Правда, 10. 06. 1937., стр. 6
Малопролавии драва н њшове невоље
Људи који сваког дана уносе у државну касу од 8 до 9 м
г
Р«ч је о »удииа. којниа можете рећи: — Дајте чи једну „Драву 4 *-. А онн иорају најучтивије да вас услуже, иако на јеоној „Дравн" зарађуЈУ самз једну пару. Кад продаДу дваДесет .Дргза", онда прнхсд од деветнаест иде у дркавну касу, а тек од оне двадесете припада њима. Кад продаду такгених марака зз педесет динара, њнхова брЈ-то зарада нзноси један динар. а од тога преко аетине износе држмне, бановиноке а опплинске дажбине. Па ипак. ти људн, скупљајући пару по пару, донесу годишње у држгвЈг- благажу од две и по до три ии.ткјарде динара. Другим речтаз од четвртине до трећине укупног из носа наших државних прихода. Та огроииа сума добија сс продајом ии гарста, шнбина, цигарских панира, ткчптанских и таксених марака. ПЕТ ХИЛјАДА „самосталних-, ТРИДЕСЕТ • ХИЉАДА И УЗГРЕДНИХ" И СВЕГА ПЕТ „УГЛЕДНИХ" Колн:<о има продавнкца у кашој земљ.ч? Крајем прошле године било нх је ттреко тркдесетпет хнљада, и то о«о пет хнљада „самосталних," тридесет хиљала „узгреДних" и свега пет „угледних". У „угледним" моћи ћете да к>"пите, поред наших најбол>их иигарета и цигара, француске и евглеске дуване, али и он« су дужне да вгч продаду један комад „Дра ве," „Ибра" или „Зете". Код нас јеДан лувзниија долази на четири стотине станосника просечко, док у Француској тек на хиљаду ста новнмка. Па нпак кх имамо н сувише ма.~о Има читазих општина и преко четири хиљаде насеља са више од двеста становника без нједне монополске продавнкце. Тамо људи илн не пуше или се скабдеаају дуваном од кријумчара. То није иала ствар. Скоро милкон људн не троше монополсхн дуван — то за државу значи око сто милиона динара прихода мање сваке године. Јер сваки Југословен за моноттолски д>ван и иигар папир годишње троши просечно сто динара. У поређен»у са пифрама које бележе статнстике суседних и осталнх зе мгља та цифра јс мала. ЊИХОВА ЗАРАДА Потрошња кријукчарскот дувана од оелике је пггете и за трафиквнте ^који би иначе зарадили. свакако, много вкше. Инач« је њихова зарада веома мала. Малоттродавац дувана, онај „самостални," ради дневно шесиаест сати, а заради просечно пе десет д-кнарг дневно. Ретки су „са* мостални" продавци, чија је зарада већа. Поред дувана и цитарпзпкра, прода!у и друге артикле, алн њкхово материјално стање нпак ннје оово.-мто. Београд, Земун н Панчевно кмаЈу седсм стотина сеДамдесет малопрода васа од којих су преко триста „самостални." Прилике у Загребу много су горе: од шест стотина малопродаваиа „самосталнкх" има свега око осамдесет. А ште тек да кажемо о осталим градовима у унутратпњости... МОНОПОЛСКИ МАЛОПРОДАВЦИ НЕМАЈУ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА Мојгсполски малопродавац је врло важан орган, али његов правни, при вредни и социјални положај потпуно је нерегулисан. Ради недељом. Ако не може ДИЧНО да издржи теснаест сати раДа, мора себи наћи замену у неком члану породипе или помоћниху кога мора из својкх сред става плаћати и оснгурати, док сам ни1е осиг>фан ни у болести, ни у несрећи, нн у старости. ни у изнемоглости, као пи чланови његов« породкие. Из свог џепа мора оситурати трафику прстив пожара .крађе и та ко даље. Иако обавља једгн важан и користан посао којн уноси велике суме у државиу касу, мора за обављање тога посла да дајс и свој катгатал: мора да има робе на!мање за три двиа, а ту робу може да добије само ако је унапред плати готозим повпем. ТРГОВИНА КОЈА НИЈЕ ТРГОВИНА Малолродавац дувана, иако му је то главно ванимање и продаја главни посао. није тргоеаа. Не само због тога што га Закон о радњама изри. чито иокључује нз редова трговаиа и нжкховкх ггржгуднкх удружења и коиора. Нч|е тртозац, а ниЈе ни купац као сваки други још у Једном друтом смислу. Когод купуЈе, сме пре преузимања робе дг види да ли 1е робе по броју комада или ко.тичини оиолико колико би Је моргло бити по утовору, и плаћеноЈ цени. Исто тако сваки кулац нма права дч пре преузимвња прегледа робу и квалитатквно, то јест да нема иеких мана. које су противне потодби и које је чи -гге неупотребљквом илн ма ње вредиом. Монотгглски малопродавап, мећуткм, има само то право да одби|е пријем рсбе, коЈоЈ се већ по паков»њу, то јест по енољашњим »нако»има вкди да Је помварена. Нв при-
