Правда, 26. 04. 1937., стр. 7
У ЗЛ 7, 9.30 - Данас - у 2, 4, п 6 ПРЕМИЈЕРА која одушевч»ава без разлике све посетиоце
Тонфилм ванредно духовнтог н оригиналног садржаја у ко. ме пева. игра, забаз.-на се и г.туми као никад до сада најслааниЈе дете света, мала и омиљена ШИРЛИ ТЕМПЛ У осталии улогама Џун Ланг, гај Кибе Слим Сумервил ишшш ОД -1.30 БЕСПЛАТНО ВЕСЕЛО ВЕЧЕ СА ИЗВАНРЕДНИМ НОВИМ АР ТИСТИЧКИМ ИРОГРАМОМ ОД 15 АПРИЛА 1) РОЛ - ФИКС ДУсТ, вајвеће кли>ачко чуао 2) БРАМИНОС ДУЕТ, музички пијерои 3) НАСЕТИ - ДУО, невиђ- не вештине на точку 4) ЛИЕОРКО И КОМП, м)ал> џинглера 5) КИОТО, неверовагве |апанске всштине 6) „515ТЕВ иОТТЕП' 1 интериационалне и^ре 7)11 ФРЕГОЛИ ТI са нович програмоч 8) Сестре Перкин, и|ре 9) Бебм Нордон, акробзткиње 10) Ревнја ннтернационалних играчииа 11) Музички филм у боЈи 12) НаЈнов .ји Марзмунт журнал Телефон 28-895. 7>0*1
Ха/лук 1 Јааошик
КАСИНА
У 3; 5; 7; 9.30 ПРЕМИЗЕРА Метро Голдвин шлагер комедиЈе пикаитних ситуација и урнебесног сиеха:
Џин Харло Вилигм Повел ; Мирна Лој
Поход младих Бугара ради женидбе... Хиљаде младих Бугара потражиће брачног друга у нашој земљи Претстоје »женидбени излети« у Југославију
Софија, 25 април Софпскпм проволаџпкама претп озбиљна опасноет: многи кандидати за женидбу одлучилп су да пређу гра инцу, са које је уклошена оиих дана жичана ограда, н да иотралсе суируге у Југославијп.. Још пре рата млади Вугарп долазилп су у Србпју, да У братској земљи ставе бурму на руку. Нису мг.тобројни нп поратни југословенско-бугарскп браковн. Дете рођени ире нзвесног времена у једном таквом браку добнло је име Југослав.
Сви су изгледи да ће се број Југослава у Бугарској знатно повећати. Млади Бугари, пише софиска штампа, нзмеравају да приреде неку врсту женидбеннх излета у Југославију. Ти излети, нема сумње, заврши ће се многобројним југословенскобугарским браковима. Нарочито мећу младим Софијанцима постоји читзв покрет у том смнслу. О решености
софиских кандидата за женидбу да се узму Југословенке за другариие у животу пише чак и италијански лист „Месажеро". Овом покрету, поред топлих, брат ских симпатија за Југославију, може се наћи објашњење и у једној чињеници која би изгледала мало нсвероватна да није потврћена непобитниа статистичким подацима: док у дру-
гим великим европским градовима младе девојке, у времену економске кризе и смањених изгледа за магеријалну сигурност, имају све мање прилика да се добро удаду (тако дз се у извесним државама води чак и жива пропаганда за стварање домакег огњишта, за брак који мно-и млади л>уди, највише из материјалних разлога, избегавају), у Софији та „криза младожења" не постоји. Напротив, могло би се говорнти о кризи удавача: око тридесет дзе хил>аде младих гтановника бугарске престЈнице хтело би да заснујд породицу, а има свега деветнаест хил>ада млатих девојака које жел» да ступе у брак. Премз писању софиске штампе, кандидати су чврсто решени да > Југославији потраже брачну срећу. А пошто су досадашњи југословенско бугарски браковм познати кзо веома срећни, они верују да су на најбол>ем путу.
