Правда, 19. 02. 1937., стр. 14

п Р А В Д Д

19 фебруар 1937 годин*

Адвокат г. Милош Станковић осуђен на три месеца строгог затвора што је поднео полицији пријаву да му претседник управног одбора Централне банке г. Драгутин Пећић прети убиством

Сукоб изиеђу алвоката г. Милоша Стамковића и директора Цеитралне банке г. Драгутнна ПеКића и осталнх воде)нх личности ове банке по чео |е одмах после трагедије породице Чортановић, ко!а |е, према тврђењу г Станковића кзбачсна на улицу, јер |е њену имовину присво* јила Це!нтрална банка. Појавили су се у штампи написи проТнв Централне банке и изношено пословање. Централна банка је овнм напи« сима г. Милоша Станковнћв пого« ћена н нашла се уврећеном. Адвокат г. Милош Стаккоеић им је угрози'* пословање. Како он каже. почели су да му прете. Сукоб се сваким даном заоштравао. Једног дана, дошао је иеки човек и рекао адаокату г. Станковићу дз прететавници Цеитралне банке го* воре о његовом убиству. Адвокат г. Милош Станковић |е иаписао и подиео полицији пријаву против г. Драгутииа ПеКића и Драгослава Взјиновића. тврдећи да ку раде о глави. Због тога |е даиас сео на оптуже ничку клупу пред Другиад кривичним судијом појединцем Окружног суда за град Београд г. Смиљаннћеи. — Покушајте да се измирите предлаже судија г. Смиљанић оптуженом г. Станковићу н заступнику г. Пећића адвокату г. Миливоју Благојевићу. — Боже сачувај! Ја са пнушањем | то одбијам! виче револтирани оптужсни г. Станковић. — Ја сам рекао »стичу. Заступник прнватних тужилаца г. Влаго!евић: — Он 1е мојим властодавцима на нео увреду. Поднео |е пријаву по* лкцијн а ка^ адвокат |е знао да по« липија неће по при|ави да се некоме ради о глави седети скрштених руку већ да ће спровести истрагу. вршити саслушање. позиватн лица н тако даље. Моји властодавци су осетили да им је нанесена увред1. Јер они нису никакви разбојници. Тражим да га суд кавни и осуди на трошкове. Адвокат г. Милош Станковић нз« лази из суднице да пронаће свога ораииоца. После неколнко минута враћа се. — Не може, заузет )е. — Па добро, дајте сами одбраиу. Г. Станковић је почео: — Ја сам овде по тужби што сам полицији поднео при|аву'да ми водеће личности из Централне банке раде о глави. Жалим што ме амне« стнја обухватила по кривицама по Закону о штампи. Ја сам после про пасти породице Чортановић упутио г. г. Пећићу и Војиновићу писмо и у писму их назвао злочинцима и у» бицама. Нчзвао сам их на|погрдни*

