Правда, 27. 03. 1937., стр. 19

ПРИВРЕДН И ФИННИСИЈЕ

НА КОЈИ НАЧИН ЈЕ У ПОЈЕДИДИНИМ ДРЖАВАМА ЛИКБИДИРАН СЛУЧАЈ „ФЕНИКСА'

Стање „Феннкса" у већнни земаља јасно |е, а питан>е његовнх ооитура ника дефинигивно је регулисано у свим државама сем у Маиарској, Че хословачкој, Пољској и Грчкој. Укупна пасива „Феникса" износн 477.83 милиона шиигннга, а од тог! долази на непокривене преммске ре зерве 417 милиона шилинга. Како су премиске резерве морале изнети око 860 милиона шилинга. проценат покрића је свега 56 0 /«. „Феникс" је забележио најзећу па сиву у АчстрнЈи (252,8 милиона шилкнга, тојест 87®/о од премиских резерви), у Чехословачкој 117 милиона шилинга или 50°/о, а затим у Југо славији 10.98 иљтиона шилинга или 47°.. У Сирији |е покрнће мањ з^ 70*/«. у Егнпту 58°/в, у Грчкој 40®/» у Италији н БугарскоЈ §0°/», у Маџарској и Турској 20°/», у Шпанији 15°/«, и у Пол>ској 10®/». Немачке премиске резерве биле су веће за 3 милиона шилинга, а фран п>-ске су изједначене. Доцннје је утврћено да је покриће мање у Пољ ској и Мацаруској. Премије које су издане у Египту и Гиблатару уопште ■ису покривене. Мећународиа лнквидацнјч „Феинк еа" почела је v Аустријм, која се одмах оградила од опште лнквадзпиане масе и тако је целој чнквиди цији дала чисто територијални карактер Ликвидација се није ни могла друкчије спроеести, јер не по* стоји мећу«ародно стечајно право, •ли н у оваквом решењу појавл>ују се извесне тешкоће у погледу крите риума по коме оснгураници н посло ви оскгурања треба да се сматраЈу лао домаћн. У Аустрији се узнма као релатнвно место издавања н испу« њења преиије. У Немачкој место где је посао закључен. Регулисање у по јединим земљама раћено је на следећн начнн: у Немачкогј је послове предузело аруштво Извор А. Г. у Мин хену. У Италији државни завод Илституто национале де ла асикурациони, у Холандијм без јфжавне интервенције преузело је једно филнјално друштво Асекурациони ћене« рали, а у Шпанијн државно осш-уравзјуће друштво. У појединим земљама питање покрлвања пасивс решено је овако: У Аустриј« се смањују плате и пекзије нвмештеиика, ствара се један фонд осип'рања од 250 ми.тиона шилинга на основу 4.5 в /» обвезница, које има ју рок од 30 година и не пуштају се у оптицај. Те ће обвезнице бнти иредаие Аустриском осигуравајућем акцчонарском друштву, које је пре дузело послове „Феникса" а осим го га ће сва остала осигуравајућа дру штва имати да плате одговарају^е доприносе. У Чехословчкој су првенствено смањене плате намештеника, затим су сразмерно смањена осигурања, па онда осигурања у страном новцу претворена у чехословачке круне. Дефинитнвно регулисање пелога | цкљ да спров»де ликвндацију. У покривању пасиве учествују својим до приноснма и остала друштва. Министарство трговине и кндустрије овлашћено је да доцније подлоге „Југо