ПРАВДА
26-Г\М937
10Р30
Још саио ша вгва СНИЖЕНЕ ЦЕНЕ: 5 и 8.- лин. у 3 сата сва места 6.- оин Послв огромног успеха у филму „ МАЗЕРЛИНГ" којнм Је осво|ила свет. дала Је своЈу на)бол>у креацију ДИВНА И ШАРМАНТНА
Обласна конференција сарацника Подмлатка Црвеног крста
КОЛОСЕУ
9 з; 5; 3; 9.30 11 ПШШ сгвошених кратких филмова .11
5 Нопнарс Попац 1 БЕТИ БИП 3 КОЛПР симфоније 1 РУСКЕ РОМДНСЕ И ЖУРНОЛ ј
I
Цвети су дан Подмлатка Црвеног крста. Отуда и иницијатива да се данас састану бројни сарадници ове установе на саветовање о дал>ем раду. Ово је седма обласна конференција сарадника Подмлаткових. Посетнли су је просветни радници Бсограда, Земуна, Панчева, затим учител>и Срезова врачарског, панчсвачког н земунског. То је териториЈа на којој дела Обласнн одбор. Питања о којима се данас расправљало била су и важна- и актуел на. То је у својој уводној речи нагласио претседннк Секције подмлат* ка г. Јован Дравнћ, професор Више педагошке школе. После поздрава упућеног делегатима, г. Дравић је нагласио јединствсност ове органнзације. Поред школе, и са школом заједно, она васпитно делује на омладину, упућује Је на праве путеве. Омладннци ЈоЈ радо приступају. Око пола милиона наЈмлаћих налазе се у њеном колу. То је, уједно, најбол>е јемство да је Подмладак Цраеног крста ухватио код нас јаког корена. Доказао Је и радом да је способан да живи. Петнасст прошдих година најбољи су доказ за то. Го прошло време показало је да > ва организација постаје важан фахтор у васпитању омладине. Одлнковања сарадннка Подмлатка Узео је затим реч потпретседник лавног одбора Црвеног крста Светозар Томић. Са неколико реча је подвукао важност мисије Црвеног крста, уопште. Рекао је да то ниЈе обично друштво. Оно је, прво, национално, а онда међународно. Кроз Црвени крст везано је истом мишљу преко 33 милиона л>уди. Од тога, пола долази на омладину. Г. Томић Је одао хвалу радницима > Подмлатку. Захвалио им се на тру^ ду који улажу у спремању будућих пионира Црвеног крста, будућнх гра ћана. А онда г. Томић је заслужнима предао у нме Главног одбора одликовања: орден Црвеног крста г. Љубомиру СтефановиКу, директору гимназиЈе у пенсији; златне медаље г. г. Михаилу Миладиновићу, директору Трговачке академије у Београ ду; Кости Дошену, директору гимназије — Земун; Душану Марјано« ићу, директору гимназије — Београд; Николи Половини, директору гимназије — Београд; Михаилу Ђор ђевићу, директору гимназије — Пзн чево; Светолику Аврамовићу, учител >у — Београд; Стојану Глигорије вићу, управитељу школе — Београд, г-ћи Вери Николић, професору у пензиЈи — Београд. Реферати Конферениија је сав осталн део времена посветнла појединим рефератима. Први Је говорио г. Стева Димитријевић, професор Уннверзитета. Он се у својим излагањима по забавио једним важним питањем. Говорио је о саћењу дрвећа. Разуме се, у колико се оно односи н§ омла дину. Сараднике за овај посао г. Димитријевић види поглавито у редовима учнтеља н свештенства. Разуме се ни помоћ политичких вла сти, пољопривредних референата » надлежних ресора, у овоме потхвату не треба да .;зостане. Школ.ка деца морају се упутити на терен рада. Садња дрвећа може бити њихов домен. То ће на ученике кори сно деловати, како у васпитном, тако и у моралном погледу. Урећење школске баште такође треба да буду озбиљна брига, особито Подмлат ка Црвеног крста. Из њих се може пружити неопходна помоћ у храпи свим сиромашним ученицима. А онда, наш народ је учен увек теориј ски. Дела обично изостају. А свет тражи примере. Неопходно је са нај млађима почети на подизању шум*. иа сађењу воћњака. Хвалимо се. вели г. Димитријевић, да смо воИар•;;а земља, а на нашим пијаиама тродаје се канадска јабука. Хвали:о се својим шумма а брда нам ого 1ела. Г. Димнтријевмћ Је завршио, то-
