Правда, 22. 08. 1937., стр. 1

Бро] 11.796 1'одпна ХХХШ

Београд, нсдеља 22 август 1937 годпне, Вдадовићева 8

ПРИМЕРАК 1 дпнар

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. - МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ. Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ : РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560= АДМИ НИСТРАЦИЈА 255-51 ШАНГДЈ У ПЛДМЕНУ РАТА Јшшнци си бомбпмо, боченим из авиоип, заполили источпидео У ПЛАМЕНУ СУ Г1НОГЕ ФАБРИКЕ И ЗГРАДЕ ЕВРОПСКИХ ФИРГ1И

Мислиио на село!

Почстак приче о сеоским пп-мама увек је исти. Село, србијанско и.\и јужиосрбијаиско село, чека годииама, да му се досуди шума, која му је неопходно потребна и на коју мисли да има права. Упропашћује ју за то време што више, да се држава не би имала на што полакомити, да ју себн задржи. Дочека и неко решење. Шумски суд му досуди шуму — већу или ман>у — ' према увнђавности. Обнчно у подножју планине, а над сеоскнм ку- { ћама н имањнма. Управо досуди сељанима из тога села, а не селу као колективу, као .правном лицу. Друк че по закону није ни могао. Сваки од тих сељана добиЈе право, да сву ту шуму ужиза и искоришћава скоро неограннчено. Да то право употребљава и злоупотребљава — како хоће. Правно није овлашћен једино да шумско земљиште присвоји и прио г ради. — У ствари може и то чинши, ако баш сасвим не претера. Пошто и сви остали сељани имају исто право, сви се и утр кују у искоришћавању свога права. Дозде је прича једнака за сва се ла у планинским и полупланинскнм крајевима. Овако је бнло пре четр- ! десет годнна, кад су нзмеђу држазе ! и села шумр разграничавале комисије под претседништвом народннх пос\аника Овако сада, кад шуме разграничавају шумски судови, састављени од правних и шумарских стручшака. Одавде прича постаје неједнака. У неким селима не заустави се утакмииа у упропашћавању шума све док се има шта упропашћизатн. Сече како ко боље може дрва за грађу. за огрев, за продају, сече лиснике, креше немилосрдно и лети и зими. Пали, подгуљује, љушти кору. Прихвата и заузима земљнште и крчи. — Ова се зла работа заустави тек кад шума потпуно про падне. Ако је што остане, остане је само у оним окрајцима, које је поиеки домаћин захватио и приоградио. Опустело шумско земљиште сељаии разграбе. Понекад, у мало реднијем селу, поделе. Управо поделе остатак — оно пгго јачи и безочнији није раније приграбио. Илн то земљиште оставе као тобожњи пашн>ак. Суха рудина, коју глође изгладнела стока, заки^а сваку биљчицу и не да јој да се одвојн од земље. Са таквог „пашњака" бујице засипају шљунком и каменом поља, запушавају пропусте и мостове, урезују дубоке вододерине кроз радне земље. Сеју пустош и проклетство. Ово је једна варијанта историје сеоских шума. Варијанта најчешћа. Алн бнва понекад и овако: Село почне рушити шуму као и обично. Кметови, и прстседник, и одборницн експлоатишу је политнчки — повлађују сечу. да би стекли гласове. Сеоски пуномоћник помало и тргује том шумом. Г оспода из града — чиновници надлежни и ненадлежни — подједнако равнодушно гледају на то. — Али се село оамо тргне и уплаши. Уплаши се, шта ће бити са њим. кад се та шума искористи сасврм. Паметнији и социјалнији људи у селу добију превагу. Јавно мнеље стане на ши ну страну. Сељак почне очувљгзати сеогку шуму. Иде у даљу, државну, шу му , да коаде дрво, а обилази сеоску шуму. блнжу. Чнни то, и ахо јс с неруке ићи у шуму државну, и ако је ризично. Почии>е се стзарати неки ред у искоришћавању сеосде шуме. Сасвнм спонтан ред. Лабав, истина, непостојан — М1\о шта треба да се дсси, па да се он гокварн. Ово за то што није дато могућности, да се он утврди и раз сије. Правио и не постоји село, не постоји никакав признати сеоски ор ган. који би тај ред стварао, не по стоји орган, који би ред у искорнш ћавак>у шуме одржавао. Трећа варијанта: Изборе се за претседпика опшги