мер, ако су кутије или паклнћи дувана поцепани, згњечени или су нм спољни картон или хартија пожутели. Он те кутије н« сме пре пријема Да отвара и да види да лн је у њнма прописани број цигарета или жнжица и да нису цж-арете поиепане, празче, бућаве, труле, сасут« у прашнну и тачо даље. Такву непрегледану робу 1кра и у својој дувзнџици држати затворену и тек кад он сам илн купац отвори кутију, каткад се констатује да недостаје по неколико комада цигзрета или жижнца илн да је роба покварена. Малопродавац мора да купцу да оно што недостаје, добру робу за покварену. Ко сноси штету? Ретко псђе малопродввцу за руком да докаже дз се роба није покварила тек код њега или његовом кривицом. Па чак и да то докаже, и онда сноси један део трошкова замене и рефабрикч* ЦиЈе. Али најгоре у тим случајевима ма лопродазац пролази са купцима. НЕВОЉЕ СА ПУБЛИКОМ Оно што причају нашн монополски малопродавци о нашој публици, ни најмање није ласкаво и похва.тн) по к\хше н потрошаче монополске робе. Ка:ку да купаца има преко 50% неучтивнх, а међу њима у великом бро«у и таквих, којц не бирај\' речи, врећају. Међу купцима има и таквкх коЈи су права нефећа по малопродавце и коЈе треба јавно осудити. То се обнчно дешава приликом куповине таксеннх марака. За њкхову продају продаваи добија света 2 ®/о провизи« је, од кој« мчра плаћати и порезу.
Г. Ђорђе Рапшћ
Чим је износ таксенмх вредности нешто већи, некн купцн траже да му малопродавац да поклон од своје але худе провизије: */», а неки траж« и Ук~. И то траже чак н личиостц на лепим положајима. Познат мн је слу чај, да је директор једне велике бан ке тражио од малопродавца 50 ди нара, то јест V«, а један високи државни пензиОнер који седи у разнкм управним одборима чат* % про визнје. И кад ннсу добили тражену провизију, оставили су мзрке и отишли да на др>том месту тој си ротињи покушају да откину од њене зараде. Тражење прсвнзије од трафикан та требало би огллситн као монопол ску крнвицу н по Правилнику о малопродаЈи казнити са 20 — 500 Динара. Иначе томе злу нећеио доскочити. ЖЕЉЕ МАЛОПРОДАВАЦА Потребно је, мећ>тим учинити јед ну утешну констатаиију: Управа државнкх монопола у последњим месецима озбнљно и тсмељ но проучаза све проблеме који су у вези са малопродајсм дувана. У виђа се да се монополски приходи нч могу повећатн ако се боље не организује и поправи и сама малопро даја. Нови генерални директор Управе државнкх монопола г. Ђорће Рашкћ, не само да увек. кадгод затраже, радо прима трафикакте, већ је отишао и на њихову скупштину да ик саслуша, да им ода своје приз нање, да их огласи за своје главнс сараднике н да км изЈавн да ће у гргннцама могућности отклч^нити све њихове невоље. И требало ј« само видети колико је та скротиња била захвална на пажњн и доброј речи г. Рашића. Жеље нашкх малопродаваца д>*ва на су орло скромне: да сваки малопродавац мора бити учлањен у њихово удр>'жење; да из својнх прило. га створе фонд за давање помсћи у случају поокара, крађе, болести и смрти; да се повећа провизија; да се ослободе од порезе на провизију од тахсених маоака и да се забрани тра жење и давање погтуста од таксенкх марака. Пажња коју гежерални дкректор Упраее државних монопола г. Ђорђе Рашић поклања нсвољама малопродазаца упућује их да верују у скоро реалнзовање ткх захтева. Др. Фр. Је*
I!
