Правда, 28. 08. 1934., стр. 8

П Р А В Д А

Сезина у Макарској приблишава се крају

Макарска

Макарска, 27 август Од свих даЈТматинских плажа 6ила је ове године Макарска најшаре нија и некако најбалканскија.. Јер док је Раб летовалиште само једног типа публике, док је Корчула отмено одмориште интелектуалаца, Хвар ривијера за богате л>уде. док.у Хек горовићевим дворима у Стариграду једва један или два странца посматрајући и читајући написе шета, до тле се овде у Макарској састаје Ниш са Љубљаиом. Велики Бечкерек са Сарајевом, Суботица са Мостаром. Укрштавају се поклици свих наших «аречја. Чеси и Немци посматрају како се пече риба „на граделе" и како се лове локарде, а увече — рус ки концерт. Али сезона ипак измиче. Празне се собе, јер читава Макарска вам је један хотел и све куће нздају со бе, и само што још сунце играјући поподне по валовима пред кућом шаље кроз пукотине приклопљених прозора у пусте собе своје живах не поздраве, који по опустелим зидовима узалуд шарају фантастичне, немирне црте и арабеске. Нема више ко да их, одмарајући се од ју«

тра проведеног у мору. дремљиво проматра. Јер одоше многи гости ко у Београд, ко у Сарајево. ко у Велику Кикипду или Нови Сад. И тако остављају Далмацију баш кад је она најслађа, најлепша и најруменија од сазрелога грожђа. Спрема се, дакле, далматинока је сен. Но то нису богато натоварена војвођанска кола, ни шум зрелих ку куруза, ни жуто прамињање лишћа по загребачкој гори. ни мзгле над Дунавом, ни модрило босанских шљива... Ту ћете узалуд чекати да сувим лишћем заспе листопад. или да зими падне снег. Ту ће око Светог Петра. тамо у Сплиту и о Божићу бити црвених ружа. У овој земљи вечитих ружа, бележе се сезо не само бојом, час светлијом, час тамнијом, и влагом, час провиднијом час густијом. Далматинске шуме ни су никад сувише • зелене, ни сувише јасне, али никада ни црне од оголелих грана, ни беле од нападалог снега. Далмација је земља вечитог купања, вечитог јуна и јула и велика је штета што је Београђани. За грепчани, Сарајлије и,Новосађани та ко брзо напуштају. В. Ш. И.

Суд у Велнкој Кннинпн осупно је Ннну Манцарнна на осамнаест месецн робнје, а његову ћерку на гкднну дана робнје заго што су живели у недозвољеннм односима

Велика Кикинда, 26 августа Да је Ника Мандзрин, по заниман>у надничар, иначе шездесетогодишњи старац из Велике Кикинде, живео у љубавним односима са својом ћерком Даницом, лепзтикастом девојком од 19 година, знали су у почетку само суседи, који су све ово крили. Истина, ова веза датира још од прошле године, али су суседи говорили то само између себе, тако да је ово родооскрнављење изашло на видело тек средином јула месеца, када су I изненада ухапшени Ника и његова кћи Даница. А. да овог хапшења дошло је непосредно после 14 јуна, када је у јед ној болници у Београду нека млада девојка родила здраво мушко дете, које је после пет дана умрло. То је била Даница, која је отишла у Београд да се тамо ослободи плода сво је грешне љубави. Можда би и даље остало непознато ко је отац овога детета, које је, истина умрло, да није у то време живела у Београду једна Даничина познаница, која је каоније вратила у Кикинду и то причала сво ■јој околини. Ова вест дошла је и до ушију поЛиције, која је већ раније начула да се много говорило о недозвољеној љубави између оца и кћери. Полиција је једнога дана упала у стан Нике Мандарина, чија се кућа налази на периферији у Кушановској улици бр. 90. Ника се противио хапшењу, а.ти када му је саопштено зашто су га ухапсили, признао је одмах без предомишљања. Најзад је Мандарину одржано суђење. Судио је мали кривични сеџат г. г. Масловски, Ђорђевић и Хоманов. Оптужбу је заступао г. С. Девечерски. Суђење је било тајно. Изрицање пресуде било је јавно. У салу је ушло неколико породица, које су дошле да чују пресуду. Пресуду је саопштио г. Ђорђевић, Ника >је кажњен са годину дана и шест месеци робије, губитак чаоних права у року од две године, а Даница на годину дана робије. М. С. П.

