Правда, 28. 08. 1934., стр. 18

28 -VIII -34

КЊИГЕИ ЦАСОПИСИ

„ЗОРИЦА". — „Зорица", дечји лист са сликама, из.тази почетком спаког месеца. Уз сваки парни бјроЈ иде и додатак са.де .ЧЈим радовима „Мала Зорица": Годишн>а цена 100 динара. Први број за селтембар ове године ускоро ће се разаслати. Уредник М. В. Поповлћ, власник за Ј. у. у. секција Београд, претседник Драг. Остојић. Чековии рачун броо 54.657. Адреса: Кнез Мил^тина 36 пр ви спрат. Отон Гринхут: ПОЛИТИРАЊЕ И МОЧЕЊЕ (ПАЈЦОВАЊЕ) ДРВЕНИХ ПОВРШИИА- То Је стручна књнга која ће бити од интереса за све (не само мајсторе и занат.тије) оне кој« се интересују пајцовањем, политирањем дрвета и др. Књига је изишла у Београду Ј "едном фотомонтажом на иасловној страни. ЗБОР. — Изишао је из штампе први број новог часописа за друштвена, политичка и привредна питања данашњице под именом „Збор". Власник је г. др. Богољуб Констаћтиновић, а лист уређује иарочити од бор. У првом броју се раслрављају гситања актуелне вредности из области политике, национализма, акономије, хуманитарне делатности, литературе. и др. Др. Алексаидар Марковић, гетсерал: „УЛТРАЉУБИЧАСТИ ЗРАЦИ И ЊИХОВА ПРИМЕНА У МЕДИЦИНИ И ТЕХНИЦИ". — Под ови^ насловом изишла је нова мњига г. др. Александра Марковића као трећа свеска војно-медицинске библиотеке. У овој књизи, коЈа представља ковину у нашој литератури, укратко је изнесено све што се до сада зна о овим зрацима. Озде је, поред биолоигког деЈ *ства зракова на жива блЂа, изнесена њихова употреба у медицини и техници. Детаљно се бави-дејством зракова код разних болести, било у виду сунчеве светлости, било у в-иду разних апарата, коЈ 'има се производе ултраљубичасти зраци. У овој књизи, која својим лаким стилом и разумљивошћу није само погодна за лекаре већ и за образовану публику, изнесено је дејство зракова на здраз и болесни организам. Поред садржине на 95 страна има и 20 слика. Цена 25 динара. АРХИВ ЗА ПДАВНЕ И ДРУШТВЕ НЕ НАУКЕ. — Изишла је нз штампе двострука свеска „Архива" са овим садржајем: Слободан Јовановић. Келсенова критика марксизма; Вукашин Вукашиновић: Имовинско-правни статус жеиске у Црној Гори; др. Илија Пржић: Искључива надлсжност држава у области међународно га права; др. Мехмед Беговић: О адопцији у шеријатском праву; др. -«-Аура Поповић: Ба.тканаке конферен иије; др. Д>-шан Узелац: Однос, државне властн и емисионе банке; Дио иисије Продановић: Свечано обећа*>е као кривоклетство; Мил.. В. Кухољац: Доказ саслушањем страиакз из § 144 крив. законика; Иван ЈХПетковић: О обавези банке као изда ваоца гараитног писма; Коста Ст Павловић: Закон о усгројству Министарства иностраних послова, донет на сснову турског устава из 1835 године; др. Јован Ђорђевић: Дигиева општа теорија о држави; Др Борислав Благојевић: Егзекватура страних преоуда по закону о извршењу и обезбеђењу. Пргвна по.титика др. Бранислава Недељловлћа (Неко-тико р?чи о закону о уређењу аграрних иресуда у ранијнм покрајинама Јужне Србије н Црне Горе од 5-ХП-1931 год.). Међунар. а но-правна хронпка др. Илнје А. Пржнћа (Ста.тни суд међунаро^не прав де као другостепена иистанциЈа у спору будимпештанског универзитета против Чехословачке). Ек:.ночско-финансиска хроника др. Саве Обрадовнћа (Привредно зближеае са балканским земљама). Административна хроника Ловре Перковлћа (Прог.гашење мртвим и право на активне одноано пензијске принадлежности (§ 150 Ч. 3.); Николе С. Стјепановнћа (Повраћај прннадлежности примљених по поништеним одлукама о службеним односима — » грађанско правна одговорност служ бенкка који ру такве одлуке спремали и поднели на одобрење). Соци ална хроника др. Стевана Ћирковч ћа. Судске хронике др. Видана Блл гојевића, Милорада Јовановића, Ивана Д. Петковића, Андрије Р. Лаки ћа и Јована Димитријевића. Оцене и прикази др. Мије Мирковића и др Ђорђа Ж. Мирковића. Белешке др. Драг. Аранђеловића, др. Т. Таранов ског, др. Ђ. Тасића, др. И. Пржића и др. Ст. Ћирковића. Преглед часо писа и нове књиге. ГРАЂЕВИНСКИ ВЕСНИК. — ,Поеледњи број овог стручног листа до«оси садржај: Франсис Русо, архитекта, Брисел: Тунели испод реке Еско у Анверсу; инжењер Никола Па уковић, Загреб: Резервоари градског водовода у Загребу; Б. С. Широла, професор Државне средње тех нкчке школе, Загреб: Новоградња зграде за апретуру Крапинске текстилне ичдустрије; Конкурси: Резул тат конкурса за идејну скицу дома Хрватског планинарског друштва на Медведници; вести: Оснивање Друштва за путеве у Савској бановини; интернациона.тни контрес у Прагу 1935; техничке вести: О утготреби челика који не рђа код градње водених преграда; Мост од армиранот бетона у У. С. А. Мост од греда са великим распоном; искуства о потре су у Лонг Бачу (У. С. А.) на 10 мар 19336 Лорен-Карнеџи мост; за-

