Правда, 10. 06. 1937., стр. 1
К |Н.Ј 11 724 1 'олнна XXXIII
Београд, четвртак 10 јун 1У37 гиднне, Нлајкпвпћева 8
ПРИМКГАК 1 дннар
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. — МЕСЕЧН А ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ. — Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИЈА 255 51
НАНЕЛАН СПОРАЗУМ О КОНТРОЛИ У ШПАНИЈН
И
У ВИДУ Б0МБАРД0ВАЊА НЕЗАШТИЋЕНИХ ВАРОШИ Али се одобрава непосредна акција против нападача
Моралнп позадина нооружоња Вепике БрнтаниЈе (Писмо из Лондона)
У енглеском Горњем Дому, у последње време. често се постављало питање да ли светско наору жавање претставља неносредну ратну Јпаснист. Не грсба забораоити да је Британ ска ИмпериЈа чекала до последњег тренугка пре него што је. у поређењу према осталим државама, почела да се наоружава истим гемпом. Та чињенииа Је неоспорна и веома карактеристична с обзиром на зз датак енглеско! наоружања. који у стварн. третиран ма с које стране, има само дефанснван карактер. Исгина, биће ириговора да један ^аневар одбране претпоставља акци 1у нанада, алн греба имати у виду да данашње време не допушта ника кве екснерименге и човек греба даје спреман на све догађаје. па и јн 13 ако Је на:већи поборник мира ПјлазеНи с 101 ""ледишта. енглески народ Је \бећен да ће ланашње наоружавање Велике Британије послужити иск 1>учиво идеји мира и због тога га.| народ. с тим у вези, поднзси све жртве. После неуспеха санкиија и пољуљаног ауторитета Друштва народз пдеја колекткине безбедности ни1е виин- била привлачна за Енглеску. И због гога |е сваки просечан Енглез у изоловању земље гледао из. лаз. смагра:\ћи да Енглеска не треба да улази у политику континента, закључујући уговоре међународног каракгера чије последиие у сваком тренутку. могу да буду оружана ин тервенциЈа. Само о повлачењу Енглеске са терена еоропске политике, или Женеве. не може бити говора. Баш наоружавање Империје доказује тежњу владе да буде посредни фактор у свим питањима европске политике, настојећи, пре свега, да дође до реконструкције Друштва народа. Ово се може постиКи само онда. уколико Енглеска располаже одговарајућом снагом, која ће омогућити њене циљеве. Енглеско наоружавање није последица ратне психозе, која влада у европским државама. Таква пс^хоза претставља велику опасност за бу. дућност Европе, јер се сви догаћаји прецењују и нико се не осврће на ре алну политику многих земаља. У овом тренутку не постоји ника. хав непосредан узрок због кога би дошло до |едног новог рата. Уколико се и даље настави политика стишавања у Европи, таква политика мора да се заврши позигивним резултатом, а то )е гарантовање трајног европског мира. Енглеско наору жавање показује јасно свима евентуалним нападачима да ће им све акциЈе, већ унапред, претрпети неуспех. Симитоми опасности. који могу. да данас или сутра. изазову отворен сукоб још се налазе на еаропском терену и Енглеска не жели дз улази непосредно у спорове измећу европских земаља. Непосредно учествовање Енглеске у питању судбине Европе данас, од стране енглеског народа. не би било поздравл>ено као што је био случај пре годину дана. Но данас је извесно да Енглеска и Француска никад нису биле у тако срдачно! сарадњи кзо данас. Енглески државниии су то у више махова у задње време нагласили. г. Блум. ту пре неки дан. такође. Лондон и Па. риз дакле својом мирољубнвом полнтиком учитоЈЛН су баш у ово време огромко на утишавању Европе н на очигледној побсди мирољубивосги над ратничкнм расположењима. Све су ово детаљи веома компликсване европске политике, али ни-
су непосреДан узрок за један нови рат. И због тога ратна психоза која је захватила многе кругоое сасвим је неоснована. Само жеља за миром једног нзрода није довољна да се мир одржи, уколико др>ги народ није задо* јен истом жељом и због гога треба рачунати са сви-м м Јгућностима. Не плашећи се рата. у жељи да га благовремено спречи, Енглеска се наоружава, а енглески нарол се нлда да се оружје које се фабрикује за одржавање мира, ннкад неће употребити. В.
