Правда, 10. 06. 1937., стр. 4

„а<и поризјви" тврди да нема нишвих новости у односима нзмеђу Југославије и Немачке

Парнз, 9 јун (Тслефоном) Јутрошлн парнскн лнстовн опшнрно цомснтарншу бавл>сн»с нсмачког мнннстра нностраних послова г. фон Нојрата у Бсограду Допнсник „Пти Парнзјсна" из Београ да извсштава у првом рсду о ауднениији коју је имао г. Нојрат код Њ. Кр. Вис. Кнева-Намесника. Разговор г. Ној рата са Кнсзпм-Немасннком, по обавештен>нма овога листа. бно је само продужек>о оазговора којн је г. Нојрат нмао са претседннком |угословснске владе г др Сто)адиновиКем. ГоворсКм о званнчном саопштсљу, издатом јучс поподнс. лист велн да су два државннка измсњали погледе по свнма питањима ко;а ннтересују обе зсмфе. Лнст велн дл комнннке не садржи нн каквнх елемената којн би наговести^н неке новости v односнма нзмеНу Немач ке н Југославнје. Само је коистатована жеља двеју држава да заједничкн пос\у же мнру н да раввијају међусобне односс- Др. г. м. ВЕЧЕРА У НЕМАЧКОМ ПОСЛАНСТВУ СнноН су »гЈЈачки посланик на нашем Двору и г-ћа фон Херен прирс. дили свечану вечеру у просторијама посланства приликом боравка у Београду Минисгра Ра|ха за спољне по слове барона фон Нојрата. Ово! еу вечери присуствовалч: Претогдник Миннсгарског савета ч Мигнистар иносгранич послова г др. Милан СтоЈадичовиН са гогпоНои. Министар Рајха барон фон Но|рат. Претседник сенага г. др. Мажура« «ић. Претседник Народне скупштине г. Стеван Ћирић си госпоНом; Мини стар саобраћаја г. др. Спахо, Мини. стар трговине н индустриЈе г ар. Врбанић са госпоНом, Мннистар фпланснја г. Душан Летииа. Миниггар аојске и морнагжи? генерал г. Љ.бомир Марић. Министар лвора г. Мч лан Антић са госпоћом. изванретчи лосланик и опуномоћени иинистар г. Циниар-Мапковић, маџарски послл. «ик на нашем Лвору г. Алт са гос.т> ћом. бугарски посланик на нашем Двору г Иван Попов. помоћник Мннисгра г др. Ипо Андрић. шеф Про токола минитаоства иностраннх п.> слова г. др. Мари 'Новић са госпоћом. еав?тни-к послгнства г. Гчм-^чић са го-поћом. професор г Станоје Стлио1евић са госпоћом. опуномоћени ■миинстао г. Ашмам, генерални кочзул г. Но?хау»е<н са госпоћом. брчгадни гечерал г. фон Фабер. немачки во'н И изагланчк у Беогоадг ;а госпоћом. шеф Кабчнета мчнистра иносграних послова г. др. Д Прп. ^1».' саветник п-ч;1анства г. Ха'чв\'рг. савегник посланства г. фоч К-ч И(>; сбкретар послачсгва г. фон Мзох талер и сав-гтник послансгва г. Рибаож. После вечере ппирећете је у послаи сгв-у свечгнн пријем. Г. ФОН НОЈРАТ У МЛАДЕНОВЦУ Младеновсц, 9 |ун

