другог спрата мо рали су да се иселе, пошто Је, веле,
господии добио премештаЈ*; кираЈ*џије иа партера иселили су се и беа премештаја, изгледа ноКу; платили су они са петог спрата и они са ман сарде. О стању куКе рапортира! За време олује полупано је 35 прозора, а вода јс, кроз оштеКеИ кров, продрла на мансарду и пети споат. У хаузмајсторовом рапорту нису пренсбрегнуте ни „личне ствари" Тако, после првих утешних вести, господин сазнајс и то, да је у мише махова долазио писар г. адвоката и „поручио да госнодин, свакако, првога до^е код г. адвоката ра ди „оне ствари', а то „она ствар" преведено на српски, значи да регулише меницу. Пред вратима свога стана господин Кс констатовати да је поштанско сандуче било и сувише мало да би могло примити сву пошту и да му је довитљиви надзорник куК« прискочио у помоК подметањем јед ног еспапског сандука. Госпођа нсКе ни најмање бити љу боморна на господина због оволике поште, јер... јер шта се, најзад, госпође тиче што општина писменим путем изјављује господину пажњу, тражеКи осам хиљада динара за „ви шак" воде, ма да су сс сви кираЈ*џије раселили, а она била у бањи два месеца. Госпође се неКе ни спотицати што је и крај забрављеног стана неки мистериозан општински службеник успео да констатује потрошњу електричне струје за оавно 355 динара и педесет пара. Остала пошта, у којој ' повериоци опомињу на рокове. трговине на неплаКене рачуне, а Хипотекарна банка на протекли рок полагања ануитета, биКе савршено неинтересантна за госпођу. А то из више разлога. Да наведемо само најглавније. Прво, го спођа мора одмах код фризера да поправи ондулацију, да набави нову служавку, т.ј. новог „куКног иепријатеља број 1", да обиђе машамоду, кројачицу и обуКара, како је јесен не би затекла неспремну, затим ** спреми зимиицу, да учини посете, тобоже да би видела своје драге пријатеље и пријатељице, а у ствари да би се похвалила проводом у бањи. Попгго уђе у стан, господин Ке моКи да утврди да је са уобичајенога места нестало сребрног „сервиса", а са зида скупоценог персиског тепиха. Сем тога, господин Ке моКи да констатуЈ *е обилату насељеност свога смкокинга од стране мољаца, пошто је госпођа у предбањској жур би заборавила да га стави у нафта лин. Онда Ке настати свађа око протри женог смокинга. Госпођа, увређена, удариКе у плач. Деца Ке јој секунди рати. Тако Ке се бањска вадовољства завршити у дирљивој апотеози брач не идиле, због које толики матори момци са лакоКом пристају да плаКају порез на нежење. Збиља, све се у животу плаКа, па и бањска задовољства. Утешите се тиме, ви, кој'и сте лето преседели у Београду. Бр. С
Збор ветеринара у Сарајеву
СараЈево, 27 август У дане 2, 3 и 4 септембра одржаће се у Сарајеву велики годишњи збор ветеринара, на коме ће учествовати око 200 ветеринара из целе зеиље. За овај конгрес ветеринара у С . ајеву обећали су свој долазак и делегати бугарских ветеринарских удружења. Измећу осталих најавио је свој долазак г. др. Петар Бичев, про фесор ветеринарског факултета у Софији, и г. др. Георгијев, ветеринарски инспектор и шеф ветеринарског одељења у министарстау. Ф,
ОТВАРА СУТРА (уторак) оТ/Ж ПРЕМИЈЕРД
КАСИНА дуплим програмом који ће изазвати врисак смеха: <) СТАН ЛАУРЕЛ и ОЛИВЕР ХАРДИ у двоструком мушким и женским улогама у својој најновијој комедији: БРАЧНИ ЧЕТВОРОКУТ 21 БАСТЕР КИТОН Човек који се никад не смеје, насмејаће Вас више него икад својим најиовијим тонфилмом: БАСТЕР ЈЕ ЗАЉУБЉЕН
МЕТРО ГОЛДВИН ТОНФИЛМОВИ. -
БОРСКИ РУДИИК (ПОВОДОМ ОСВЕЋЕЊ А НОВЕ БОЛНИЦЕ)
свечаности
Француско друшгво Борских рудника обогатило је своЈу велику колониЈу још Ј 'едном новом текови. ном. У непосредноЈ* близини' самога Борскога руЈника, на лепој висорав ни подигнута је о трошку самога предузећа велиха, модерна болница за лечење и неговање оболелих рударских радника, која по својој ле поти и унутрашњем урећењу спада У ред највећих и најраскошнијих са нитетских установа на рударским предузећима у нашој земљи. Болница раслолаже са 50 болесннчких постеља. Поред раскошног хируршког одељен.а и одељења за унутрашње болести, бо.тница има по себно заразно одељење, своЈ сопственн рентген, веома богат хемиЈски лабораториум, велики апарат за дезинфекцију, раскошну кујну, централно грејање и све друге потребне инсталације, са коЈнма располаже Једна модерна болница. Поред болнице подижу се станови за лекаре, амбуланта, апотека и друге узгредне просториЈе. НеЈгтген апарат и лабораториЈум подарило Је болниии франц >'СКо дру цлђо Борских Рудника. Освећење болнице извршено Је на дан 11. августа о. г., у присуству