јим изразима. Онн ме нису тужи* ли. Н«су се нашли уврећенн. А кад сам ја наставио са изношењем њи« хових недела у јавности, они су решили да ме онемогуће. Сковали су план да ме убију. Ја сам бно и он* да, а и са^а, потпуно убећен да ће ме убити, |ер су личности које воде Централну банку н на то способне. Ја сам поднео пријаву анонимно да би полнциЈа, ако мој живот буде одузет. знала ко је кривац. Пошто )е завршио своју реч, адвокат г. Станковић заузима место ♦♦♦♦♦♦♦ ВАРОШКИ СУД Због кавансие певачице данас ја поново сео на оптуженичку кпупу београдски трговац Миодраг Рашић Окружни суд за град Београд прошле године јв осудио београдсјјог трговца Миодрага Рашића на годину дана робије због насиљз над кавзнском певачицом Милунком Вукићевић. Апелација је ову пресуду поништила. Због тога је Миодраг Рашић да* нас поново сео на оптуженичку клупу у Другом кривичном већу. — Нисам крив, — каже он. Нисам над њом извршио никакво насиље. То |е било пре девет година када је она долазила у моју радњу. Она ме тужи само по наговору њене тетче Радмиле, са којом сач ја раније живео ванбрачно. Хоће сад да ме искористе. Док даје исказ често се крсти и пренемаже. — Како бих )а то урадио? Боже сачувај! Мећутим, двадесетогодишња ка* ванска певачица Милуика В^кићевић каже противно. Прнча детаљно о свему. — Он ме упропастио и због њега сам ја данас овако ниско пала. Због њега ја болујем од туберкуло зе и певам по каванама да бих отхранила моје ванбрачно дете коме је сада шест година. Бнла сам сироче. Без оца н мајке а он је мислио да му ја као таква никада нећу моћи нашкодитн. Обећавао ми је хаљине, помоћ ако ме тетка оте« ра од куће. 0 Милункиној прошлости приложе но је много аката. Пошла је странпу. тицом још у седмој годинн. — Нисам имала заштите, — каже она . __ Тетка ме терала и кињила. Ноћивала сам по сокацима, али сам била поштена. О томе има да се саслушају и многобројни сведоци и њена тетка Рад. мила.

Р 3

БЕОГРАДСКА БЕРЗА Београд, 18 фебруар У зваинчном курсу тенденција код девиза нв даншшњем састанку нешто је попустила. Пао )е: Амстердам, Париз, Берлин и Варшава. Незнатно је Њујорк чвршћи. У при ватном клирингу данас је Беч чвршћи. Код државних папира. у поређе« н»у са јучерашњим састаиком тенденција |е данас у главном непромење«а. Једино |е Ратна штета скз чила за пола поена. Коз девиза и папира промет )е осредњи. На продуктно) бераи тонденци)а је у главном непромењена. Промет код кукуоуза био )е врло жив. ДЕВИЗЕ (понудс-тражња са прнмом): Лондон 215.64—213.59; Париз 204 84-203.40; ЊуЈорк 4374.82-433в.5в; Нзујорк кебл 4396.82—4360.50; курс долара за обрачунавање 4356.66; Же нева 1003.52—996.45; Милано 232.5322944; Праг 153.33—152.23; Амстердам 2403.25—2388.66; Берлин 1769.901753.02; Брисел 742.01—736.94; Варша. ва 832.73—826.22. У приватном клкр1«гу: Лондон 238.80—237.20; Беч 808.27—798.27; Милано пон. 2-35; бонови Грчке банке 31.35—30.65; Берлин 1249.78—1229.78. ДРЖАВНИ ПАПИРИ (понуда тро*. ња): Рента ратне штете промпт. 399398 рађено по 398.50. Термини за ул» тимо март понуда 397.50. Термиии »а ултимо мај понуда 397.50. 7 в /в инвестиииони зајам 88.2587.75, рађено 87.75; аграрне обзезниие 52.50 — 52; 6®/о државне обвезниие од 5000: 72.-50 — 72 ; 6"/» др жавне обвезнице од 2500: 70.75 70.25, раћено по 70.50; 6•/• државних обзезннца од 500 69—68.50. раћено по 68.75; 7»/« Блеров зајам 81.50—81; 5 в /в Блеров заЈам 91.50 — 90.75; 6"/• залматински аграр од 5000 : 70.7570.50. раћено по 70.75; 6°/« далматин ски аграр од 1000: 69—68.50, рађеио по 68.75 — 68.50. АкпиЈе (понуда-тражња): Народ«е банке 7345 — 7305; Привилегова-