штита бетона од морске воде; литература; преглед часописа. Иаформагивно издање број 31 32 доноси: Преглед Јавних лицитација; преглед изданих и затражених грађевинских дозвола (Београд и Загреб). Грађевински весник излази у редакцији професора инжењера Б. С. Широле. Претплата износи годишње 240 динара, а претплата само на главно издање, без инфодмативног, износн годишње 120 днНара. Уредништво и управа: Загреб, Кумичићева 4.

ВАРОШКИ СУД Две годнне робнје за крађу комбинезона

— Ноћас Је преминуо у бањи Те> слић Бан Вардарске бановине Алекса Станишић. Сахрана ће се обавити у Београду,

СВЕЧАРИ

— Милан Јовановић, литограф не може примати посете о својој слави Великој Гоопојини. аииишаиишшншшшн ПРИлози ОДБОРУ ГОСПОЂА за заштиту слепих девојака које се налазе на имању „Моја воља" код Инђије приложила Је 500 дин. г-ђа Ружа др. М. Стефановића на дан шестомесечног помена 27 о. м. свога милог и незаборављеног сина пок. Мике др. М. Стефановића машинског инжењера жел. Дирекције. Прилог је намењен за Дом у коме ће наћи доживотно склониште слепе дев-ојске старије од 14 год. које се не примају. у друге установе ове врсте. Овом сумом несрећна мати уписала је драгог покојника за добротвора слепих девојака. Одбор у име својих питом-ша топло благодари на прилогу који ће унети мало свет.тости у мрачан живот слепих девојака. Пок. Мики нека је вечан помен и лака земља. Канц. Ратнички дом.

Белешке

УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНТКИЊА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА примаће пријаве за свој Дом студенткиња од 1 до 15 септембра. За обавештења и формулар пријаве п^са+к (уз марку за одговор) канцеларнји Удружења, Узун Мнркова, 9/1.

