Правда, 10. 06. 1937., стр. 2

Днкета »Правде« о нашим актуелнкм питањнма

живо су учествовали у анкети о „Збору" г. Љотића и наградама мајки са више деце

Ова анкета о нашим горућии актуелним пнтан>има показала се не само као „прави вентил", како кажу многи читаоци у својим одговорнма, него и као истинска потреба изношења на 1авност мишљен>а широких народних слојева о проблемнма наше садашн>нце. Колико је ннтересовање ва сва истакнута пнтања најбоље се види по огромном учешКу. Данас, ми ћемо објавити неколико одговора. Мишл>ен>а из редова шнроке читалачке публике. А та су, најчешНе, била сасвим кратка. Са „да**, „треба", „против", „не треба", одговарало се. Ево по овоме читаоци Ке видети каква су расположен>а. Међутим, за сад је још немогуКно да објавлујемо резултате. То Ке бити, према могуКностима. касније. Као тто се види у највеКем броју су анонимни одговори. Читаоци имају право кад веле да је анкета „у неку руку тајно гласање". Опет истичемо да треба увек одговорити на оба питања. Многи чнтаоци на питање које их ман>е ннтересује, не одговоре. Међугнм, питан>а су донста од опште важности и сваки читалац може да да своје мишљен>е, бнло позитивно, или негативно. Не заборавнте дакле да увек на свако пнтање одговорите! ШТА МИСЛИТЕ 0 „ЗБОРУГ. ЉОТИЋА? „Збор" г. Љотића је веран фалсИфикат немачког националн-социализ ма. Та станка нмпонује само глупом ннтерсебнчном средњем сталежу, по повима и крупном капиталу. У сл>чају да заалада „Збор" у Југослави ји би дошло до нереда. Што је агре сивније. то је опасније. Сетите се за једничког покрета сел>аштва. радниШтва и нетелектуалаиа пол режимом Јевтића и генерала Живковића. За срећу и напредак југословенског радног народа као и самог Љотића „Збор" треба уништити. Сењка Сјенков, Пожарсвац — Само добро. Бранко СтоЈановић, Београд — Мнслим и кличем: Живео Љ ј. тић! Милан Вујић, Београд — Да је „Збор" наЈздравиЈИ поли

Г. Д. Љотић тичко-национални покрет Југослове« на после рата. најрадикални|и лек за свеопшту бол>ку наШег народа оно што народ стално чека још од рата и нзражаиа у свакоднеено| ргченици: „ах кад ли ће доћи оно велико спасење ове земл»с и народа од великог зла", да ге једичо у стању да отрезни главу нашг.човека од сталне ошамућеноСт-1 у ко;у га држи ситнопартиззнска политика, оспособи га да ми. сли сво:ом главом, врати га послу, породиии. вери. моралу, поштењу, пове^ењу у власт, суд и закон итд. * — Сваки поштен човек треба да се упозна са Љотнћем. Само ко не зна шта је поштење, тај не воли Љотића. Једна жена св се.та — Мислим да ће успеги да продре са својим идејама. Симпатишем рад тог покрета. Поштени су љу-ди, што се игрочито види из такозване „Техничке уније". Владкмир Милојић, Београд — Да гледа Само сеој интерес. Анћелија А. Јскшић, Бео^рад — Непотребна сензгција кратког бекв; наш 1е народ демократски-довољно дисциплинован и приступачан корисним идејама, али мрзи самовољу и испољавање диктеторских проблема. Част г. ЉоткАу, али се идеали не слажу са меркантилизмом. Л1атсматичар — Из свега онога што се до сада чуло о „Збору", јер је то у сзојој су штини вешто прикривен фашИстич. ки покрет, код нас успети неће. Чиновннк, Бјелпвар — Филозофска конфузија са крај њим циљем: — фашизам. М. Р. трговац. Београд Добар и честит паланачки адвокатић, у редовним приликама никаз не би био министар. охол на про шлост својнх стгрих. Уображава да може постати и воћа странке. Осни ва „Збор", алн нема пара довољно,

АНКЕТА „ПРАВДЕ" ПЕТА АИСТА ПИТАЊА 1) Шта инслнте о Земљорадннчкој странцп г. Јовава Јовановића ?

2) Да лн треба рад професора јавно оцењнватн ?