лослоеа Немачке орзеном Белог Ор» ла првог степена; г. фон Херена. не мачког посланика у Београду и др. Ашмана, немаччог опуномоћеног мч нистра, орденом Југословенске К?у■не првог степена; бригадног генера ла г фон Фабер ди Фора, војног изасланика Немачке у Београду, др. Ха.нбурга, начелника немачког Мч. нистарства ииосграних поЈЛОва и г. На|хауЈена, генералног конзула Нгмачке у Београлу орденом Југос1овенске Круне другог степена; г. фоч Мархталера. секредара немачког Мн •нистарства иностраних послова и г. др. Хеса, секретара немачког П*ј« слансгва V Београду орденом Југо. словенске Круне трећег степена; г. др. Хрибовшека, агашеа за штампу при Немачком посланству у Беогрзду орденом Југословенске Круне чот вртог степена; Бец Георга и Цивина Ханса, немачке ваздухопловне капетане орденом Југословенске Круие петог сгепена; г. фон Коиеа. савет .и ка немачког Министарства иностоанич по:лова, г, фон Јанзона, саветника Немзчког посла-.ства у Београ ду орденом Св. Саое другог степена; г. Штвмера, секретара Немачког по» сланства у Бсограду орденом Св*»« тог Саве трећег степена: г. Кепечз. секретара канцеларије Министра иностраних послова Немачке орденсм Спетог Саве четвртог степена; », Штајна. пнсара н г Јарзембовског, шефз канцелари|е Немачког послам. ства у Београду орденом Свегог Сз ве чепзргог степена; г, г. Енгелиена и Фрицлера, каниелари1ске чииовнј ке немачко! Министарства инострз* них послова орденом Светог Саве петог степена; г. г. Гале. Милерг Реснера н Л«нчарта каниеларијске чнновнике Немачког посланствз у Београду орденом Спетог Саве петог степ"«а; г-ћицу Старгарт, дактн лографкнњу немачког Министарства иностраних послова. г. г. Манига. Ворма. Блезеа, Маса и Мумеа. поли цијске чиноенике Златном медаљом за гпаћаиске заслуге НЕМАЧКА ШТАМПА О ПОСЕТИ Г. ФОН НОЈРАТА БЕОГРАДУ Берлин. 9 јун (Телефоном) О посегн барона фон Нојрата Бео граду објављују се у немачкој штом пи већином званична саопштења. до ста исцрпна и информатквна. илн чт пнси инсгтирисани са стране миннстар ства иностраних послова. Тако дана шњи листови доносе један чланак немачке „Дипломатише Кореспоп* денп" о значаЈу г. Нојратове посете Југославнји. Овај чланак је карактерисгичан иајвнше због тога што „Дојче Дипломаткше Кореспонденц" обично дели мишљење немачког министарства спољних послова и њена саоп шгења увек су инспирисана од сгра не водећих лнчносги немачке полнтике. У томе чланку, између осталога, пише и ово: ,.И код Немачке и код Југославије испо.гава се сазнање да припадност

Са прославе 7-годишњипе ступања на престо Краља Карола: Краљ Ка. рол н г. Мошицни по сматрају дефиле група Иинистар г. др. Јосип Рогић примио је ропорт Добровољне вотрогасне ЧЕте из Петровгрода

ПРАВДА

10-У1-1937

Добровољна ватрогасна чета Пе* тровград са целокупним својим моторизованим возилима. на челу са заповедником г. Тимоти]ем Рајићем. градским сенатором, пропутовала је дс«ас кроз Београд на прославу педесетогодишњиие Добровољне ватро гасне чете у Крагујевцу. Чета ће посегиги Опленац и поклонити се се* ни Блажнопочившег Витешког Краља Александра. Три моторна возила заустгвила сУ се геред Министарством физичког

васпитања, где ?е заповедннк г, Рзјић предао рапорт миннстру г. др. Рогићу. Г. др. Рогнћ је извршжЈ преглед моторннх вознла н опремс момчадн и најпсоољнпје се изразио о овој ватрогасној чеги. Добротворно ватрогаство у Срезу петроврадском развило се пропорциона.тио више него у осталим срезовима, јер од тридесет општина овог среза двадесет осам имају добровољне ватрогасне чете.

Обилна државна помоК америчкој трговачкој морнарици Вашнигтои, 8 јук Д. Н. Б јавља: Претседник г, Рузвелт саопштио |е претставниц/има штампе да је затражно од Конгреса да што пре одобри кредите за помагање америчке грговачке морнарице. Из ооих кредита давао би се америчким бро дарским друштвима кредит до 75®/о суме потребне за граћење њихових бродова. Држава би се обезбедила хипотекама на гим нооим бродовима, те би на тај начин имала кон« тролу над радом тих друштава. Ови ноаи бродови били би тако саграћенн да би се у случаЈу рата одмач могли употребити као помоћ ни рагни бродовн. Претседник г. Рузвелт ни|е се изјаонио зашто |е гражена хитност од амернчког Конгреса по овоме нредлогу, алн се са упућене стране сазнаје да је повод за ову одл\ку прет седника г, Рузвелта изазван од.туком Империјалне конференциЈе у Лондону, на којој је решено да Ве* лнка БриганнЈа новчано помогне Ка наду приликом граћења терсгннх бродова који би вршили саобраћа! нзмеђу Северне Америке и Аустралије, ч^тае би конкурнсали амернчким бродарских друштвима. ЏИТИТОВКАКОЗАНА НА БАЊИЦИ На Спасов^дан, 10 овог месепа, у пет чвсова попсдне, коњичка сек* цнја Руског сокола нз Новог Сада прирећ^је на Бањици за трупе бео. градског гарнизона и грађанство ко зачку џигитсоку.