мнниСтра шума и руда г. Улманскот, претставнит<а Рударске власти г, Бо сака, наче.тника одељења за рударство. као и претставнике Моравске бановине, Главне Братинске благајне и иногобројних гостију из Београда, Зајечара и околине. По извршеном освећењу г. Грамберг, индустријалац из Београда, у име Француског друштва Борских рудника, предао је бо.тницу на употребу и управљање претседнику Глав ног управног одбора Братинске бла гајне г. др. Максиму Дкмитријевићу-Ареру, — који се захвалио пробраним и топлим речима Друштву на овом поклону и указао значај бо.тнице за цео тамошњи крај, Истога дана прирећен је и велитси банкет у раскошно намештеној сали борскога „Казино", на коме је па ло више топлих здравица, у прилог француско-југословенског пријатељства и успешног рада Францускот друштва борских рудника. За подизање ове болнице највећа заслуга припада генералном дирек тору Борских рудника са седиштем у Паризу г. Пфају и садањем дирек тору вредном и симпатичном г. Пијали. Нова зграда болниие
РОЧИШТЕ НА ЛИВАДИ Занимљив имовииски спор који се води непрекидно 48 година, а 600 домаћииа учествују као сведоци
АндриЈевица, 27 август Колегиум андријевачког Окружног суда, који сачињавају претседнНк г. Никола Драговић, са судијама г. г. Јездимиром Чукићем и Милорадом ЈоЈићем и деловоћм г. Ђуришићем, налази се већ неколико дана на терену у планини Секириии. Један огроман комплекс четинарске шуме са местимичним пашњаиима и катунима, у површини око 900 хектара, чија се вредност цени на неколико де« сетина милиона динара, већ пуних 48 година је предмет непрекидног спора измећу Општине шекуларске и села Грачанице, у Општини палим ској. По положеноЈ кауцији од стране Шекулараиа, судски колегиум изишао је на лице места. За време турске царевине готовој иело Горње Полимље, па чак и Д0ј Берана било Је агаларски посед зло-| гласних ага и бегова из Плава и Гусиња. Село Грачанииа, са овим спорним земљиштем до саме Шекуларске реке било Је агаларски посед Ре-| цепалића из Плава, за које и сада по седују царску „бурутлију" (тапију) „Царске милости". Грачаничани] су као и многи други били само чив-! чије на агаларској земљи, од које суј давали десетак „честитим" агама. ПоЈ сле ослобоћења од Турака и одузимања агаларских поседа, Грачаничани су, поред осталога, наследили и Ј оваЈ део планине у Секирици. Као' чивчиЈе Грачаничани су од своЈих ага наследили иео њихов посед, коЈи су они обраћивали „честитим агама" I Шекулари су такоће силом оружјл одузели од Турака један део агалаоског земљишта и населили га, и ако они нису имали над собом ага. Тако. је одмах измећу ова два племена —ј Шекулараиа и Грачаничана, дошло до препирке због наслећа. Грачани-1 чани сматраЈу да све оно што је би-| ло агаларско по царскоЈ бурутлиЈи и што су онн као наследници ага у овом правцу. Шекуларци им то по-1
ричу. Они тврде да су таЈ део спорног зем.Ђишта силом одузели од Турака и искоришћавали па да и сада на њега полажу потпуно право. Овај спор Је дошао пред суд тачно пре 48 година. Јагаш Радовић, тадашњи црногорски сенатор, а доцније великосудија, излазио је на лнце места 1886. Затим је 1889 године као изасланик великог Црногорског суда долазио ради решавања овога спора сердар Раде Туров Пламенац али ни он »тоЈе могао задовољити странке. Пламенац је нашао да су Шекуларци у нраво и дао им већн део спорног земљишта, али Је његова пресуда постала извршна тек 1932 године. против коЈег су Грачаничани уложили протест Окружном суду, а на основу кога Је суд изишао на лице места. Суд се задржао на терену четнри дана. Прво су расматране границе које Шекуларци сматрају за своје. Другог дана суд Је узео у расматрање грачаничких граница. Размак измећу рранина износи око 900 хектара наЈбоље четинарске шуме која се иени на |еколико стотнна милиона динара. Завршивши увића|, суд Је Гхглао странке. Због присуства неколико стотина заинтересованих лнца н радозналаиа, рочиште Је одржанС на Једној ливали у Шек^лару, у хладу неколико шл.ива. Почело је читањем зката, коЈе Је трајало пуна три сата. Затим су дали реч заступниии стра« нака: алвокат Алекса Драгојевић, Митар Кењић и Гавро Поповић учител>, од стране Шекулараиа, а Рајо Лабан. банскч већник и потпуковник у пензиЈи Милић Делетић, судски чи новник и Војин Станковић судиЈа, ол стране Грачаничана.- За пресуду, која ће се нзрећи иакнадно, влада велико интересовање -Ј В. Р. К.
\