словенског Феникса" уступи осталнм осигуравајућим друштвима. У Руму ннји је активу и пасиву „Феникса 44 преузела „Стеаца Романе", опште о си^гуравајуће друштво које |е том приликом повисило кашгтал од 12 на 29 милиона леја. случаја није извршено. Послови „Фе нукса" у Мацарско) пренесена су на ново друштво „Унитас". у коме учествује и Асигурациони ћенерали. У покриЛу пасиве треба да учеству ју сва мацарска осигуравајућа друштва. Део који на њих долазн изно си 6 милнзна пенга Осим ових мера спроведен је читав ннз других: смањење плата, панзија, поништавање бесплатних полиса и тако даље. Фили1 'ала „Феннкс'" у Југославији претворена је у ново друштво „Југос-товенски Феннкс" коЈе има за ПОРАСТ ПР0ИЗВ0ДЊЕ СИР0В0Г ГВ0ЖЂА И ЧЕЛИКА У ЧЕХ0СЛ0ВАЧКОЈ У фебруару Је у Чехословачкој нз лосила ггроизводња скровог гвожћа 121 956 тола, а сировог челика 168.751 тона. У истоме месецу 1929 године износила је производња сировог гво л;ћа 111 979, а оировог челика 160.219 тона. Према томе овогодншња про изводња много је већа, алн мања у порећењу са 1930 годином, када |е у истом месецу продуковано 132-34« тона сировог гвожћа и 173.621 тона сировог челика. Не сме се при том заборавити да је 19з0 претстављала годину највеће ко«јунктуре у производњи сировог гвожћа н че.ткка Следећа таблица пружа преглед фебруарске произвз дње почев од 1929 године у хиљада ма тона:

сир гвож.

сир. чел.

1929 год.

112

160

1930 год.

132

174

1931 гоо.

127

1932 год.

1933 год.

1934 год.

1935 год.

1936 год.

106

1937 год.

122

169

ЗЛАТН0

ПОКРИЋЕ БЕЛ-

ГИСКЕ НАР0ДНЕ БАНКЕ СМАЊЕН0 Белгиска народна банка у последњем извештају о свом стању износи доста велике промене у појединим својим пословањима. Тако је златно покриће ецањено са 207,424.053 франака, а износи свега 18,254.961.498 франака. Менични портфељ бележи износ од франака 6.822,735.335, што значи да 1е смањен за 23,386.583 франака. Новчаница у оптицају има франака 22.409,338.200 а повучено је из оптицаја 42.244.600 франака. Обавезе по вићењу покривене су алатом 69.01*/«. Приликом објављивања прет ходног стања то покриће нзносило је 69.23*/».

Кретање иностраног капитала у Сједињеним Државама и његова

„сталност Пре-ма подацима Савезног рел?рв средине фебруара 1965 до 61 на 184

иог уреда у Вашингтону кнострани улози код банака.чланица савезноарезераног система износили су кра јел 1936 г. 427 ми.тиона долара према 443 милиона долара крајем 1905 и 139 милиона крајем 1934. Инострана пограживања код <>вих америчких баиака опала су. пр«ма томе, у то ху 1936 за неанатан износ од 16 ми лиона долара, према једном поеећа њу у претходној години за 304 милиона. Следећн преглел показује кретање ових потраживања аа последње две године. у милионима долара крајем месеца Јаиуар фебруар март април иај Јуни јули август септеибар октобар новембар децембар Разгаој иностралов- иовиа код аме ричких банака карактеристичан је н-гпрекидним бежањеи и прлливом. што показује валутарну несигур-ност почедњих година. Подаии који се недељмо објављу. Ју о кретању орих новаиа достнжу >"«азадо до октобра 1934. У овом пе. риоду илсстрано кретање новиа променило Је не мањенего девет праваиа У последње »реме стоу|ање је било у правцу Америке. Инострана потра живања код в*еричких банака су се у времену од краја октобра 1934 до