ВЕСЕЛО П030РИШТЕ (Сала и башта „Империјал")

Љубимци београдске публике приређују само још вечерас овај програм, на општи захтев, и то: „Перица хрче", „Добар лек", „Час играња", „Коце и Фани", „Женске сузе", као и „Тима и Сдма" са г. г. Бењамином и Ристићем. У програму је запослен ансамбл позоришта. Услед оби.тног програма почетак тачно у 21.15 часова. Улаз бесплатан. У случају рђавог времена претставе у сали. У уторник, 28 овог месеца потпуно нов програм.

Оозориште башта «Рибница» Краљице Марије 115

Беспосличар Милан Тодоровић кажњаван је већ три пута од суда за крађе. То му, међутим, није била довољна поука, него је наставио да краде. Последњи пут је ухваћен у крађи у јуну месецу ове године. Крађу је извршио у стану Александра Јанића у улици Страхинића Бана, број 50. Тодоровић је украо један женски комбинезон, два скројена свилена комбинезона, два полов на мидера, једну собну хаљину, два грудњака и тако даље. На суђењу, одржаном данас пре подне у првом одељењу Окружног суда за град Београд, под претседништвом г. ВељовиНа, који је судио са судијама г. г. Мрваљевићем и Александровићем, оптужени призна је дело. Суд је осудио Милана Тодоровића на две године робије и две године губитка часних права.

Данас у понедељник 27 ов. м. даје се Вуколлак, сјајна комедија у 3 чина. Редитељ г. Штол. Вечерас г-ђа Евка Микулић као гост игра једну од својих омиљеннх улога. Суделује целокупан ансамбл. Чист приход од ове претставе, на мењен је хуманом Друштву. Уторник 28 ов. м. даје се: Три бекрије, комад с певањем у 5 чинова. Редитељ г. Штол. У главним улогама: г-ђе Јосиповић, Петровић, г-ца Бркић, г. г. Штол, Јовановић, Смедеревац, Андрић, Мирковић. Суделује целокупан ансамбл. Г. Момир Андрић ново ангажовани члаи, бивши члан Народ. позоришта Врбаске бановине игра Фнрцалића једну од својих најбољих улога. КАСАЦИОНИ СУД Пошто је невин бно на робијк близу трн гоцнне, тражи отштету од 54.000 динара Још 1932 године у селу Брезовицн, Ваљевског среза, задављена је ноћу марамицом једна сељанка. За ово убиство, по достави пасторчади убијене сељанке, ухапшен је Владимир Ђуричић. Судио му је Ваљевски окружни суд. Оптужени Ђуричићу именовао је као саучесника у убиству Живорада Радића. Ваљевски окружни суд донео је пресуду н ослободио у недостатку доказа оптуженог Живорада Радића. Међутим, Апелација је преиначила пресуду и Живорад Радић осуђен је на 20 година робије. Радић је био на робији 2 године осам месеца и два дана. Али је тада по прикупљеним новим доказима осуђеном Радићу Окружни суд у Ваљсву одр жао поновни претрес. По обнови погтупка Ваљевски окружни суд ослободио је казне Живорада Радића. Како је Радић остао на робији скоро три године дана, затражио је од Ваљевског окружног суда да му се исплате судски трошкови и накнада штете, полажупи на то право, пошто је његова нгвиност доказана пре судом. Ракић је на име оштете од државе затражио 54.000 динара. Међутим, Ваљевски окружни суд предао је цео предмет Касационом суду. Данас пре подне у Касационом суду, одржан је претрес по овом тражењу. Судили су г. Бож. Катанић, претседавајући и судије г. г. Прокић, Вукајловић, Куртовић и Арнаутовић. Врховни државни тужилац био је г. др. Душан Пејић. По реферату г. Арнаутовића, претседавајући је дао реч молиочевом заступнику г. Петру Марковићу. адвокату. Затим је узео реч воховни државни тужилац г. др. Душан Пејић Г. Пејић је рекао да сматра да су у принципу испуњени сви законскн услови из прописа 25 главе Кривич ног Законика за досуђивање опггете. Што се тиче самога износа сма тра да Суд није везан ни за какве прописе и формалности Грађанског законика, већ да ту оштету може одмерити према околности и прилнкама молиочевим. Накнада учињених плаћања, у вези са пресудом, којом је Радић осуђен, имају се при знати у потпуности према § 47а Кривичног поступка. пгго се тиче осталео штете г. Пејић је нагласио да се придржава мишљења вештака који су одредили отштету у износу 19,600 динара. Такође је затражио да се од те суме одбије онај износ, којн би Радић потрошио на своје издржавање. Мишљење је г. др. Пејића да би сума требало да износи 8.000 динара, коју сматра довољ ном. Пресуду по овом тражењу Суд ће донети у четвртак, у 11 часова пре подне.