Данас у 11 часова пре подне спе- истом геополитичком простору 061цнјалним возом из Београда допуто- везу|е на слогу која не иде на штету вао је у Младеновац, на проласку за Другнх држава и не мора да доведс

Опленац, немачки министар иностранич послова барон фон Нојрат, у пратњи немачког министра на нашгм двору фон Херена, југословенског посданика у Берлину г. Цинцар - Мар ковића и немачког војног изасланнка генерала г. Фабера. Госте су на железничкој станици у Младеновцу дочекали народни иосл| ник Среза младеновачког г. Милан Баџак, претседник Општине г. Јанхо Баџак, потпретседник Општине Јовнша Спасојевић, срески начелник 1. Раја Вујић и други граћани. Народни посланик г. Баџак поздрзвно је немачке госте добродошлицом. Г. Нојрат руковао се са г. Баџаком и осталима и захвалио се на дочеку. На улазу у дворску чекаоницу бно је постављен шпалир ученииа овдашње женске занатске школе, које су бнле у народно| ношњи. Учеица ове школе Полексија Глишић предала |е барону фон Нојрату букет ружа. Пред железничком станицом чекали су аутомобнли, којима су се г. Нојрат и његова пратња одвезли нз Опленац. У 11.30 часова немачки гости су стигли на Опленац. Г. Нојрат је положио венац на гроб Блаженопочившег Краља Александра. Са Опленца гости су се преко Младенов ца вратили аутомобилнма за Авалу. д. н. РУЧАК НА АВАЛИ Данашњем ручку на Авали којн 1е приредио претседкик Краљевске вла де и мнннстар иностраних послова г. др. Милан Стојаднновић у част ба рона фон Нората присуствовали су мнннстри г. г. генерал Лзубомир Мз рић, др. Милан Врбанић. са госпоћом и министар без портфеља др. Шефкија Бехмен са госпоћом. По. ред министра ту су били немачки по слашик г. фон Херен са госпоћом. пратња г. фон Нојрата. немачки вој ни изасланик г. фон Фабер. саветник посланства г. др. Јансон генерални консул ннж. г. Најхаусен. посланик у Берлину г. Цинцар-Марковнћ. вршилац дужности микистра иностраних послоза г. др. Иво Адрић. шеф протокола г. др. Мариновић. шеф ка<5и нета г. др. Протић и шеф отсека г. Рибаож. ОДЛИКОВАЊЕ Г. ФОН НОЈРАТА И ЊЕГОВЕ ПРАТЊЕ Краљевски Намеснчии су одлик-гаа ли у име Њ«.-овог Величанства Кра љз Петра Другог. а на предлог ппет седннка Министарског савета и Ми. иистра »ностраних послова: барона фон Нојрата, Министра иностраних

до неспоразума са осталим земља ма. „Односи Немачке и Југославије од завршетка рата на овамо развнјали су се стално у све повољнијо| атмосфери, која се развијала у све веће поверење. ТаЈ позитиван развој изазван је између осталога н мећУсобним поштовањем из доба Светског рата. „На овој психолошкој основи могла је да се развнје плодна н корис на сарадња, иарочито на привредном пољу. „Тај однос, који је створен у току годнна у корист обеју аемаља, али не и на штету коЈе треће државе, нашао је израза у говорима г. г. др. СтоЈаднновнћа н фон Нојрата на гала банкету коЈи Је г. др. Стоја диновић приредно у част г. фон Ној рата." У овоме чланку „Дојче Дипломатнше Кореспоиденц" на крају се истиче да такав развоЈ одиоса измећу Немачке и Југославији служи сам>? интересима општег мира.