не аграрне банке 204.50 — 204, рађе но по 205 — 204. Лозовн: Дувански лоз тражња 15.50; Лоа Црвеног крста тржња 26; Лутрн)ски лоз трзжња 107. ПРОДУКТНА БЕРЗА Пшеница: закључено промпт Нови Сад по 16о; Инђија 159; Тиса 165. Закључено 140 вагонв. К укуруз : раћено промпт Банат 182.50; Срем 83; Вршац 92.5О-04; Инћи)а 95; Вршац 92; аа маут Тиса 92; за март Србија 87.50. Закључеио 202 вагона. ЦИРИШКА БЕРЗА Цирих 18 фебруар Београд 10, Париз 20.4125; Лондон 21.4625; Њујорк 438.50; Бриссл 73 95; Милано 23.10: Амстердам 239.60; Берлин 176.30; Беч 77.90; Атина 3.90; Букурешт 3.25; Шток* холм 110 65; Праг 15.28; Будимпешта 86; Варшава 82.95. ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА Загреб, 18 фебруар Дееизе: Амстердам 2388,6-)—2403,25. Берлнн 1756.02 - 1769,90, Брисел 736,94 — 742.01, Лсчдон 213.59 216,64. Милано 228.44 - 232.53. Н>Ујорк 4338,50 — 4374,82; Париз 203,40 — 204 84; Праг 152.23 — 153,33; Цирих 995,45 — 1003.52. Приватни клиркнг: Беч 7.99 — 8,09 — 8,04; Лондон 238; гр*пси боноеи 31л>25 — 31.725. 31.375; Берлнн 12,24 — 12,49, — 12,39. Државни папири: Ратна штета ка. са 395; 4% аграрне обвезннце 49.50; _ 6 в /в беглучке обвезнице 67.25: 8 в /о Бле-р 91 — 91 -50; 7*/» Блер 81 — 81.50 — 81; 6*/« далмвтински аграри 67; АкаиЈе: Народне банке 7265 7330; Привилеговаие аграрне банке 203 — 208. Пзгтири иидустрнских предузећа: Осјечка шећерана 190, Трбовље 240 — 250, Изис 15; Народна шумска 15; Гутман 40—60; Дубровачка пловидба 320; Јадранска пжшиба 400; Оцеаниј1 250-

на клулги и каже: — Боље је што сам поднео пријаву но дз ми се зарије у Крунској улици нож у леђа. — Најбоље је да се измирите, каже опет судија г. Смиљнић. — Не, не, господине судија. Никако. Пребацнлн би ми да су ми дали милостнњу. Осуђен је на три месеца строгог затвора условно за две године и да платн рудске трошкове. Адвокат г. Смиљанић уложио је призив.

Уместо нв свадбено весеље несуђени таст и зет »бог замршених рачуна око мираза изишли пред суд, крвно завађени Тужба кавеиије Владимира Станковића протнв младога гостионичара Дамњана Ковачевнћа, коЈа се даиас расправљала пред судиЈоч поједннцем г. Вељковићем у Варо* шком суду, разлог је што се две породнце вгћ три године судскн парниче н нетрпељиво Једна другој оспораваЈу право. Како је дошло до тога да се ова две човека крвно заваде а пре тога су желелч да се, напротнв, сроде, јер је Владимио Станковић намеравао да Ковачевићу да своја ћерку за жену, ниЈе тешко објасиити, иако се овзј спор води )ош из 1934 године. Према оптужници, коју је Дам* њан Ковачевић данас узбуђено саслушао, недалеко од својих бранилаца г. г. Живка Шушића и Добри« воја Вујића, он је, како се то правнички каже, у намерн да се противправно користи туђом имовином, присвој.ио неких 40 хиљада динара датих на нме мираза, па и кад )е веридба раскинута није вратио свом несуђеном тасту. А, ево, како су се онн билн до говорили. Влад,1Ш»р Станковић )е био сувласник каване „Ваздушиа бања" на Пашином брду, заједно са Здрав ком Лазићем и Миленком Маркови ћем. Млади кавеџија Дамњан Кова чсвић имао је нешто уштећеног и зарађеног новца, па |е хтео да прошири и разграна посао, да купи неко веће имање. Њега и сувласнике каване и имања довео |е у везу посредник Аћим Петровнћ. И, како ту жени данас на суду прича, онн су се лепо погодили да он за и-мање двојице сувласника да њихов део, а трећи, део Владимира Станковпћа, задржи на име мираза уз ћерку Станковићсву ко)у )е желео да уз* ме за жену. Извршен |е и пренос имања код суда. Али, сад, кад је требало да се обави свадбено вессље, искрсле су многв тешкоће. После брачног испита. зет |е на име мираза, уместо намештаја. тражио паре, кавачски једек и нешто помоћн од будућег таста да би на имању извршио неке преправке н дз зиђивање. Настао је спор. Будући таст је тврдио да нема више пара, али ће га ипак помоћи. Зет је био непопустљиЂ. Па иако )е био купио прстен. бурме, изишао на брачни испит, одустао је. Управо, он тври да је он готов и данас да се Стаиковићевом ћерком ожени, али да му таст нрпучи обећање. Међутим, несуђени таст га )е тужио. И тражи 1 повраћај оних 40 хиљада динара. Ова ствар се протезала и по њој је три пута суђено. Саслушавани су многобројни сведоци, од ко1их су неки и тврдили да 1е Дамњан маневрисао и да је због тога и рекао једном приликом: „Код мене )е тапија. Не могу ми ништа! Ја сам го> сподар имања. А његову ћерку нсћи узети, па да ми да тридесет кућа )ош! и После речи г. У. Бијелића, којн )е заступа^ оштећену етрану, дали су реч и браниоци.

