Правда, 12. 07. 1936., стр. 2

Страна 21

П Р А В Д А

12-VII -36:

РАТ У АБИСИНИЗИ СЕ НАСТАВЉА

Велика битка између италиЈаиских и абисииских трупа у околиии Харара Железничка пруга Адис Абеба -- Диреда^а на неколико места прекинута, а исто тако пут Адис Абеба - Десие

ТТарлз, 11 јул (Телефонски извештаЈЈ Овамо су стигле вес т и из ТЈиОутва ла су нталијанске трупе још увек ихтожеие великим тецшоКама. у АбисимиЈи. У околшш Харара ИталиЈа^ш су се сукобили са наоружаинм абисниским банЈама. После душег пуш карања Абнсинци су се пооукли и оставили (иа месту с\коба велики броЈ мртвих и рањених. ИталиЈански

г>-бипи Још нису познати, али свака ко с> г веЈГикв. У ЈЈибутиу су примл.сне вести и о ноалм нападима АОисинаца иа же лезничку лишпу. коЈа Је на внше ме ста прркинута нзмеКу АДи с Абебе и

околико као у Брззи.тиси. Покрајина Харар пружа такође потано земл«иште за сађење кафе. Посрће ће моћи да се сади блкзу река. премда га сала нема у већој колнчини и разноврсносш. Пирннач

Дирелауе. Међутим, од Диредауе до расте у доста дивљем стану:.'. алн с&

Џнбутла саобраћаЈ нормалио функ ционнше. На друму између Адис АОебе и Де сиа на неким местима прекинут је саобраћај.

ЈЕ

Злато се налази у нсточнии планинаиа Абнсиније

Интересантан предео ■бнсннског крша

Сада х\да Је Италија зз\тзела А5 .1 (ожију, сгоаки се пита шта ће с лои она прелузет«. Маршал Бадолл р;као ми је пре иекот дзна, да тек са да лочиње прзви задатак Италлјг. Тешкоћа ј< што Абисинкја претставља стоарно богатстео већ мопућ во. Некада се у исторнји гооскрил > о басиослозжлм багатсшу Абисинчј-е, али је богатсшо расгЈреио у векое»кхј Јтн>трашн.ој борби. Тек« последњих педесет гсцдина, за ореме Менелика и Селасиа, земл»а је показива«аа знахе буђења. Италцј ани тврде да Ке Абиоинија у рукама модсрног нароиа, са инд>'стријскж! стзновништвом као молони заторима, моћи да нсплати вишестру ко трошкове ако за>зећа. Урођсвт ко примигтивко обраКивање земље би #*е замеи>ено интензивним си стране италијанског тежака. Нове врсте биљ ки пресаднће се у Абмсинцју; минералнн *ввори земље бмће праи п>т експлоатисани, а абисиноко станозништо) оослужиће као дооро тржиш те за италиј анаии извоз. То је све сан, а каква је стварност? На то питање тешко }е дати одговор, чак и за нзс иеколицину ко ви омо пратили италијанску арицху за вре»1е сеамомесечне кампање и ви де.тн многе делоое иепознате земл»е, много аише но пгго оу имали лрили ку да то виде ранији иапитквачи. У спвари, италијанока коланизаторска способност |је питан>е б>\дућности, кс то тако као што оу и нзвори богатства Абисииије. Ако Италмја л^неое у катонизацију исту енергит>' коју Је унела у рат, она ће моћи створити чудо које је спворома у рату. Што се тиче снро&нма, нијеааи оа иас допжжика иеће аабораа-.гги голе оланине преко којнх амо прелгзили у првој фази рата. Ми смо тада гоиорили: Кад би Муоо.тинн само видео ову аеиљу, он ие бн никада аапо

тања иореуза морв бвгги призиато од свих снла. Ово регулнсање треба извршити на таЈ начнн, да безбедност Турске буде у погпуноЈ мери осигурана. Турска само гтод Једним условом пристаће ш ново регулисање пи тан »а мореуза. ТаЈ услов Је нанме да }оЈ буде признат апоолутнв суверенн тет над Дарданеллма. Иначе ће Турска затворити Дарданеле кад то она вв|>е за сходно, в дозволнће пролаз кроз Дардаиеле само оинм силама ко Је ЈоЈ се буду свиђале. Турска то цоже учииити, Јер располаже довољ■ом снагом да можв ааузети твчав '

