Правда, 22. 01. 1937., стр. 5

22 јануар 1937 годинв

Двпдесетпет годино орхипостипског рооо митрополито Г. др. Говрило Дожићо

Цетиње. 21 јануар I Његов велжси усзпех ггретста «јм и претставннк Српске моуметалн правоставн храм који с< заУЗИ 1, 8н>ем и стара^рм по .

Истакнути правосиаане аркве, један од њеннх његови:

првих великодостојннка, митрополит црногорско-приморски г др. Гаврнло Дожић провео је у раду архи пастирском равно двадесетпет год»1на. Јубилеј свога плодног и многоструког рада правславни архијереј г. др. Гаврило Дожић требало је да прослави на свечан начнн н онако како одговара његовнм заслугама н његовој личности. Али је та свочаност изостала баш жељом самога |у билара који, спречен важним црквеним и народним пословима, није хтео да се приређује никакав чин њему у част. • Митрополит г. др. Гаврило Дожић рођен је 17 маја 1881 годнне у селу Врујцима, у Доњој Морачи у старој свештеничкрј породици. Школовање је почео у манастиру Морачи, где се заветовао да ће се закалућерити. У Београду је учио гимназију. а богословију у Призрену и Цариграду. Као одличан ћак добно је стипендију за високе теолошке студнје у Атини. Закалућерио се 26 фебруара 1900 године у Нишу, а сутрадан је руко ј положен за ћакона. Недељу дана кас | иије посвећен је за јеромо«аха, а 1907 године произведен за синћела н одликован напрсним крстом. Неко време пров^о је у Фра«цуској н Швајцарској ради студија. 1909 годкне промовнсаи је V Агини за док тора теологије, а наредне године именован за архимадрита Цариградске патријаршије. Са тога положаја, пре двадесетпет годнна, г. др. Гаврило Дожић изабран је д^цембра 1911 годиие за митрополита рашко-призренског и скендериског и одмах хиротонисан. После балканског рата обновлена је пећка архиепископија, а г. др. Дожић, као најистакнутији кандидат за првог архиспископа обповљене пећке архиепископије и кнријарха, свечано устоличен 6 дсиембра 1913 године. За време балканског и светског рата активно |е учествов^о у редовима црногорске војске у којој је остао до краја рата. За то време је организовао Црвени крст. Г ј 1 5 године Аустријании су га ннтернирали и водили пешице од Пећ#-ао Краљева, ту га затворили и ( здостављали. Загим је упућен у ма1^рско место Цеглед у ^одернаиију. Приликом уједињења Србије и Црне Горе г др. Гаарило Дожић је и. грао ендлу улогу. Народна скупштина у Подгорици одредила га је за претседника делегације која је упућена у Београд. После смрти црногорског митропо, лита Митрофана Бана октобра 1920 Свети архијерејски сабор изабрао је г др. Дожића за мнтрополита цррогогско — приморског. Устоличен је 2 марта 1921 године. На томе поллжа)у налази се и сада. Био је озбиљан кандидат за патријарха, после смрги патријарха Димитрија 1930 године. Мигрополит г. др. Гаврило Дожић стјпио Је врло млад на позорницу црквеног и народног живота и V Српокој праеославној цркви играо, као и сада, врло истакнуту улогу. НГао млад архијереј примио је на се бе тешко бреме архипастирске служ бе и само захваљујући његовом сна жном духу, велчкој енергији, промишљеностн, спреми и истрајносгн он је успео да испуни многе задатк>2 на пољу светосавског и национал ног мисионарства. У своме раду г. др. Дожић је V свакој прилици нспо љавао одлучност и члрсгу решеност дз проееде у дело своје замисл». Својим учешћем у раду на^виших инстаниа Српске православне црк&.' много је допрннео успешном решењу многнх крупних питања и даеа њу правичног то«а цр«квеж)верскчх прилика и народног живота, уколико је био у вези с вером. Г. др. До жић нарочито много заслуга има за Црну Гору, тамошњи народ и св-ештежтво, где је особито цењен и вољен. Архипастирски рад митрополита г. др. Гаврила Дожића је пун успеха и његоеа је велика заслуга шго је много »грско питање у нас у по следње време правилно решено. У миру и у рату он је увек остао Нсти: прибран. далековид. одлучан. готов никада да не устукне пред било каквим препрекама Оргчнизатор Црвеног крста и његове мисије у ра гу за спасавање рањеника. борац за народно и црквено јединство. народ. чи воћ. црквени великодостојник чли творац црквених закона г. др. Ложић је у своје послове уносио :зе своје вслике способности и преланост. послу и увек гледао опште интересе народа. лржаве и цркве. Одличном познаваоцу прквених прописа и канонског крава г дз. Дожићу су у више махова поверачане важне мисије у иностранству. чоје је он увек с успехом окончачго Такав је био његов пут у Цззиград на Свеправославнн конгрес. његово заузимање за руско-право славче цокве и срећно решење питања Хилендара. Без њега се не ла за мислити нијдан црквени закон код иас. У изради црквеиог законодавства зегов удео је 8на«*Јан и ууицајан. диже на Цетињу. Он треба да буде апотеоза миогобројним жртвама које су пале за слободу и веру у векоеној борби с мачем и крстом у руци.