не човек увиђаван и добронамерач. Хоће, док је на власти, да чува ссоске шуме. Али му је власт мала. За иоле веће шумске деликте не ма је никако. Мора подносити туж бе и он као да је прнзатно лице, плаћати таксе, чекати годннама на пресуде- Трпети потсмехс кад се — што рсдовно бива — даде амне стија за шумске кривице. Грошитн овнм своју популарност и јако смлњивати изгледе на идући изборли успех. Поврху свега имати осећан>е да је све то бескорксно. Узалуд је сав лични труд и жртвовање своје политичке каријере у тој општини. За ред, који се с толико муке успоставља, унапред се зна, да се неће одржати. Први ман>е савестан и ман>е пожртвован претседннк упустнће га да пропадне. Довољно је да престане енергично се боритн за његово одржаван>е. Сталну и иоле солидну правну основу томе реду не може дати ни најбоље нзабрана општинска >"права. Такву основу не може наћи у законодавству целом. На послетку: ни)с у томе ни пола вла, што законодавство ту правну основу не даје. Много је веће зло у томе, што законодавство и админнстрација не допуштају селу, да оно само утврди и развије тај свој ред. Што не дају селу, да оно из сеЗе створи неку власт, надлежну за ове послове и односе. Да та власт има нека права. Да ред, који поставља, има и санкциЈу. Показало се већ несумљиво да законодавство и администрација не умеју да поставе ред у целој овој врло важној области живота на селу. Уосталом они и нису покушавали, ннкад иоле озбиљно да тај ред поставе. Нису ни осетили, да ту има непгго важно. чему треба поставити ред. Шума је за њих од интереса само она, која ј *е, и.\и која може бити. предмет инду стрнјске радиности. Која даје непо средни новчани прцход и индустри ји и држави. Која даје велики порез, даје наднице радницима, прнход железницама, показује велнке бројке у трговинском билансу. Да је разне директне зараде и масне провизије на сваку страну... Шуме

сељачке, шуме са пољопривредн>м наменом, не дају прихода тако видљнвих. И не дају их непосреднз никоме другом сем сељаку. И не дају могућности за провизије. Нису интересантне... Овакви, какви су досад били у области жнвота на селу, админнстрација и законодавство и не би могли поставити иоле добар ред сеоскнм шумама. Али су могли оставити могућност селу, да оно само ред постави. Да је селу као целинн, као правном лицу, остављенд власт, да поставља ред, да га одржава, да га развија — дакас бнсмо имали свуда установе сличне земљишним заједницама у Хрватској или сеоском и племенском комуну у Црној Гори. Свуда је наше село, где му није много сметано и где је имало времена довољно да се. стабнлизује, свуда је оно умело само да постави неки ред за сеоске шуме и пашњаке. У, 1И>ајевима са релативно новнјим насељнма — као што су Шумадија и Босна — држава није допустила да један важан процсс на селу пређе из хаоса у процес правилног историјског развијања. Да држава није сметала и у овим би се покрајинама већ израдио неки ред народским шумама н пашњацима. Ред прилагођен приликама на селу; ред способан да се промена и развнјс у ред друкчн, кад опште прилике и потребе сељака постну друкче. Својом интсрвенцијом државна је власт сву ову област народног жнвота задржала. У оним пак покрајннама, у којима су села стариначка, и у којима је некоји ред за сеоске шуме и пашн>аке био већ нзрађен, или био обележен правац његовог израђивања, администрацнја и законодавство су тај ред побркали и његово развијање онемогућили. Сретен В. Вукосављевнћ

- ТАТО, МЕНИ ИЗГЈ1ЕДА ДА ПОРЕД РАТНЕ ИНДУСТРИ ЈЕ ПОСТОЈИ И МИРНА... I ОНА КОЈА ИЗРАЂУЈЕ ПРОТЕСТЕ И РЕЗОЛУЦИЈЕ.

Кинеске жене са деиом напушгају варошн угрожене ратом Париз, 21 август (Телефоном) Услед ваздушног бомбардовања Шангаја, које је учестапо нарочито за последња двадесет четири часа, у вароши је настапа паника. На све стране, према извештајима из Шангаја, појављују се пожари изазвани дејством авионских бомби. Цео источни део Шангаја је у пламену. Ппамен је нарочито захватио бпокове кућа између Хонкиа и магацина друштва Јусен Таиса. Пожар је захватио и вепики број фабрика чији су власници инострани поданици. Тако се у пожару налазе и велики магацини друштва „Мак Кинзи". Фабрика дувана у источном крају Шанга ја у пламену је још од јуче ујутро. Уличне борбе*- биле су