1935

1936

179

427

172

396

171

374

196

353

290

378

254

435

263

422

272

407

298

484

373

467

437

454

44-3

427

милиона долара, па оу до средине марта опала за 20 милиона, да се до краја 1935 повећају за 126, то јест на 290 милиона долзра. Овај јаки пораст пада у време ош трог напада на европскг еалуте алат нога блока, коме је тада подлегао био а белгиЈски франак. У ЈУ«У Је настчттило привремено опадање аа 36 милиона долара. док )е у друтом полугоћу дошло повећа ње за 189 милисина, то јест на 443 милиона долара. Ту ј«е нарочито аби синсжи рат изазвао затегнутост и фаворизовао бегство капитала у Америку стављајућ« под јак прити. сак кахо фунту стерлинга тако и ва луте злагнога блока. Затим Је наступио период немира код долара. који |е био изазван у вези са законом о исплати у готоеом отштета рагним учесницима, што је изазвало бојазан илфлапиј«. Са тнм је било везано и отипање страних новапа коЈи су аа гсрва четири месеца прзтекле годнне опали за 90, то јест на 353 милиона долара. При поновном нападу на европске златне валуте потраживања ино стралапа код амкричких банака попела су се од кра?а априла до срети не јуна 1936 за 127 или на 480 мили ола долара. да тада полова падн^. \лслед исплате вет^оалског бои\"са то 9 септембра 1936 за 74 или на 4об милиона долара. У вези с гим последњих нед-гља поитекло 1е V Америку услед последњих новчаних ■»елалваии?а 'ош 78 «илиона долаоа коајем септембра 1936. да оч тата постепено псиноеа опалну за 57 или на 437 милнана долара.

„ПРИЗАД0В" РЕН0РДЕР 0ТКУП ЖИТАРИЦА Привнлегивано друштво за нзвоа н огкуп житарица на домаћим тржи. штима забележило је прошле О'боте |едан рекорд. Оно ј « само до под не откупнло 900 вагона житарица. Огкупљено је 750 вагола пшеннце и 250 вагона кукуруза. Огкуп овако велике количине житарица последнца је ниске цене на светским пијаиама Цела количина житарица откупљена је по нашим домаћим ценама коЈе су изнад пари тета! ИНДЕКС ЦЕНА НА ВЕЛИКО У ФРАНЦУСКОЈ Индекс цена на велико у Францус кој у последње време забележио је ове нзносе Општи индекс 26 децембра 1936 го дине изнео је 404, 27 фебруара 1937 године 517, а в марта 1937 године 524. Домаћи производл: 451, 538, 542. Увезени производи: 319, 478,491. Животне намирнице: 441, 506, 513 Индустриски производи: 373, 527, 534. НОВЕ ФИНАНСИСКЕ МЕРЕ БЕЛГИСКЕ ВЛАДЕ У Белгији је тенденција да се снизи каматна стопа уопште. У томе циљу белгиска поштанска штедионица донела је сернју важннх одлука. Поред осталога одлучено је да сто па код улога не штедњу ко)и не пре лазн 20.000 франака буде 3°/в. Стопа на суме од 20.000 до 100.ооо снижена је од 2*/« на 1.5®/#. А на улоге преко 100 хиљада франака плаћаће се 0.5*/« интеоеса, уместо !•/•. Ово снижење каматних стопа ступа на снагу 1 јула. Код активне стопе донете су ове мере: стопа на зајмове за подизање радничких станова снижава се, за 0.50*/«, а стопа на пољопривредне за|мо- в за 0.50•/•.

Ја1а и зечеве ■ 1 «——— 7 > у одличном квалитвту добијатв САМО у продавницама „Бонбониера Унион"

ПРАВДА

27-111-1931

Школски надзорник г. Милентије Симовић одговара народном посланику г. Шерифу Воци