И у Новом Сацу основано је друшгво за спаљнвање мргваца

Нови Сад, 27 август Јуче је допутовао у Нови Сад г. др. Воја Кујунџић, претседник друхцтва „Огањ". У пет часова по под«е, у просторијама хотела „Крд&ица , „рија"; одржана је ск^пштина присталица"овога" Друштва, које ради на томе да се мртваци спаљују, а не сахрањују., За ову скупштину владало је велико интересовање код новосадских грађана. После говора г. др. Кујунџића, који је објаснио циљ друштва „Огањ", основан је пододбор овога „Огња" у Новом Саду. За почасног претседника изабран је г. др. Гедеон Дунђерски, за претседника г. др. Тоша Искруљев, управник Окружног уреда за осигурање радника, за потпретседника г-ђа Надежда Пашћан, професор, за секретара г. Милорад Матић, привредник, за благајника г. Душан Зечевић, трговац. За чланове одбора изабрани су г. г. др. Никола Мрвош, лекар Окружног уреда, др. Десидер Тибор, адвокат и Душан Илин. апот«кар. А. Б. ■■■наиашанвнанвншвншваашнш

Провалннцн у вишњогорсној Поресној управи

Љубљана, 27 август У Вишњој Гори извршена је провала у згради Пореске управе. Про валници су ушли кроз прозор, разваливши дебеле гвоздене шипке. Пре тражили су све собе и отворили све фијоке. У фијоци једног чиновника нашли су 200 динара, а у управниковом столу свега један динар. После тога извалили су храстова вра> та, која воде у одељење главне бла гајне и почели бушити гломазну ка су. Како се зора приближавала, ни су имали времена да допру до новца. већ су побегли. У каси је било 20.000 динара. Вишњегорска пореска управа известила је љубљанску полицију о провали. Сумња се да је крађу извршило нека добро организована обијачка банда из саме варошице. Власти су повеле енергичну истра. гу. Ж. Ц.

Г | СДЛД И ЕДШТП КОЛАРДЦ 1ЕЛЕФ ."ГШ Данас скупоцен шлагер по делу славне књижевнице Вики Баум ГРАНД ХОТЕЛ ; ■

— У ВРТЛОГУ НОДЕРНЕ ЉУБАВИ Уметничкн тонфилм у коме су приказани пиконтнн прнзорн и узбудљиве авантуре у једном велнкоплрошком хотелу. ГРЕТА ГАРБ0 — ЏОАН КРАФ0РД — Џ0Н БАРИМУР Додатак: ФАКС НОВОСТИ — Почетак претстава 3, 5, 7, 9.30 ^еииТеТз ПЕСМА СКИТНИЦЕ - Ал јом

