Правда, 10. 06. 1937., стр. 3

СТРДХОТЕ ОКО МАДРИДА У ноћашњем бомбардовању Мадрида погинуло је преио две стотине људи Крваве борбе прса у прса по улицама настављене су и јутрос

Париз, 9 јун (Телефоном) Јутрос су у Париз стпгли извештаји о страховитом бомбардовашу Мадрнла које је извршено ноћас. Тврди се да је овом ириликом било м ного жртава н да последље бомбардоЕаље претставља јсдно од најтежих која су до сада бпла изведена.

Бомбардосање Је почело у 24 часа, а завршечо у 3.45 часова из.у»ра. На варош Је нзбачено хиљаДама бомби и аргилерискнх метака. Број мр1ви\, према првим нзвештајнма, износно Је 121). Међутим, нспод рушевина по Јсдиннх кућа, ка.ни> је извучено Још мношгво лешева, тако да се ра чуна да број мртвих износи преко 200. Судска палата потпуно Је разру шена. После артилериске ватре нациочалисти су нзвршилн Јурнш помоћу пешади е. Оае јуришне трупе бнле ..у заштићене тенковима,, коЈи су сипали митраљеску валру на све стране у лниама Мадрнда. Борба Је бнла нео бичио огорчена. Изгледа као да сУ нацноналисти бацили у борбу све своје расположиве снаге на овом сек тору да би извојевали коначан успех. Одбрана Мадрида, мећутим, бори се храбро. Борбе су настављене све до јутрос. Није се још могао сазна-

ти исход ових борби. У сваком слу. чају, ноћашње борбе око Мадрида. које су дошле сасвим изненадз, сиадају мећу најкрвавије битке које су се водиле око шпанске престонице. НЕРЕДИ У КАТАЛОНИЈИ У мећувремену, јављају из Каталонији да гамо још увек долази до тешких нереда и сукоба између побуњених анархиста с једне стране и комуниста и соцналиста с друге стрзне. Занимљиво је да су анархи. стичке бригаде, за које се тврдило да су сасвим разуздане, сасвим дисцнплиноване и да су у потпуности решиле питање јединства сво)е команде. Вести о нередима у Каталонији ио торћује и један извештај агенцше „Радио", у коме се тврди да је чу. вени анархиста Албгрто Д>ран поги »уо због сеоје неопрезности. Он је био шеф анархистичке бригаде „Дурути". Комч*нистн су га довели у јед ну злмку и убили. Др. Г. М.

КУБАНСКА ВААДА УПУТИЋЕ 11РОТЕСТНУ НОТУ ЗБОГ БОМБАРДОВАЊА КУБАНСКОГ КОНЗУЛАТА У МАДРИДУ Хавана, 9 јун Лвас јав.т>а: Државнн потсекретар у министарству спо.ђннх послова г. Ремос састаће се да нас са претседннком г. Ларсдом пооодом бомбардован>а Кубанског консулата у Мадриду. Сазнаје се. да Ке кубанска влада под нети протестну иоту. САОПШТЕЊЕ СА БОЈИШТА Мадрид, а јун Синоћ је преко радиа објављен -Ј слелеће саопштење са бојишта: На централном фронту непри)атељ је прошле ноћи лредузео јак> офзизксу код Караанчела, али јг одбијен. Нелријатељска артилериј* снажно је бомбардсшала Мадрид. На бискајском фронту дошло Је до артилерикке борбе. На фоонту Деона републиканскс трупе нобсљшале су ссоје позици<е и код Асесе де Аахамбреса напредовале 4 километра. Због рђавог времена авиација 1е слабо дејствовала. Више авиона кое нуло је за Паламос, како би спречили леа проти^ничха ратна брода да тај град бомбардују.

Шеснаестог јуна Пемичка Ш „симболичк^ ссвојити" Даициг

Париз, 9 јун (Телефоном) Догађаји у Дапцпгу понова су предмет коментара парске штампе и францускнх полптичких кругова. У Парпзу се тврди да је Немачка сада сећ п фактичкп гоеподар ситуацнје у Данцигу и да је сна у ствари освојнла Данциг, који је још само у формалном погледу „слоЗодии град" под контролом Друштва народа.

ПРАВДА

10-У1-1937

Из данцишког сената и других политичкнх усганова уклон>ене су све опе личности које су претстављале опозицнју према раду Немачке на остварењу плааа о враћзњу Данинга у охзир немачке дрвкавг. Мноштво опозичионнх во^а, који су прстстављали својим радом препргку акиији за прикључсље Данцинга Немачкој, или су похапшени или су прину1>ени да по\оже остазке на сво;- мандате. Тзко сада у данцишком сенату нема опозиције која би била у стан>у да спречи изгласаватће нозог устава. А предвиђа се да Ке питање ревизн;е устаза Даиуига доћн ускоро на днгвнн ред и да ће се тим уставом Дан цииг декларисатн за Немачку. Овнх дана извршиКе се и један акт који францускн листови карактеришу

као „симболично о:ва ; з1ће" Данцннга од стране Трећег Рајха. Петчаестог јунз би ће прнмљена у аудкенцију код г. Хитлера делегаци;а од 500 најважзи;ах национал-соиијалистичких фуакционгра Трећег Ра ; ха. Сутрадаи оза делегаци;а полази у Данцинг под во!)стзом замсли ка вође Рајха г Рудолфа Хеса н шефа свих немачких полнциских снага г. Хнмлера. Делегацнја Ке у Данцингу „испоручити поздраве својој крвној немачкој браКи од г. Хитлера". и на тај начнн обавити једну манифестаци у ко а Ке имати извесио важно симболичко значен>е. Из свега оаога француски политички кругови закл>учу.'у да претсто е врло значајни догађаји у погледу Данцинга. Д Р . Г. м.