У цењеном листу „Правда" од 11 маја ове године изишао је чланак г. будимира Стојаиовића о овим најважниЈим проблеиима из области школе и народног просвећивања. Од неоцењиве је вредности што наша дневна штампа, а особито „Правда", поклања школсхкм и просветним питањима довољно пажње. Шпампа је благотворни зрак коЈи најбрже загреЈе и пробије лед на површини кул Турног и социјалног стремљења. Нзродна школа је, благодарећи писању о њеној реформи, ипак кренула на боље и налази се у фази реалног побољшања. Довољно је поменутн две уредбе које Је донео садашњи Министар просвете: о дисциплинскоЈ одгоаорности учитеља и школских надзорника и о издржавању народних школа. Амандман о делимичном целибату учнтељипа ннЈе спроведен, али ои ће бити Један експерииенат и, у колихо буде штетан по школу, мора се повући. Сличан амандман је донет и У Аустрији. Мишљења су подељена, а кскуство ће бити најбољн закон. Проблем издржаввња школа о коме говори г. Стојановић није наЈсрећније решен. Подељена компетенција између општине и банов»иче чини да ће питање подизања школских зграда, које се оставља општинама. задчвати просветним властнма још више бриге него до сада. Ово просто зато што је то питање оставл»сно општини на вољу, скоро без обавезс. Законои о народним школама до оада је то улазило у школске буџеге н учитељи су, донекле, успевали дз понешто реализују за фонд. Сад инициЈатква прелази на општину, а колкко је она том вадатку дорасла анамо из досадашњег исхуства. Оао питање се у разиим државама решавало различито. У Еиглеско^ је решено на принципу самоуправе. Локални одбори се бркиу за подизање и издржавање школа, али их, кад треба, богато помаже држава. Бугари су тај проблеи решили једнкм про светним зајмом. Најбоље би и код иас било да се то питање реши одЈедном. Али, како је то сад немогућно, могло би се остварити аа некоЈкесо година на следећи начин:
а) Да се образује државни фонд од 150 милиона динара за подизање школеких зграда, како је то у Ззкону о народним школама предвиће« но. Законодавац је и означио да је сврха фонду дааање бескаматннч или с малом каматом позајмнца општинама које подижу школе. Фоид није нн за осам година реализован. У тај фонд би улазиле још и ове своте за његово увећазање: 1) Казне за неуредно похађање школе које би изрицала насгавничка већа а изаршавала српска власт а не општина. Сума од овкх казна изно* сила бн у девет хиљада школа чети« ри милиона динара. 2) Све општине да обавезно одреде од 1.200 до 4.800 дннара у својим годишњим буџетима и то предаду фонду. Четири хиљаде општина улагале би годкшње око 10 милиона динара. 3) Оволико би могле и бановнне да прсдвиде у својим буџетима. На тај начин фонд би се увећавзо са по 24 ми.тиона годишње и подизало бн се на селу још најмањс по 200 школа сваке године. Варошицама, варошима и градовима би се издавао из фонда само зајам. б) Досадашње старање о зидању школа и похађању деце било ј« бсз реалне основе. Школа са по четири учионнце, без учителлуснх становз, које би подизали школски одбори, достизале би милионске цифре и ил крају се десн да се неосигурана школа запали или се рђаво изабран терен о>-рва и нова школа срушн. Да о настави и не говорим кад у великом броју школа деца преко годкне иаостану и преко 90 радних дј. на а то је близу пола године, а њи« хове родЈпеље општина не позове ни да им саопшти да се саслушају код управе школе. За ова два проблема очекуЈемо корисне новеле у Закону о наролним школама. д. д На робу увезену нз Немачке у Ру мунију ие додаје се 36°/в прима приликом израч>навања просечне вред ности робе. То претстввља замашно повлашће«,е немачког увоза у Руму ииЈу.