Слика ужаса потенцирана је и паником која је настала због ширења заразних болести, наро чито колере. Јапанска авијација наставила ј 'е да бомбардује варош. Изнад појединих квартоза непрест.ано се чује зујање бомбардера са ^апанским пнлотима, који сипај'у експлозив на варош. Избегли це у најВећем нереду склањају се куда ко стигае. У овом хаосу најактивнији су разбојници који оу оргаиизовали чете за пљачку. • Занимљиво ј 'е да оу се ЈУче изнад вароши првн пут после неколико дана појавили и кинески авиони. Они су одмах би ли дочекани ватром јапанске контраавионске артилерије. Приликом јучерашњег ваздуш ног бомбардовања Шангаја погођет је једном бомбом из јапанског авиона амерички адмиралски брод „Аугуста." Том прн ликом погинуо је један а Р а * њено 18 морнара. Осталим америчким бродовима издат је налог да предузму мере да би се заштитили интереси Сједињених Држава у Шангају. Кинеска влада скида са себе одговорност за бомбардоеање америчког бро да, јер је она браговремено саопштила бродовима странмх сила да се не задржавају блнже од пет миља од јапанских бродова. УЛИЧНЕ БОРБЕ У ШАНГАЈУ Хаос кој'и је настао последњих дана проузроковао је пораст броја комитских чета, коЈе СУ у првом реду имале задатак да врше герилско ратовање са Јапанцима и да нападају иза лећа. Услед тог дошло је до уличних борби великих размера. У неким деловима Шангаја кинеске комитске чете покушале су да пресеку обруч јапанских. трупа тако да их препрлоее. жестоке нарочито у току јучераш њег дана. Кинерке комите напале су са леђа ЈаПанце и имале су извесног успеха. Комите • су освајале зграду по зграду. Њихово наступање #>екинуло је бомбардовање са јапаноких авиона. Што се тиче пожара кој"и су настали у Шангају, Кинези и Јапанци се узајамно оптужују. Изгледа вероватније да су Јапанци запалили све ове зграде из разлога што су се у њима забарикадирале кинеске комитске чете које су претстављале велику сметњу за ј "апанске трупе. ЕНГЛЕСКА ВЛАДА ТРАЖИ ОШТЕТУ ОД ЈАПАНА Поводом последњих учесталих напада на бродове и имовину страних држављана у Шангају, владе Сједињених Америчких Држава, Велике БританиЈ'е и Француске упутиле су заједнич ку протестну ноту влади у Токиу. Енглеско министарство спољних послова наредило је енглег ком амбасадору у Токиу да саопшти јапаиској влади проггст енглеске владе због последњих догађаја у Шангају. Енгл^ска влада чини одговорном ј 'апанску владу не само за рушење зграда енглеских држављана, в^ћ тражи и високу оштету за свако уништавање имовине ен| глеских грађана у Шаигају. ј У, Хонкеу Јаваџцн су прогда1 сили опсадно стање пошто су I се тамо појавиле кинеске чете. У вези са заједничким кораком енглеске, француске и америчке владе у Токну и Нанкингу» дознаје се да је претседник јапанске владе кнез Коное дао изјаву новинарима и том прили ком подвукао да Јапан одбнја сваку интервенцију страних сила, као и њихово посредовање. Јапан не жели да се оитуацијл погорша и због тога он тражи споразум, али у закључење тога споразума не могу да се мешају стране силе. Споразум између Јапана и Кнне мора да бу де само њихова ствар и ннчнја више. г У томе. је.кнез Коное бно веома'- категоричан. Али пре него што би уопште дошло до не^ог споразума, Јапан поставлЈа као кондицио сине ква нон: повлачење кинеских трупа из Шангаја, како је то предвиђено споразумом од 1932 годи«е. . Др. г. м.

Закључен је споразум између Кине и Шкодиних фабрика за лиферацију ратног материјала

Париз, 21 август Кинески министар финаисија г. др. Кунг боравио ј *е у Прапу и водио преговоре о закључењу опоразума између Шкодиних фабрика и Кине . о лиферовању оружја. Преговорн су завршени начелним споразумом према ко јем Шкодине фабрике годобрава ју. Кинн индустриски кредит у висини од десет милиона енглес ких фунти. Дгтаљи програма за лнферовање биће утврђени касније и постепено. Од огромиог је значаја чиње ннца да су Шкодине фабрике одобри.тг тај кредит, јер се сма гра да је финансиска страна овог уговора осигурана, што да је повода да се претстављају разне политичке комбинацн.к, коЈ *е се налазе у позаднин и ко је су до^еле до успеха преговора. По уговору Шкод -нма да лнферује не само изразито ратнн материјал, него и материјал за изградњу железничких пруга. Исплата ће се вршити постгпено отпочеће одмах, да бн сс осипфала количнна девиза за набавку сировина. које су потребпе за ове фабрикације. На тај начин увек ће само један део одобреног кредита бити отворен.

. Све веће заоштрење , односа на Далеком, Истору. оживцло је тешку индустрију у .Чехословачкој. У нндустрији за шоружање ради се и дању н ноћу у три шихте., Ових дана, постирнута је максимална производња. Досадашње наруџбине осигура ју.ову конјунктуру до проле!»а 1938 годвце. Сазнаје се огм тога да ј "е јед на група холандских банака под вођством јеоне шзајцарске банке одобр^Јла Кнни ' кредит од 100 милиона швајцарскнх франака којн ће бити гараитован депозитом сребра. Воде ег прегозори за закључење једног другог зајма. Саопштење о болести г. Хортиа Пешта, 21 август Авас јав.>а: У вези са гласовима који су кружили у иностранству, да је Краљевски намесник г. Хорти тешко оболео, његов лекар упн тан о томе снноћ формално је демантовао ове вестн изјавивши да је болест Краљевског на месника Маџарске лаке природе и да је његово оздрављење пи тање од свега неколико дана.