Двадесетпет година архииастироког рада митрополита г. др. Гаври. ла Дожића претстављају не само заслужно сећање овим п>тем дела чо'вежа, који |е много задужио православну црке-у и свој народ, него у исто време н евоцирање једног од ретко сватлих периода ср«пске право. славне цркве.

ливна левојка? ЗацЈТО су хлалип таласи Сене прогутали нлно иежпо тело? Ко је крив за њену преран.у смпт ?

Ваљево, 21 јануар » гарета и токсених марака. Ови зрти-

КОМЕМОРАЦИЈА Ђ0РЂУ ВАЈФЕРТУ У СРПСКОМ НАР0ДН0М ИНВАЛИДСКОМ Ф0Н/1У „СВЕТИ Ђ0РЂЕ" Управн« и надзор«и одбор Српскот народног иквалидског фонда Свети Ђорће" одржао је комеморатнвну седницу поволмо сиртн покојног Ђорћа Вајферта, гтретседникл Фонда и његовог оснивача. На ссој свечаној се.гници потпретседн-кца Управ«ог одбора г.ћа Нака Спасић изнела је у кратким потезима рад покојног Вајферта у свим XV манкм и социјалним покретима. Г-ћл Спасић нарочичо се задржала на ра. ду по«ојног Вајферта у Српском народном инвалидсхом фонду „Св. Ђор ће", чији је био оснксач и претседних До авоје смрти. Његов рад био је веома обиман и у свакоме погледу плодан. Његову доброту и племенитост члз новн Управе задржаће у трајној успомени. Истрага против чланова лоповскс банде, који су недавно иохапшени у Вал»*оу. наставља се. После хапшења кавеције и градског већннка Костс Кашиковића, који је осумњичен као саучесник у краћама. оче. куЈе се још низ хапшења. У изгледу је хапшење неколицине трговаца иа оближњих места. који су куповали крадени шећер и разну робу од шефа лоповске банде Милана Вукосављевића „Бонфила". Према досадањим резултатима истра. ге. верује се да ће укупно бити ухапшено око петнаест чланова ове банде. Ова лоповска банда конкурисала је чак и Чукаричкој фабрици шећера, продајући њене сопствене производе испод продаше цене саме фа брике. Није онда чудо што је ооа афера у пуној светлости открила позадину једног чаршиског послова ња ко|е дуго времена није могло да се схвати. На рач\Т1 ове необичне продаје сада трговци један другог питају: — Пошто шећер? — Код мене осам динара. — Скуп си, ја продајем по шест Пред само хапшење ове лоповске банде у Ваљсву су се појавиле велике количине краденог д>вана, ци-