Стари бањалучки боем Вуко^ Врнић
прина о свом некадашњем нпјприснијем пријотељу Петру Кочићу
Рекли су ми да ћу у гостионнци м Код Жквка" у Бањој Луци иаћи ио пуларног баљалучког боема Вуку Зр нића, некадашњег прноног црнјатеља Кочићевог. Ту је он окоро ова ког вечера. Ислија стомжлнју", седи и разбн ја дерт. У Бан>ој Л>ци зна боема Ву ку и последње дете са лернфериЈе града. Тесне н стрме улкце у трговач ком делу града одвеле ие до госгио нице „Код Жнвка". У полумрачном утлу једног сепареа нашзо сам Вуку Зрннћа, об>-ченог у избледело и ове штало одело за столам. Замолко саол га да ми нешто прнча • себи, о свом жи®оту и др\това њу са Петром Кочићем. • И он је гочео: — Нгкако почетком 1891 учно ја трећи разред осноане школе у Бањо) Луци. Једног дана уведоше у наш разред једно ведро сељаче, са чистом белом рубенином, дугом кошу љом пребаченом преко гаћа н шаре ном торбом преко рамена. Наш учи тељ Стева Вуккћ претставио нзм га: — Ово је взш нови друг Петар Ко чић из села Кмећана. Брзо смо се с њкм спријатељили Сећам га се, вала, као данас: ведар, нзсмејан и необ^но бнстар. Нама ва рошанима некако је то годило. За кратко време Петар је у нашем раз реду носио бзрјак у учењу. Нарочи. го се истмцао у исторнји. Њу је знао као „Оче наш", а мени Је она опет врло слабо ишла у главу. Тек како било, ја сам њему кад би напипао очеву кесу са новцем, плаћао по фо рннту нли по педесет гроша, што ми је препнсизао историју, али ето пусте несреће, ја оста у трећем разре ду а Петар оде у четврти, Бео ми је наЈбољи пријатељ. Волео сам га као б^ата. После свршене ооновне школе Петар оде у Сарајево, а )а сам остао >' четвртом разреду. Пргво да вам ка жем, није ми се учшх>. У другом раз реду трговачке школе, једног дана — не знам "ни сам зашто — нзпустим школу. Ушуњам се у очеву мага зу и из чекмеџета дитнем кожну ке су пуну сувкх жутих дуката. Ово ме допеде до иск>тииња. Од тада почи ње моја одисеЈада и „путсшестзнЈа" по свету. Отргнем се од куће. За Пет ра већ давно ннсзм чуо. Тед једног дана случајио сазнам да је нстеран из сарајевске гиинвзије н да је пре бегао у Београд. Кратко време кза тога нађем се и ја у Београду. Ту се састанем с Пстром. — Ево, видите, — ту Зрнић нзвади »о иепа читав сноп забслсшки — оиа слика Је из оног времена. Сликао сзм се код „Кеннга". Звао сам и ње га. али он не хтеде, Тако смо ја и Пстар почеди наш изгнанички живот. Кавана „Веиеци(ја", код Парано са, кавана п 3нак питања", преко пу. та Саборче цркве, бмла су наша састајлишга, друговали смо читав ме•сец дана. А једног дана, не рекавши Петру „збогом", огишао сам нз Бео града. — Услед теписик по.титичкнх прилн ка са Србијом морао сам се вратнти у Бгњу Луку. КасниЈе сзм чуо да је Петар откшао у Сколље, да тамо заврши гимназију. Он ми је пр»иао да иу је тамо гкимкла идеја да напише свог „Јазавца прсд судом". — Слао је мени Петзр по педесет комада свог „Јаззвца пред судом", па сгм их продавао. Кад Је послед. њн пут долавио у Бвњу Л>тсу, оженио се. Оних лелих топлнх јупокнх вече. ри често сам шетао п гарпчао с њим. Осегио сам тада на њему велику про исну. Његова идеолошка сремљења, његова млада Боона, дист „Отаџбина" па познатн члвнак ^Барут мири ше", имали су у скороЈ буд>-ћности да одиграју важну улогу. џ — Кобна итра је почела. Европа у сумраку крупних догађаЈа. НвстаЈу прогања^ћз угледних Срба, невини људи остааљају своје кости у казаиатима под тешком оптужбом — „по држзву оласии." На политичкој поаорииии ређају се догађаЈи и личмо сти филмском брзином: Фридјунгов процес, дипломатски преговори рус ког министра Ижиковског, вкција бе чког шиистра Ерентала, иинистра