Земаљска конференција претставника Занатских комора За мапе занатлије предпаже се паушапирање пореза на посповни промет

Бања Лука, 9 јун У дворани Банске управе отворе. не су данас пре подне заседање прет ставника занатских комора из целе земље. Седницама руководи претседник Занагске коморе у Бањој Лу ци г. Никодије Кољевић, а од стр.ане Банске управе присуствује ше.|» Отсека за трговину г. Бранко Ђурће вић. На дневном реду данашње седшше било Је подношење реферата. Први реферат поднео је г. Вјекослав Јелосић, секретар сарајевске Занзг. ске коморе. У реферату се тражи до ношење закона о финансирању само управа. као н то да се пре потврде самоуправних буџета имају саслуша ти коморе и Знатска удружења. Тра жи се још повећање удела за бановински буџет прихода од скупног пореза на пословни промет, а за ве ће градове увођење прогресивног по словног пореза, по угледу на Сарајевску општину. Овај реферат примљен је без дис кусије, па ће се његов-г главне тачке унети у резо.туциЈу. Следећи референт г. др, Јоочи Претнар, д-елегат Љубљаноке занат ске коморе. предлаже паушалирање пореза на послосни промет за мале занатлије, 10јест Д1 се они ослоб» де опшггг пореза на пословни промет. Г. др. Славко Ствнић, секретар но восадске Трговачке коморе, упознЈО је гарисутне са потребом утврћивањЈ пореске основние за порез на пословни промет, које мопу да вршс пореске власти На тај начин ослобо ћавају се порески обвезннци сваког гоаишњег подношења при|ава. С-гкретар београдске Занатске коморе г, Мишић поднео Је реферат о комбинованом окупном порезу на по словни промет, с обзиром на велике занатлије. Данас пословнп порез износи три пут виш* него на течевииу. Месарм, на лример, у Баограду плаћају седам пута више пословног порезз него што им износи течевина. Исти је случај сз пекарима и другим за.

натлијама. Занатлије нису противни плаћању пореза, каже г. Мишић алн скупни порез треба да се укључи у комбиновани скупни порез. тоЈест да занатлије не буду директ ни платише пореза. већ да га пла. ћају приликом исплате рачуна при мљених набавки. односно сировина. Озо да се примени на највећи део занагских струка. Ситне занаг лије треба ослободити плаћањЈ скупног пореза, као што су ослобо Поврптск мкннстра

ћени и општег пореза на пословнн промет. За остгле занатлије г. Мишић тражи одлагање плаћања скуп ног пореза н завођење паушадног плаћања После овога пристулило се дис. кусији. Рад делегата Занатских ко. мора продужиће се н у току сутрашњег даиа. када ће се. на основу реферата и дискусија, донети резо луција која ће се упутити надлежнима. Б. М. В. Ђорђевића из СофнЈе [Ј

Чехословачна услешно откпања поспедице привредне нризе Број незапослених стално опада у Чехословачкој

Праг, 9 Јун Преиа подацила Министарсгва јав них радова брОЈ незалослених кож су крајем месеца ма:а тражили зјпо слење преко посредништава за рад износио |е 384.38"б лииа. док их је још крајем априла бнло 503 .632. Број незапослених се. дакле. у току јел ног месеиа смањио за 119,246 или 23 7«. УСПЕХ ЧЕХОСЛОВАЧКЕ НА ПОЛ>У УНУТРАШЊЕ КОНСОЛИДА11ИЈЕ Бро!ем од 384.386 незапослечих Чехословака Је први пут забележилл стање коЈе је испод стања забележе ног у новембру 1931 године. кад јс било регистрооано 486.360 незапослених. Од тог времена, дакле чз пет година и седам месеци број неза послених био је изнад пола милиона. а краЈем фебруара 1933 годн 1е стагисгика је забележила преко 920.000 људи без посла. То стање је с малим променама трајало година-

ма. То је била ситуација коЈа је У другим држзвама изазиоала социјзл не буре, рушила режиме и л>уљзла темеље држааа. На:мање седам стотина хиљада потпуно незапослених и даљи милион полунезапослених, то је чинило. рачунајући чланове по родииа. преко два милиона људи ко 1Н су у свему оскудевали. Дражава је морала давати годишње скоро ми лијарду круна на санацију незапостености. Тиме је обезбећен мир и тако су без потреса преброћене чзЈ веће тешкоће. Сада се испољасају реаултати целисходне социалне почи тике владе и чладнокрвности станов нишгва. Држава иде у Сусрет коњ-н ктури оних година пре почетка крн зе. Највеће опадање незапосленосги показује Словачка. где број незапослених износи 37 79« душа. а опадз. ње 34°/«. Моравска и Шлеска бележе опадање од 28%, Прикарпатска Ру.н ја од 20°/», а Чешка од 16,6%.