презнме Место, бановина

ради чега се топи у афере код „Технише Унион" итд. Пропаст његозвог „Збора" ст-урна. Соколац — 1, Београд Што су скакавии. филоксера н др> го за земљорадника, то је он за Југославију! Миле Павловић Треба га забрзнити, јер заглупљуЈе масу. Занатлнја „Збор" г. Љогкћа !е једнна политичка групација која може да државу из овог тешког положаја спасе и да заведе ред, рад. пргвду и благо. стање. Милош Пешић, Београд Моле>рова бр. 46 п „Збор" је једна чисто национална организација — странка, која има будућност, јер је заснована на реалној бази. Момчило Филнповић, Београд, Војводе Протића 1з „Збор" г. Љотића је оквалифико. ван кго фашистички покрет. За наш народ фашизам Је тућ и ие^фиступачан. Према томе „Збор" г. Љотића било би хумано ликвндирати. Стенгн Б. Алексић, публицист Всоград, Гвоздићева 40 Демократска ствлешка — задружна држава „Збора" тј. држава без професионалних по.тнтичара лепа је и привлсчљива. а верозатшо и једина ко;а би могла решнти наша економска и племенска питања. С. Т. Ч., чиновнж< Београд О „Збору" г. Љоитића мислим да је слгбо организовгн, судећи по томе што ниЈедан збор није прошао без кнцидената и батина. Љубомир Пргтков ћ, механичар Београд, Јаворска 1 Он Ке сгвсјјнти пргву ЈугославнЈУСтглежимз ће заменити ненародне и Компроздтодоне странке. Задруга;«гтво.ће заменкди- капитализам а својом идглиртичком идеологијом осло бодиће сзет даиашњег материјали. сгнчко! схватања. „Збор" нам доноси спас Дрс-Зак, студент права, Пегровград Он обезбећује нејбољу будућност држгви и народу. У држави „Зб>ра" сви радни сталежи биће задовољени у својим интересима, јер он сталежнма обезбећује утицај народа на Државне пбслове, ЈугославиЈ; 1 ће само „Збор" спасти. Т. М., Петровграл 0 „Збору" имам мишљење да ће •единн бити у стању поставити свакога на своЈ^е место. које му у дапшњем друштву и прниада. поштј се „Збор" баш и бори против лакташа. „Збор" не може успети све дотле док квангитет има пресудну реч у политици Мнлорад Ј. Јелић, Бачина, Моравска баиовина Мислим да треба да буде веран из раз како унутрашње тако и спољне политике. Пегар Петровић, Беогр^д „Збор" :е губеркулозно че^о и:ш. страно! фашизма. То је инструмемг домаћих апостола, тираније и мрачњашгоа л срамоте нЗшег времеНЈ. В. Миха ловић, трг. Беогоал О гом „Збору" нажалост ништа ме мислим *р о ње.чу гако ма10 *"ам да уопште не могу дати чакво мишљење Овако се не може дати суд о једном покрету који се угуш. :е пре његовог роћ^ња. Нека се нугги Љотић да нреко штамИе каже ш<з хоће па ће народ дати свој суд. Стеван Селаковић, Скопље У данашњем несразмерном однмсу нагомилаког капитала с једне и Оеспослице и беде с друге стране

опште социалне и економске кризе 1е кризе југословенског наиионализ ма сматрам да је покрет г. Љотића једаи погмуно здрав и омравдан мо. крет, |ер је у своме мрограму интегрално југословенског наиионализма опште планске привреде. сталешког урећења државе на задружној бази, а са нарочитим обзирима мрема мородици и маси. предвидео коренито решењ? свих тих тако гешких ироблема које либераЛни камитализач није у стању решиги. Верчмем да ће поред свих гешкмћа које му сгавља. ју како мретставниии такпзбанр ли бералне демократије тако и мрнсталиие крјне левице. овај мокрет заинтересовати широке народие слојеве. Тчкпће веру|ем ла ће промаги рањем својих ил*ја доћи „Збор" до пуног изражаја. Личност Дим Л>нти ћа, човека карактерна. ч^стита и храбра велика |е гарантша да ћг мо крет успети и да ће се мрограм из. вршити. Питање временског успеха „Збора" је питање од две-три године. Лекар

Треба ли донети Занон о награђквању мајки петоро и више деце?