чео рат. Али ужолико је рат напреоо вао, ми смо ималн прилииу да внди мо аелене брежз>-.-м<е и богате До .ти не око Адис Абебе, а нарочито плод ну аемл»у око језерв Цане. То (је би ло велико изненађење за иас~. У том крају клнма је поголна аа авзког Европејца. Од најстаријих вре мена ггредео око језера Цане био је познат са своје плсиности. То језеро има сада површииу од 150 »тља, а некада је његова површина износила 225 ши»а. Услед тога испарења земллшгге је необичко плодно. У језеро утич>* више од 60 река и већих потока, носећн са ообом великн и>*л». Чи таа лредео ако Језера, као и пакрајша Горцам, покаа>1Је сличи>' плодноот. Италијани ое надају да ће цу моћи развити саћење конопл,е у

може к>'.ттивнсати. Дуван расте врло добро у југовападној Аб.кзмнји, али поагго >-роћеници не п>'ше много, култивисање дувана ззнемарено је. Памук пружа такоће знатне могућно сти. Ка>-ч>ж постојн у знагшој колкчини у ззпазким деловима, алн стр>-ч њаии не оматрају да ће се он моћи корноно пласирати у садашњој фор ми. ВинЈГради би се могли такође ле по развити по ИИшл>ен>у свију стр>-ч њака. Има такоће иного леттт шума у покрајииаа1а Горцам и Таказе. као и иного дреећа кориснаг за израЂ' леиикалија Сточзрство такође кма леп>' буџцЉ рост. Има добрих пашњака на внсо равнима, премда су отве равшше мање употребљиве за ту сирху. Ценн се да 1е било ако 200 милиоиа гове *а у години 1935 у Абиоинији. Највише има бикова који теже ако 130 кнлограма Овце се утотребљују за изриу вуненог матернја.та. Најупотреблуивија животиња је мала мпзга. Она је много мања но америчка или сицилијаиака, али грло погодна за абисинаки терен. Коњи су тзкоће не што М2њи, али многобројни и корис ни. Камиле се стозрно не могу упз требити на висоравнама, али су поголне за пустаре у покрајини Данамнл, доњн део Сомалије и погранич не крајеве Судана. Што се тнче минерала, о таме пнп љу маже се дебзтаззти. По иншљењу неких тешко је очекивати да ће се добитн злато, оребро и бензнн из абмсннскос |«га1Л>ишта, док лрупи гк> лажгу пелике наде у мог>*Ж>ст иско -р-лшКанањл тих метзла и Иаперзсп Оии пак ко;и знају много вжпе о Абисинији, нису ни аптил1исте ри пе симисте. Они верују да ће се моћи иввући иехо минерално богатство нз земл>е у току времена, али онн нл тачунају да ће ту наћи \р>ту Ка>в форилју или Аљаску. Мкнерзли се понајзнше налазе у раиници Данакила. Тај преаео има ограмне колнчине соли, које се иалази у великим блзков!гма. Нес>"мњиво )е да »рма и алата, али се ано досада доби'ало у малнм ко. личинама. Трагови злата и платнае нашли су се у покрајини Горџам и Тигре, и у Југозападном делу Абчсиније, али ће се тек мо!ун вцдети у каквим количинама онн посто|е. Пле мена Гале обично извлаче злзто пои митивним методом из предела Шалгала, Волеге и Бени Шангала. Ипак се не зпа у кајој се мери злато може нскортпћавати, јер за то вема података. Гроф Росини у сзојој књн зи о Абисини.1и истиче уверење, се злато налазн у планинама нсточне Абнсиније, док пазнати египто. лог Скјапарели пнше да се премз

