Правда, 12. 07. 1936., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА I ДПНАР

Број 11.393 Година XXXII

ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТЛНСКБ ШТЕДИОНИЦЕ БРОЈ 93-220 ТЕЛЕФОН ЛДМИНИСТРАЦИЈЕ И ОГЛАСНОГ ОДЕЛ>ЕЊА 25-551

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 12 јул 1936 ВЛАЈКОВИЋЕВА УЛИЦА 8

МЕСЕЧНА ИРЕТИЛАТА ЗА НАШУ ЗЕМЛ>У 20 ДИН, ЗА ИМОСТРАНСТВО 50 ДИН. ТЕЛЕФОНИ УРЕДНИШТВА: «4-552. 25-65». 25-554, 25-555, 25.556, 25-557, 25-558, 25-559, 25-560

Рукописи се не вра^ају

ПОСЛЕ РДЗМИМОИЛДЖЕЊД У МОНТРЕУ ТУРСКВ ПРЕТИ ДВ ЋЕ ЗПТВОРИТИ ДАРДКНЕЛЕ И Д03В0ЛИТИ ПРОЛАЗ САМО СИЛАМА КОЈЕ ЈОЈ СЕ БУДУ СВИЂАЛЕ

Час разговора са г. Блутом

(НАПИСАО ТОМАС БАЛОГ)

Птеледњнх гсоина сзет је почео да адентнфнку-е Фрзнцуоку са Лава ххм и Фшцеаом, н са монетарном полчтиком која је ншла ззтнм да очуза франах гк> сзжу цево*. Просечан чозек нз нзроиа бно је !фапч»1 •аборавлвс Схорашн»н нзбоон у Франц >\зсој потсетнлн СУ нзс јако дз оа постојн. Незадовољсгео тога мажхг чозеха нззбрало је аов парламеват н оа ће адл>"чнтн карактер тога плрламента. Земл>а је јасво ооказала да *елн промену; она је нм?ла доста од депреа»је. Пран ц>т је сада стаорена фрачцуска влада под претседништаом соцнјалнсте. Странн посматрачм гладају с нзвесннм скепсом на овај ноз ехспернмент. Међутим <асораш» д нстзрк а показала је да економскн развитак земље нма одл>-чзн упца1 нл полнтичкн раззој у демократскт! земл>ама. Неуспех да се створ« економско опорав,1.ен>е земле био је увек прзћен падом странке која је на влади, н сломом снстема којн оиа прегстзвл>з. док је лхзЈех >чзех гкхложј ; владе чннно веома јахкм. Ол-тлка прошл.нх нзбора углзаном <е ч . лтизне пг»{роде. Дефлацнја која Је гооннама проповедана, н закон скн предлозн г. Лазалз сзакахо су претрпели пораз. Томе поразу допрн нели су н пламенн кј>стовн кзо н мр жња протнв велнккх тр\хгтова и монополскнх зарада. Заједштчка платфлрма разлнчнтих елемензта нове вллде састојн се у же.т>н да бране сл<>боау прот»ш фзшиста и мир колекггкном безбедношћл*. Међ\"пш разлнле међу њнма настзгл' у сконом