Г. Рибентроп
Париз, 9 јуп (Тслгфсшпм) Ио извештајима парнскнх лјштива нз Лондона, тамо се омекује попратак нсмачког амбасадора фон Рнбентропа, којн долазн вечсрас п.< Мннхена, да бн се наставили нреговорп о новратку Н -^мачке у Одбор за немешаље н о рсорганпзовашу мсђунлр.одне контроле у Шпанији. Мзглела да је споразум о контролп у начелу прихваНеп. Г. Хптлер је дао г. Рибентрону инструкције по којпма Ке г Рибентроп ностунатн у нрсговорима у Лонлону. Кнглескн амбасадор у Перлину г. Хендерсон такође је у цме своје владе радцо на стварашу сноразума.
Војвода и Војвоткиња од Кента посетиће Војводу и Војвоткињу од Виндзора
Парнз, 9 јуа (Телефоном) АгенциЈ*а „Радио" јавља да ће Вој'вода од Кента ускоро отпутоватн у Корушку и посетити свога брата Војводу од Виндзора у дворцу Васерлеонбург.
О овој посети пншу данас лондонскн листови и додају да још крал> Ђорђе Шести није дао сво»е одобрење војводи од Кента да учини посету свом најстаријем брату.
Зшучена ]е конвенциЈа изнеђу РунуннЈе и Бугарске о поднзању носта преко Дунава Софија, 9 јун (Телефоном) Пре неколико дана у Пукурешт је отпутовала једна специјална делегацпја бугарске Генералне днрекције железннца са днректором пуковником г. Колчевом рали преговора са румунским властима у погледу подизања моста Рушчук—"Бурђево.
Пошто је јуче постигнут потпун споразум, то су шеф бугарске деле гације г. Колчев и шеф румунске делегације г. Макавеј потписали конвенцију. Изградња поменутог мостз
започеће већ првог јула ове године Осим тога. једна специална комисија израдиће пројекат железничкс конвенције између Бугарске и Румуније. С. С.
Између четири велике силе пз. стигнут је у првом реду споразум о одређивању неутралних зона за кон тролне бродов? у Шпанији. Обема зараћеним странама ставиће се у вр ло озбиљној форми опомена да убудуће не понове инциденти слични инииденту са немачком крстарицом Лојчлад". У начелном споразуму предвиђено је да се власти чети. ри силе, у случају напада на било ко|и страни брод. консултују о мерамп ко»е ће предузети. То значи да је Победила теза Ве лике БрнтаниЈе да се мора правити разлика између права на вршење ре пресалија и права на легитимну одбрану. Немачка је са своје стране по кушавала да извоЈује ово право ле. гитимне одбране. Велика Британија, пак, заступа тезу да сваки ратни брод има право на легит-Јм ну одбрану у случа|у да је он напад нут. Али та одбрапа може да се при мењује само према нападачу који врши напад и не сме да прелази грЈ ниие одбране. тојест у офанзиву про тив незаштићених градова. У први мах изгледало је да Немачка неће пристати на овакво енглеско тумаче ње. Сада се сазнаје. да има многз изгледа да Немачка у свему пристане на британску тезу. Владама у Валениији и Саламанки биће упућене ноте о овом споразуму између четири велике силе. Чим Комитет добије одговор од власти у Валениији и Саламанки, он ће о томе обавестиги све ч^тири заингересоване државе. Према последњим вестима из Бер лина, изгледа да су биле преурзње не вести о непосредном повратку Не мачке и Игалије у Одбор за немеша ње. Берлин стоји на гледишту да се Не.иачка не враћа у одбор све Д">к не стигне одгосор од валенииске вла де, која се мора обавезати да се она