Цене: у башти 15.-, у сали 10.-, за децу 5,-

Цевојна која је убипа оца, бранећн се оц његовнх зверсннх лрохтева, осуђена на 10 годике робије Неготин, 27 август У овдашњем Окружном суду одржано је суђење Пауни Ђиђуловић. из села Милутиновца, у срезу Кључком. Ова двадесетогодишња девојка оптужена је што је убила свога оца, Петра. Државни тужилац г. Радосавље енК , по прочитању оптужнице, тра жи да се окривљена најстрожије ка зни за убиство оца. Пре овога зло жна, — вели државни тужилац, — Пауна се била верила за једног момка из суседног села. Од свог оца тражила је да јој, у име мираза, да једну њнву, коју је обећао, као и да јој пре венчања изда тапију. Пок. Петар ово није хтео да учини пре но што се Пауна венча. Због овога она је дошла до несугласица са оцем, а и до убиства. Тако оптужба претставља догађај. Међутим, Пауна каже да догађај није текао тако како је у оптужници претстављено, већ другојаче. О прича: Мој отац, који је био склон алкохолу, више пута ме је наговарао да живим са њим. Више пута ме је нападао, те сам била принуђена и из куће да бежим. Ка ко су намере мога оца биле озбиљ не, то сам, ради своје одбране, стално при себи носила нож. Тражила сам да купим и револвер, али ми трговац у Кладову није хтео продати, јер дозволу за то нисам нмала. Мојом веридбом надала сам се да ћу се ослободити она, али до тога није дошло. Он је заиста обе Као да ми у мираз да једну њиву, али је претходно захтевао од мене да са њим живим, па после да обекање испуни. Тога дана седела сам на кревету у својој соби и кру нила кукуруз. И мајка је била у кући, али је она доцније отишла у воденицу, те сам остала сама. ВидеКи да сам сама, мој отац је наишао и затекао ме уплакану. Упитао ме је зашто плачем. Одговорила сам му да плачем зато што ми неда да се удам. Не дам ти да се удаш рекао је мој отац. Боље да живиш са мном него са другим". ВидеКи да Ке своју гнусну намеру у дело да приведе, ја сам, у одбрани своје части, извадила нож, који сам стално носила за појасем и ударила га једном у груди. После првог ударца не сеКам се да ли сам га још који пут ударила. Потом сам изашла из куКе. бацила сам нож и пошла да се властима прија вим. У томе ме је срео брат. Међутим и њен брат другојачије претставља догађај. Каже да је то га дана н он седео у истој соби за машином шијуКи неке панталоне. Леђима је био окренут сестри и мај ци које су седеле на кревету и кру ниле кукуруз. Доцније је мајка отишла у воденицу, а њих двоје остали сами. После извесног времена дошао је и њихов отац. Разгова рао је са сестром о миразу. Услед лупе машине цео разговор нисам могао да чујем. Разумео сам да сестра тражи од оца да јој изда тапију на обеКану њиву. Одједном сам зачуо да отац виче: „Љубо, уби ме Пауна!" Одмах сам се окре нуо и видео оца крвавог, а у сестриној руци био је крвави нож. Видео сам кад га је још једном ударила и да је он после овога удар ца одмах пао. Испитана је и мајка оптужене Пауне, Анка, која каже да је њен муж Петар заиста био склон алкохолу. ЧешКе је тукао и да је морала од куКе да бежи. Што се тиче навода своје Керке она вели: — Пре неколико месеци од догађаја, око неко доба ноКи осетила сам неки шум у соби. Видела сам свога мужа да је прилазио кревету у коме је спавала Пауна. Пауна се уплашила, а он је одмах отишао на свој кревет н продужио спавање. Прошле 'зиме боловала сам. Тада је Пауна дошла к мени и пла чуКи рекла ми је да ако ја умрем и она неКе знати шта да ради, јер је отац внше пута почео да напада. Испитан је као сведок и трговац г. СтојановиК из Кладова, који каже да је оптужена Пауна на два дана пред извршење овога злочина дошла к њему у радњу и тражила да купи револвер, али јој он није хтео да прода. Бранилац оптужене Пау не г. Алекса ЛуковиК, адвокат тра жио је блажију казну, јер је дело извршила радн одбране своје части. Приватни тужилац, брат убнјеног Петра, изјављује да не тужи Пауну, јер је његов брат био пијаница и покварен човек. После веКања суд је донео пресуду, којом је осудио оптужену Па уну на десет година робнје. а Сј .

Шт Старобечејска трговачка оиладина

Стари БечеЈ, 27 август Пре 30 година у Старом Бечеју основана је Т.ргошачка омладина. Њен рад, нерадо гледаи од стране Аустро — маџара био је у сваком по гледу уопешан. После ослобођења па све доскора Трговачка омладина у Старом Бечеју је једва животарила. Она је постојала једино на хартији. Пре две године трговачко — занатлиски сталеж је увидео потребу ак тивног рада омладине и ближе сарад ње. Основане су сезсције: музичка, ди

летанска, певачка туристичка и про« пагандистичка. Од онда прирсђују се забаве, излети, кокцерти и друге приредбе. У току ове године омладнна ће добити своју читаоницу и књижнк« цу. За досадањи уопешан рад Трговап ка омладина има највише да захвали г. г. Јовану Јовићу, претседнику, Исидору Субикову, потпретседнику, Жарку Суботичком, секретару, Бори воју Стоушићу, благајнику, Бранку. Велимировом, економу. Ж. С.

Отнрнвена једна ботанична ретност у босансннм шумама Сарајево, 27 август Дугогодишњи музејски научни рад ник и ботанички стручњак г. Карло Мали, на својој научној екскурзији по босанским планинама, наишао је у шуми преко пута Железничке станице Стамбулчић на један редак при мерак дрвета са буковим стаблом и храстовом кором. У научном свету дрво је познато под именом Фагус силватика вар. кверкоидес. Ово пронађено стабло, које је досада прво у Босни и Херцеговини, старо је око 50 до 60 година. Слично стабло пронашао је и бечки профрсор др. Аугуст Гринцбергер у једној шуми крај Пакраца. Једно је познато из Италије и два-три из Немачке. Кустос са рајевског музеја г. Мали заинтересовао је за ово стабло и Дирекцију шу ма у Сарајеву. У намери да очува ово ретко и чудновато стабло, Дирекција шума издаће потребна упут ства и наређења својим потчињеним органима да се оно чува и видно олежи јавним натписом, како би се овај ботанички куриозитет сачувао "У добром стању због научних испитивања. Ф. Прнврецницн лротнв лреношен>а Рударсне дирекцнје из У "