Крв ме (ју пекарским радницима завађеним ни око чега Спасој« Пшлови^, пекарски радних, оре годииу дана, у пекарској радњи Мите Јовановића у Карађор ђеаој улиии, избо је ножем пекарског помоћника Александра Богоје вића, наневши му тешке повред услед којих је, како вели оптужнииа државнбг гужиоца г. Горче Д»«да. новића на данашњем суђењу у Преом кривичном &ећу Варошкога су да, жнвот повређенога бно у великој опасности. Повређени Богојевкћ је тешко од. боловво ову рану. На суђењу се Спасоје и данас бранн да је нож потегао и тешко ранио друга у међусобној тучи и у одбра ни свога живота. Спасоје је осуђе« на годмну дана робиЈс. Пресуда је изоршна, јер су сви задовољни њоме.

„Ново риЈеч" о г. Вилдрвии розговорико у Беогроду

Загреб, 18 фебруар „Нова Ријвч" бави се у свом даиашњем броју последњим боравком г. Већеслава Вилдера у Београду н разговорнма ко)« ј« водио са политичким личностима престонице. У увоонику који се бави боравком г. Вилдера у Београду, између осталог, каже се: „У Београду био је делегат Сдк г. Већеслав Вилдер последњи гтут 31 марта 1935, када |е донео од Удружене опозиције пропозиције у Запреб. Онда су се први пут три србијанске странке у Београду сложиле у (едном активном програмском нацрту, који су предложили Загребу." „Од онда иије било формалне сед ннце делсгата Удружено опозиције. Долазили су само појединци да сс свак за своју групу информише. Пр ви је налет да се створн заЈедничка база заустављен, али није обустављен. Настале су нове акциЈе..." У наставку уводника „Нова РкЈеч" пише: „Београд размишља, расправља, договара се, саставља меморандуме и тако полазн увек за корак даље. У то време пали су општински избори у целој Краљевини. То је била акција на грећој страни. У новембру дошло је до аудиЈенцнје г. др. Мачека код Њ. Кр. Вис. Кнеза Намесника у Брду.Следила су два важнв политичка догађаЈа. У Јануаоу се г. др. Стојаднновић састао са г. др. Мачеком, а у фебру ару при-мио је Њ. Кр. Вис. Кнез* Намесник у аудијенциЈу г. Вилдера. ко)и се такође састао са претседником владе и претставницима Удружене опозицчје. С. д. к. наступала )е у Београду као једна недељива целина н иепробо)на формацнја. ко ја |е дошла да разложи своЈе гледиште. Ово су крупне констаташ+јв у по слу унутрашњег сређења. Зар све то не иде брже? Ту се не радн о страначком аранжману за