кав случај какав се десио код Иби.че неће поновити Иначе. сиоразум четири велике силе остао би без пуно важно к 'ти. Шпански амбасадор у Лондону био Је Јуче у британском министлрству и-ностраних послова где је саопштио надлежнима гледиште вален циске владе по питању ктнтроле. Он ;е из?авио да би његова влала била гише расположена да се конгрола у Шпанији интернаиионализ\че. Јер би у томе сл^ча|у влада у Валенни.ш ао била внше гарантша да ће се к*»И' тоола вршити непристрзсно. У томе погледу глеЈишт" шпанске вла!е потпуно се поклапа са гледиштем француске владе. Валенииска влада, као шго је чинила ао пре неколико дана франиуска влала. засп-па ми. шљење за би требало да се на стоа не контролне укриа|у нсутрални посматрачн који ће V кригич ним случаЈевима препоручнвати комантантима брода умереност. Мећутим. енглеска влада. заједн ј са британским адмиралитетом. против тога је да се на бродове укрцавају било какви страни посматрачн. Још мање је Енглеска расположена да прихвати предлоге о стваран>у је динствене команде контролних фло. та. Према извештајима из Рима. вестн о повратку Италије у Одбор за немешање такође су преурањене. Ипак. признаје се да су изгледи уто ме правцу сада далеко бољи него што су били до пре неколико дана. Преговори за закључење споразума настављају се и у њима учеству. ју с једне стране Велика Британнја и Француска. а с друге стране Ита* лија и Немачка. Гледишта Игалијб и Немачке у томе погледу истоветна су. Др. Г. М.
У Ловдоау сматрају да /е постигнут спооазум између Енглеске, Немачке и Италије
На фронту код БнлОаоа
Лондон, 9 Јун (Специјални извештај „Правди"') Споразум који је енглеска вла 1а закључила са Немачком н Италијом у циљу омогућења враћања ових си ла у Одбор за неиешање и њихо^о поновно учешће у међународној кон троли шпанских гоанииа сада се сма тра у Енглеској као практично гот ј оа ствар. Француска влада, истнна. у сво ! ој ноти ставила је некочико примедаба, које ©нглеска влада није могла при хватитн, али то не преставља сметњу закључењу' споразума Влада Ве лике Бритагије сматра да треба водити рачуна о остварењу франиуских жеља тек пошго се Немачка и Италија врате у одбор за немешањг. Тада ће се поближе одлл-чити пи;ање покренуто од стране Франиуске да се поморска контрола реорганнзу је у гом>? правиу. како би V њој мог учествовати и Сос|етска Руси з. Данашњи ..Морнинг Пост" уверлва да ово мишљење дели и францус ка влада. чија је главна жеља као и енглеске владе да се брзо нађе ичлач из садашњ" светске,. сигуацчје. I ОГОРЧР.Н АРТИ^Р.РЧЈСКИ /1КО. БОЈ НА МАДРИ "СКОМ Ф°ОНТУ Саламанка, 9 јун Једна национам»стичка радно-станниа са фронта код Мадрнда саопштнла је
| у Један и по час, да )е на мадридском фронту дошло до веома жестоке артиљериске ватре и двобоја у 23 часа. Наииона\нсичке батерије бомбардовале су утврђене периферијске крајеве престоннце У поноН запажен је велик пожар у средишту града. И сада се наставља топовска паљба. НОЂАС ЈЕ СРУЧЕНА КИША ГРАНАТА НА МАДРИД Мадрнд, 9 Јун Авас )*авл>а: Бомбардоваље Мадрида понова Ј - е по чело у 20 часова. У току 20 микута падали су као киша топовски мегци на улнце у средушту града, а такође н v спољне квартове. Дошло је до пожара у црквн Сан Хозе али је брзо угашсн. Број жртава )ош се не зна, алн изгледа да јв велнкн. пошто је у тренутку бомбардовак>а бно веома жнв саобраНај на умшама. НОЋАС ЈЕ БОМБАРДОВАНА СЕУТА Лондон, 9 јун Авас јавља: Према |едној РајтеровоЈ* вестн нз Гнб ралтара. два ратна брода са угашсним светлостнма набацилн су ноћас 20 топовскнх метака на Сеуту. Тврђавске батериЈе одмах су ступиле у акцнју.