Миловановића и тако даље. Хвлшења н прогоии по сви-м крајевнма Босне и Херцеговине „сумњивих" Ср ба врше се у масама. Бањалучка „Црна кућа" препунила Је тада своЈе ћелије угледним Србкма. У оео мутно и тешко доба у Бое ни, Једног јесењег дана, пошто сам свом оцу последњн пут испразнио до дна кожну кесу са дукатима, на шао сам се опет у Београду. На прв поруку једног познаника н уа кау. цију 700 алатних франака, постајем нека врста надгледника код друшт ва: „Комланн интернационал де »лгон ли е де ежспрес Еуропа", (ове речи сасу Вуко као из митраљеза). Униформисан са капом, на којој је било исписано „Шепннт гар н , девет месецн тур . ретур, свакот иесеца шест пута, на линији Париз — Царн прад Ех, живело се на велику иогу! ИспиЈале се флаше коњака са етике том „граф Геза Естерхази". Брао се стицало познанство, добро се аара ђивало. — А како данас живиш. Вуко? — Ех, нема више оног пустог вре мена. Неће више доћи Вуки... Да. нас пишем сељацима утоке, молбе, жалбе, призиве, код суда легализујем уговоре н тако. Ишло Је то не кад добро, а сада готово никако. Не ма сељак паре. Продајем ја н надпро бне споменике, алн та| посао идс најбоље у јесен кад сељак прода ле тину. • — Пада ми нешто на ум, настав л>а Вуко Зрнић. — Покојнн Петар, Бог да му душу гтрости, једном при ликом, прнчао ми је да ће опи;ага целу нашу Одисејаду, али, каже, не ће звати у помођ Омира јер не би ни он могао писати све оно што смо претурили тада преко главе. — Кажу Вуко, да Т|» често посећу јеш Петров споменик и разговараш с њим? — Да, није ње<му место у оној ба шти. Петар Је био сељак, он сељаку принадао и душом и телом. Подиго ше му споменик у оној општинској башти (градском парку); огрнуше га тогом као римског сенатора па кад неко од сељака зажели да види та?ј Петров споменик, просто се сти ди да уће у ту лепо уређену башту. Баш сам неки дан вилео једног се. љака како чисти своје опанке од бла та, пре иего ће да закорачи у таЈ врт. Ех, ех, Петре, како те наккти« ше где те постааише! А место му Је међу сељацима... — Завршава ста ри Оањалучки боем. и. к.
СУШЕЊЕ ТРЕШАЊА, ВИШАЊА И МАРЕЛА Вишње, стакласте трешње као « мареле, ако су иеснате, доОре су за сушење. Гобето®ка крупна (мар«ела) и иноге остале трешње и мареле, чи Је се петељие ааједно са кошчнцом лако издвајају из плода још при бер би, брзо се суше и дају добар плод. Сорте мв»вег плода треба сушити а кошчнцом. Трешње црног плода ви« ше ое траже аа трговину. Може се нскористити и о>-нчана топлота, да се плодовм провену-просуше на сунцу. Када се кожииа при« мет?н) сватде омежура, настави се с.у шен>е на јачој топлоти од 60—80 стг пени Целзнјусовнх, у сушници, пећн илн шпорету. Најбоље је ако се плодови оставе да се пронену на с>-нцу, пошто се од воје петељке па се нзваде кошчице и затим суше. Плодови за сушењв мораЈу бити зрели. а нарочито код нзкисслих сората. Ако се суши у сушннии плодовн се пор|ђају по ле сама тако, да део, где ру биле петељ ке, дође горе. Почепна топлота тре« ба да Је 50—о0 степени Ц„ Јер на е* ћој топлоги сон исцурн, а плолови могу да загоре. Доиније, када се ко жниа омежура, поаећа се топлота до 8о степени Ц., коЈа оствје стална до потпуног сушгња. Сушење траЈе од 6—15 чассхпа, што в.твисн од тога да ли сс суше са коиплшом или не. Лесе треба мењати сваких 15—2г> мину та. Од 100 килограмв свежег плола са извађеиом кошницом, ко|и јесуа после 6—9 часоеа, до<5иЈа се овог 12—15 килогрзма, а са кошчицом окоро дупло. П. П.