Порсветно-културни и хумани рад г-ђе Георгине ГрђиК Г.ђа Георгина Сто-Јановић-Грђић спада у онаЈ мал-н броЈ наших жена, Јсо -је су се свесрдно посветиле свим друштвсним установама и акцијама. Она је управо била активнз у сви»ма правцнма н иствкла се нарочито у Босни и Херцеговиии као )е. дна од наЈзаслужннј«х јавних радница. Као учитељица српске основне школе у Међувођу (Босанска Дуби. ца) г-ђа Грђић живо радн на организацији друштва „Просвете". Као преој жени просветној радници Глав ни одбор „Просвете" додељује јој „поверенички декрет". Она се затнм, као н доцније, посвећује оснивању аналфабетских течаЈева и у селу и у вароши, За такав рад дошла су и зданична признања, То су биле награде од епархиске управе и Просветног са. вета. Ускоро је отворила књижницу и читаоницу, чије се присуство јако запажа у јавном жнвоту. Г.ђа Грђић Је у своје време била једи«а жена, која се активно посве. ћивала и задружним питањима. Та. ко је у Међувођу основала земљо* радничку задругу. Савез српских земљорадничких задруга у Босни поздравио је у г.ђн Грђић прву же. ну која се бави и задружним пита. њима. У том правцу социалног збрињавања н организације она се залаже и за незбринуте шегрте, које п?е ко „Привредника" шаље на занате. За рад у томе смислу добила је 1912 године другу награду од „Привредника". Некако у ово време г.ђа Грђиђ скупља у Босни и Херцеговини чак и народне умотворине. које :у нарочито запажене у „БосанскоЈ ви. ли". За време рата настали су мучни до ни за г.ђу Грђић. Обележена као српска наиионално — културнз и ху. мана рздннца, г-ђа Грђић је била често изложена непријатељским шнканама, Њен стан је више пута пре. тресан, а она позивана на разна по. лициска саслушања. Па, нпак, она се и тада у пуној мери заузнма за гладну и незбринуту децу у Босни и Хсрцеговини. Били су то тешки данн за српску децу када Је 1917 године глад пу. стошила и збрисала око 160.000 ли. ца. Г-ђа Грђић тада покрсће акцију за евакуациЈу деце у плодније кра« Јеве и тако поста)е срелншна лич. ност у ово| добровољиоЈ делатности. Она чак прелази у Загреб као секретар ове акције за збрињавање деце из Босне н Херцеговине. Далмаци|е и Лике. Ту је затекло и на. родно ослобођење. У Сарајеву је радила и на оснивању Материнског удружења. Г-ђа Гр. ђић је ту основала и Удружење при )атеља уметнссти „Цвијета Зузорић", Са мис Цонс г.ђа Грђић је основпла подмладвк Црвеног крста за Босну и Херцеговину ТаЈ подмладак јс имао кр>тгиу национално — култур. ну и хуману улогу у овим крајевииа. Данас г-ђа Грђнћ жнви у Београ.