Изпожба спина г.г. Бабнћа, Бецића и Мишеа у Сарајеву Сарајево, 27 август Познати загребачки сликари г. г. Љубо Бабић, Владимир Бецић и Јеролнм Мише приређују крајем септембра у Сарајеву своју заједничку изложбу, на којој ће бити изложено око стотну радова. Изложбу ће аран жирати сами уметници. После излагања г. г. Омера Мујаџића и Камила Ружичке. Сарајлије ће први пут имати прилике да виде претставнике савременог сликарства из Загреба. Ф.

Сала или башта хотела „СлавиЈа" Данас у понедељник 27. августа ре приза шлагер пикантне комедије, која је на премиери имала ојајан успех „Нови Ландри" у 3 чина. Превод с француског. Режира г Животић. У главним улогама: г-ђе Јовано вић, Матић, Предојевић, Д, Ђорђе вић и К. Ђорђевнћ, г. г. Бандић, Ко лашинац, Јелић, Томић, Цорђански. Игра целокупан ансамбл. Цене: 15, 10 и 5. Почетак у 21.15. Места раније заузети. Спрема се нова и сјајна пикантна комедија: „Резервна жена 44 .

МИЛИОНАР ДАЈЕ ИНТЕРВЈУ

Радник Михаило Шавер објашњава како има да добије наследство од 17 милиона динара

Смедерево, 27 август Сиромашни смедеревски радник Михаило Шефер, који станује у ули ци Стевана Немање 18, отац петорЈ

Наш Дописник разговара са милионарем Шефером деце. предмет је опште пажње у Смедереву. Човек на кога се пролаз ници уопште до сада нису ни освр тали. поста^ је сада личност о којој свн говоре. Јер, Михаило Шефер ви ше неће бити сиромашни радник, по цепан и бос. већ мултимилионар. Ако се срећа не окрене на другу стра ИУ. Као што је познато, америчке вла сти већ скоро годину дана трагају за наследницима богате Ханриете Га рет, рођене Шефер, која је иза сво је смрти оставила имање и готовог новца у вредности од 17 и по милиона долара. Како покојна Ханриета ннје имала директног наследника, а пошто је била родом из Југославије, америчке власти су се обра тиле нашим властнма да тачно утвр де ко јој је најб.тижи рођак који би могао наследнти њено огромно богатство. Чим се пронела вест да се траже наследник од 17 и по милиона долара (тојест око 630.000.000 динара) у Банату се појавило неколико стоти на Шефера, који су упорно тврдили да су блнски рођаци покојне Хан. риете. Међутим власти ни за једног од ових Шефера нису могле да утвр де да је заиста њен рођак и тако се цела ствар за неколико месеци стишала, иако је у своје време изазвала незапамћену сензацију. Прошло је од тад^ неколико" месе!ш и* у Сме дереву се- појавио ноаи^ Шефер. Ми хаило, за кога се тврди^да Је заиста прави наследник. Ваш дописник је отишао данас до стана сиромашног радника Михаила Шефера, али га није нашао код ку