кли, изгледа, да су се добро плисирали баш у самом Ваљеву, )ер су продавани уз 90 до 40°/« провизије. Вероватно |г да су ова| дуван чланови банде продавали преко својмх многобро|них агената. Тако су и овом приликом стварали нело|алну конкуренцију Управи држаених монопола ко|а малопродавцима уступа рабат од 5%, док је лоповска банда у погледу попуста била широке руке. Самог грговца Милана Продановића из Љубовије лоповска банда оштетила је за више од 50.000 динара у дувану и таксеним маркама. не рачунајући остала места. Коме су крадљивци продавли ове велике ко личине дувана и таксених марака у Ваљеву, то ће се вероватно ускоро утврдити. Шеф банде Милан Вукосављевић „Бонфило" ухапшен Је у своме стану. Ухапсио га |е жандармериски на редник Војин Тешић са двојицом градскнх стражара. На саслушању пред полицијом „Бонфило" је одао све своје саучеснике, од купца па до крадљивца. Иначе „Бонфило" по своме изгледу ни мало не личи на шефа Једна разгранате лоповске бан де. Сухоњав је, сићушан, трндесетих година. Изгледа као да би тре. бало још неку годину да растс; пра во је дете. Његове се очи увек сме ше. Кад га човек погледа. пре би мислио да има пред собом неког до. бричину и наивчину. А та добричина умела је врло вешто да рукује калаузом. „Бонфило" се већ седам година бавио краћама. То је признао пред полици 1ом Био је мајстор у отзарању брава на радњама и на касама. Умео |е то тако вешто да изведе да се на брави готово ништа и не позна. Чак Је имао и сво| специ« јалан начин рада. О том специјалном начину прича опширнр пред полицијом . Кад |е обијао касе, он обично није узимао иелу сум>. Узимао је само извесну количину нов ца. Кад је обно касу Једног тр^овца из Босне у којој Је било више од 70.000 дннара. он је узео свега пет хиљада динара. Остатак је оста вио у каси коју је при поласку закључао. Сутрадан је трговац приметио краћу. Пошто ни]е било никаквих трагова, он је посумњао , на сеоју жену. Терао је жену да призна да је украла пет хиљада динара. Жена није имала шта да призна и трговац је њу због тога пре| млатио. Овакав систем краће Милана Вукосављевића „Бонфила" огежавао је да му се уће у траг. Он уме често и да се нашали са својим пријатељи ма, купцима крадене робе. Гако је трговцу Богољубу Митровићу, коме је продао трећу партију шећера украдену од трговца Павла Крстића, подметнуо у џакове кукуруз уместо каве. За оваЈ кукуруз Митровић је платио „Бонфилу" 700 динара. Ухапшени крадљивци Милан Вукосављевић „Бонфило", Ншкола Пиколић „Гробар" и Мија Антони|евић „Поп" налазе се сада у Љубовн,н. Пошто се заврши истрага у ЉубовиЈН, он 1 ће бити спроведени у Ваљево, где ће се истрага настави. ти. С. Б.

СУБ0ТИЧКА П0ЛИЦИЈА ТРАГА ЗА ОПАСНИМ ОБИЈАЧЕМ ШАНД0Р0М БУЛАЈОМ Суботица, 21 Ј'ануар Пре неколико дана. као што је јављено, извршена је била дрска крз ћа у Хрмшћанској пољопривредчоЈ* ј банци, у Бачком Петровом Селу. | Том прнликом непознати оби|ач однео из касе 160.000 динара. колико ј је износила скоро цела имовина оI вог малог завода. | Шеф кривичног одељења суботнч ке полииије г. Тоша Мијатов, читајући у „Правди" напис о овој великој краћи, посумњао Је одмах на опасног суботичког обијача каса Шзн дора Булаја, мзшинбравара. Истога дана г. Мијатов је послао фотографију Шандора Билаја жандармеријској станици у Бачком Псј тровом Селу. Командир те станице I убрзо је утврдио да је Шандор Бу] лај, са још неким непознатим лчј цем. све до дана када је извршена | краћа боравио у Бачком Петровом Селу. I За њим су расписане потернице. Утврћено је још да се Шандор Булај. који је недавно покушао у Суботици да обије кзсу извозничке фирме Харшан и Конен, у последње време крио по потиским селимл Шандор Булај је професионалан о бијач каса. Као такав од својих другова добио је надимак „краљ обијача". До сада је због обијања ос\'ћиван неколико пута и увек се враћао на свој стари .задат", М.