обарање )едие владе, нити о каквом учествовању у влади. Проблем ј< дубљи и тежи. Све су ово покуш«. ли како да се изгради заЈедничка др жава за све. Једни питају шта ће добити, а дру ги колико ће нагубити. Још ииј« створено у^рсње, да адрава цслинј даје свима, а неадрава све упропаш ћу)е"... Зависи ли питање спорааума од пет-шест в^ђа? Не, ->ни су тек носиоци стру|ања и стремљгња раз. них манифестација унутрашњих те« ња. које траже решење Соакц коЈн је нестрпљив нека прво отоори Р>ку и цепове није ли спремио камен за оне који ће довршити дело. Јер то даље не може бити оживотворс ње онкгх идеала, оннх нађсла, онич идсја, које жнве сада у различитнм пректавама. Ово ће бити комгтромис. Но таЈ компромис биће реалан, тто је несумњиво боље, него сви сно1и коЈн опиЈаЈу главу. Србија се кроз сто година проши. ривала. Преживела је пад дввју иа* ревина, турске и аустриске. Па се успеси илн увећава|у или умањују. Мн смо били у великој држави и гледали и помагали њену пропаст. Извежбали смо се у отпору н уживели у це. одговорност. Због тога смо близу сумњи, пасивности н тешкоће осећамо Јаче и теже. Седам месеци грађанског рата у ШпаниЈи морали су бити мементо онима коЈи управљаЈу државом н онн. ма коЈи у крви револуциЈе виде ре. шење. Туђе помоћи долазе, али не д» )у олакшање, него продужују несрсће и наплаћуЈу се скупо и крваво. Кад смо код Шпаније: досадашњн наш посао око споразума био Је освајање бедема глупости и тврдоглавости. Данас нам из Шпаније |ав љаЈу као успехе, ако Је освоЈен део парка нли комад зграде. Тко морамо и ми сматрати успехом сваки корак напред према осваЈању куле здравог разума." Н. Ш.

Одпиковање мајке словеначког добровољца Нумеља Љубљааа, 18 фвбру&р У љубљанској Градско) општини иаар шена ]е дшс пре подив днрљив« ссеч« ност којој су присуствовали претставни цн свију нацноналних и културних удру жен>а у Љубљлни. Градоначалник г.^др. Адлешич предао је г-ђи Јоаефи Кумељ златну медал>у за грађанске ааслу.ге, ко јом је одлиповао Њ. Кра* Петар Другн. Г-ђа Кумел> је мајка на Добруцн погн нулог словеначког добровољца. Г-ђг Кумел> диркутв овим. примнла је одличје са живео Крал>! Живела Југославнја! Р.

биу ТГ иЈ ■ и. I у | с

Европа: ДепреснЈа над Јужном Ев ропом, Области Балтичког Мора и над Исландом. Висок притисак над Русијом, Француском и ШпаниЈом. Преовлађује облачно време са кишом и снегом местимично. Ведро са мо на источној половини Балканског Полуострва, где је било јаког ноћног мраза. ЈугославиЈа: Преовлађује облачно на западној половинн са кишом и снегом местимично. Делимично облачно на источној половини. Температура порасла у целоЈ земљи. Јаког мраза бнло је само у ВардарскоЈ бановини. Минимална температура Битољ минус 18, макснмална Београд 16 степени. Прогноза за 19 фебруар Облачно са повременом кишом или снегом. Температура ће опасти у западним и ссверннм краЈевима, а порасти у ВардарскоЈ и МоравскоЈ бановини. Сунце излази у 6.33, а залазн у 17.11 часова.

Нова управа Сокопског друштва у Радовишту Радовшпте, 18 фебруар Соколско друшгво у Радовниггу одржало јв годишњу скупштину у своме дому. Пошто су поднесени н одобрени нввештаји иа протвклв годнне, прешло се на избор нове управе Ушли су: аа ств решнну г. Жнвко СреКковнК. срески нвчелннк, аа његовог ааменнка г. Јован Теохуевић, трговац, аа свкрстара Мплан Г*ннК, учнтељ, за просветара г. Обрад Цнцмил, управнтељ ГраНанске школе. аа начелннка г. Коста јефтнмовнК. во^нл референт. Изабрани су још н г. г. Клста СтввчевнК. трговац. Јован АрсиК. земљорадник. Петар ТошевлК, Рнста ЋелкоцсвпК, Стојмен ТрајковнК. Петар Пуцар. Днмнтрнје ГлигоријевиК, Богдан АџиК Ђорђе ЛоаналнјевиК. Коста ДимитрнјевиК, Коста ГазетовнК к Новнца ДацевнК. М' Г ду. Сада Је претседница Ђачког ск-тоништа основне школе ..Вожд Карађорђе". П. Н.