схом и финанотјсхам програму. Осноау тога програма претстав.г>а)у еканомске реформе које садрже: нацн оналгаацнју францчмке банке, желез кнца н некнх ннд\хггр»{ја. Тражн се \«ођен>е четрдесетчасозног рада без сман>ен>а надтша с јеЛне стране, н одржан>е златног стаадарда с друге стране. ОваЈ хетерогени програм \"водн се у момент>* када је економски н финагкздтски положај веома лабмлан. Досадашн>а све оштрнја ограничен>а увоза ч-ЧЈипоа су да се дефншгт трговшкхн повећа. .Међ\тнм намерзаанз позећања \"воза, којн ће злада ф 1 мксарати, мораће појачатн тешкоће. Тешка Д1иема рзннјнх влада к»ш вн ше је повећака р^зултатом коенх нз бора. Нема сумн>е да ће неуспех у ож>=;л>еч»у трговдае у краћем рокл &гтн фатално за нон> владу. Отуда опов}нш;а поч»ш>е да лнх>-;е, а нас -1 од олозицнонзра поч»м>у да нлпушта ју саоје раннје гледшпте н прадлажу девалваццју. Ова нзненахна промена гладншта и опознцнонара не олакшаза задатзх г. Бл\-ма и ствара подозрење код ње гових прнстатниа. тако да постоје моћжЈ фзкторн кој и утнчу на Бдума да нзстзви политнк>" одржања франка. Одбрана франка, коју су ззаинч но лхвоз^ие групе г. Б.тума на леаом н деокш крн.т\-, могла бн се употре бпти кзо моћно оруђе да охладнн пренагљеност њетозих 1фн>ател>а на крајњој лезЈшн, ко;л су наЈнезгодаЈ ;н његози савезшин. Г- Б.т\*м може н да .1 >е ићн за тим да сачува садашњн парнтет фража као гкхг.ггнчку мергу.

Свесрдно ахламнрање деснице прнликом Бт\-мо»тг говора пре но што |е дошао на влзст покззуЈе јасно ог.асност такве његове полнтике. Могао би се човек гагтатн, да лн су комунчстн протнв девзЈвације због не позназања елементарне ехономнје, н.тн стога пгто се надају дз ће рззочзрење маса у умерену владу само појачати њнхоз положај. Оз>- њихову наду деле н екстрем;«! елемеити на десшши. А.тн је гаггање да лн ко мунист^ зз тако своје схватање нма ју одобрзвање Москве, која се не мо же радовати слзбл>ењу Франц\-ске у мећународџнм одноаема. шго бн ова кво разочарење неаумњнво изаззато. Очекнвзло се да ће влада када се одлучнла на од^-.к ~.Чле .франка др\те тачке свога прогрдма подесЈгтн мере према томе цнлл*. То оа« значило во ло опрезно држање према фш^анснј скнм I! економским реформама Међутнм, г. Блум на ве.тнко наненаћење, није пошао тнм опрезнчм гптем ранијих леш !чарскнч в.тада. Он је прец\зео данцнјатЈвву потстактт заталасалнм штрајковнма. Влада је не само предузела акцнју у прегозори\:а за решење штрајкова н створила скоро потптоу побео>' за радшке, већ је нзнела пред парлзмшзт необнчно брзо мере које задоБО .г>авагу обећања које је она учЈМнла ка изборнма. Једна од најважшцнх »ера је ухндзње свих рана*јих соредаба о дефлацнјн. затим реформа француске Народке банке, взцначат.«зацнја ратне индустрнје н \воћење четрдесеточаоовног радног времена. Од>'шев .1 >ење које је стеоредо овзквим

одзажним кораком биће од помоћи за влад>" у њеним тешкоћзма које нн су мале. Па нпах ће се бнтка добитн нлн нз губитн на економском фронт\\ С те тачке гледнппа озе мере позећззз-у днлеаг.' владе. Повећање трошхова пронзвооње \"след решења штрајка може се цедаггн да ће 6 јгти за 10 до 12*'«. Добит индустри;е која је знзтно опадала бнће још више \-мањена. Не може се очекивзтн да ће престатн и бегстзо франка. Да бн умзњно дгље С1абл>ење фжзнснјског тржн агтз, г. Блум ће моратн да зазеде ограигчење ва извоз капитатз н контролу економског жнвота. Мн се морамо надатн да пернод времена, док се г. Бдум не оол\-чи да је дезалвација неопхоона, неће багтн нсувнше д\т, ношто би економски неуспех нзазвао полнтнчкн хаос Уко.тико се кзсније Б.тш одлучч на девзлвацнју франхз. %тол;п-со ће бнти всћи рнзнк да он буде поражен буром воју ће тзкза одлука тн. Колебзње н сшрезност у ско) полигнцн које повлачн за собом полнтика рестаурацнје ослабнће .кчалност фрзнц\-ск-.1\ савезннка и њен\- \'Н\тр.Ш1њу отпорн\* моћ. Унутрашње соцнјатне незгоае које ће услед тога настати имаће за послеонцу стзбл>ење ефектнвиостн Фрзнц\ч: ке у спол>ннм шгтањима, што ће зна чптн да она буде елим1 «с»сана из раанотеже а«а у Езрога!. Озакве пз слеаице не бн бнле прнјатне. Бл\*м се занстз налззи на раскрсн!гаи. Прн лнке и предрзсуде гоне га да б?фа п>т ва^мањег финансчјског отпора, пут којн га може довести до кзтастрофе. Треба се влдатн дз ће његоз рззеијен смнсао полггичке тзктике брзо \-чЈ*пт! да се он врати п\т\' на претка и стабнлне по.-пгтнчке снзге. („Контемпорерн РевЈу", јул, Лондон)