пло поздрављел, констатацијом дз летос треба учинити све припреме, како би на јесен могла да се предузме садња у најширем обиму и у свим крајевима. Мишљењу предавача придружили су се сви присутни. О истом питању говорили су још и г. г. Игл (Земунј, Дравић, Мнладнновић. Днректор гимназије г. Коста Дошен изнео је веома лепа запажања питању дечјих летовалишта. Он је обухватио и пнтање исхране, становања, надзора, издржавања ових ле
изградњу стлних пвиљона за летовање. Осим тога истакао је потребу пуне сарадње мећу друштвима са истоветним циљсвима. Нарочито између Црвеног крста н Заједнице до ма и школе. Трећи референт био је г. Драгољуб Бранковић, инспектор Министар ства просвете. Он је говорио о фериЈалннм наставничким течајевнма Подмлатка Црвеног крста. После дискусиЈе специјалан одбор израдиће резолуцију у смнслу
товалишта. Нарочито се залагао за данашњих реферата.
Репорске зодруге »еђе ове године сејотн репу пошто је производња шећерне репе опапа за 50% због велиних запиха шећера
Данас је заседавао Главнн одбор Савеза земаљских репарских задруга Земун — пословница Београд. Главки одбор испитивао је ситуациЈу производње шећерне репе у прошлој н овој години. Уједно су претресана актуелна питања која су :< појазила после конгреса Савеза репарских задруга одржаног 14 фебруара ове године у Новом Саду. Главни одбор, .претресајућн ситуацију, констатовао је да је производња шећерне репе код нас у опадању. За 1937 годину производња је опала за 50*/» услед велике залихе шећера, којом фабрнке располажу. Те залихе настале су услед тога што се фабрике шећсра нису придржава ле међународног споразума о извозу шећера, по коме су наше државе добиле концесију да у 1936 години извезу хиљаду и по вагона шећсра. Фабрике шећера ово нису учнниле, кзговарајући се да Је изооз
л л
I к/мкво ЦГ I
ЋЕ ВИТИ -1УЧш
ЕВРОПА: Депресија са претеж но облачним и кишним временом влада над европским континен. том. Висок притисак се одржава над северозападном Еоропом и северном Р усијом. ЈУГОСЛАВИЈА: Ведро у приморскии крајевима, облачно са повременом кишом у осталим пределима. Температура опала у целој земљи. Минимална Мрзле Водипе 4, ^аксима.тна Штип 19 степени. ПРОГНОЗА ЗА 26 АПРИЛ: Пргтежно облачио воеме са местимично« кишом. Те»пературз без знатне промене. Сунпе излази у 4.36 н залази у 18.36 часоча.
у филму младости, граиије « ПРОБУБЕНЕ СТРАСТИ
шећера отежан ве.тжотм паринама. Требало је. мећутим, да у интересу производње шећерне репе фабрикама шећера буде омогућено да нзвезу уговорену количину шећера, истакнуто је на скупштнни. Главни одбор решио је да у «937 години не сеЈе репу ни једна задруга учтањена код овог савеза (а има их тридесет четири) пошто од фабрика цпћера ннје могла добити потребну површину за сво|е задругаре. Савез зсмаљских репзрских задруга не жели да сеје неуговорену количину репе, јер би се на тај начнн и овако нсповољни услонч производње шећерне репе погоршалн. Посто)е изгледи да ће фабриче шећера у 1938 години дати задругарима довољче површине земљишта за репу. Главни одбор испитао је ситуаци|у поводом састанка лондонске кон ферснциЈе о производњи шећера и у току идућег месеца послаће подат ке из наше земље Мећународној -Јр ганизацији за производњу шећерне репе у Париз доји су од Савеза тра жени. Закачача је годишња скупштина Савеза за 6 јуни. Данашњем заседању претседавао је генерал у пензији г. Стојан Нико лић, претседнич Савеза земаљских репарских задруга.