Конкурс „Пргвде" за учитеље и учитељице

БОРБЕ КОД Ј1А ЕСТАСЕ Саламанка, у јуи Авас јавља: У званичном саопштењу се каже да Је непријатељ на астуријском фронту покушао да поново заузмс позиције које су му код Ла Естасс одузеле националистичке трупе, али да је снажно одбијен. Г. фон на Оппенцу Данас у десет часова кренуо је не мачки микистар спољних послова г. фон Нојрат са Топчидерске станице за Младеновац. Г. фон Нојрат са сво.ом пратњом наставио је пут до Опленца аутомобилом. У крипти положио је немачки министгр венац на гроб Блаженопочившег Краља Александра, па је за тим преглсдао остале гробове Кра. љевске породице. После тога г. фон Нојрат интере. совао се за поједино:ти у храму маузолеју, разгледао старе војничке за стззе и мозаике. Са Опленца вратио се г. фон Нојрат аутомобилом преко Младеновца на Авалу, где је претседник мини. с.арског савета и м:*нистзр иностра нкх послова г. др. Мнлзн Стојадино вкћ приредио опроштајни ручак у част сзог ксмачког колеге. Пре банкета г. фон Лојрат положиојс венац на грсб Кезнаког јукака. Поподне. после три часа, г. фон Ко рат и цела пратња одлазе на аеродром, одакле ће наставити пут аеооплкума до Софпје. НЗЈАВА Г. ОСН НОЈРАТА И ЗВ\НИЧНО СДОПШТЕЊЕ О РАЗГОВОРИМА М-пи-тар икострссгах послова Ра! ха Њ. Е. баросч фон Но рат и ПрегседЈгик Министарског сазета и Мини стгр шострзчих послоса г. др. М члаа Стојадл-чозић примнли су јуче по подне у цросиј сати Министарстг.а 1Х1о :траних послоза, у прнсуству немачког посланика на нашем Д-.ооу г. фс« Херена, г. г. помоћнчка Милактра инсгрзнкх послова, ви. срких фучкционера немачког посл »н стза и виших чиновника Министарсттг.з остраних поглова, претставни кг југословекске и стране штзмпе У Е<:огоаду. После фотогрзфисања. Њ. Е. М:»нистар борон фо:> Но, : рзт дсо ; е новиИарима следећу из:аву: . .1 госпо^о. Ви знате да мој кратки бораззк овде свршавз већ сутра. Јз могу да вас узерим да сам добио дубоке Утнске прилкжом сртачног пријема ко ји ми је азде ссуда \*ксзаи. „Ја сам имао данас част да будем примљс« од Његозог Краљсвск ^г Височанства Кнеза Нгмескика и могго сом се у дужем разгозору с Њим уверити о Његовој великој ку дрогти и јаоном схватању ствари.

РАДНИЧКИ НЕРЕДИ У МЕКСИКУ Парпв, 9 јун (Телефоном) Агенција „Радио" примила је извештаје о нередима у Мексику због покрета радиика аапослених у петролејским базенима Због овнх иереда мексичка влаЗи бнла је принуКена да мобилизује војску, јер је лретила опасност од нереда шнрих размера. Сазнаје се да Ке радиици у пределу петролејских извора сутра напустити по сао. Д Р . Г. м.

