Правда, 02. 06. 1937., стр. 1

Брпј 11716 Голнна XXXIII

Београд, среда 2 јун 1У37 године, Влајковнћева 8

111'ИМКРАК 1 динар

П °!^ Т ^ И !^л'У!^ ЕН А У гптпву - - МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. - РУКОПИСИ ВРАЋАЈУ. — Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИЈА 255 51

Немачка штампа и данас но/жучни/е напада Л10ск0вску и њаленцијску владу У Лондону сматрају да је ситуација и даље врпо озбиљна

Берлин тражи да се Одбор за контролу определи за једну или иош страну

г т Париз, 1 јун (Телефоном) Узбудљпве вести о бомоардопању шпанске варопш Алмерије од стране немачких ратних бродова, у сврху вршеша репресалија због бомбардоваша „Дојчлапда"', стнгле су у Париз јуче поиодне. Разумљпво је да су те вестн изазвале велико узбуНење у Нарнзу, јер се схватило да овај догађај може да изазове врло тешке последнце. Француско минстарство иностраннх послова у току дана и ноНас било је непрскидно у телефонекој везп са Лондоном. Исто тако француски миннстар иностраних послова г. Делбос примио је велики број страннх дипломатскпх претставника са којима је конфернсао о сптуацији насталој заплетима у Шпаннји.

КОНФЕРИСАЊЕ У ПАРИЗУ Претседник франц>ске влале г. Ле он Блум примио је |уче енглеског амбасалора у Паризу и отправника послова совјетског поосланства. Ми нЈКтар иностраних послова г. Делбос примио је немачког н пољског, аиба сзлора и претсел.чика Олбора »а спо љне послове при францу-ском парлз менту. Истовремено је у Вашингто« ну примљен немачки амоасадор. а ен глескн ми«истар »ностраних послова г. Идн примио Је италијанског амба садора г. Грандиа, француског г. Корбена и огправника послова нема чке амбасаде. Немачки амбасадор у Лондону г. Рибентроп упутио је писмо Одбору за немешање, у коме је саопштио да је Немачка, бомбардовањем Алмери је, завршила своје репресалије према републиканцима у Шпанији, али да се Немачка и поред тога повлачи из Одбора за немешање н да не ће учествовати у даљем вршењу кон троле шпанских обала. ОДБОР ЗА НЕМЕШАЊЕ У ТЕШ. КОЈ СИТУАЦИЈИ Готово истоветна је и одлука Италије, која је већ саопштена Одбо ру за немешање. Према томе акција Одбора за не мешање биће за дуго паралисана Због тога се француска политичка јавност пита шта ће у оваквоЈ си туацији предузети Француска и Ве лика Британија. Политички круговн питају се да лн ће Француска и Ве лика Британија бити у стању и д< ли ће хтетн да пристану да саме вр ше контролу шпанских обала. Јер у таквом случају овим двема силама намећу се и специјалне обавезе. ПАРИСКА ПОЛИТИЧКА ЈАВНОСТ ОДОБРАВА ТУМАЧЕЊЕ НЕМАЧКИХ ЛИСТОВА Афера са бомбардовањем „Дојчланда" претставља се у Француској политичкој јавности као нобично за мршен спор како са политнчког, тако и са мећуиародноправног гледишта. Занимљиво је да Француска по литичка јавност у томе погледу донекле даје за право немачким листовима који тврде да је посреди провокација од стране републиканаца. Берлинска влада је у своме службеном саопштењу већ била нагласила да је крстарица „Дојчланд" била нападнуга од републиканских авиона. Валенциска влада у своме службеном саопштењу тврдила је да је прво на републиканске авионе отворена паљба из топова. У сваком случају, вели се у Париз\'| републикански авиони нису ммали право да одговарају бомбар^овањем стране крстарице. чак и 1а су бичи нападнути вратом из ње1нх топова Једна је ствар при том нрилично нејасна. Ако је тачно твр Нење валенсиске владе да је прво овршен напад на авионе са крста»ице. онда је чудно да су чланови тсаде побијени експлозијом у самој трпезари|и крстариие. У случа|^ ■а је огдорена ватра на републикан >е авионе. посала би се морала натзи ги на палуби брода, а ннкако у грпезарији. Валенсиска влада истакла- је ла се крстарица „Дагчлати" н^је, ^'лазила у зони која је теој одрећена за врше