М. И. Врачар, Петровград Иако нисам присталица тога по* крета читам „Отаџбину", јер верујсм Љотићу. Инж. А. Жорж, Нови Сад „Збор" г. Љотића је једна чисто национална организација — странка која има будућност, јер је -засн .Јвана на реалној бази. Др. Стеван Цветковић, Браћ? Недића улица 20 Из разлога. што је становништво Ју гославије не.чомогено не може биги изгледа на прОсперитет овог покрета. Наш сељак никако не приступа овом пркрету, јер га не разуме. Пошто постоје стварно свега две политичке групаци|е: народно демо. кратска и фашистичка д-иктаторска. то мислим да и г. Љотић. као и још неки помажу фашизам и њихове ам солутистичке диктаторе. » Сматрам да 1е Љотићев покрет „Збор" за данас једнна нада да сс друштаене и социалне прилике код нас ст>еде и да се бузда гомилање како домаћег тако и страног капитала. Треба да се постави свак на своје место. В. М. М., Петровград — Војска без идеолошког воће! Проводи време улазудно, н тражи природан путоказ! Један творац — Да Је то покрет који ће нас спа сти из ситуације у којој се налазнмо. Тодор Вишковић, Београд Мислимо да је „Збор" г Љотића оно што ни једна странка иема пј ни у целом свету. Мали је бр)| о. них који разумеју чисту идеолмги!у „Збора". Народне невоље угледаће правду и одбацићо све партмје. Дз. нас се демагози боје а сиротиња пиштн. М. Р ч Кра« уЈевзи — Програм 1е в^ома илеалан, жбералан и реалвн, тражи правлу зз правог, а казну за кривог, гражи вешала насред Теразија за све д?жавне лопове, корупцнонаше и аф^раше. — Мајке преко четворо деце треба награћивати. што више деие родн већа на-града. Све породиуе преко четворо деце треба ослободити порезе, а њу да плаћа!у бни који не рађају децу због беса. Један творац велике Југославије. — Свакако да је потребно. Тодор Вишковић, Београд — Треба. Бранко СтоЈановић, Београд — Наравно да треба. Милаи ВуЈнћ, Београд — Треба, наргвно мајке које сто« !е слабо материјално. Уосталом, богати имају само по једно, двоЈе или ни Једно. Једна шена са села, Београд — Треба. али би боље било да сс људима да посла и добра плата. па не би требало никаквнх нагоада, већ би сами и од себе имали петоро и.ти шесторо деие. Владнмнр МнлоЈевнћ, Београд — Треба, али почињући од тро.с деце; категорисзти породице: пијанице и трезвењаке. АнђелиЈа Јакшић — Нсграћу1у се само заслуге. а не и природни феномен. Под нормалним околностима, наш |е народ до. вољно плозан за одржавање расе. преиатрпаност ниЈе пожељна, не трз жи се случај са Игалнјом. Строго забранити побачаЈ. Математичгр, сада трговаи — Треба Но у исто време гребз нгћи нгчина за одгој све оне ванбрачне дгие која су пр^пуштена улиии, јер су мајке сироге, и то су људ ска створења, нако поп брак иије благ )словио. Чнновник, БЈелоаар — Да треба донети такав закон, јер то је и једна добра мера за мрестиж нашег племена. а и добар лек од болесног монденсгва младих уображених жена, ко]е се ради „линије" лишгвају највеће благодети при роде — имена „Мајке". Мнрко Нешић, адвокат, Ниш Свакако. Положај мајке са иетор деце и више социјално осигурати, а не само наградити. М. Р., трговац, Београд Безусловно да греба, ако не ради градова, оно ради села, наша ссљанка већ неће да раћа више од 1—2 детета, а чему ово води зна се. Соколац — I, Београд Код нас је ово пнтање непотребн.-. јер код здравог народа као што јс наш све иде природним током. Миле Павловнћ Треба. ЗанатлиЈа У овако тешком материјалном ста. њу, у коме се налази наша држава. врло је корисно и преКо потребно да се мајке са петоро деце наградс да би могле што боље одгајити исту у националном духу и спремиги их на готовост да дају све од себе за своју отаубину — да бране исту од унутрашњих и спољних немри.атеља. Милош Пешић, Београд, Молерова бр. 46 С обзиром да данашње жене јуре за модом и наталитет опада, мајку са петоро и више деце треба материјално од стране државе наградити да би подмладак однеговала у националном духу н подигла нацнју, јер без тога се не да заиислитн је* дна добра нациЈа и држава. Момчнло Фнлнповнћ, Београд Војводе Протића 13 С обзиром на слабе социјалне прн лике под којима живн друштвена зл 1еднииа код нас, овакав закон би^ би од велике користи за генерацијс сиромашних. Стеван Б. Алекснћ, п\блицист, Београд, 1'воздићева 40 Треба. Поготову што су то жене радника н земљорадника, које у данашње време најслабије економски стоје. С. Т, Ч., чиновник, Београд Закон треба донетн. како бн сиромашне мајке добиле награду у виду неке помоћи, која 6и била врло корнсна и хумана нарочито у нижим слојевима. Љибомир Претковић, механнчар. Београд. Јаворска I Обзиром да дана-шње жене јуре за модом раћање опада па ма|ку са петс<)о и више деие требв магеријално од стране државе наградити, да би подмлздак однеговалз у нацио на.тном духу и подигла нацију, |ер без тога се не да замислитн једна добра нациЈа л држава. Др. Стеван Цветковнћ, Браће Неднћа ул. 20. С.вс алтле док мајка ннје осигура-