Једно абнсинско село блхзу Макале

налазе јужно од језера Цаве. Према томе, може се само нагађати о богатству злата иоје постоји у Абнсннијн. Платина је такоће нзвор иог>"ћнаг богатства. Постоје сада само две страле радионице у Етиопијн у власништву Италијана, који и. мз|у концесију за искоршићавањс ■латкне на територијн покрајнне Вз лега. Резу.ттати су постнгнути, али не норочити. Бензни је најконтраверзније питањс. На посто1е аатистике о томе, јер_се досада он није пронашао. Досалашњв наула нспитлВњв су разочарвајућа. По мишљењу псксјизг барона Ра».!Јчда Фран.чети, к« ји ј« знао покрзјину Дан1хад 5 ље но в Један друти исп:гт1В1ч. п-#ст>Је петролејски изв»рн у том чрају. Па и. пак, јед»на чаучча сисија кј а је по сетила Данзк м пиднела је кзвг цтај са слабнм изглецм. Ит?ли!ажки инжењер Пзолј Випаса испнтнвао )е добар дез 1уж1>г Дангкпла >ј19 к 1920 године, па !г подчео нтсшаЈ у коме се вели, да се центратни н јужни Д.ипк-м полизн* као гстгуно стерилаи са мннералног гледкшта. Попгго три петине покрајине Данакнл ј о*л нису испитане, некн посматрчи гај« још иззесне наде. Тако пример професор Анаратоне ве. рује да постоје добрн изгледи за пе

тролеЈ, поташу и фосфор. Севери* део покрајнне Харау, сматра с< као погодан за петролеј те се верује да ће ИталиЈани, који необично потребуЈу бензи«, искорисгити сваку иогућност која оостојн. Што се тиче трговнне, могу се на* вести следеКи податци за две годнне. Извоз у годнни 1929 нзносио јв 38 хиљада тона, а увоз вв х^љада тона. У годинн 1930 извоз |е нвносно 33.000 тона, а увоз бв-00о. Извоз је обухватао: кафу, масло,. мед, асвто слонову кост н кожу; а увоз: одећу. пкхћер, пиринач внно, стакло в посуће. Фннаасиски живот |е искључиво концентрисан у Аднс Абеби. Главни поглавари покрајнна инвепнрали су свој капитал у сточрство и кл-повање земље. Доскора постојла је једна емиснона банка у Абисинији, али је она ззтворена од стране Италијана, који отварају своје банкарске установе под контролом италнјакке Наоодне банке. Финанснје, трговкна. руде и гто. љопривреда могу бнти прнмамч>иви за нове освајаче. Да ли ће се њнхове наде остварити? Засада овај чланак може да се заврши само са знаком пнтања. Херберт Метиус

ћим ко.тичннзма. Они рачвнају да ће § се ту иоћи садити кафа скоро исто старнм дак>-ментда(а злато и сребро

Нова књига Ауиђа Федерцониа изишла је управо на дан проглашен>а царства. Књнга се вове: и Ил посто ал солв — Место на суниу", а може се сматратн као снмболнчни израв свнх нада н бор ба, којима се Италија одушеиљавала од првнх почетака прошлога века. Било би сасвим излншно помињати Федерцонијеву улогу у овим борбама, али ово дело, у коме су врло вешто сакупљени свн списн о колоннјалним питањнма, од Африке до Медитерана. може да послужи као илустрацнја доследности Федерцонневнх схватања и непоколебљиве логике његове мисли. Још 1911 годнне Федерцони је у „Л идеа национале" написао да је Адуа драма двеју генерација. СреКна иитуиција италијанског национализма ндентификовала се одмах у почетку са чисто империјалистичким тежњама. Посланик, полемичар, министар н претседник Сената Федерцони је својнм јасним и ефнкаснимстилом пнсао чланке, који су оду шевљавали нталијанску омладину.коју је он неуморно соколио. Одмах послв стварања Националистичког удружења морало се приступитн италијанској експанзији у Средоземном Мору, н ако је ондашн>а влада похнтала да окупира Либију, сигурно Ј *е да је на то била потстакнута ндеалннм покретом, који је по КорадиннЈ*евим речима управљао својв погледе на Афрнку, која је неплодна чекала, да неумољиви вакон историје поновно врати Рнм. Кад је 1928 годннв Федерцонн говорно у Скупштини и Сенату о Либнјн, он је кавао да тамошли народ воли Италију, јер је призната као симбол моКи, правде, радине цнвнливације н одбранв рада и поретка. 1930 годнне обЈ *авл»ује Федерцони чланак, који Ј*е у односу на Источну Афрнку имао пророчанско вначен>е. И свакн онаЈ*, кој'и у Федерцо нневим списнма проживи нсторнЈ *у победе, коју Ј *е прнпрсмно Дуче I тр0 ннциденте у Авињону, осеКа, да је и Федерцони »егов драгоценн сарадник. „ |Јвр * могли да изазову неслогу нзу .-СГ. 1>л«цса,_ „И а Месађ еро", Рим^