ње контроле, већ да се налазила у близини саме обале код Иоизе. Из те околности репчбликански авиатичарн моглн су да закључе да је I мачка крстарииа имала неку спеичзл ну мисију у помагању побуњгникз и да је у томе лиљу и пристала уз саму обалу. По правилнма одбсра за немешање републикански авиоки иају пргоо да према сзима оним бро довима који раде у корист побуњеника поступе исто као што поступа и са самим побуњеницнма. ПРЕДЛОГ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ О АНКЕТИ Велика Британија ј« предложила сазивање анкетне комисије која ће проучити овај спор како са правн^г тако и са политичког гледишта. Рг зултати ове истраге потпомоћи ће разјашњењу целе афере, па ће се ваљда посте тога и прнменити неке санкције. О разговору који је јуче вођен по водом ове афере између министра ностраних послова г. Делбоса и не мачког амбасадора у Пгризу круже разне верзије. По обавештењима ив поузданих извора, г. Делбос :е изјз вио немачком амбасадору да у начелу не може да оспори право Не. мачкој да у оеаквом случају предуз ме препресалије због напада на нема чку крстариц>'. али с друге стране г Делбос је додао и резерву према ко јој Одбор за немешање нема ни могућности ни средстава да спречи један инцидент овакве врсте или да сам изврши репресалије против напа дача. Истовремено )е г. Делбос под вукао немачком амбасадору потребу одржања хладнокрвности. па је додао да су се Француска л Енглеска у неколико махова до сада нашле у сличном положају у коме је сада Немачка, када су њихови држављани и бродови били нападнути, па ипак су одржалн хладнокрвност. При томе се у коментарима париских листова напомиње да је енглески ратни брод „Хантер" наишао на једну мину коју су поставилн нацио-

Г. фон Рибентроп налисти. па ј«» био тешко оштећен. А Италија није предузела пре неколико дана репресзлчје, иако је приликом једнаг сукоба са републиканским авионима на италијанском рат-

ном броду погчнуло шест италијанских ратних официра. Због изненал ног ексодуса Нсмачке из Одбора зз немешање Одбор није јуче ни могао да се састаче. Олбор |е само примио на знање да Немачка неће учествова ти у његов *м раду све док не добије гарантије да се сукоби овакве врсте неће понзвити. Званично је Немачка изјавила де се повлачи из Одбора за немешзње. Међутим, у обавештеним круговима се тврди да се немачки рзгни бродо ви ипак неће повући из Шпаније н да ће у ствари контролни 6родјви и даље вршити контролну службу. али уз пратњу јаких ратних помор. ских јединииа. Једанаест нових рат них бродова већ је ношло из Немач ке у Шпанију. Ови ће бролови бити придодати пратњи контролних бродова. ЕКСПОЗЕ Г. ДЕЛБОСА У Француским парламентарним круговима очекује се да ће министар иностраннх послова г. Делбог можда већ сутра лзти ек(јпдзе о суко бу нзмеђу републикднских ав^на и крстарице „Дојчланд". као и о ситуацији насталој бомбардовањем Алме риЈе од стране немачких ратних бро дова. У Гибралтару је јуче извршена сахрана погинулих морнара са крста рице „Дојчланд". Сахрана је изврше