Сарајево, 27 август Према одлуци конференције претставника привредних установа града Сарајева, одржаној пре десетак дана из Сарајева је отпутовала за Београд једна депутација, која ће на надлежним местима настојати да се не обави преношење Рударске дирекције из Сарајева у Београд. У депутацији се налазе: градоначелник г. Асимбег Мутевелић, др. Душан Јевтановић, као претседник Трговин ско-индустриске коморе, г. Мехага Кучукалић, као потпретседник, већник Ђорђе Мандрапа и секретар др. Ацо Деспић. У име Занатске коморе, Инжењерске коморе и сарајевске сек ције Удружења инжењера и архитеката отпутовао је инжењер г. Машо Јовановић. Ф.

Несрећан случај лрнлином купања Нови Сад, 27 август Јуче у 3 часа по подне, у близи ни новсадског „Штранда", код Со ларе, дошло је до несреКној случаја. Тамо се купао ужарски помоКник Петар РадојичиК, 15 година стар, родом из Товаришева. Он је тако незгодно скочио у воду да је повредио кичму, услед чега је код њега наступила одузетост руку и ногу. Одмах су му притрчали у помоК и изнели га из воде. У тешком ста њу пренет је у болницу, где му је указана лекарска помоКу. А Б.

лажних педесетодинарни у Старом Бечеју

Буџет Фонда за јавне радове у Дрннсној бановнни

Сарајево, 27 август Бан Дринске бановине г. Велнмир Поповић одобрио је буџет бановинског фонда за јавне радове, који износн преко 6 и по милиона. Начнн извршења буџета предвиђен је специјалном уредбом за извршење јавних радова. По његовим одредбама приступиће се раду. У техничком одељењу банске управе израђује се програм за све радове, и то на основу реферата појединих срезова о потребама свога краја. Радови ће се првенствено обављати у крајевима пострадалим од елементарних непогода. Ф.

Старн Бечеј, 27 август Од пре извесног времена у Старом Бечеју су учестали фалсификат! новца. Тако је сада опет нађен фалсификован новац, али овога пута појавиле су се лажне педесетодинар ке. Ухваћена су два лица баш у моменту када су хтела лажан новац да протуре. Леле Стевана је полица јац душан Врачарић ухватио кад је хтео лажну педесетодинарку да про мени. На саслушању Лсле изјављуге да је новац примио од овдашњег опанчара г. Александра Форишковн ћа, који такође тврди да је добио на пијаци, али се не сећа од кога. Други фалсификовани примерак покушао је да протури Машић Јанош у бифеу „Густи", али је власник бифеа приметио да је лажна и позвао пслицију. Машнћ каже да је педесе« тодинарку добио као кусур од апоте кара Смика. Он је у апотеци пазарио и дао паплрно сто динара н нашто му Је дата ова педесетоднча -р ка и нешто ситног новца. Полицнја вод« енергичну истрагу. Ж.

Разбојништво у онолинн Бачне Тополе

Бачка Топола, 27 август На друму између Бачке Тополе н Бајмока разбојници су напали на Лу ку Кабучковића, Блесника Бартула, Андрије Крижмана и Балажа Пензе жа, намештеника код г. Давида Г утмана, велетрговца. Намештеннци су ишли колима на недељни вашар у Бачку Тополу и носили собом 17.000 динара за ку* повање живине. Када су кола пролазила поред Калмарског салаша, изненада су из високог кукуруза изишла три човека. Дво]ица су од њнх ухватили коње, а трећи је напсрио револвер на Гутманове намештенике, тражећи им новац. Пошто су предали новац, намештеницн су похитали у Бачку Тополу ■ пријавили случај жандармерији. Же» дничка и Староморавичка жандар&е« риске станице воае истрагу. Ђ. С.

■ШМШНН СЈАЈАН ДУПЛИ ПР0ГРАМ Ш*|Ш1К||| 5 ГЛ0РИЈА СВАНС0Н »ПРЕВРТЉИВОСТ« | ■ И ИВАН МОЖУХИН — Режија Волиов 5 = ХИЉАДУ И ДОУГА НОЋЈ Ј5 М0НУМЕНТАЛНИ 0РИЈЕНТАЛНИ Т0НФИЛМ раскошног баЈног ОриЈенТвзЗЗ ■1111 Данас бноскоп „НОВАКОВИГ и башта „ПАРИВ" 1111В