Снег у окопини Краљева Краљево, 25 април У Краљеву и околини јутрос ја па дао снег, праћен кишом. Услед киша коЈе су падале последњих дана надош.ти су планински потоци. Ре|.е Ибар. Рашка и Западна Морава такоће нагло надолазе. На неколико места о«е су се већ нзлиле из свога корнта. В.
КЛУБ ЉУБАВНИЦА - ШЈВ ОЕ РЕММЕ5 И Не заооравитв Ц да ]е наш следећи и ускршњи поограм велинанствени филм РОМЕО ЈУЛИЈА КОРЗО Српски фипатепиетички кпуб изабрао је г. Евгена Дерска за свог доживотног почасног претседника У сш жотел* „Лонлон" одржао |в своју реловну годиш»у сиуппгтану Српски фнлантелистички клуб. У десет часовж пре подне скупштину је отворно аосадашњн претседиик пуковник г. Јерсмија СтанојевнК. који је у нсто време н поднео иЈвештаЈ о раду управног одбора. Извештај надзорног одбора прочнтао је г. др Мнлосав Радиловић. банкарскн чнновник; а нзвештај благајне г. Стеван СтоЈАнК, вншн саветннк Обласне ЈЦ|рекцн1е. Пошто )е г. Евген Дероко, помоћннк генералчог днректора Државних желеаннца у пенаијн. дугогодишн»н претседник Српског фнлантелнстичког клуб« н Југгословенског фнлателистнчког са«еза. услед болести поднео оставку на претседништво Клуба, чланови су једно гласно нззбралн ва новог претседннка г. Јеремију Станојевнћа. пуковннка. По завршеном дневном реду. члачочи су г. Бвгена Дерока кзабрали за доживотног почасног претседннка Српског филателнстичког клуба. у знак пргвн1к>а за његов дуг^гозчшњн рад. Клуб нм« свега 58 чланова. од којих су 53 у Београду. а свега 5 из дру гнх места.
Један део Јагодине поппављен
Јагодина, 25 април Четири дана непрекмдно |е падала киша над Јагоднном и околмном. Услед тога почеле су нагло да над> лазе реке. Миоги планински потоци у околини излили су се на велике комплексе земљишта н саставили воду са водом из Велике Мораве. Река Белица, која протиче кроз цен тар Јагодине, такође је нагло надошла. Један део ове реке почео је јутрос да се разлива по разним дсАовима вароши. Постоји опасност да Белица овога пута направи много више штете него приликом поплаве од пре месец дана. Према обаеештењима која смо могли јутрос добити, под водом се налазе села Драгоцвет, Трнава, Ко-
чино Село, Ланиште и Буковче. У становништву је завладала велика забринутост |ер вода и даље надолази. Под водом се налази и ве.тижи број кућа у Јагодини. Двориште бановинске болнице и старе цркве су под водо*. Око цркве терен |е поп лављен тако да личи на право језе ро. Имање Мушке учитељске школе такође је поплављено. До сада је највише страдао онај део вароши
Ха/дук | Јааошпк
који се налази поред вашаришта. Такође |е у опасности футбалско и гралнште. Веру|е се да ће вашариш те и футбалско игралиште бити оо плављени већ у току ноћи. Река Лугомир ко|а протиче поред Јагодине с леве стране нанела је штете ветиким комплексима земљнш та и излила се у села Лоћику, Драгошевац. Коларе, Мајур, Преће. Бра цину н у 1едан део села Рибара. О ва река излила се и преко једног дела пута Јагхдина — Ћуприја. Кола аутобуског предузећа данас пре подне стигла су у Јагодину после великнх тешкоћа на путу због поплаве. Изгледа да ће се и аутобуски саобраћаЈ морати да обустаан. П. М.