ралтарској болници смештено је 12 тешко рањених немачк»»х мпрнара, ДРЖАЊЕ ИТАЛИЈЕ Велико интересовање влада у Парн зу за држзње Игалије у овој аферн. По јутрошњим обавештењима парис ких новинарских агенција италијанска влала сматра да се овде ради о унапреа спремљеном плану за вршење нападз на немачке и италијанске ратне брзтове. ИталиЈа је, вели се, унапред била обавештена о овој зам ци. и она ће се чувзти ла не падне у неке непоправљиве ситуаиије. Алн при томе се ипак истиче да граница стрпљивости више нису далеко. Др. г. м. РЕОРГАНИЗАЦИЈА СЕВЕРНЕ РЕПУБЛИКАНСКЕ АРМИЈЕ Валенција, 1 јун Претседник Републике потписао је указ којим се оеорганизује северна армија, која ће од сада бити састав љена од лве велике јединице које ће бити потчињене директно министру народне одбране То ће бнти: баскиски армијски кор пус под командом генерала Гамира Урибури и астуриски армијски корпус у Сантандеру, којим ће командо ватн генерал Лззно дел Аен Коменда. Оба ова генерала имаће команду над свима копненим. ваздухопловним и поморским снагама владе у тим

на уз велике војничке почасти. У гиб крајевима. Немачка штампа об/ављу/е да је

бомбардовањем завршена акција за

Алмерије репресалије

и да немачка влада неће предузимати нове мере

Бер пин, 1 јун (Телефоном) II данас немачка штамп а ппше највећим делом о тешком догађају у луцн Ибн за и о заоштрености која у Европи влада због шпанског пптања. Листови још ув.чс настављају јучерању камна њу протнв московске и валеи циске- владе

Тиче је понова пред целим светом то значи демонстрирана чврстина осовине Берлнн снагу —Рим. пншу листови, и додају да Немачка није ни једног тренутка сумн>ала у солидарност Италије. Немачки топови пред Алмеријом свакоме су објаснилн, а најбоље Москвн и Валенцији, шга

напасти немачку наоружану

У Саламанкп је -заробљеннцнма међ ун?родне брпгаде подељено пивилно одело, па су затнм . пуштенн на слободу

У погледу Лондонског Одбора за немешаље. немачкн листови пишу да он сада мора да се тачно определи за једну нли другу страну. Или мора статн на страну Немачке н Италије, или дагн слободне руке бољигевизму да из Шпаније угрози мир у Европи. С извесном осетљивошћу штампа реагира и на посреднички став Енглеске.

Идна У Доаем дому и у надн коју Је он изразио дипломатском претставнику Немачке у Лондону. да Немачка неће ништа внше предузети што бн погоршало н онако тешку ситуациЈу. Ова опомена, према мншљењу немачке штампе, није била погребна. јер је влада Рајха пре тога у званнчном саопштен>у објавн ла да је бомбардовала Алмернју в да Ј"е тнм бомбардовааем завршнла репресивне мере. Министар војнв генерал-фелдмаршал фон Бломберг ниЈе одложио свој пут у ИталиЈу због иаЈНОвијег догаћаја у Шпа нији. него ће по утврђеном програму данас кренутн из Берлина за Рнм. „БерзенпаЈтунг'* у томе видн доказ хладнокрвностн Берлина н Рима, која се. каже лист, у многоме разликује од оне нервозе у слнчним случајевнма код других европских влада. Ступцн скоро свнх немачкнх лнстова нспуљени су великим делом н цнтатнма

који Је дошао до изражаја у синоКљем страних лисчова. у којима се одобрава говору министра иностраннх послова г. поступак немачке владе. ИН 1111 ШШ шпанскн брод..Сиудадде Барселона' ко;ок се приликом удавило пет стотииа лица Барцелона, 1 јун

Д. Н. 5. јавља: Према |едном саопште1ђу каталон ских властодржаиа потонуо је шпдн ско-бољшевички пароброд „Сиудад де Басцелона" 18 километара север но ол Барцелоне. Том приликом удавило се. 500 лица а 300 лица, која су се спасла. су рзњена. У извештају каталонске влзде каже се да је овај брод торпедо ван од стране једне италијанске подморннце.

ИЗ СЕН ЖАН ДЕ ЛИСА НИЈЕ КРЕНУО НИ ЈЕДАН БРОД Сен Жан де Лнс, 1 јун Противно вестима које је објавнла једна француска агенција а пре ма којима су сви ратни бродови ко ји су били усидрени у овлашњој лу ци кренули за шпанске воде. констатује се да ни Један од тих бро доза није до сада кренуо из луке. У луци се налазе јелна енглеска кр старнца и. 2 контра торпиљера н једна француска топовњача.