ће. Његова жена је дала обавештења да њен муж ради као радиик на једној грађевини. И ваш допистаск се упутио на грађевину. Нашли смо будућег мултимилиона ра како вредно ради свој, нимало завидан, посао. Ево шта он прича о своме наследству: ШТА КАЖЕ МИХАИЛО ШЕФЕР — Пре годину дана прочитао сам у дневним листовима да се траже на следници Ханриете Горет, рођене Шефер. из Филаделфије. Ствар сзм одмах поверио овдашњем адвокату г. Влади Јелићу, који се заинтересовао и дао се на посао око утврђи вања правих наследника. И заиста, према подацима којима до сада рас полажемо. види се да покојна Ханриета Горет води порекло из Бана* та. Њен отац рођен је у Банату и звао се Христифор Шефер. Он је напустио своју кућу и отишао још 1829 године у Немачку, где је радио као трговац. Али у Немачкој се ни* је дуго задржао, већ је отишао у. Америку. Да ли је Ханриета, каже даље Ми хаило Шефер, рођена у Европи или Америци, то за сада није утврђено. Главно је да се она у Филаделфијн појављује као законита кћи Христифора Шефера. После смрти њеноа* оца. који је већ тада био веома богат чозек, једини његов наследник била је Ханриета. Али Ханриета н». је много знала о својим прецима^ С® мо толико да у Банату постоје иеки Шефери, одакле је родом н њен отац. Због тога се решила да сву своју имовину и новац. пошто није имала деце, остави банатским Ше* ферима. Али чим се за ово огромно богат ство дознало, пријавило се, каже Ми хаило, око 3.500 Шефера из Баната. Међутим, све њих је одбио суд у Филаделфији. јер ни један није могао да докаже сродство са богатом покојницом. Мени недостаје само још неколико података да то докажем и мој адвокат г. Јелнћ неумор* но ради да их коначно прибави. Ка ко по свему изгледа, ствар ће бити решена у моју корист. Михаило је рођен у Банатском Бре стовцу, код Панчеза. и већ 10 година живи у Смедереву. На питање вашег дописника шта мисли учинити с толиким новцем, Михаило .каже да је већ створио план, али га не може рећи, јер-је, пре свега^потребко примити насдед ство. Његов адвокат, г. Јелић. нада се да ће успети да докаже сродство и тврди да ће Михаило бити једини наследник богатства од 17 и по ми« лиона долара. Р. М.

о БЕРЗЕо

Београд, 27 август На данашањем састанку тенденцн ја код девиза је непромењена. Послова је било прнлично код дезиза са компензацијама. Међутим, код пз пира послови су били мали. Тенденција код папира је још увек чврста. Девизе (понуда — тражња): Амстердам 2312.32 — 2300.96, Берлнн 1535.94 — 1325.14, Беч 794.47 784.47, Брисел 800.95 — 796.91, Њујорк 3344.87—3316.61, Женева 1113.35 — 1-108.35; Париз 225.08 — 223.96, Праг 141.76 — 140.90, Лоадон 171.35 — 169.75, Милано 293.30 — 290.90, Со.тун 29.35 — 28.65, Лондон призатНН 227.30 — 225.70. Државни папири (понуда — трзжња): 7% Блеров зајам 53.50 — 57.50.' 8°/о Блерво заЈ "ам понуда 68; 7®/о Хиј потекарна банка данас није нотира-ј ла; 7% инвестициони зајам 72 тражња; 4% аграрци нису радили данас; 6% беглучке обвезнице 63.50 62.25, рађено 63.50 — 63.25, за децембар 64.25 — 63.75, рађено 64.50 — 64.30; Ратна штета 355 — 352, рађено 366 355, за септембар 356 6 354, рађено 337 — 355. 358 новац. Акције Народне банке 4120—4090. Привилеговзне аграрне банке 217.50 — 216, раћено 217.50 — 216.50. ЦИРИШКА БЕРЗА Извештаји циришке берзе ннсу мог.ти бити примљен данас због јаких атмосЉеоских сметњи. ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА На данашњем састанку Загребачке берзе ситуација код девиза је , непромењена. Све девизе су без про мене. Укупни промет код девнза без компензација 235.301 динар. Снтуација код државних папира је чвршћа. Чвршћи ау 6®/» беглучкеј обвезнице, 7 в /о Блер и ратна штетаЈ Непромењени су 7°/о државни ззпм, 4 в /о аграрне обвезнице и акциЈе Прн вилеговане аграрне банке. Рађ-^чч су 4% аграрне обвезнице по 40. 6% беглучке обзезнице по 61. Аграрна банка по 215 и ратна штета по 349 — .355. Промет код државних папнра је средњи. Код индустриских предузећа ситу апија је мирна и без закључака Девизе: Амстердам 2зп0 ог,—?з12.35 Беерлин 1325.14 — 1335.94: Брнсел 796.91 — 800.85; Лондон ! по.тл 171.35: Милано 290 90 — 2О130; Њ\'јорк. кабл 33лч.31 — 3306.87; чек 3316.61 —3444.87: Париз 22306 225.03; Праг 140.90 — 141 76; '.'ирнх 1108.35 — 1113.85; у приватном кли-