Индекс индустриских иена у ПољскоЈ покгзује од мзрта до аир-ила скок од 83.2 на 84.3. То претстгвља повећгње од 15 в /в у поређењу са априлом 1936 године. Нојрат н на Квалн , „Потанки разговори које сам имјо ' са оеде присутним високопоштовз. нкм г. Претседником Министарског савета јгуче и дзнас, потврдили су мој утисак који сам о њгму већ и« мао у Немачкој, пре но што сам :а видео. „У њему сам нашао човгка широких погледа, човека ко;и \ ари реа.тао гледа и реално ^х се прнхваћз, и ја сам убеђвн да ћ«е он умети да буде господар и на1теже оитуације. п Када се ја сада од њега опраштам . то и овом при-жком понављам и хоћу да истакнем најбољи утисзк који но*им одазпе. Исто та-ко се надам да ће и г. Претс-гдник Министгр ског сзсета задржати и мене у доброј успомени. „Нгцзам се и желим да ће успех мо ;е посете овд-е бити да се везе које постоје измеђгу Југослави^е и моје отаџбине све виш? разви : ају и да ће допрннети њихо^ом све интгнзив ни;ем пријатељству". ЗВАНИЧНО САОПШТЕЊЕ После тога Њ. Е. Мнккстар г фон Нојрат прочитао -е званично саопште ње које су заједнички редиговали он и поегсеичик Мичистарског сав- • та и Мчнистзр иностраних послоза г. др. Милан Стојадинозић и које глзси: иКемачкм Микмстао спољних по. слоеа барон фон Нојрат бчо је у по сети Коаљевсхој југословемскоЈ вла ди од 7 до 9 јуна. Састании ко : е су очом приликом одожали г. Мкпистар Рајха и г. др. Стојатиновић претсед ннк влсае и Мжг+стз^р иностраичх послоеа. пружнли су з г одну ппилнку за детзљно по»;тресање свкх питања ко ; а зајезкиички интересу:у Немзччу и Јутославгоу. Ова измена мјкли из међу држапникз. обетеж°на обостра ним игкоеотим поверену^м, показала је и:товетност њихлвих схв1тан>а о политичкој ситуацији и о кооисти јетне мчрољубиве сзратње о5е;у др жава. Ози разгосори по : ачали су поново обостраиу жељу и вољг та се послужи лету општег мира путсм разчијања међусобних олноса. „Посета немачког Минжгтра 1утз-ло^енокој престоничи утврдила је узајаузно >*верен>е да политика обеју држава с.т\*жи ипом циљу и да она чоетстапља важан прилог миру у Есоопи".

Рок лријављнвања за конкурс

продужен до 20 јупа

У земљи, као што је наша, у којој још нема свлх услова за потиуно извођеше обасезне наетаве, од неоцељнве важностн је органпзоваље аналфабетскнх течајега. То нризнају н држава, и прнватне просветно-културпе установе, и свн опп којпма је на срцу поднзаље нпвоа просвећеностп нашега народа. Алн, и то се мора рећп, ма да се чпнп прнлично, и са разннх страна, ипак остаје да се на томе пољу радп још веома много, да се запосле носе снаге, да се послу прнступи органнзованпје, најзад да се раду на обучаваљу непиеменнх пружи што више не само моралнпх него и материјалннх потстрека. Са тим схватањима расписан је и конкурс „Правде" за учитеље, односно учитељице, који у току 1еЗв1937 године науче писмености шти већи брчј неписмених, нарочито оних за ко;е је. с обзиром на прилике краја и личнога живота, било мало наДе да ће се икада опасти из мр.тха »непроспећености. „Правда" ће дати три награде (три хиљаде, две хиљаде пет стотина и дас хиљзде динара) они-м учитељима, од носнз учитељицама, за које одређена комисија нађе да су постигли најбоље резултате при овоме послу, поред свог редовног школсксг раДа. У комисију су ушли један чиновник Министарства просвете (г. Тодор Лилић, професор, настсоник Огледне шксле), један претставних V читељско! удружења (г. Милић Р. Мајсторовкћ. уредник „Учитеља") и један претставник дгродавпа, „Прлвде" (г. Ра;ко Мићић. референт Министарства просвете у пензији). Тзкав састав комисаде пружа несумњшу гаргнцију да ће се посзо обавити колико сзвесно толико и струч ио и да ће награде Добити оии ко-

Г. Рајко Мићкћ ји их заиста заслужују. Документа о раду с неписменима. са овером надлежиог школског на.» зорника, учитељи ће слати „Прзвд.." до 20 јуна. (Да би се изишло у сусрет молби једног броја учитсља к^ ји су нам се јавили телеграмима н

писмима молећи да се раније утврђени рок од 15 јуна продужи, м»» смо ово померање радо учинили кзко би се дала прилика и сним који још нксу добили потребна увсрењ« Да их благовремено добнју). Г. Рајко Мићић, стари н угледнн просветни радник, члан комисије за поделу „Правдиних* 4 награда, у разговору са наши сарадником, рекао је: — Држава и бановине чине доста напора да смање број неписмених, г ли постигнути резултати још не говоре убедљиво да ћемо ми ускоро бити једна од оних срећних земал.а у којима су сви људи добили основна знања писмености. Зато је прива тна иницијатива, као помоћ држав> на овоме послу, увек добродошла. Када се г. Манојло Сокић, дир< тор „Правде", обратно писмом претседнику Југословенског учитељског удружења, приликом прошлогодишњег учнтељског конгреса у Новом Саду, изјављујући да одређује награде учитељима и учитељииама који буду радили у току ове школсхе године с неписменима, ја сам осетг да би и појединци у нашој земљи могли, поред државе, бзновине Културног фонда Блаженопочившег Краља Александра Ујединитеља, сарајевске „Просвете", Мзтице српско, Колзрчевог народног универзитета, много учинити да се припомогне ргшавању овог нашег болног проблема. Врло је вероватно дз ће прим:р директора „Правде" г. Сокића утицзти нз имућније појединце којимз

: е стало до подизања нивоа просве- ! ћеностн широких народних маса. Пј ! моћ за сузбијање неписмености у на- , роду претставља један од најлепших I После конфеоенније са г. др. СтоЈад нновнћем г. фон НоЈрат излази из дарова за општу ствар министарства спо љннх послова