Гооподнне Уредииче, У Вашем цењеном листу ЈТравда" од 23 марта ове године изишао ,е допис Шерифа Воие, народног по. сланнка. за срез вуч^трноки. као ооговор на моју исправку објављену у броју од 18 марта т. г. под и. стим насловом. Како у поменутом допису Шернфа Воце има и клевета, то ИОЛ4М да с познвом на Закон о штаипи изволите у наредном бро ју вашега листа публиковвти ову мо|у исправку. Политичми рад Шерифа Воце не смета никоме. али њсгов рад као човека и бившег претседника општнне смета и државн у друштву. Друштво погоћемо његовнм незаконитим радом покушало је преко Су да да заштити своја права од њега. Што се тиче његовог хвалис;.вања о уопеху на општннске изборе, и овде као у целокупном своме жи воту хоће да изерће прмо стање. Ради јавлости морам се осврнути на опао његов успех. Шериф је по кушчо да у општини шал»ској наме тне за калдидата овога синовца Ри зу Љатифа — Воцу. Како му то није уопело, онда је покушао да кан дидати вуку коцку. Његов противкандидат Амет Аметовић није при. стао ни на једну солуцију коју Је Шериф предложио. Након свих про палих покуша]а Шериф јс кандидо вао Шабана Салиовића. на чијој ,е ли-сти био као члан управе н Шерифов синозац Риза. Ова листа до била је на општинске изборе 452 глзса, дој . је противничка листа Аметовића добила 829 гласа. Остав. љам да |авност оцени истинитост Шерифоеих навода, Јер нема лоти ке да је помагао другу листу сем оне на којој је био његов синовац. И у општини омрековничкоЈ поку шао је са кандидацијом свога брата Адема, па је и ту пропао, јер Је ко цку извукао други. Што се тиче о сталих општина, такође је шериф имао сво|« канднлат^, али о« зна како је прошао. Он с» сада заноси неким баонословним цифрама јер Је уверел да ће му земаљска правда за увек спречити даље поли тичко пласирање, па нека живн од обмана. Он то добро зна, па му са Д1 ниЈе стало да се баца блатом на част честитих људи и породн. ца. Шериф зна како 1е иавршио организацију Ј. р. з. и шта је говорио на

Уметнички лик Сарајева Музичке установе соре се с нотеријолном оскудицон

Сарајево, 23 март Уметничко Сарајево нма богагу традициЈу. ПоЈедине гране уметно. сти в-ећ су достигле пулију меру у своме лравцу, али сада се налазе > застоју или опадању. Главни актери се полако преоријентишу илл поста ју пасивни посматрачн умегнчког превирања. Једна од уметничких грала, које немају за собом богату и стару тра дицију, а усто пати због слабих фи нансиЈских прилика, ^так. показуЈ< видне резултате свакако је музичка > метност. Задржаћемо се на сарајевској Музичкој обласној школи, односло на филхармонији у Сарајеву. коЈа се спрема да ускоро прослави 15-годишњицу свога рада Још пре 18 година у СараЈезу !-е основана Музичка обласна школа. У њој су се почеле олгајати прве ге нерапије кузичара из свих краЈева. Пошто се постигао известан успех у прлкупљању члаиова и бућењу илтереса за музику појавила се потре ба за осливање самоста.тне филхармониЈе. И. збиља, након неколико година то се и остваруЈе. Тако постаЈе Сарајевска филхармонија. Нз ва музичка установа ускоро Је при купила велики број аматора. Отпоче ла )е са давањем концерата, који сваким далом привлаче све већ\ пажњу Њен вреднн претседлик др. Богдан Милалковић. чијом }е нниип 'ативом и основана филхармониЈа V СараЈеву, водио Не друтотво веомл обазриво. Проводио га Је и кроз нат теже снтуапије па се дефинитивло поел'кво и уступио место др. Богдану Видовићу, садашњем претседни. ку филхарионије. ФилхармониЈа |е имала сталног по магача у Обласној иузичкој школи. која за филхармонију пр«тставља V неку р<уку матицу. У школи су се васпитавали нови иузичари. Доби;а ли су музлчку рутину, која им Је не доста;ала нарочито у мање употр''0 љаваним, егзотичним инструментима: фаготу, обоу. рогу (корни). Овој чињеници треба захвалити што су подаии о радЈ>- филхаомолије, и поред свега. задовод,авајући. Она до данас дала око 70 колпеоатз. ме ћу коЈима већи број симфонлгких. Сем тота суделогала је н у разнии ппиредбама сараЈевоких културнчх труцггзва са иадоћењет посебних та чака. БроТ ових настулз п«ење се и до 100 У ово1 години филхармочиЈа 1е већ иетела два конпеота. Финансноко стање ФилхапмониЈе внше |е него очајно ПотпомажуНих чтзнова. чија чланарила износи 5 и 10 динара, има око 100. Субвелцијз