Велики нереди у Авињону

Париз, 11 Јул (Телефонскн извештај) СитуапнЈа штраЈкова у ФранцускоЈ Још се ннЈе променнла. БроЈ штраЈкача износн до сада око 81.000. У Авињону дошло Је Јуче до великнх нереда. Тамо Је проглашен гене ралнн штраЈн свих радничких снндн ката као знак солндарности са граће вннскнм радннцима, коЈн су већ раниЈе ступилн у штраЈк. Штрзјкзчн су прнсндилн трговце да затворе сво Је радње. На главном тргу дошло је до сукоба нзмећу штраЈкача н Једне групе грађана. Сукоби су тра Јали до после подне н том прнлнком рањено Је неколнко лнца. ПолицнЈа Је нзвршнла внше хапшења. , У АВИЊОНУ ДОШЛО ПОНОВА ДО НЕРЕДА Авнњон, 11 јул Авас Јавља: Јуче после подне, кад Је век нзгледало да Је успостављен ред, поЈавнла се Једиа група коЈа Је певаЈућн ннтернацноналу прошла кроз варошке улнце разбиЈаЈући прозоре н пљачкаЈући радње. У варошн влада велико узбућење. КОМИНИСТИ ОСУБУЈУ НЕРЕДЕ У АВИЊОНУ Парнз, 11 јуа Авас Јавља: Вођство комунистпчке партиЈе нздало Је снноћ саопштење у коме ош-

I међу средњег кллсе.

ОДРЕДБЕ ЗА ПРОСЛАВУ НАРОДНОГ ПРАЗНИКЧ Јуче поподне обЈављене су оппгге одредбе за прославу народног празника на дан 14 Јула. Пре подне олржаће се уобнчаЈени ревн трупа ^а Јелиссјским Пољнма. По подне ће битн приређена велнка поворка градом коЈУ организује нарочнти одбор Народног фронта. Поворка ће бнти раздељена у два дела, од коЈнх ће свлкн део пролазити разннм улицзма. Иа Је.тисајским Пољима забрањено Је свако сакупљање н свака минфеста« цнЈа. ОДОБРЕНА ДЕКЛАРАЦИЈА пЗА РЕПУБЛИКАНСКИ РЕДСкупштннска делегацнЈа левние одобрнла Је Јбдногласно декларзцнЈу коЈа се зове „За реиубликлнскн ред м . Декларцнја нзмеђу осгалог парочнто познва радннчку класу да се чува да не 6н изгубила снм птнјо јзвног мишљења прнлнком штрајксва. С обзнром на нзЈаве миннстра унутрашњнх послова у сенату, лелегаинЈа левнчарскнх странака нзЈављуЈе му своЈе пуно поверење н аиелуЈе на радннчку класу да не бн ириморала владу да се послужн снлом место сретствима измнрења. Делегаиијл веруЈе да ће влада иззршнк н своЈу дужност н намегнутн сопственнимма фабрнка н радњн душност да поштуЈу споразуме и законе коЈн регулишу односе између намештеннка и п«»елодаваца. ДелегацнЈа нстовремено познва владу да радн наЈодлучннЈе протнв елемената растуреннх лнга коЈн покушаваЈу да ометаЈу Јавнн > ;> н ред. Истовремено делегациЈа нзЈавч»уЈе своЈе пуно поверење в.тадн да ће уметн одршатн ред н да ће продужжтв дело цонвоедна абнове.