бавити два дана

Јутрос у 7 часова у Београд је допутовао из Софкје министар без портфеља г. Воја Ђорћевић, који јс учествовао на велнкнм задружним манифестацијама у Бугарско]. Са минисгром г. Ђорћевнћем допутова-* |е из Софије и г. Фердинанд Клинде ра, претседник Општег савеза Земљорадннчких звдруга у Чехословачкој. У пратњи г. Ђорћевића &1о »е и његов шеф кабинета инжењер г. Драгиша Арсић. Истакн\ти чехословачки задругар г. Клиндера биће гост наших задру гара два дана. Данас у подне у њс-

гову част прирећен 1е ру^ак код „Српсжог краља". а довече прирећу Је вечеру министар г. Ђорђевић на авалском ресторану. Сутра ће г. Клиндера положити ве нац на проб Незнаног јунака, а потом одлази на Опленац да се покло ни гробу Блаженопочившег Краља Алексаидра. Г. Клиндера ће, радн упознавања са нашим задругарством, обићн Вен чачку виноградарску задругу н Здравствеку задругу у Лазаревцу. Из Баограда ће г. Клнндера от. путовати сутра увече.

Аннетни подаци Социјапно осигурање дапматинсиих рудара Нплавн се Још у повоњном положоју

Ових даиа објавила је Главиа братинска благајна за Далмаци|у свој извештЈ о резултатима рада за прошлу годину. С обзнром на врло критичан положај рударског осигурања у нашој земљи, нарочито поједи«нх рудг<>С1сих благајни, биће од интереса у најкра^ћим лииијама приказати пословање овог осигурања то поједнначно, да бисмо на кра]у мог.ти дати резиме и указати на пра ве узроке очајног положаја у ко|и |е запало соцжално осигурање наших рудара, највећим сеожм делом Овом приликом приказујемо најпре резултате тога осигурања у Дал мациј<и, где се оно налази у нлјно вољннјем положају !93о годнн« из. гледало је овако: Болесннчка благаЈна имала у просеку 1850 осигураника са 3105 породичних припадника према 1930 о;игураника са 3.140 породичних припаднкжа у 1935 годиии. Укупни приходи ове благајне износили су 3,174.522.09 а расходн 3,186.311.15 динара. Чист мањак од 11,789.06 покриће се из рез-.рве. која је краЈем прошле годнне износила 500 789.23 дингра. Пензиона благајна дала Је ове ре. зултате: Ихала је свега 1.653 члана према 1783 у 1935 години, док је

број личних пензнонера износио 219. удовица 144, а деие и сирочади 78 према 185 лнчних пензионера, 145 удовица 79 деце н сурочади у 1935 годн1ни. Свеук\Т1ни прнходи пензноне бла» гаЈне нзнооили су 1,655.810-41, а ■расходм 1,24-2,547.69. Вишан од 413.262.72 припада преми)ском фонду, који је крајем прошле године достигао нзнос од 4,0^30.774,09 динара. Иивалидска благаЈна имала Је кра Јем 1936 годнне укупно на издржавању 64 лична нноалнда, 40 удовица, 79 деце и сирочади са 5 асцеумата, а расходи су износили динара 504.158.21 према прилозима од 578.662.46 динара. Вишак од 74.504.25 служн као капнта.тно покриће за настале обавезе и орнпада односном фонду, који је крајем пришле го дине изнео 960.400.25 динара. Успех социјалног осигурања наших рудара у Да.тмацијн рсла1ивно |_е добар у односу на уснехе других братинских благајна. на коЈе ћемо се осврнуги идућег пута, нарочнто оне благајне у Љубљани, за Словеннју, којз се већ налазн пред снгурннм финансиским фнаском, Ђура Јеремић