је испод свакаг мттенмума и износи ук>пно 4000 динара годишње. Јасно је да се с овим не може покрити нн Једна половина режиских трошкова. Једино што апасава ово аредно у. дружење Је чист аматвризам. Чак и њихов диригент г. Максо Унгер, виши војни капелник, ради без икакве материјалне награде. Управа. додуше, понекад отступи од тога правила кад су у питању сиромашни чланови са периферије, али то су та ко минималне напраде (за вечеру или трамвај) да се збиља не могу ни узимати у обзир. Друштво има бесплатне просторнЈе за одржавање проба, које им Је уступило певачко друштво „Лира". На тај начин нм је ипак, некахо могуће радитн. Разговарао сам са неко.тико истак нутијих чланоза управе Сарајеаске филхармоније. Сви се слажу у то\гс да би ФилхармониЈа постигла много веће резултате кад би имала. ј. сигурану мллималну финансисооу помоћ. У том случаЈу, тврде, Наролно позориште би за ереме сезоне доби- 1 ло свој стални ор*«стар. а исто тако и баловинска бања на Илици. За св>е ово би требало издржавати све. га 16 музичара професионалаца око ко'их би се окупили далашњи аматери. Мит. Л. Мнтровић Код Нове Капеле ЛУГАР УБИ0 ЈЕДН0Г МЛАДИЋА, а другог ранио смртоносно ОсЈек, 25 март Код Нове Капеле, недалеко од се ла Снч»е дошло је до тешког крвопролића, којом гариликом је погииуо млади земљорадлик Мато Штн мац, док је његов зруг СтЈепан Ше белић задобио смртонооне повреле. Убијени Мато Штимац је у друштву с Антуном Чворићем и Стјепаном Шебелићем пошао у шуму „Радиња", да посеку јасел. Како )е ш^ма поплављена. пошли су чамцем. Док су секли наишли су изненада у дру. гом чамцу лугари и дали се у поте ру за ососким младићима. Мећугим ови нису одмах стали, па |е лугар Карло Бенковић из Доњм- Липовцз испалио неколико хитаиа но пушке. Један хитац погодио је Штимиз у глав\' и на месту га убио. док је Ше белић, такоће погоћен хитиима. теш ко поврећвн. Он је у бесвесном ста њу поепезен у новоградишку болнн цу. Чворић је остао неповрећен. А. К.