Кемал Ататлрк Анкара, 11 јуд (Телефоном) Вестн пз Монтреа о тешкоћама на које Је наншла Конференцнја о море узима изазвале су мучан >тнсак у престоннци. Одуговлачење доношења коначне охт>тсе на конференцнјн непр*цатно Је утнцало на меролгвне т>-рске кругове. Вллда Је снноћ одржала другу седннцу, на коЈоЈ Је расправлано о теш коћама у Монтреу. Састава.ене су но ве ннструкцнЈе за гурску делегацнЈу у Монтреу н оне су снноћ телеграфскн послате мнннстру спол>ннх нослова г. РужДн Арасу у Монтре. Лнст „ЏичхурнЈет*' доносн члзнак једног посланнка. У овом чланку се нзмећу осталог велн: — Стране снле требаао бн Једном за свагДа да увнде, да регулнсање пи

РАЗГ0В0РИ У Г 0 д н и НАРОДНИЗЕХ В О Ђ А

ш П ћ ^ Цр

ГТ

XV 1у X М Н. ш

Г/ 44

Г. Г. УЗУНОВИЋ и ЖИВКОВЈГБ У СОКО БАЊИ Узуновнћ: Е, Перо да сал само раннје почео долавнтн у овт актнвиу бан>у! Жнвковнћ: Ондв ја м бжх иорво скндатн утаформу.

1ЕДАН ПОС\АНИК КОД УПР\ВНИКА БАЊЕ Народнн посланнк: Мо.итм В а с, ја само хоћу у овој кадн да се ку-

Г. ЈОЦА ЈОВАНОВ1ГБ И СЕЉАК Се.т>ак: Ама, Јоцо, треба да решнте да се цене жнту унесу у програм? Јоца: Знаш, сад је важннје тгтан>е спо.ђнс полнтнке, а жнто тн спа*• У у*утрашж>т!

АКТИВНИ И ПАСИВНИ БИВШИ МИНИСТРИ Актнван: Ја кад покрећем пнтав>е дсмократнје онда ишслм на народ. Пасивнн: Е, алн ааборавлаш да демократнја прппада само наанву чтраш!

КОНФЕРИСАЊА Г. АЦЕ СТАНОЈЕВИЋА Аца: Бога тн, Мнрко, не прнјав луј мн внше све нсте: Мншу, Крсту, Лазу... Нека мало прнчекај>. брате, док са народон говорнм.

ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОР С КУПИНЦОМ ЈБуба: Да лн, Влатко, у К упннјјх нмаш неку бан>у? Влатко: Не знам, да лн су овн мојн веК пронаш.\н, алн ја ва сада гаам је^ну каду у бапггн а.\н на

ПОЛИТИЧКА ХЛАДОВИНА Посланнк Тоша Тоннћ: Баш у овој вруКннн не можеш накн ннгде ладовнне? Сенагор Урош Крул: Колнко внам, најбо.т>е је у Банској управн!