рингу: Лондон 224.20 — 25.80, 22г»; Беч 7.54 — 7.94. 7.66; Грчки бонови 28.65 — 29.35, 29; Мадрид 60б робаБудимпешта не нотира. Државни папири: Ратна штета 352 — 355, 349 — 355; за август 351 новац; за септембар 353 — 358; за октобар и новембар по 352; за децембар 352 — 353; 7% инвестициони зајам 71.50 новац; 4% агаррне обвез нице 40 — 41, 40; 6% беглучке орвезнице 62 — 63, 61; 8 в /о Блер не ио тира; 7*/о Блер 57 новац; 7°/о Селигман не нотира. Акције: Народне банке не нотира; Привилеговане агарарне банке -215 — 20, 215. Индустриска предузећа: Шећерана Велики Бечкерек 750 роба; Осијечка шећерана 120 роба; Импекс 50 новац: Осијечка л- : еваоница 145 роба; Трбовље 70 — 73. НОВОСАДСКА ПооДУлТНА БЕРЗА Нови Сад, 27 август Пшеница: околина Новога Села 104 до 106, околнна Сомбора 102 — 104, средњебачка 104 — 106. горњобачка 104 — 106, горњобанатска 104 106. слазонска 104 — 106, сремска 102 — 104. лађа Тиса 115 — 117. лађа Дунав 112.50 — 115, лађа Бегеј 115 — 117.50. Јечам: бачки и сремски 102 — 104. бачки и сремски пролетњи 115 — 120! Зоб: бачка, сремска и славоуска 62.50 — 65, лаћа р. к. 66 — 68, "банатска 60 — 62.50. Кукуруз: бачки 85 — 87. бзнзтски 83 — ^5. сремски паритет Инђи?а 85 — 87, околнна Сомборл 86 — 88, лађа Тнса 93 — 94, лађп Д\нав 9394. лађа Бегеј 92 — 93, лађа Сава 92 — 93. Брашно: бачко и банатско Ог. и Огг 180 — 200. број 2 160 — 180, број 5 140 — 160. број 6 120 — 140, број 7 105 — 110, број 8 105 — 107.50; сремско и славонско Ог и Огг 1^0190. број 2 160 — 170. број 5 140 150. број 6 120 — 13Л број 7 105 110. број 8 105 — 107.50. Мекиње: бачке и соемске у врећа ма од јуте 72.50 — 75. банатске 7072.50. банатска лађа у врећама од Јуте 80 — 82. Пасуљ: бели. бачки и сремски 125 до 130, бели лађа 127 50 — 132.50. Тенденција: непромењена. Промет: мали.

шосдшн живот ВАРОШКО ЈОДНО КУПАТИЛИ Терма.тно ОДелење: парна коморз базенн, масажа, душфвн.