на неће бити у стању да своју многобро:ну децу изведе на мут, не могу се од ње тражнти овако велике жртве. Инжењер, Нови Сад Не треба, јер |е ово питање донекле решено уредбом о додаиима на скупоћу, а остале треба оставити приватној иницијативи и разним у дружењима. У сваком случају треба. В, М. М-, ПетровграД За сваку сиромашну мајку са троЈе деие треба донети закон о награ Кивању. који ће јој потпуно обсз* бедити мравилну негу деие, а за мзјку са петоро и више деие доделнтн двоструку награду. Здрзв и снзжан народ поста|е само под нормалним и добрим матери1алнт1 и духовним условима. Сењка СЈенков, Пожаревзц Свака мајка са два па до петоро де це треба да буде награђена. а специ1алне нграде да се додељују оним ма кама које им<јју више од 6 деце. Мичиљења сам да н родитељн треба да вгспитава|у сво^у децу нарочито у вери и поштењу. М. Р. Крагујевац Такгв закон потпуно је излишан. Размножавање бква механички. без размишљања и без обзира на добитке или губитке. Број раћања бива у обнутој сразмери са ценама (количинама), животних средстава. ПР а " вило Ж. Кетлеа). Овакве законе доносе обично политичари којјј ^оће да пљачкаЈу друге народе и осба|ају њихове земље. У том циљу они имају једну опасну бубу у глави. да су Богом изабрани и одрећени да владају светом и да другима намегну сзоју културу и цивилизаии.у. Милорад Јелић, Бачина Моравска бановина Да. То 1е једна народна потреба, као што нма толико социално полигичких и економских проблема решнти, пре овог закона. В. МихаЈловнћ, трговац ђеоград Неопходно је потребан такгв закон. У другим земљама то »е давно уведено. Стеван Селаковић, Скопље Треба, ако су зтрави роднтељи. Јосиф Анаф, мењач Држава је дужна донеги закон ко јим ће се пропагирати наталитет и популаиија наиије. Пошто је већи наталитет данас, само нажалост код сиромашнж« народних сло)ева. то би таквом закону требало да прстходи и закон о осигурању државе који би довео до бољег благостања баш тог сиромашнијег света. Треба награћивати мајке са свише од четворо деце и још више се побринути за развој и васпитање те деце. Под понровитељством Њ. В. Краљице Марије приређује св 19 и 20 овог месеца интрнационапни дамсни лакоатпетски митинг Под покровитељством Њеног Вгличанства Краљиие Марија 19 и 21) о. м на игралишгу Југослаоије одржаће се први интернаиионалнн жем« ски лакоатлетски митинг. Госпоћа Авгхста др. Стојадиновића. Претсед ника Миннстарског савета и Минн. стра ин^стрчних послова, примила се прсгседмиштва почасног одбора овоч-о митинга. На митингу ће учествовати на|Лсље лакоатлетичарке из Аустрије. Ма џарске и ,Р/муннје, које су се до сада пријапиле. Минипар за физичко васпитањ«. парода г. др. Јосип Рогић одобрио је 20.000 дииара П?тсавезу женски\ спортова ради организовања овога митинга.

„Правда". 10 |ун 1937 КУПОН ЗА ГРДФОЛОГд В «ж« само 31 4,диу шалнзу!