абору у месецу септембру 1935 г., али |е онда рачунао да ће се измени« ти политички курс. О овоме су меродавни били обавештени. У своме допису Шериф каже: и О МиленгиЈИ Симовићу се зна врло мало, али о МилеитиЈН Секулићу (како се за време окупациЈе звао Симовић) знаће се више, када будем \а о томе проговорио" И Једно и друго презиме, мо )е Је породично. Мени »е и )ед" но и друго мило и драго. Оба презимена својом чашћу, својим приложеним жртвама за Отаџбину и својим борбама за у^едињење света су и узвишена. Помињање тих презимена од стране Шерифа Воце, сматрам као скрнављење светих жртава. Познаго »е да сам био излаган тортурама и мучењима за време окупациЈе, па довоћеи и пред цевима окупаторских пушака у заједници са: Гавром Мила чићем, инспектором Министарства по шта, Цветком Дедићем, шефом кабннета г. бана Зетске бановине, Ананијом Секуловићем, контролором Главне поште у Београду и другима, а са Матом Секуловићем, инспектором Ми нистарства пошта у пензији био у звтвору > Под|орици. Све сам то нздржао под презименом Симовић, јер Је то презиме дао мојој кући иој покојни ћед поп Никола Симовић, којн је био познат и ван граница Црне Горе. Он Је у заједници са својнм си новима: Богданом, маЈором у пензиЈН (мојим оцем), Јакшом, народним послаником (стрељаним за време оку« пације), ЗариЈом, па и са мном. презиме Симовић уврстио у ред наЈугле** нијих презимена Црне Горе. Ја те позивам да не ћутлш него да говорлш, |ер сам ти дао могућно сти да ме гужиш оуду, износећи, да су све одлуке коЈе си доносно у оп штини шал>ској о куповини куће, от купу имања итд. фалсификаги, 1ер су их потписала лица коЈа нису бн ла опшгински одборгоици, што си на мерно чинио. Никада се не одрич-.-м ни једнога поштеног човека, па ни г. начелннка Мијушковића, али сам хтео да кажем у првом допису. да Је све сушта лаж што си о нашем ра нијем пријагел>ству о нама ц®нео. О гвоме родољубљу нећу говорити, Јер и сама помисао на гво|е родо. љубље буни моју савест. Г. г. Раде Брушија, др. Станић, окдашњи лекар у Новом Пазару, Мија Станојевић, суди|а * други, знају како 1е 1927 окарактерисао твоје родољубл* покојни Веља Вукићевић, ондаш њи претседник владе, када смо била примљени код њега. Да би био јаснији чнтаоцнма као родољуб навешћу само ова два при мера. Шериф Воца је за пуиих 20 година крио у својој општини оглашене одметлике. који су извршили покољ над Србима у Колашину. Као „родољуб" није отслужно свој кадровски рок ни Шернф нл његовз браћа. Ето његовог патриотнзма. За иоју кандидацију нећу тражи« ти твој пристанак, јер сам у првом допнсу јасно нагласио шта ме може спречити да не будем кандидат. Од »зборних подметања н фалсификата не треба те се плашити, али тнзебеш, па уиапред хоћеш Да прав. даш пораз. Није ваљда било 1927 г. фалсифнката. па како се проведе? Народ који ти кије инкад остао дужан признања" »а суду ће ти отпевати химну захвалиост. Пошто у твоме доплсу од 23 марта т. г. има и клевета, то ће регистар кривичаих пријава код Суда гфотив тебе Шеркфе, бити обогаћен још једном нумером — мојом тужбом, па тл ето места да кажеш све што будеш имао. Не бусај ое у прса за Ј. Р. 3. јер ње« успех не мвисн од тебе, а ја тврднм без бојазли да ће ме време демаитовати, да ће ола у орезу пожњети успехе, ако ти престанеш бити њен воћа. Требало би да будеш свестан сво|нх дела и да нама уштедиш труд око писамије па пред судом изаћи. Са овим завршавам полемисање, јер из већих интереса нећу се освртаги на Косовскн комитет, а тебн к.гичем: Срећло вићење пред Судом! Приужте, Господине Уредииче, изразе мога дубоког поштовања. 23 марта 1937 год. Вучлтрн. МилентнЈ« Снмовић, школски надзорнлк у Вучитрну СКУПШТИНА Задругеза набавку кредита у Битољу Бнгољ, 25 март Чланови Задруге државних службеника за набавку кредита, одржали су у сали хотела „Јевтлћ" своју скупштлну, коју је отворио претседник г. Радован Пантовић, управник Поште. Г. Пантовић је поднео и извештај у нме Управног одбора. Скупштина је примила извештај. Из "звештаја се видело да је У 1936 годили било 462 члана задругара па 1524 уписаних удела. Задруга располаже у готову, V потраживању илл уделнма код Савеза са сумом од 828 586,09 динара. .V нову управу изабранн су г. г. за претседника Управног одбора Радован Пантовић. управник Поште, за потпретседника Мирослав Ж\пањевац. пензиолер, за секретара Васи.тије Ветичковић, учитељ, за чланове Петар Јанковић. старешина Среског суда, и Макс Варла. капетан. в. ч. в.